Samo bih vas molila da mi kažete koliko je još vremena preostalo Poslaničkoj grupi?
(Predsednik: Još šest minuta.)
Još šest minuta. Trudiću se da u nekom racionalnom vremenu predstavim amandman čije obrazloženje imate, ali ću ostaviti još nekoliko minuta, pretpostavljam da će ministar imati par stvari da nam kaže, a volela bih da sebi obezbedim mogućnost da odgovorim, uslovno rečeno, na ono što ćemo čuti, jer repliku, vrlo verovatno, neću imati, s obzirom na tumačenje gospođe Đukić-Dejanović.
Ono što je za nas značajan problem, a tiče se Instituta "Vinča", jeste proces koji je započeo pre izvesnog vremena, još 2002. godine; govorimo o saniranju nuklearnog problema u "Vinči", obogaćenom neistrošenom reaktorskom gorivu koje je potpuno bezopasno i 2002. godine je vraćeno u Rusiju. Da vas podsetim, to gorivo je osamdesetih godina kupljeno od Rusa i, prema međunarodnim ugovorima, vraća se tamo od koga je kupljeno. S tim gorivom, reaktor u "Vinči" je mogao da radi i služi nauci narednih 20 godina, a vrednost ovog goriva je preko 100 miliona dolara. Svi ovi podaci govore o tome da se na neprimeren način odnosimo prema ovako važnom institutu. Naš utisak je da se ovaj institut dovodi u vrlo nezavidnu situaciju, pogotovo kada se insistira na uzimanju kredita od 25 miliona dolara, koji Institut za neku godinu ne bi mogao ni da plati.
Još jedan skandalozan podatak jeste da se radioaktivni otpad koji je NATO, tokom agresije, bacio širom Srbije u vidu osiromašenog uranijuma redovno doprema i skladišti u Beogradu. Već 10 godina se sa lokacija na jugu Srbije kontaminirana zemlja s osiromašenim uranijumom skladišti u metropoli. Sve vas iz resornog ministarstva pitam – šta u slučaju havarije? Da li možete da zamislite kakav akcident, s kakvim tragičnim posledicama, može da nastane u gradu i da se pri tom reflektuje na sve ostale okolne zemlje?
Ono što je, takođe, vrlo značajno da srpska javnost zna, jeste da je radioaktivni otpad koji potiče od čišćenja lokacija uskladišten u Hangaru 2, uključujući kontaminiranu zemlju sakupljenu sa tri lokacije s juga Srbije, koja je upakovana u 50 metalnih buradi po 200 kilograma, otpadnu municiju s osiromašenim uranijumom, upakovanu u metalne kutije. To su zvanični podaci iz Instituta "Vinča". To je kao da imate 10 tona zagađene zemlje nasred Terazija.
Volela bih da me ubedite u suprotno, da mesta zabrinutosti nema. Ono što je naša redovna slika je i to da su nesreće vrlo česte pod ovim podnebljem i možemo da projektujemo da nešto slično može da se desi i na ovom mestu. Šta onda? Šta posle toga?
Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja je predviđeno da se za desetak godina izgradi mesto za trajno odlaganje nuklearnog otpada. Voleli bismo da znamo da li imate lokaciju na pameti i o kojim lokacijama je reč?
Pre izvesnog vremena sam, u raspravi u načelu, predstavila mapu, na osnovu izjave zvaničnika, koja je preplašila ministra i unela vrlo dinamičan ton u raspravu, ali je to bio naš način da skrenemo pažnju javnosti i da dobijemo konkretan odgovor od predstavnika vlasti – gde se to planira, pošto se kooptira podatkom od 13 do 16 lokacija u perspektivi. Ono što bi konkretno trebalo da znamo, jeste kakva će, za tih 10 godina, biti slika Srbije, u kontekstu ovog zakona? Hvala vam.