Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Molim vas da zauzmete svoje mesta. Prepodnevni deo završili smo načelnom raspravom o tačkama 7, 8, 9, 10. i 14. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami, a posle njega narodni poslanik Saša Milenić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu je set, po mom stvarno objektivnom sudu, vrlo važnih ekoloških zakona.
Ovo ističem zato što je opšte mesto to da svi kažu kako su to važni zakoni, mada se to po načinu kako je rasprava organizovana ne bi moglo zaključiti. Naime, vladajuća većina je objedinila raspravu o 13 ekoloških zakona, tako da se, zapravo, vode samo dve rasprave. Potpuno je jasno da je to stav vladajuće većine prema tim zakonima. Čudim se gospodinu Duliću, uopšte, i Ministarstvu ekologije, da su na to pristali. Naime, što je veći broj tačaka koje su objedinjene u raspravi, po pravilu, to su manje važni zakoni.
Nije sporno za DSS da su ovi zakoni važni i stvarno je velika šteta što nije dat veći prostor za diskusiju o njima. Uostalom, da bi se o jednom zakonu kvalitetno govorilo, treba bar jedno pet minuta. Nije čudo da je ovlašćeni predstavnik DSS-a, gospođa Milica Vojić-Marković govorila pola sata, otprilike, a čini mi se da je i gospodin Mašić govorio pola sata, šest zakona po pet minuta.
Ima još jedan problem vezan za spajanje tačaka. Naime, u onoj prethodnoj raspravi su spojene razne tačke, a među njima i tačka o radioaktivnom zračenju. To bi se, možda, u nekoj državi koja se zove Švajcarska moglo spojiti, jer nema razloga da se posebno ističe radioaktivno zračenje. Međutim, u državi koja se zove Srbija, to nije pametno spojiti.
Bili smo izloženi bombardovanju, da razblažim, da kažem, kobajagi osiromašenim uranijumom, mada verujem da je to bilo nešto mnogo ozbiljnije, jer ne bi džaba B92 leteo iz SAD-a da isporuči taj teret da se radilo samo o osiromašenom uranijumu.
Šta god da jeste, dobro nije. Rasprava o toj tački je morala da bude posebna rasprava u ovom parlamentu.
Imao sam, da kažem, tužnu i ružnu privilegiju da 2001. godine vidim autentičan izveštaj o tome gde su sve tačke bombardovanja radioaktivnim uranijumom. Ima pojedinačnih tačaka van teritorije Kosova i Metohije, mislim da ih je četiri ili pet.
Nažalost, tačke na teritoriji našeg AP Kosovo i Metohija nisu više tačke, to je ravna linija na granici prema Albaniji i Metohiji, naročito, dugačka stotinak kilometara. Uveravati nas kako je to, Bože moj, naivno i nije nešto što zabrinjava, nije naročito preporučljivo.
Doduše, znam da u Srbiji ima nekih koji u ime nevladinih organizacija, bar ih tako zovu, to samo znači da ih ne finansira naša vlada, nego neke druge vlade, još uvek uporno ponavljaju ono što je svojevremeno izrekao Džejmi Šej, portparol NATO-a, u vreme agresije na našu domovinu, a to je da je to bilo jedno, Bože moj, humanitarno bombardovanje. Mislim da je time gospodin Šej postao ozbiljna konkurencija čuvenom Gebelsovom objašnjenju iz 1939. prilikom napada Vermahta na Poljsku.
Ova rasprava ima još jednu karakteristiku. Žao mi je što nije ovde gospodin Mićunović. On je u petak popodne, govoreći o ovim zakonima, izrekao jednu rečenicu. Kazao je, parafraziraću, naravno, kako u ovom parlamentu glatko teče rasprava o ovim zakonima i kako zato postoji više razloga. On je naveo onaj jedan, a to je da su, Bože moj, važni zakoni, ali ono što nije naveo, a što je imao na umu, to je činjenica da trenutno u Parlamentu, od 250 poslanika, ima samo 197 aktivnih.
Bojim se da bi u nekom sledećem koraku, takođe, moglo da padne na pamet da bismo mogli da imamo još manje aktivnih narodnih poslanika, pa da se još neke poslaničke grupe nađu van Parlamenta. Zamislite tu idiličnu scenu kada počnete sednicu sa 49 tačaka dnevnog reda i završite je do ručka i onda lepo odete na ručak i sve je u najboljem redu, kao u stara dobra vremena.
Doduše, gospodin Mićunović je više puta, između ostalog, i u ovoj sali, citirao jednu poznatu političku izreku. Znate, može se mačevima osvojiti vlast, može se mačevima i održavati na vlasti, ali se, dame i gospodo, na mačevima ne može sedeti. To što vama ovde, a ni nedaleko odavde, u Vladi, to što niste još primetili da vam nešto smeta kada sedite, to je ipak jedna zanimljiva činjenica. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Đuro Mučenski.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospodo iz Ministarstva, poštovani građani, moje izlaganje o ovom setu zakona vezano je za dva problema iz moje sredine, koja plastično odslikavaju složenost ove situacije. Reč je o dva kanala, dva problema, Malom bačkom kanalu i Velikom bačkom kanalu. Mali bački kanal mali problem, a Veliki bački kanal je veliki problem.

Kratka informacija, mislim da je dobro da to znamo, vezana za sam istorijat Malog bačkog kanala, čije kopanje je završeno 1875. godine.

On se odvaja kod mesta Sivac, Mali Stapar, i uliva se u Kanal Dunav-Tisa-Dunav, par kilometara ispod Ruskog Krstura. Tu je 1875. godine, kada je završen, postavljen i spomenik boginji Panoniji, iako ga povezuju kao spomenik carici Mariji Tereziji. Sam kanal je dužine negde oko 20 kilomera, ranije je bio plovan, nema zagađivača u ovom delu do samog Ruskog Krstura. Inače, pruža dobre mogućnosti za ribolov, kao i za razvoj seoskog turizma.

Nažalost, povremeno dolazi do ekonomskih incidenata. Jedan od poslednjih se desio 4. septembra 2008. godine, kada je Agencija Beta prenela vest – pomor ribe u Ruskom Krsturu, zbog otpadnih voda iz Hladnjače.

Na zahtev mesne zajednice "Ekološki prsten" i udruženja ribara, vodoinspektor za zaštitu voda je izašao na lice mesta i obavio razgovor s odgovornim licima u Hladnjači. Njegova izjava je da je nakon razgovora došao do saznanja da je došlo do incidenta s pomorom ribe zbog nenamerne greške zaposlenih u Hladnjači. Nije precizirao da li će protiv preduzeća biti pokrenut postupak, jer, kako je rekao – u pitanju je nenameran propust zaposlenih u Hladnjači.

Ovde imamo dva problema. Prvi problem jeste mlaka, da upotrebim najblažu reč, reakcija inspektora koji je oličenje države i čija je dužnost da štiti interese države i društva. Drugo, on nije reagovao kako treba, a da i jeste reagovao, kazna je bila neadekvatna, suviše mala i suviše blaga.

Drugi problem koji se javlja jeste reakcija samih privrednika koji prave zagađenje. Znajući da je kazna mala, oni ne reaguju i prilično se nonšalantno ponašaju prema ovom problemu. Kao posledicu imamo prolazno oštećenje – jedan prolazni ekološki incident, zato što je mali i nije tolikih razmera, i imamo obnovljivi riblji fond. Svake godine uspeva, pošto se ponavlja redovno svake godine taj riblji fond, uspeva da se obnovi i mi nemamo tako veliki problem.

Međutim, ukoliko ostavimo takvu reakciju i države, a i privrednika, onda ćemo stići do drugog velikog problema, koji je po posledicama mnogo teži i složeniji, a to je Veliki bački kanal. Što se tiče Velikog bačkog kanala, on se naziva i "smrdljivi kanal", zato što je koncentracija zagađenja takvog stepena da je taj naziv mnogo adekvatniji nego ovaj prirodni, istorijski naziv.

Činjenice vezane za istorijat Velikog bačkog kanala. On je počeo da se kopa 1793. godine, kod Bačkog Monoštora. Razlog – povezivanje Dunava i Tise. Na izgradnji samog kanala, koji je ručno prokopan, učestvovalo je negde oko tri hiljade ljudi. Njegova vrednost je u to vreme bila tri miliona forinti i završen je 1802. godine. U to vreme, to je bio najveći građevinski poduhvat u Evropi.

Kanal je izgrađen sistemom koncesije. Razlog je bio tadašnji prevoz soli, kao strateške sirovine, iz Rumunije, Tisom, Velikim bačkim kanalom i Dunavom, do Beča. Sami koncesionari su, njegovom eksploatacijom, sumu koju su uložili otplatili za 25 godina.

Danas je dubina kanala na pojedinim mestima, na toj kritičnoj deonici, od Crvenke do Vrbasa, dubine samo 30 santimetara. Kanal je sada apsolutno neplovan i voda ima izuzetno neprijatan miris. Vizionarski projekat braće Kiš, koji su močvarnu Bačku, ovim projektom, pretvorili u najplodnije tlo Evrope, dva veka nakon prokopavanja liči na kanalizaciju, toliko zagađenu da je na tih najkritičnijih šest kilometara od Crvenke do Vrbasa svrstana u klasu van svih kategorija, a u Evropi ima naziv ''crna rupa'', ekološka crna rupa Evrope.

Prvi pisani trag o zagađenju imamo registrovan u Srbobranu, 1936. godine, kada su se građani popunili protiv zagađenja, kada su počele da rade šećerane. Prošle godine su građani, ako se sećate dobro iz medija, pretili da će protestovati i tražili su zatrpavanje Velikog bačkog kanala. Pošto dolazim iz sredine, iz Kule, koja dobro razume taj problem, mogu da razumem njihov bes.

Zatrpavanje Kanala nije rešenje, zato što bi došlo do poplavljivanja kuća pored Kanala i to je ono što je neadekvatna reakcija, ali je zato poruka građana, koju mi moramo uvažiti, simbolička – zagađenost Kanala je tako drastična da je i potop manje zlo.

Kako rešavati taj problem? Bilo je i ranije pokušaja da se reše problemi, unazad 20-30 godina, tačka na kojoj se zastajalo bila je – izuzetno jak industrijski lobi koji je vršio pritisak da se po tom pitanju ne uradi ono što je moralo da se uradi, zato što u opštinama Kula, Vrbas i Srbobran živi oko 130 hiljada ljudi i oko 80% je bilo vezano za rad i svoje plate je primalo u industrijskim postrojenjima duž Kanala.

U ovom momentu su se poklopili interesi opština koje su naslonjene na taj kanal, Pokrajine, Republike, građana, pa čak i industrije, koja je u velikoj meri privatizovana. Naime, postoje zainteresovani donatori, kreditori, koji bi pomogli da se reši ovaj problem, ali svi oni zahtevaju da se taj problem celovito razreši. Nije dovoljno vršiti samo izmuljavanje Kanala, nego je potrebno rešiti trajno njegovo zagađenje.

Pokrajinska administracija, ministarstva, na neki način su svi bili koordinatori jednog akcionog plana za revitalizaciju ključnih šest kilometara, a zatim i celog Velikog bačkog kanala. Osnovni instrument je, saglasno direktivama, novčana motivacija preduzeća da prečiste otpadnu vodu, jer će se naknada na prečišćenu vodu postepeno povećavati, pa će u jednom trenutku iznositi mnogo više nego što je potrebno uložiti u prečišćavanje i preradu vode.

Privatizacija mnogih fabrika i preduzeća dovela je do promene ekološke politike, rekao bih, i ekološke svesti i kulture. Novi vlasnici koji su zainteresovani za izvoz svojih proizvoda u EU svesni su da ne mogu dobiti sertifikat ukoliko nisu rešili problem otpadnih voda u svojoj fabrici. Ovaj set zakona o kojem danas raspravljamo, na neki način, sveobuhvatno rešava brojne probleme i reguliše materiju vezanu za pitanje očuvanja zdrave životne sredine.

Mi ne smemo dozvoliti da profit bude jedina vodilja privrednika. Isto tako, ako znamo da je važan privredni razvoj, zbog standarda građana, moramo voditi računa i o životnoj sredini. Pred nama je, po meni, istorijski zadatak – usvajanje ovih zakona i još dela zakona koji u ovom momentu fale, da ispravimo greške prošlosti, da izlečimo prirodu koju smo skoro uništili, kao, na primer, prirodu Velikog bačkog kanala, Kule i Vrbasa, da postavimo čvrsta ekološka pravila, da je izlečenu, onakvu kakva jeste, sačuvamo za našu decu, kao i da ne dozvolimo da je uništavamo, kao u slučaju Malog bačkog kanala u Ruskog Krstura.

Zbog toga ću sa velikim zadovoljstvom podržati ove zakone. Ja verujem da svako od vas u svojoj sredini ima slične probleme. To jeste motiv da i vi, ostali poslanici, bez obzira na to kojoj političkoj grupaciji pripadate, podržite ove zakone, zato što je na nama odgovornost da stvaramo jednu novu ekološku svest – da očuvamo sredinu u kojoj svi zajedno živimo, bez obzira na političku pripadnost. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Milan Dimitrijević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  da li mogu da ne stojim, a pošto su to uslovi koji zahtevaju fizički napor.

Ne morate se saginjati. Ako vam je zgodnije, možete sesti.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Sem načelne primedbe koju sam izneo pre neki dan, u četvrtak i petak, povodom ovog seta zakona, potenciraću način formiranja ovog dnevnog reda. Kada se o ovim zakonima ozbiljno razgovaralo na Odboru za zaštitu životne sredine i kada je taj dnevni red formiran u decembru 2008. godine, došlo je, na čudan način, do odlaganja tog dnevnog reda, odnosno skidanja tih tačaka sa dnevnog reda skupštinskog zasedanja. Interesantno je da su pojedini zakoni već duži period, već godinama skidani s dnevnog reda, a svi smo se složili da su to vrlo važni zakoni za ovu državu.
Novi poslovnik ograničava vreme za diskusiju i osvrnuću se na tačku 14, 11, i 10. ove objedinjene rasprave.
Dakle, kada govorim o tački 14, tu je, svakako, ključni momenat, o čemu se vodi javna polemika, član 85, odnos između lokalne samouprave i države, odnosno nadležnog ministarstva.
Podržavamo primedbu gospodina ministra da su određena sredstva iz ekoloških taksa na nivou lokalne samouprave trošena nenamenski, ili mimo budžeta, ali, postoji jedna vrlo neobična stvar. Ono što se zamera lokalnim samoupravama, to se dešava i u Ministarstvu u prošlom mandatu.
Tu priču sam pre neki dan ispričao javno za govornicom. Dakle, imate jednu priču koja je ovu državu koštala 11 milina evra, a da se o sudbini tih poslova, načinu odrađivanja i izvršenju tih poslova, o toj celoj priči vrlo malo zna, da se dobijaju šturi, nesuvisli odgovori, čak, odgovori koji na izvestan način ponižavaju narodne poslanike i Republičku skupštinu.
Ako pođemo od činjenice da se zakoni donose da bi uredili jednu oblast života, svakako, i da bi regulisali i sprečili samovolju pojedinaca, u tom slučaju, ponašanje Ministarstva, odnosno ministra za zaštitu životne sredine u prošlom mandatu baca jednu drugu sliku. Tada je volja pojedinca nadmašila snagu zakona. Tada su se radile stvari koje nisu u nadležnosti Ministarstva i tada su trošena sredstva iz budžeta za koja ne znamo na koji način i u kom obimu.
Svima je poznata činjenica da je pre izvesnog vremena predsednik Republike najavio ocenjivanje pojedinih ministarstava i pojedinih ministara i ovo je prilika da se uputi poziv predsedniku Republike po ovom pitanju. Prosto, kada štampa bruji i kada nemate jasne odgovore na tu priču, neko ko sebi daje tu vrstu nadležnosti, a po Ustavu je nema, već je grabi, mora se oglasiti u ovom slučaju i mora jasno izneti svoj stav o tom pitanju.
Prelazim na tačku 11, odnosno Predlog zakona o zaštiti od buke. Imamo nekoliko suštinskih primedaba i ovom prilikom ću ih izneti. Mislim da u tekstu zakona nije posvećeno dovoljno pažnje ugrožavanju i zaštiti zdravlja građana, posebno što buka deluje sinergetski s nekim opasnim materijalima prisutnim u životnoj sredini.
Druga zamerka je da je neophodno predvideti obavezu zaštite od buke duž magistralnih puteva, prometnih gradskih saobraćajnica, železničkih pruga, na prolazu kroz naselja ili grupa stambenih objekata.
Treće, mislim da nisu ponuđena rešenja za problem buke koja nastaje u diskotekama, kafanama sa živom muzikom, kafićima, salama koje se izdaju za raznorazna slavlja itd.
Dakle, svima je u gradu Beogradu poznato, bar u onom delovima beogradskih opština kakva je Čukarica i Novi Beograd, da se u toku leta, sa beogradskih splavova, čuje nesnosna buka koja traje do jutarnjih časova. Niko tu ništa ne preduzima.
Dakle, o tom problemu se mora povesti računa, ta buka se mora ograničiti na tim objektima. Jednostavno, da se omogući da ljudi normalno žive u svojim stanovima.
Četvrta primedba se odnosi na to da se ne vidi kako će se u stambenim zgradama ostvariti zaštita od buke liftova, centralnog grejanja, hidrofora i sl. Dakle, to su neke stvari o kojima se mora povesti računa. Sem toga, u nekim članovima zakona o zaštiti od buke je napisano nešto što se graniči sa zdravom logikom. Mislim da bi trebalo obratiti pažnju na član 18, gde se kaže da su organizatori javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti dužni da u prijavi za održavanje javnih skupova i aktivnosti dostave podatke o merama zaštite od buke, ukoliko upotreba zvučnih i drugih uređaja može prekoračiti propisane granične vrednosti.
Kako ćete vi to regulisati? Uzmite primer jedne fudbalske utakmice. Kako ćete regulisati da neko ne duva u trubu i da ne prelazi propisane granice vrednosti? To je, prosto, nemoguće. Mislim da ovaj član treba doraditi i preciznije ga objasniti. Isto tako, u ovom zakonu o zaštiti od buke se govori i o tome da se određene nadležnosti, u smislu monitoringa zaštite od buke, prenose na lokalnu samoupravu i da se traži da lokalna samouprava finansira taj deo.
Tu imate jednu stvar o kojoj sam govorio pre neki dan, a to je transfer sredstava iz budžeta lokalnim samoupravama. Opšte je poznato da će taj transfer u ovoj godini biti daleko manji. Da li je pametno da se još ta vrsta nameta prenosi na lokalne samouprave? Mislim da lokalne samouprave ne mogu odgovoriti i ovoj vrsti nameta. Treći zakon o kome ću reći par reči je, svakako, zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. To se odnosi na izdavanje dozvola i polaganje ribolovačkog ispita.
Sticajem okolnosti, ovih dana sam boravio sa raznoraznim udruženjima sportskih ribolovaca i ova odredba zakona izaziva opšti smeh. Kako ćete nekome nametnuti da polaže zakon o ribolovu? Na koji način? Ko će biti ispitivač? Ribočuvar, koji ima, recimo, tri godine ribolovačkog staža, da ispituje ribolovca koji ima 40 ili 50 godina ribolovačkog staža? Dakle, potpuno jedna besmislena odluka i mislim da treba skinuti ovaj član, odnosno izbrisati ga, da ne postoji u zakonu. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je prošlo vreme kada smo ove zakone, ovaj set zakona, posmatrali na jedan drugačiji način, možda, kao trivijalne, nevažne zakone. Svakodnevnica, svakodnevni događaji, čak i ljudske žrtve, pokazuju da ovim zakonima moramo da priđemo svi, u celom svetu, kao i u našoj zemlji, mnogo ozbiljnije, a naročito vlast i, kao predstavnik vlasti, gospodin Dulić.
Skoro smo govorili i potpisivali Kjoto protokol. Govorili smo na tim sednicama o razvoju Karpata, dok je gorela Stara planina, pomagali susednoj Grčkoj, dizali avione, dok je gorela Stara planina, a Staroj planini nije imao ko da pomogne. Staru planinu, jednu od najlepših srpskih planina, nije imao ko da gasi, ili je gasio mali broj loše organizovanih ljudi.
Šta je sada indikativno u svetu? Globalno otopljenje, promena temperature i promene koje su izazvane u sferi životne sredine. Indikativan je podatak u Izveštaju Vlade Republike Srbije za 2007. godinu da je rekordna temperatura izmerena u Smederevskoj Palanci iznosila 44,9 stepeni celzijusovih. Sklon sam da verujem da vlast, kada temperatura pređe 42 stepena, preko svojih medija i službi, može da kaže da je 41 stepen i da nema uvođenja vanrednog stanja.
Za poslednjih desetak godina registrovano je više od 15 novih alohtonih vrsta u ikio fauni Republike Srbije. Poslednji registrovan slučaj je prisustvo severno-američke vrste ''poliodom spatula'' u Dunavu. Jedna vrsta koja živi u Severnoj Americi, našla se u Dunavu, i to nije slučajno.
Sada ću da budem, hteo ne hteo, pomalo lokalpatriota, jer dolazim iz Smedereva, grada u kome „Ju-Es stil“ ima dve uloge. Jedna je pozitivna, a to je s ekonomskog aspekta, jer više hiljada ljudi zavisi od plata koje prima u „Ju-Es stilu“.
Istina, sada je trenutno na sceni gašenje druge peći, tako da je negde oko 6.000 radnika, odnosno 20.000, možda, članova njihovih porodica, u dilemi da li će i kako živeti i na neki način se brinu za svoju egzistenciju. Druga, negativna uloga, tiče se zagađenja okoline grada, samog grada, a naročito su ugrožena sela Radinac, Vranovo i Ralja, reka Ralja, reka Konska, jezero i dobar deo Smedereva.
Kao kontradiktornost je jedan izveštaj, za koji bih molio gospodina Dulića, znam da je teško da održi koncentraciju, smatram da je on korektan čovek i da će razumeti ovo što želim da kažem. Ocena kvaliteta vazduha na mernom mestu „Smederevo 3, centar“, tokom 2007. godine: ''U centru Smedereva je dominirao vazduh u klasi dobrog ili odličnog, što znači da je u najvećem broju slučajeva srednja dnevna emisiona koncentracija polutanata bila manja od polovine vrednosti GVI. Tokom 2007. godine, bilo je perioda sa zagađenim vazduhom. Zbirno trajanje perioda sa zagađenim vazduhom iznosi 20%. Ovakvoj oceni je doprinelo prekoračenje vrednosti azot-oksida.'' Što se tiče Vlade Republike Srbije i stručnjaka, ovde nema mesta za zabrinutost.
Pročitao bih jedan deo članka iz „Večernjih novosti“, koji je objavila novinarka iz Smedereva, Jelena Ilić. „Koncentracija teških metala i suspendovanih čestica u vazduhu u okolini „Ju-Es stila“ probila je crvenu liniju granice dozvoljenih vrednosti.
U centru grada čađ je potukla sve rekorde, pokazuju poslednja merenja zagađenja urađena od septembra pa do kraja prošle godine. Smederevcima su ovi rezultati dostavljeni pre nekoliko dana. Kada je prošlog leta stigao izveštaj o merenju aerozagađenja kod Železare, ekolozi su bili zabrinuti, posebno vrednostima teških metala: arsena, olova, mangana i hroma. Gradska vlast je zatražila nova merenja. Rezultati nisu ohrabrujući“.
Kada sam kod gradske vlasti, ona pravi dil sa „Ju-Es stilom“, da ne govorim ko, jer želim da budem pozitivan na ovoj sednici, a biće vremena za sve drugo. Da li je to gradonačelnik, koji je iz DS-a, iz vaše stranke, gospodine Duliću, zato što ima neke firme i poslove sa „Ju-Es stilom“?
Vidim da je nekome od vas smešno. Meni nije smešno. Mene ovo ne dotiče. Ovo govorim u ime građana, kojih je mnogo u Smederevu, gde deca, vi, gospodine koji se smejete, u drugoj godini, svako drugo dete dobija astmu, gde ljudi ne smeju da otvore prozore, gde žena, kada obriše televizor, skine dva prsta crvene prašine. Nemojte da se smejete. Ako je to vama smešno, zaista je sramota. Onda nema smisla govoriti predstavnicima Vlade, jer oni to treba da čuju i preduzmu određene mere nakon ovog mog govora.
Kontrolna merenja su pokazala da je tokom septembra, oktobra i novembra koncentracija suspendovanih čestica bila iznad granice i da je sadržaj teških metala u svim uzorcima iznad maksimalno dozvoljenog. Nadležni su proverili sumnje, a Smederevce i dalje zbunjuju oprečni podaci o aerozagađenju. Naime, merenja sa tri automatizovane stanice kažu da Smederevci udišu dobar vazduh, što su ova vanredna merenja demantovala.
Prošle godine, Agencija za zaštitu životne sredine, prema podacima sa mernih stanica, dala je ocenu da je vazduh u klasi dobrog i odličnog.
Vi kažete da je vazduh odličan, a deca od godinu i dve oboljevaju od astme. Nemojte to da radite, bolje narodu kažite istinu i bolje kažite koje mere preduzimate.
Vreme ističe i moram da vodim računa o kolegi. Uzaludno je gospodine, ministre Duliću, o lepoti planinskog izvora govoriti bivolima koji ne mogu da piju dok vodu ne zamute.
Samo bih vam nešto rekao, Smederevci i svi ljudi koji imaju prelepe srpske reke idu na pecanje da bi pobegli od ispita i od problema. Vi uvodite za sportske ribolovce, za rekreativce, polaganje ispita u Ministarstvu.
Šta ćete da ih pitate? Kako se vezuje udica? Kako se baca mreža? Da li se stavlja crv ili glista?
Mislim da ste malo preterali i da će za godinu ili dve da se izazove haos u ovoj sferi, a naročito u ovom poslednjem zakonu o kome nemam vremena da govorim, a želeo bih da govorim, o održivom korišćenju ribljeg fonda u Srbiji.
Hvala vam na pažnji i zaista mislim da stvari nisu za smeh.