Hvala i vama. Gospodin ministar, izvolite.

Vrlo kratko, u pravnom saobraćaju i upisu u registar mora da se koristi ćiriličko pismo. Niko neće nikoga terati da menja; ako G17 plus, LDP, LSV ili bilo ko ima, imaće kao i do sada, to nije ništa sporno. U pravnom saobraćaju i upisu u registar se koristi ćiriličko pismo, a za stranke nacionalnih manjina jezik i pismo te nacionalne manjine.

Izvolite.

Htela sam samo još jednom da kažem gospodinu ministru da smo ono pitanje raščistili. Zaista nisam mislila na vas, nego sam stavljala primedbe i moja intencija je bila da poslanici shvate, kada sam koristila termin "grupa građana", da je bolje u onom prvom zakonu, kada se kaže – političke organizacije. Recimo, prva politička organizacija u kojoj sam ja bila je bio čuveni UJDI i mi smo se i registrovali i učestvovali na izborima.
Postoji opasnost da time što izdvajate političke stranke... Imali smo i političke organizacije i to je najširi pojam, pod tom firmom mogu da budu stranke i razni oblici udruživanja i to ne treba da bude nešto što treba da zabrinjava državu.
Istakla sam da je preterano ovakvo mešanje države u osnovno pravo subjektivnog građanina na političko udruživanje, jer to je sloboda, političko udruživanje, svi drugi oblici manje-više nikom ne smetaju, niti izazivaju bilo kakve sukobe. Ako me niste tu razumeli, mislim da sam bila dovoljno jasna i da sam pokazala da je ovaj zakon preterano restriktivan.
Malopre je pomenuto ime, što je rekao Čedomir Jovanović, vidite, treba da se plati novčana kazna kada kažem demokrate, zato što se kaže da mogu da upotrebljavam ime samo kako je napisano u registru. Kada kažem radikali, evo, novčana kazna. Čekajte, da li to piše u zakonu ili ne piše? Vi ste mi rekli da nisam pročitala zakon. Veoma dobro sam ga pročitala. Znači, zašto se toliko mešate u to? Mi kažemo – demokrata. Evo, novčana kazna jer sam ih tako nazvala, a u registru piše Demokratska stranka. Šta je vama? Zato sam se ja tako čudila. Zašto vas to toliko uzbuđuje?
Mogu da vam postavim pitanje povodom ovog člana 30 – obnova upisa u registar. Vi ste rekli da se tu pominje nekakav koalicioni ugovor, međutim, molim vas da pogledate, da ne zadržavam Skupštinu i da ne oduzimam vreme, apsolutno, gospodine Markoviću, ne pominje se nikakav koalicioni sporazum, nikakav koalicioni ugovor, niti se uopšte pitanje koalicije političkih stranaka ovde razlaže. Politička koalicija može da bude takva kada se pominju imena onih koji su na onom listiću gde se pominje ime svake stranke, recimo koalicija SPS - PUPS - JS, to je jedan način. Drugi je način kada se stranka ne pojavljuje, međutim, ovde to nije precizirano. Nikakav ugovor se ovde ne pominje kako bi se to pitanje raščistilo, nego je, naprotiv, ostalo nejasno.
Da je to pitanje ostalo nejasno vidi se iz poslednjeg stava člana 30. gde vi kažete: "Ministarstvo utvrđuje činjenice i podatke iz stava 5. ovog člana po službenoj dužnosti."
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Pešić, molim vas završite.)
Znači, vi ćete po službenoj dužnosti posle da odlučujete ko je dobio mandat, a ko nije dobio mandat, zato što nije razjašnjeno pitanje političkih koalicija. Ja sam na to u brzini, jer mi ide vreme, skrenula pažnju. Vi ste posle toga pominjali neke političke ugovore, a uopšte u ovom članu ne piše kada oslobađate registracije stranke koje su u parlamentu.

 Hvala. Reč ima ovlašćeni predstavnik SRS gospođica Marina Raguš.

Gospodine Novakoviću, hvala. Zbog režimske kampanje koja se vodi protiv poslanika ovog prestižnog doma moram da kažem, izvinjavam se što sedim, ali naprosto, tehničke mogućnosti su takve da se glas najbolje čuje dok poslanik sedi i govori sa mesta.
Da, to jeste istina. Pričala sam sa tehničkom službom, gospodine Novakoviću, imam tehničkog iskustva, osmogodišnje, nije zanemarljivo. Radijus mikrofona je prepoznatljiv, zato su mikrofoni za govornicom, kao što vidite, mnogo veći nego ovi za mesto, a i Poslovnikom nije predviđeno da li se stoji ili sedi dok se izlaže. Dok se to ne definiše, pretpostavljam da će parlament i javnost u Srbiji uvažiti ove argumente.
Takođe, postoji i druga mogućnost – da se priča za govornicom. Recimo, ja kolege poslanike koji govore iz nižih redova ne čujem ili čujem svaku drugu ili treću reč. Da to jeste tačno potvrdio je čovek koji je odgovoran za tehniku, koji je sedeo iza mene. Nadam se da će se taj problem uskoro rešiti. Znam da ljudi iz tehnike svakoga dana rade predano posle 18 časova do nekih kasnih večernjih i noćnih sati, ali to jeste ogroman problem, gospodine Novakoviću, i, vama za informaciju, jedina tačna i precizna informacija kada je tehnika u Skupštini u pitanju.
Ono što mi je takođe drago, to moram da kažem sada, jeste da je definitivno javnosti u Srbiji potpuno jasno da režim Borisa Tadića kreira političku scenu sa dve partije, Demokratskom strankom i partijom tzv. naprednjaka.
Gospodine ministre, moram da vam kažem da je vaše ponašanje potpuno neprihvatljivo i neprimereno. Imala sam utisak kao da se nalazim na beogradskim ulicama, u određenim beogradskim krajevima, a ne u skupštinskom domu. Dakle, način na koji se obraćate poslanicima je zaista neprimeren. Mislim da vi niste tu da ulazite u polemiku sa poslanicima, već da odgovarate na pitanja, ma kakva ona bila, što ne opravdava nikoga od nas da prekoračuje granice domaćeg vaspitanja.
Gospodine ministre, vi nas niste ni juče, niti danas, niti ćete nas uveriti da ćete uvesti rad u državu Srbiju. Čak i domaće vaspitanje nalaže da makar pogledate govornika koji vam se obraća, ja se vama lično obraćam. Taj stepen ignorisanja je dovoljan dokaz za srpsku javnost kakav je odnos srpske vlasti prema SRS.
Vi ste juče zapravo sebi lično oduzeli pravo da dalje pričate o ovom zakonu zato što ste prekrojili izbornu volju građana, niste mi odgovorili na pitanje na kojim parlamentarnim izborima je učestvovala SNS. Kada sam o tome govorila vi ste se, kao i sada, smejali i podsmešljivo odnosili prema tome. Dakle, zaista mi je drago što se srpska javnost svakodnevno uverava u državni projekat koji se trudi da SRS izbriše, faktički, iz postojanja političkih stranaka u državi Srbiji. Dakle, o tome više skoro da i ne treba da pričam.
Takođe mi je drago da vidim tolerantan način vođenja sednice Narodne skupštine – dozvoljavate poslanicima da dobacuju govornicima, lupaju o klupe.
Zbog "živahnog stila" o kojem je govorila gospođa Čomić pre izvesnog vremena poslanici SRS su bili izbačeni iz ovog parlamenta. Mi ćemo uspeti da dokažemo proceduralno koje su greške napravljene pri izricanju najtežih kazni. Ovo što kamere sada beleže u delu gde bi trebalo da sede poslanici SRS je definitivno slika i prilika demokratije i stepena demokratičnosti u srpskom društvu.
Volela bih, gospodine ministre, da mi odgovorite na pitanje koje postavljam u ime nekih 1.200.000 glasova i 78 mandata koje je SRS osvojila na majskim parlamentarnim izborima (a mi smo u srpskom parlamentu a ne u nekom lokalnom) – kada je SNS, na kojim parlamentarnim izborima učestvovala? Kako to da vi sami prozivate poslanice SNS i time prekrajate volju građana izraženu maja 2008. godine?
Znam da ovo verovatno izaziva alergijsku reakciju kod vas, ali tu ste, morate da istrpite svako moje pitanje i da na civilizovan način pružite što kvalifikovaniji odgovor. Moram priznati da ste dobrim delom derogirali svoje znanje juče.
Ono što me takođe interesuje jeste – šta je nadležno ministarstvo do sada radilo kada je u pitanju reč o proveri spiskova osnivača?
Govorili ste, ukoliko sam dobro zabeležila, da se spisak osnivača u elektronskoj formi treba naći na internetu, ne bi li se tako smanjile zloupotrebe u smislu da čovek i ne znajući može da bude na spisku osnivača više političkih stranaka. Mene interesuje šta je resorno ministarstvo uradilo do sada i da li elektronska forma na internetu jedino to omogućava, zato što mi se čini da je takođe deo nadzora upravo da do takvih zloupotreba ne dođe.
Ono što je takođe meni bilo vrlo prepoznatljivo jeste upravo to što ste, uslovno rečeno, govorili o izlaznosti na izborima, o potrebi da se uvede red u politički život u državi Srbiji. Pokušaću u toku današnjeg dana, a posebno u toku rasprave o pojedinostima, da vam kažem da vi niste u stanju to da uradite, zato što se u režimu gospodina Tadića dešava ono što se nije desilo u Miloševićevo vreme, a to je da se definitivno prekrojila izborna volja građana.
Pokušavate da donosite zakone koji bi trebalo da urede politički život i da se poštuje slobodno i demokratski izražena volja građana na izborima, a vi ste dali sve argumente i razloge da SRS i srpska javnost ne veruju u to. To vam je i odgovor na onaj vaš poluargument zašto je izlaznost građana u Srbiji mala, zašto pobeđuje grupa građana. Građani ne veruju vama, izvršnoj vlasti, Demokratskoj stranci, zato što se ono što građani izraze na izborima prekraja kasnije političkim odlukama u parlamentu.
Konačno ste pogledali i ovu stranu. Hvala vam. Naravno, nadam se da ću dobiti odgovore na sva ova pitanja, koja sam vam postavila i juče, ali pretpostavljam da zbog završetka zasedanja niste bili u situaciji da odgovorite. Hvala još jednom.

Reč ima ministar Marković. Izvolite.

Gospođo Raguš, nemojte pogrešno da me razumete, ali kao što vidite, ovde su veliki ekrani. Mislim da me razumete. U krajnjem slučaju, juče ste govorili i nisam primetio. Videli ste da nije bilo nikakvog ignorisanja, pa nema ni sada, naravno.
Jedan deo vaših pitanja potpuno razumem, ali nisam nadležan da odgovaram na njih. Pitanje spora u vezi sa mandatima između SRS i SNS je u nadležnosti drugih organa, svakako ne u nadležnosti izvršne vlasti, niti sme da bude u nadležnosti izvršne vlasti.
Što se tiče koalicije, mi smo stavili u zakonu da ne podležu preregistraciji oni koji samostalno ostvare učešće, ili u koaliciji sa drugim strankama. Koalicija će se definisati i definiše se izbornim zakonima, a mislim čak i nekim uputstvima RIK-a, ne mogu da budem siguran, ali će se sigurno definisati novim zakonom o izboru narodnih poslanika. Svakako, definisanju koalicije nije mesto u ovom zakonu.
Što se tiče termina „politička stranka“, ovaj zakon o političkim strankama je u skladu sa odredbom Ustava koja definiše baš političke stranke kao aktere i implicira donošenje ovakvog zakona.
Što se tiče zloupotreba, nije predlog da se stavi na sajt... Želim da kažem, ukoliko većina poslaničkih stranaka misli da ne treba, postoji jedan amandman gospodina Čolakovića koji se da usvojiti i mislim da tu neće biti problema. Razgovaraćemo još na Odboru. Nije to da se spreče zloupotrebe. Zloupotrebe će se sprečiti overenim potpisima. Daleko bolje bi bilo da imamo na internetu ta imena, ne zbog zloupotreba, nego zbog te prijemčivosti i bliskosti građana i političkih partija.
Znači, postoje razne preporuke ljudi koji su kroz sve ovo prošli pre nas, znači, uporedna iskustva. I oni su imali i imaju ponekad krize legitimiteta aktera političkog života. Jedna od tih preporuka se upravo odnosi na ovo da pokušamo što šire da otvorimo vrata političkih stranaka građanima, da građani imaju što više uvida u sve ono što čini političku stranku.
Moje mišljenje je i dalje da tu treba da stoji ime i prezime, bez daljih podataka. Ali, ako toliko spora to izaziva kod nas, predlažem da sa predsednicima političkih stranaka porazgovaramo. U krajnjem slučaju, da se usvojiti taj amandman gospodina Čolakovića i rešiti pitanje imena i prezimena na veb sajtu.
Opet kažem, ne verujem da će nekome biti ugrožena bezbednost zato što je osnivač političke stranke. U to sam skoro siguran.
Niti verujem da se na bilo koji način mi dovodimo, kao ljudi koji se bave politikom, u neki neravnopravan položaj. Mi se bavimo javnim poslom, mi i želimo da ljudi znaju ko smo mi. Ne pišemo mi tamo našu adresu, krvnu grupu, matični broj, pišemo samo ime i prezime. I dalje mislim da to treba da stoji, ali, u krajnjem slučaju, poslanici će odlučiti o amandmanima i razgovaraćemo na Odboru za lokalnu samoupravu.
Što se tiče te dileme da li mi ovde želimo da uvedemo dvostranački sistem ili nešto slično, to zaista nije tačno, niti je ovo način uvođenja dvostranačkog sistema. Političkih stranaka trenutno ima previše u Srbiji. Političke stranke treba da budu organizovane i da nose sa sobom neki potencijal. Nije u redu da neko ko ima manje od jednog promila pobornika njegove političke ideje ima status političke stranke i na osnovu tog statusa sutra se kandiduje na izborima bez ikakvih kvalifikatornih kriterijuma. Zamislite izbore gde bismo svakome dali da se kandiduje i da imamo, recimo, 200 ili 300 predsedničkih kandidata!
Niti je uopšte politički život i predstavništvo u parlamentu srazmera, statistički pregled raznih mišljenja u građanstvu. To uopšte nije tačno. Politički izbori su utakmica gde pobeđuje najveća i najjača politička ideja. Jer, da je suprotno tačno, onda bi se postavilo pitanje kakav bi to parlament bio, treba da imamo osam miliona ljudi u parlamentu; trebalo bi da sami zakoni imaju procenat od ovih, od onih, od nekih trećih, a znamo da se zakoni donose većinom prisutnih.
Mislim da je to dobro poznata stvar, o tome su pisali mnogi, pre svega Slobodan Jovanović. Dakle, nije politička utakmica, politička trka i političko predstavništvo srazmerno predstavništvu ideja. Prosto, to je utakmica između ideja, između onih koji preuzimaju na sebe odgovornost da svoje ideje posle realizuju u javnosti. Zbog toga ona treba da bude otvorena, treba da bude potpuno jasna i precizna, možda malo i rigorozna, jer onda kada se dobije rezultat svakog političkog ciklusa, taj rezultat mora da bude takav da ideja koja je pobedila može da se sprovede.

Na povredu Poslovnika ukazuje gospodin Radojko Obradović. Izvolite.

Reklamiram povredu člana 93. Poslovnika, koji reguliše način na koji se daje reč. Ministar Marković je bio naš kolega ovde dugo godina i više puta je reklamirao istu ovu odredbu. Gospodine ministre, vi ne morate da se javite posle svakog govornika. To nije vaša obaveza da se javljate posle svakog od narodnih poslanika, pa izvolite, primenjujte Poslovnik. Hvala.