Pošto u suštini ne tražite odgovor, mogu samo da vam dam opšti odgovor, da je i predsednica Narodne skupštine i mi kao potpredsednici, na raspolaganju za dogovore koji podrazumevaju efikasno i pravo, kvalitetno funkcionisanje Skupštine. Samo mala ispravka, površina prostorije u kojoj se nalazi tehnika potrebna novinarima je 60 metara kvadratnih.

Reč ima narodni poslanica Marina Raguš. Izvolite, samo se prijavite.

Izvinjavam se što sedim, ali iz više razloga to činim. Prvo, pretpostavljam da se tehnički mnogo bolje čujemo kada se sedi i govori u mikrofon, jer sam prethodne kolege zaista imala problem da čujem pojedinačno svaku reč, a posebno imam problem i vas za tim stolom da čujem i to bi trebalo da se otkloni.

Ono što bih, po osnovu člana 235. Poslovnika o radu Narodne skupštine želela da iskoristim u vremenu predviđenom od pet minuta, naprosto, jedan problem prestiže drugi i čini mi se da je srpsko društvo sve više i više u krizi iz koje bojim se da neće biti lako izaći.

Juče sam pokrenula pitanje vezano za situaciju koja se dešava u glavnom gradu i odnos gradonačelnika Beograda prema Romima, ne želeći da ulazim u kvalifikaciju da li on time krši zakon ili ne, znači, to po strani.

Radi se o odnosu ove manjinske grupe u Dekadi koja bi trebalo da unapredi njihovu poziciju u društvu i da sve nas obaveže na to da se sa posebnom pažnjom odnosimo prema manjinskim grupama u državi Srbiji.

Ono što je za nas kao Poslaničku grupu SRS bilo frapantno, i moram da konstatujem sa zgražavanjem, jeste upravo taj nehumani odnos prema romskoj populaciji koja se našla na određenoj lokaciji.

Dakle, iako je zakon poštovan, ono što nam se čini da jeste to je kršenje osnovnih humanitarnih principa u kontekstu svega onoga što smo mi prethodnih meseci pričali, a ticalo se zabrane diskriminacije u srpskom društvu, mislim da je krajnje neprimereno da gospodin Đilas kaže da te ljude koji nemaju prebivalište u Beogradu treba vratiti u mesta odakle su došli.

On time direktno, takođe, govori o Sporazumu o readmisiji, na osnovu kojeg je izvestan broj Roma vraćen iz zapadnoevropskih demokratija u državu Srbiju, da država Srbija rešava njihove probleme, ali bez ijednog centa pomoći.

Država Srbija je siromašna, ušla je u recesiju, neće imati sredstava da reši najosnovnije životne probleme i mi pred svojim očima u tom demokratskom društvu vidimo takav odnos gospodina Đilasa.

Ono što je zaista pitanje, predlog, sugestija, nadležnom ministarstvu i nadležnim institucijama, koje bi trebalo da se bave ovim problemom, jeste sledeće – mi očekujemo promptno reagovanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Želimo da čujemo šta će po ovom pitanju Ministarstvo da uradi, s obzirom na to da sam gradonačelnik Đilas kaže da, faktički on potvrđuje da nije ispoštovana procedura u smislu pregovora do rešenja situacije u kojoj su se našli Romi, tu na prvom mestu ima žena, ima dece, tu su, takođe, trenutno raseljena lica sa teritorije Kosova i Metohije.

Ono koliko mi saznajemo na osnovu izjave prvog čoveka grada Beograda jeste da on ovim žestoko osuđuje međunarodne organizacije koje su se usprotivile, s pravom i s razlogom, zaista skoro na ivici brutalnog ponašanja, prvog čoveka Beograda, govoreći da na osnovu readmisije Beograd i država Srbija nisu dobili potrebna sredstva za rešavanje ovog problema.

To je, takođe, u kontekstu svega onoga što SRS svih ovih dana pokušava da predstavi srpskoj javnosti jeste, da set svih zakona, potvrđivanje svih konvencija, neće biti moguće sprovesti u praksi zato što naprosto ne postoji finansijska konstrukcija za rešenje svih nagomilanih problema. Mi na osnovu izjave gospodina Đilasa, takođe, saznajemo da nije konsultovan Republički ombudsman, da nisu konsultovane nadležne republičke institucije, da će ovih dana gospodin Đilas tek da se sretne sa predstavnicima OEBS-a i UNHCR-a da priča na ovu temu. To je ono o čemu priča SRS.

Zapanjujuće je da na ovakav način zapravo dokazuje političku diskriminaciju i diskriminaciju po posebnosti ove manjine, kao što je romska manjina, prvi čovek grada Beograda.

Pitanje vezano za sve koji nemaju prebivalište u Beogradu –Beograd će u narednih nekoliko meseci biti stecište svih onih koji neće moći da zarade hleb, kao što je to bilo i ranijih istorijskih perioda – šta bi onda trebalo da se uradi? Da ih vratimo – gde? Tamo gde ne mogu da prežive.

Na kraju, to bi bilo podjednako kao kada bismo se prisećali možda šta je sve prezime Đilas donelo ovom narodu i ovoj državi, pa da kažemo, molim vas, gospodine Đilas, vratite se tamo odakle vaši potiču. Naprosto, to su potpuno neprihvatljive konstatacije.

Umesto da se problem rešava tako što ćete pregovarati sa ljudima, izvinjavam se na prekoračenju vremena, završavam misao, u cilju rešavanja i suzbijanja daljih problema, kao što vidimo, kao spojeni sudovi javili su se i drugi problemi, đonom se krenulo na ljude koji zapravo nemaju mogućnosti da se zaštite. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo, na osnovu člana 235. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Nastavljamo sa radom. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelena Travar-Miljević i prof. dr Slavica Đukić-Dejanović.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da sednici pored predstavnika predlagača prisustvuju i: Vesna Arsić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Jelena Cvetković, pomoćnica ministara životne sredine i prostornog planiranja, Jelena Marjanović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Branko Radošević, pomoćnik ministra spoljnih poslova, Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Miodrag Miljković, državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu, Nenad Dikić, direktor Antidoping agencije Republike Srbije, Jadranka Zenić- Zeljković, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Stanka Radan, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Miloš Oparnica, šef Međunarodne policijske saradnje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Srđan Stević, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Aleksandra Mitrović, Sektor za omladinu i sport u Ministarstvu omladine i sporta.
Takođe vas obaveštavam da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da delu današnje sednice prisustvuje grupa studenata Srpskog društva sa londonskog Fakulteta za ekonomiju i političke nauke, koja će pratiti sednicu sa galerije plenarne sale u vremenu od 11.00 do 11.15 časova, o čemu ću vas posebno obavestiti kada pozvani gosti dođu na galeriju.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU ROTERDAMSKE KONVENCIJE O POSTUPKU DAVANjA SAGLASNOSTI NA OSNOVU PRETHODNOG OBAVEŠTENjA ZA ODREĐENE OPASNE HEMIKALIJE I PESTICIDE U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI, SA IZMENAMA I DOPUNAMA (zajednički jedinstveni pretres sa tačkama 16. i 17. i tačkama od 28. do 43. dnevnog reda)
Da li predstavnici predlagača, gospodin Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Diana Dragutinović, ministarka finansija, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Snežana Samardžić-Marković, ministarka omladine i sporta, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i Nebojša Bradić, ministar kulture, žele reč?
Od pozvanih ministara, koji su predlagači akata iz citiranih tačaka dnevnog reda, prisutan je gospodin Oliver Dulić i ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kratko obrazložim potrebu potvrđivanja Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Ova veoma važna konvencija usvojena je 1998. godine, a stupila je na snagu početkom 2004. godine. Do danas je Konvenciji pristupilo preko 120 zemalja sveta, među kojima su sve države članice EU i, naravno, sama EU kao organizacija država.
Osnovni cilj Roterdamske konvencije je razgraničenje odgovornosti i saradnja u međunarodnoj trgovini i određenim opasnim hemikalijama, a sve u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Ova konvencija doprinosi pravilnom rukovanju opasnim hemikalijama, kroz razmenu informacija o svojstvima tih hemikalija. Tako se Konvencijom predviđa postupak davanja saglasnosti za uvoz određenih opasnih hemikalija i pesticida, koji se nalaze na spisku uz Konvenciju, a na osnovu informacija o njihovim svojstvima, odnosno opasnostima. Time Roterdamska konvencija predstavlja prvu liniju odbrane koja štiti zemlje koje uvoze opasne hemikalije.
S obzirom na činjenicu da Republika Srbija većinom uvozi hemikalije, informacija o svojstvima hemikalija, koja se za svaku hemikaliju sa spiska iz ove konvencije priprema u okviru organa Konvencije, pomoći će našoj zemlji da na adekvatan način odluči da li će dozvoliti ili zabraniti uvoz određenih hemikalija.
Konvencija o dostupnosti informacija i učešće javnosti o donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, poznata kao Arhuska konvencija, čije potvrđivanje danas predlažemo Narodnoj skupštini, zaključena je 1998. godine na Četvrtoj ministarskoj konferenciji - Životna sredina za Evropu, u danskom gradu Arhusku, a stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine.
Ratifikacija ove konvencije ima veliki značaj za primenu većeg broja zakona, među kojima je i sistemski zakon o zaštiti životne sredine.
Arhuska konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine, koji na jasan način povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine. Konvencija utvrđuje posebne obaveze država članica u pogledu tri grupe pitanja, koje su poznate kao tri stuba Arhuske konvencije: dostupnost informacija o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i prava na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine.
Konvencija, pre svega, predviđa obavezu strana ugovornica da se javnosti, na zahtev, omogući dostupnost informacija koje se tiču životne sredine i kojima raspolažu organi javne vlasti. Arhuskom konvencijom se definiše učešće javnosti, naročito u sledećim slučajevima: u donošenju odluka o tome da li da se odobri namerno ispuštanje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu, u izradi planova, programa i politika u vezi sa životnom sredinom i o toku pripreme propisa u oblasti životne sredine.
Pitanje dostupnosti informacija i učešće javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, mogu se smatrati opštim kriterijumom za procenu stanja demokratizacije društva. Otuda i univerzalni značaj principa i pravila Arhuske konvencije, koji znatno prevazilaze usko stručna pitanja i zadiru u temeljna pitanja poštovanja ljudskih prava. Potvrđivanjem Arhuske konvencije Republika Srbija će pokazati spremnost na poštovanje demokratskih vrednosti koje su definisane kao cilj i osnova ovoga i drugih međunarodnih ugovora, a građani će dobiti važnu potvrdu jednog od svojih fundamentalnih prava – pravo da budu informisani, a naročito o tako važnom pitanju, kao što je pitanje svoje životne sredine.
Potvrđivanje Arhuske konvencije treba posmatrati u kontekstu ukupnih napora koji se preduzimaju u Republici Srbiji u pravcu njenog članstva u EU, odnosno usklađivanju nacionalnih propisa sa propisima EU. Potvrđivanje Arhuske konvencije i dosledna primena njenih odredaba u direktnoj su vezi sa procesom približavanja Republike Srbije EU. Ovo iz više razloga, a pre svega zbog činjenice da norme Arhuske konvencije predstavljaju deo važeće legislative EU, sa kojom se nacionalni propisi intenzivno usklađuju. Evropska zajednica je formalna članica Arhuske konvencije od 17. februara 2005. godine, a odredbe Konvencije ugrađene su u sve najznačajnije propise EU.
Dame i gospodo, dozvolite mi da obrazložim i Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola, uz Okvirnu konvenciju o promeni klime. Usvajanje ovog amandmana na Aneks B Kjoto protokola ne utiče na status, obaveze i sprovođenje Kjoto protokola u Republici Srbiji i potpuno je u saglasnosti sa odlukama Sekretarijata Okvirne konvencije o promeni klime i Kjoto protokola, kojih je Republika Srbija članica.
Ratifikacijom ovog amandmana na Kjoto protokol, Republika Srbija daje doprinos njegovom stupanju na snagu, odnosno pristupanju Belorusije zemljama Aneksa B Kjoto protokola i utvrđivanju njene obaveze kvantifikovanog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Napominjem da pristupanje Amandmanu od strane Republike Srbije nije uslovljeno plaćanjem godišnje kontribucije.
Dame i gospodo, zahvaljujem na pažnji.

Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam Narodnu skupštinu da na galeriji Narodne skupštine prisustvuju našoj sednici studenti postdiplomskih studija Fakulteta za ekonomiju i političke nauke iz Londona, u organizaciji Srpskog udruženja ovog fakulteta.
U vaše ime, I wish you good welcome to Robyn Klingler (U.S.), Alice Anne Elizabeth DeBats (Australia), Abouyar Nasiryadeh (Canada), Helene Banner (Germany), Sara Moffat (U.S.), Mustafa Izzuddin (Singapore), Toh Shn Hao (Singapore), Toh Shin Hao (Singapore), Hsiang-Chien Hsu (Taiwan, Republic of China), Tamara Mijatovic (Croatia), Andrej Jonovic (Sweden).
Dobrodošli u Narodnu skupštinu.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč?
Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1, samo vas molim da se prijavite na poslaničkoj jedinici. Izvolite.

Čuli smo predstavnika Vlade po dve tačke ove objedinjene rasprave. Zahvalio je na pažnji, što je znak da neće da učestvuje više u obrazlaganju ostalih predloga. Kako možete da otvorite raspravu? Da li vi to otvarate samo po ove dve ratifikacije po kojima smo imali izvestioca i predstavnika Vlade ili otvarate o svim tačkama o kojima nas niko ni o čemu nije izvestio?
Želeo bih da govorim, naravno, objedinili ste raspravu, objedinili tačke dnevnog reda, ne može Vlada da nam pošalje predstavnika samo za segment tog objedinjenog dnevnog reda, inače, nas upućujete da se vratimo ponovo na glasanje o tome da li rasprava može da se objedini.
Ako predstavnik Vlade ne može da obrazlaže, i ne može da obrazlaže zakone iz domena ministarstava u kojim on nije ministar, molim vas da nas obavestite šta je sa ostalim predstavnicima, hoćemo li dobiti izveštaj svih predstavnika Vlade pre nego što otpočne rasprava ili ćemo sednicu da prekinemo dok nam se ti uvaženi ministri ne pojave na sednici.

Jedinstveni pretres o tačkama 15, 16. i 17. i tačkama od 28. do 43. podrazumeva po našem Poslovniku prisutnost predlagača.
Vrlo je očito da je ovde prisutan u toku sednice samo jedan od predlagača. S obzirom na to da je jedinstveni pretres, odluka da radimo je u korist onog ko hoće da radi i ko hoće da poštuje Poslovnik Narodne skupštine, a to je ministar Oliver Dulić. Na narodnim poslanicima je da svoje diskusije iskoriste kritički ili kako god žele, sa pozivanjem na povredu Poslovnika, u vremenu koje je pred nama za raspravu po jedinstvenom pretresu.
Slažem se sa vama da predstavnici Vlade moraju biti u sali Narodne skupštine, bez obzira što takva odredba nije sasvim oštro i nedvosmisleno primenljiva u slučajevima jedinstvenog pretresa. Jedan od predlagača je prisutan i Narodna skupština će raditi. Verovatno u toku dana imaćemo sastanak predstavnika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa gde ćemo se dogovoriti na koji način ćemo, kao institucija, reagovati u slučaju kada ovlašćeni predlagači ili predstavnici Vlade, da li opravdano ili ne, nisu prisutni tokom rada.
Ministar Oliver Dulić je tražio reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak bih da učinim nešto što je verovatno presedan, ali mislim da je jako važno zbog toga što se mi nalazimo u procesu u kom treba da se grade odnosi između institucija ove države. Zajedno smo se borili i kada je većina nas koji su danas ministri bili narodni poslanici, a mislim da je onda korektno da to radimo i danas kada smo mi predstavnici izvršne vlasti.
Izvinjavam se u ime ministara koji danas nisu ovde prisutni. Nadam se da će stići na vreme da dođu.
Molim vas da odredite pauzu dok se predstavnici predlagača po ostalim zakonima ne pojave da vam prezentuju ono što treba. Smatram da je jako važno da prezentuju i smatram da je prezentacija ovih zakona, kao i prezentacija svakog drugog akta koji se predlaže Narodnoj skupštini, pre svega, prezentacija njihovog rada i da će to svakako služiti na čast njima zbog toga što je uložen ogroman rad i trud svih ovih ljudi koji su učestvovali u tome.
Mislim da je najkorektnije da se odredi pauza, dok se ne pojave predstavnici predlagača. (Aplauz.)

Nije tako čest slučaj da predstavnik izvršne vlasti daje predlog koji poslanici sa odobravanjem očekuju. Mislim da ako se Narodna skupština slaže možemo da radimo po onim tačkama dnevnog reda koje je ministar Oliver Dulić predložio i za koje je predlagač. Ako se slažete, da sačekamo objašnjenje od predlagača i da vidimo da li ima objašnjenja, pošto ne verujem da može da bude opravdanja, onda određujem pauzu, a sada je 11.00 časova, do 11.30 časova kada ćemo nastaviti rad.
Narodna poslanica Elvira Kovač želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. izvolite.

Prijavljujem povredu procedure današnjeg rada, uz dužno poštovanje gospodinu ministru, koji je sada ministar, a ne narodni poslanik. Narodni poslanici koji su danas došli u 10.00 sati na svoj posao i koji su se spremili za raspravu, a ja sam se na primer spremila za raspravu baš o tri konvencije koje se tiču životne sredine, smatram da su voljni da rade.
Mi svakako znamo da je ugled Narodne skupštine urušen zahvaljujući ponekad, nažalost, ponašanju određenih ministara iz Vlade, a to se desilo pretprošle nedelje kada smo imali dan određen za odgovaranje na poslanička pitanja, kada su se pojavila četiri ministra. Danas, uz dužno poštovanje prema ministru, koji je došao i kome bih želela da kažem najdobronamernije da ga molim da stoji naredni put kada izlaže zakone, pošto on zna šta znači dostojanstvo Narodne skupštine i bio je jako dobar predsednik ovog uvaženog doma.
Smatram lično i Poslanički klub Manjina da mi treba da nastavimo rad. Molim predsedavajuću da javi ostalim ministrima da stignu što pre. Zaista nema smisla da opet mi ispaštamo i da opet čekamo dva sata da se neko udostoji. Može da se desi da se ministri ne pojave u narednih sat ili dva, a kako ćemo onda raditi. Hvala na pažnji.