DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA PITANjA, U VEZI S AKTUELNOM TEMOM, 27.03.2009.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA PITANjA, U VEZI S AKTUELNOM TEMOM

27.03.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:25

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Konstantin Arsenović ima pravo na postavljanje dva potpitanja u trajanju tri minuta.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Pošto nisam dobio odgovor na moje pitanje, pretpostavljam da je možda pravnički glupo. Ja nisam pravnik, pa sebi dozvoljavam da postavim glupo pitanje, ali postoji valjda pametan odgovor. Pitanje Račka i Vokera sam postavio iz prostog razloga što želim konačno da istina bude prisutna, jer znamo dobro da je sve što se dešavalo na Kosovu posledica laži.
Prema tome, hajde da preformulišem pitanje ako ne može da se odgovori na moje konkretno postavljeno pitanje – šta ćemo učiniti da istina o Kosovu konačno dođe do punog izražaja? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li narodni poslanik Čedomir Jovanović želi da postavi pitanje? (Da.) Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, predstavnici Vlade, mi ćemo iz respekta prema Vojvodini praktično odustati od bilo kakvog razgovora u ovako ponižavajućoj atmosferi i daljeg produbljivanja problema.
Gospođo Čomić, vas kao potpredsednicu parlamenta koja predsedava ovom sednicom, obavezuje makar funkcija. Na šta liči postavljanje pitanja o statusu Vojvodine u ovakvoj atmosferi i kakvi su odgovori koji se na ta postavljena pitanja daju? Šta je cilj ove sednice, da li da se ti problemi prodube ili da se na njih daju adekvatni odgovori kojim bi se ta situacija rešavala? To je jako neodgovorno. I ono što je sada uradio predsednik Vlade, koji je napustio ovu raspravu posle nepunih sat vremena, dovoljno govori o odnosu države prema građanima, prema Vojvodini, prema nama ovde u Beogradu i prema svima.
Gospodine Ljajiću, tema Haga je veoma ozbiljna. Mislim da su je drugi poslanici pokrenuli iz motiva koji nisu blizu našim, ali ono što nas u ovom trenutku interesuje jeste zapravo odgovor na taj problem odsustva jasne strategije, jer nam se čini da smo dovedeni u mrtav ugao.
Neprihvatljivo je da se sve prepusti slučaju. Očigledno je da država godinama traga i ne uspeva da, uz brojne probleme koje polako prevazilazi, da odgovor na to finalno pitanje, tj. uhapsi one za kojima su raspisane poternice od strane Haškog tribunala.
Šta država čini kako bi uverila međunarodnu zajednicu da ona daje sve od sebe i šta je ono što mi, kao političari, možemo učiniti da bi se jedna takva poruka prenela?
Mi smo u novembru prošle godine na godišnjem kongresu evropskih liberalnih i demokratskih partija praktično dobili podršku za rezoluciju kojom se apeluje na parlament Holandije i od njega traži da deblokira proces evropske integracije Srbije uprkos činjenici da nisu uhapšeni svi optuženici, upravo zbog uverenja koje je tamo postojalo da Srbija daje sve od sebe kako bi ispunila svoje međunarodne obaveze.
Tačno je da su neke druge zemlje nailazile na tu vrstu razumevanja, da su im omogućene integracije i otvorena evropska vrata uprkos činjenici da nisu uhapsili sve one koje su bili dužni da uhapse. Tu mislim na Hrvatsku. Ali, šta čini naša država kako bismo i mi dobili jednu takvu priliku? Gde je ta naša strategija, koji još potez možemo da povučemo?
Potpuno je bezizlazna situacija u kojoj se nalazimo, u kojoj gubimo vreme, tapkamo u mestu i na takav način propuštamo tu veliku priliku.
Mislim da je Vlada dužna da nam to kaže i da ste vi u prilici da makar ukažete na potrebu definisanja te strategije. Hajde da vidimo šta može da učini opozicija, šta mogu da učine stranke na vlasti, šta može da učini kulturna javnost, svi oni koji imaju neku svoju poziciju u Srbiji i u svetu, kako bi se ta situacija promenila i kako bi drugi počeli da nam veruju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Rasim Ljajić

Dva su načina da uverimo pre svega Holandiju i delimično Belgiju, koja više podržava Holandiju nego što je na njenom stanovištu ili, bolje rečeno, Belgija je na pola puta između ostalih članica EU i Holandije. Jedan je da završimo posao i time zatvorimo ovu hašku priču, i to je najefikasniji, najbolji, najdelotvorniji i sigurni način da se ova priča što pre okonča.
Drugi je, za koji ne kažem da će biti tako delotvoran, upravo onaj koji ste, mislim, na najbolji način demonstrirali prošle godine kada ste u Evropskom parlamentu na jednom sastanku, kao predstavnik opozicije, govorili upravo o toj spremnosti države da završi saradnju sa Haškim tribunalom i neophodnosti da se deblokira put Srbije ka EU.
Ukoliko bi na takav način glasovi Srbije stizali i od vlasti i od opozicije, nevladinog sektora, ne kažem da bi to sigurno promenilo stav Holandije, ali u velikoj meri bi olakšalo i ove napore države da se ova priča što pre završi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pravo na dodatna pitanja ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Gospodine Ljajiću, tačno je, to je jedan primer i mislim da nije usamljen. Svi koji su bili u prilici da govore o tim problemima, ukazivali su na veliki značaj nastavka evropskih integracija i kritikovali tu politiku uslovljavanja Srbije, s obzirom da, uprkos svim problemima, naše društvo sve vreme pokazuje ne samo veliku želju, nego i konkretan napredak u usvajanju tih vrednosti koje nas približavaju samoj Evropi.
Ali ja vam postavljam vrlo jasno pitanje. Vlada treba da definiše jednu strategiju.
Mi smo u nedelji u kojoj se obeležava deset godina od bombardovanja Srbije. Način na koji je to urađeno je vratio Srbiju u 1999. godinu. Nije sporno da je bombardovanje Srbije bilo zločin, ali moramo razumeti potrebu shvatanja te 1999. godine kao poslednje faze u kojoj je Srbija platila cenu za jednu neodgovornu politiku koja je prethodnih godina svoj račun ispostavila nekim drugima.
Pre Beograda su bombardovani drugi gradovi. Mi smo bili u tako velikom nesporazumu sa svetom, da je postalo legitimno bombardovati Srbiju, ubijati građane na ulicama, kršiti međunarodno pravo i ne možemo ignorisati činjenicu da smo za tako nešto makar jednako odgovorni kao i oni koji su odlučili da se prema nama ponašaju onako kako smo se mi ponašali prema svima drugima.
Zaustavljati život u Srbiji u 12.00 sati sirenama, organizovati komemoracije i akademije na kojima se, praktično, abolira ta neodgovorna politika i beži od odgovornosti i suočavanja sa prošlošću je stvaranje atmosfere u kojoj ste vi usamljeni u svojoj nameri.
Nije Ratko Mladić vaš lični problem, niti je lični problem direktora BIA. Da li mi znamo da je preduslov transformacije našeg društva ne samo hvatanje Mladića, nego i shvatanje šta je to bilo pogrešno u devedesetim godinama? Mladić je posledica jednog tragičnog sistema vrednosti, i Mladić i Karadžić, i suočićemo se sa činjenicom da će jednog dana i oni biti prošlost, a da ćemo mi biti taoci te politike koja se prenosi s generacije na generaciju.
Bili smo dužni da organizujemo u ovoj godini susrete sa onima sa kojima smo bili u tako tragičnom nesporazumu devedesetih godina, pa da pozovemo ovde u Beograd predstavnike zemalja sa kojima smo bili u ratu, pa da kažemo: ljudi, posle deset godina, evo je nova stvarnost. Sa njima smo razvili nove odnose, pa na tim novim osnovama mi gradimo uverenje da će budućnost biti bolja nego prošlost.
Mnogo toga smo izgubili pre Kosova, ali Kosovo je posledica. Od toga možemo da bežimo, ali nećemo pobeći. Kosovo je posledica naših unutrašnjih nesposobnosti, grešaka koje smo napravili, i to je danas valjda svakome jasno. Možemo da ćutimo o tome, ali nema puno smisla u politici koja jedne nedelje daje antidiskriminacioni zakon, a druge nedelje misli da je previše dala, pa bi da se vrati da uspostavi ravnotežu.
Mislim da je to ono o čemu danas treba da razgovaramo. Ta strategija nam je potrebna. Stiče se utisak da mi treba da aboliramo Holanđane od neke odgovornosti.
Srbija je osuđena pred Međunarodnim sudom pravde kao zemlja koja nije sankcionisala one koji su izvršili genocid i koja nije sprečila genocid. Mi nismo odgovorni za sam genocid, ali šta smo učinili po ta dva stava Međunarodnog suda pravde? Ništa. U međuvremenu su predstavnici Vojske, policije i države osuđeni u Hagu za zločinački poduhvat. Mi to ignorišemo.
To samo po sebi ne može ostati za nama činjenicom da je neko izrekao presudu i da je samim tim stavljena tačka na devedesete. To nosimo u sebi.
Zato je ta strategija nama potrebna, da izađemo i kažemo šta je ono što možemo da uradimo kako bi Srbija bila drugačija (Predsedavajuća: Tri minuta.), kako bi se Mladić osećao neprirodno. On je danas mnogo bliži karakteru Srbije nego bilo ko iz Vlade koja treba da ga uhapsi ili vi lično. Vi se osećate ovde na stranom terenu, a ne on.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Odgovor želi da da ministarka pravde Snežana Malović, pa ministar Rasim Ljajić.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Pokušaću da dam odgovor na poslaničko pitanje poslanika Arsenovića vezano za to šta će država Srbija učiniti da se istina o Kosovu sazna.
Iako ste vi pokušali da formulišete to sa pravničkog aspekta, reći ću vam da je to, nažalost, više političko nego pravničko pitanje, ali ne kažem da državni organi Republike Srbije koji se bave otkrivanjem i procesuiranjem krivičnih dela, prvenstveno ratnih zločina koji su se desili na prostoru KiM, to i ne čine. Tužilaštvo za ratne zločine je, nevezano za to kojeg je državljanstva počinilac ili žrtva, pokrenulo niz postupaka u prethodnim godinama. Za neke od njih postoje i osuđujuće presude.
Trenutno je u toku jedna velika kampanja koju je Tužilaštvo za ratne zločine, zajedno sa Ministarstvom pravde i drugim državnim organima, pokrenulo vezano za trgovinu ljudskim organima na prostoru KiM kao posledica svih onih dešavanja koja su usledila tokom 1998. i 1999. godine. Da kažem da smo uspeli da izađemo iz okvira samog krivičnog postupka i da skrenemo pažnju raznim međunarodnim forumima, tako da trenutno i Savet Evrope o tome raspravlja, postavio je specijalnog izvestioca, gospodina Dika Martija, koji treba da izradi izveštaj i da pokuša da rasvetli taj događaj.
Takođe je i predsednik Srbije pre nekoliko dana govorio o istom tom pitanju u Savetu bezbednosti. Prilikom poseti Italiji, svom italijanskom kolegi gospodinu Alfanu, ministru pravde Republike Italije, takođe sam skrenula pažnju. To ćemo i ubuduće činiti ne bi li, kao što ste i sami rekli, istina došla na videlo.