Na ovaj član 16. zajedno smo podneli, kao članovi Poslaničke grupe, amandman koji je prihvaćen od strane Vlade, tako da je obrazloženje samog tog amandmana, očigledno, bilo valjano, tako da se ne bih posebno osvrtala na ovaj amandman. Međutim, želim da iskoristim vreme koje moja poslanička grupa ima za raspravu u pojedinostima o ovom zakonu tako da se osvrnem na neki mnogo prozaičniji problem koji je vezan za set ovih ekoloških zakona.
Naime, Predlog zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti zaista ima zastrašujući naziv i postavlja jedno veliko pitanje, koje bismo mi uputili Vladi – da li Vlada ozbiljno misli i zaista želi da se stara o zaštiti građana od jonizujućeg zračenja i da im obezbedi nuklearnu sigurnost?
Ukoliko je tako, kako je moguće da u jednoj običnoj problematici Vlada zakaže? Ta problematika je vezana za Carsku baru, za jedan specijalni rezervat prirode, Stari Begej i Carska bara, koji se nalazi 17 km od Zrenjanina. O ovom problemu sam već govorila u Skupštini i zatražila sam određena obaveštenja i određene radnje koje je nadležno ministarstvo trebalo da preduzme radi zaštite ovog specijalnog rezervata prirode.
Zašto sam to zatražila? Zato što Carska bara ima dva velika neprijatelja, dve vrste opasnosti ugrožavaju Carsku baru. Ne preti joj opasnost ni od jonizujućeg zračenja, a nema ni neke nuklearne opasnosti, međutim, postoji opasnost od jednog brodogradilišta koje je izgrađeno 100 metara od granice Carske bare, a druga opasnost joj preti od načina upravljanja tim specijalnim rezervatom prirode. To upravljanje je dato uredbama Vlade iz 1994. i 1995. godine, a omogućeno je jednom ribarskom gazdinstvu.
Kada govorimo o specijalnom rezervatu prirode Stari Begej – Carska bara, treba, pre svega, imati u vidu da se radi o jednom ramsarskom području. Radi se o jednom prirodnom bogatstvu, dakle, o jednoj retkosti, što se močvarnog područja tiče, koja se nalazi čak i na spisku UNESKO-a, a pored toga, ono je navedeno i kao IPA područje, od 1989. godine.
Ako pođemo od toga da se radi o značajnom staništu ptica močvarica i od toga da je to područje od izuzetnog značaja za ptice Evrope, onda nam se postavlja jedan izuzetno veliki problem što se upravljanja Carskom barom tiče. Kako može jedno ribarsko gazdinstvo da upravlja takvim jednim bogatstvom kao što je Carska bara? Dakle, kako može da upravlja nečim što je pod zaštitom UNESKO-a, nečim što je u IPA području?
Recimo, lokalna samouprava Zrenjanina, opština Zrenjanin, podnela je 06.07.2007. godine inicijativu za izmenu uredbe Vlade RS o zaštiti Specijalnog rezervata prirode Stari Begej – Carska bara, u delu definisanja starateljstva nad Specijalnim rezervatom prirode. Dakle, ta inicijativa je podneta pre skoro dve godine. Nadležno ministarstvo ništa nije preduzelo, iako je dobilo dobro obrazloženje u toj inicijativi zašto se traži promena staratelja.
Naime, opština Zrenjanin je navela da su pošli od prostornog plana opštine Zrenjanin, sa posebnom namenom Carske bare, od prostornog plana područja posebne namene Stari Begej – Carska bara, od lokalnog ekološkog akcionog plana opštine Zrenjanin i strategije održivog razvoja opštine Zrenjanin. Napominjem da se radi o rezervatu prirode koji se nalazi 17 km od Zrenjanina. Dakle, nalazi se u Zrenjaninskom ataru, a da lokalna samouprava, apsolutno, nema nikakve ingerencije nad tim rezervatom prirode, koji je, kažem, zaista ugrožen i od strane jednog brodogradilišta, koje je, bukvalno, izgrađeno na rubu te Carske bare, a i od upravljanja, koje je očigledno neadekvatno.
Zašto je to upravljanje neadekvatno? Recimo, zato što u okviru Carske bare imate lovno područje, a inače je zabranjeno da se lovi na teritoriji prirodnog rezervata kao što je Carska bara. Zatim, tu se nalaze gasni topovi, koji non-stop su aktivni, iz razloga da bi plašili kormorane, dakle, ptice koje, navodno, uništavaju hranu u tom ribarskom gazdinstvu, tamo gde se proizvodi riba.
To je osnovni razlog zašto ne može jedno ribarsko gazdinstvo da upravlja Carskom barom, jer postoji, očigledno, sukob interesa. Oni su, pre svega, zato tu da proizvode ribu, a nikako da čuvaju rezervat prirode, jer za to nisu kompetentni, za to nemaju uslove, za to nemaju kadrove, a nisu na adekvatan način ni kontrolisani kako to upravljanje vrše.
Opština Zrenjanin je navela šta bi, po njenom mišljenju, trebalo da se uradi da bi se sačuvala Carska bara. Recimo, naveli su uvođenje aktivnih mera zaštite i upravljanja realizacijom projekata očuvanja, sanacije, revitalizacije, izmuljivanja i čišćenja vlažnih livada.
Mi danas imamo situaciju da se to močvarno područje, dakle, ta bara, ne izmuljava na adekvatan način, štaviše, mulj iz ribnjaka se i ubacuje u tu baru. Zatim, navedeno je da se predviđa sprovođenje projekta redukcije invazivnih, alohtonih vrsta, reintrodukcije ugroženih i retkih vrsta riba. To znači da bi se smanjio broj onih štetnih vrsta koje ugrožavaju faunu i floru, koje su zaštićene na području Carske bare.
Zatim, praćenje kvaliteta vode i stanja vodenog ekosistema. To je jako bitno zato što, ukoliko se to ne radi, u tom slučaju može da dovede do isušenja močvare. Zatim, kontinualno sprovođenje monitoringa životne sredine, vode, vazduha, zemljišta, buke, po potrebi, sprovođenje monitoringa populacija najugroženijih zaštićenih biljnih vrsta i vrsta sa spiska za Crvenu knjigu flore Srbije, ažuriranje kartografskog prikaza flore i vegetacije, rešavanje najvažnijih ekoloških problema, kao što su sprečavanje ispuštanja otpadnih voda iz ribnjaka u okviru rezervata, rešavanje problema poremećenog vodnog režima, izmuljivanje sedimenta, zaustavljanje eutrofizacije, sprečavanje krivolova, paljenja trske, seče šume, zamuljavanja korita Starog Begeja, aerodrom ''Ečka'' bi se koristio isključivo za potrebe sportskog i školskog letenja aviona i jedrilica, utvrđivanje optimalnog broja posetilaca rezervata, ostvarivanje saradnje sa nevladinim organizacijama, ostvarivanje saradnje s obrazovnim i naučnim institucijama, izrada projekata kojima će se konkurisati za sredstva u cilju poboljšanja stanja, intenziviranje promotivnog nastupa, izrada Internet prezentacije Carske bare i sl.
Da li je to dovoljno razloga i argumenata da se Ministarstvo bar zamisli nad tim da li ta lokalna samouprava može da preuzme na sebe takvu odgovornost, ili ta odgovornost ostaje opet samo u domenu jednog ribarskog gazdinstva?
Navela bih, recimo, da, u mutnom stanju, ta Carska bara podrazumeva veliki floristički diverzitet, sa oko 500 biljnih vrsta, među kojima je desetak vrsta na listi prirodnih retkosti, pet vrsta je uneto u Crvenu knjigu flore Srbije, a jedna vrsta je stavljena na Crvenu listu Evrope, od fitofauna, sa 250 vrsta, od kojih je 140 gnezdarica.
Kada vam ovako čitam i navodim, to možda deluje sasvim obično i sasvim prozaično, međutim, to je veliko prirodno bogatstvo i Carska bara se nalazi među 10 najlepših i najboljih prostora, što se prirodnih lepota tiče, u Srbiji.
Zašto onda jednu od tih prirodnih lepota uništiti na taj način što ne vodimo dovoljno računa o njoj?
Imam često prilike da govorim o toj nekoj decentralizaciji. Ovo vam je jedan od primera šta se dešava u Srbiji koja je toliko centralizovana država. Dakle, iz centra se upravlja nečim i daje se starateljstvo nad nečim što je od tolikog značaja za ovu državu, a ne vodi se računa i potrebna kontrola da se takvo neko bogatstvo i sačuva, ne samo za sadašnjost, nego i za buduće generacije. Sve dok na taj način doživljavamo upravljanje našom državom i lokalima, dešavaće nam se to da Vlada jednim potezom, jednom uredbom, jedno takvo prirodno bogatstvo stavlja u neadekvatan položaj za njegov opstanak.
Prema tome, kada smo podneli ovaj zahtev, ovu inicijativu Ministarstvu, očekivali smo neki adekvatan odgovor. Odgovor nismo dobili, odnosno dobili smo jedan veoma čudan odgovor od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u vidu rešenja o prethodnoj zaštiti područja predviđenih za proširenje granica Specijalnog rezervata prirode Stari Begej - Carska bara. Ovim rešenjem od marta 2008. godine, koje je ponovljeno marta 2009. godine, rezervat Carska bara, što se njenih granica tiče, proširuje i, takođe, daje na upravljanje ribarskom gazdinstvu.
U ovom članu 3, recimo, Rešenja, posebno se ističe da je lov, osim za potrebe održanja zdravstvenog stanja i optimalnog broja divljači, zabranjen, da je zabranjeno da se podižu neka industrijska postrojenja u blizini Carske bare, u granicama tog rezervata, a sve se radi suprotno ovom rešenju.
Dakle, Ministarstvo ne odgovara, Zavod za zaštitu prirode odgovara potpuno neadekvatno i necelishodno.
Opština Zrenjanin i grad Zrenjanin imaju interes da ovo prirodno bogatstvo sačuvaju, imaju interes da ga unaprede u svakom pogledu i ne treba puno da se libi Ministarstvo i da razmišlja šta da radi, s obzirom na to da se značajna sredstva iz budžeta isplaćuju i za održavanje ovog prirodnog bogatstva, a određena sredstva stižu i iz inostranstva, pošto se ovo prirodno bogatstvo nalazi na spisku UNESKO-a. Prema tome, sredstava ima. Zrenjaninska opština, takođe, iz svog budžeta, namerava da finansira održavanje i opstanak ovog prirodnog bogatstva.
Prema tome, mnogo je lakše kontrolisati rad jedne lokalne samouprave, jednog grada, putem odbornika, putem mnogih institucija, nego da se kontroliše jedno privatno preduzeće, sa svojim jakim privatnim obezbeđenjem, koje na svaki način može da spreči da se izvrši neposredni uvid u to kako se radi u Carskoj bari i u kakvom je ona stanju.
Danas drugi put govorim o Carskoj bari. Ukoliko ne bude nikakvog odgovora, naš zahtev je da se promeni upravljanje Carskom barom. Ponoviću zahtev moje lokalne samouprave iz Zrenjanina i ponovo ću insistirati da se donese odluka koja će biti u interesu grada Zrenjanina, opštine Zrenjanin, kao i u interesu svih građana Srbije.