Za ono što smo mislili da bi trebalo menjati u ovom članu mislimo i dalje da je logično i pokušavamo da ubedimo predstavnika predlagača zakona da je zaista potrebno da u specifičnim okolnostima, kakve jesu u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, inspekcijski nadzor vrše inspekcije unutar ta dva ministarstva.
Zato je nama nerazumljivo obrazloženje u kome se kaže da se amandman ne prihvata zato što je Predlogom zakona utvrđeno drugačije. Mi smo i išli amandmanom da bismo promenili Predlog zakona, jer, u protivnom, kako dalje stoji – nelogično je i neprihvatljivo da inspekcijski nadzor i inspekciju vrše inspektori unutar samog ministarstva, jer bismo doveli u dubiozu čitav niz inspekcijskih nadzora. Dakle, u prosveti, ne bi bilo logično da Ministarstvo prosvete šalje inspekciju, a u Ministarstvu zdravlja, gde nas te afere potresaju svakog dana, javnost Srbije, ne treba da Ministarstvo formira inspekcije iz istog resora i da kontroliše isti rad.
Inspekcijski organi su organi nezavisni u svom radu i oni mogu Ministarstvu da daju dragocene podatke, koji su zaista potrebni, da poštuju specifičnost svake službe. Moguće je da se danas smatra da postoji potpuna javnost i transparentnost u radu Ministarstva policije i Ministarstva Vojske i da, zapravo, više nema nikakve, nama ranije poznate, specifičnosti, pa da bi zato mogao biti, nama još uvek nejasan, inspektor – koji inspektor, za neka dva ministarstva za koja ne znamo tačno ni koja su ministarstva. Mi samo slutimo kompilaciju raznih ministarstava.
Ako se misli da bi bilo logično da nadležnost inspekcijskog nadzora prebacimo, makar za ove dve formacije – za Vojsku i policiju, unutar njih samih, onda se otvara pitanje kakav će inspekcijski nadzor biti na VMA. To je institucija sa posebnim elementima osetljivosti i nadzora, sposobna da sama sebi vrši, unutar interne kontrole, nadzor, a sigurno je vezana i za probleme u vezi s jonizujućim zračenjem, naravno, i s nejonizujućim zračenjem.
Zato se pitamo, da li je trebalo rigidno postupiti i odbiti ovaj amandman, jer smo puni uporedne prakse u vezi s drugim ministarstavima i drugim inspekcijskim nadzorima, i to nije nekompatibilna stvar? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Poskurica.

Na naslov iznad člana 77, amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 77, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 82, amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 82, amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 82, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 82, amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 83, amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 83, amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 84, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 84, amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 84, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 84, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 84, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 84, amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 85, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Milentijević, Milan Lapčević i Željko Tomić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 85, amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Radulović, Zoran Nikolić i Željko Tomić.

Da li neko želi reč? (Da)

Gospodin Miloš Radulović ima reč.

Zahvaljujem.  Poslanička grupa DSS podnela je amandman na član 86. Predloga zakona o jonizujućem zračenju i o nuklearnoj sigurnosti, i to – da se u članu 86. stav 1. menja i glasi: "Novčanom kaznom od milion do milion i po dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako…. ", dalje tekst ostaje isti, jer je tim članom predviđeno nekih 23 tačaka za ove prekršaje.
Primera radi, ja ću da navedem samo tačku 8.
Ukazaću koliko je to, u suštini, ozbiljna materija, u kojoj stvarno treba da slede odgovarajuće sankcije.
Kaže se da ukoliko pravno lice radioaktivni otpad koji je nastao pri obavljanju radijacione delatnosti, odnosno nuklearne aktivnosti, privremeno ne čuva u svom spremištu na propisan način i ako ga do isteka propisanog roka ne preda nosiocu licence za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada, snosiće sankcije, kako piše u Predlogu zakona.
Mi smo svesni da su ovim zakonom, odnosno Zakonom o prekršajima limitirane kazne na milion dinara, ali smo hteli da ukažemo na ozbiljnost ove materije i da je potrebno urediti je jednom ozbiljnom zakonskom regulativom, pogotovo što su ovo zračenje i, uopšte, evropski standardi takvi da moramo da im se prilagodimo i da vodimo računa o svim akcidentima koji mogu da nastanu.
Iskoristiću i deo vremena koji ima DSS da podsetim samo da sam u Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o republičkim administrativnim taksama ukazao sam na jednu nelogičnost – da je veća taksa za prevoz oružja i eksplozivnih materija, nego za prevoz nuklearnog otpada, odnosno opasnog otpada. Za prevoz tog materijala, taksa je 9.430 dinara, u zakonu koji smo usvojili u Skupštini, ja sam imao amandmane na taj zakon, dok je za oružje 174.500 dinara. Prosto, smatram da je to jedna velika nelogičnost, pogotovu ako je za prevoz običnog otpada i tranzit taksa 52.000 dinara, a za opasan otpad je 45.230 dinara.
Smatram da ove nelogičnosti treba da se otklone i da se više računa povede upravo o ovom jonizujućem zračenju i o svim akcidentima koji mogu da budu posledica jednog lošeg stanja, koje ugrožava, pre svega, životnu sredinu. Kada kažem "životnu sredinu", mislim na sve građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 86, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, gospođo Raguš.

Samo bih vas molila da mi kažete koliko je još vremena preostalo Poslaničkoj grupi?
(Predsednik: Još šest minuta.)
Još šest minuta. Trudiću se da u nekom racionalnom vremenu predstavim amandman čije obrazloženje imate, ali ću ostaviti još nekoliko minuta, pretpostavljam da će ministar imati par stvari da nam kaže, a volela bih da sebi obezbedim mogućnost da odgovorim, uslovno rečeno, na ono što ćemo čuti, jer repliku, vrlo verovatno, neću imati, s obzirom na tumačenje gospođe Đukić-Dejanović.
Ono što je za nas značajan problem, a tiče se Instituta "Vinča", jeste proces koji je započeo pre izvesnog vremena, još 2002. godine; govorimo o saniranju nuklearnog problema u "Vinči", obogaćenom neistrošenom reaktorskom gorivu koje je potpuno bezopasno i 2002. godine je vraćeno u Rusiju. Da vas podsetim, to gorivo je osamdesetih godina kupljeno od Rusa i, prema međunarodnim ugovorima, vraća se tamo od koga je kupljeno. S tim gorivom, reaktor u "Vinči" je mogao da radi i služi nauci narednih 20 godina, a vrednost ovog goriva je preko 100 miliona dolara. Svi ovi podaci govore o tome da se na neprimeren način odnosimo prema ovako važnom institutu. Naš utisak je da se ovaj institut dovodi u vrlo nezavidnu situaciju, pogotovo kada se insistira na uzimanju kredita od 25 miliona dolara, koji Institut za neku godinu ne bi mogao ni da plati.
Još jedan skandalozan podatak jeste da se radioaktivni otpad koji je NATO, tokom agresije, bacio širom Srbije u vidu osiromašenog uranijuma redovno doprema i skladišti u Beogradu. Već 10 godina se sa lokacija na jugu Srbije kontaminirana zemlja s osiromašenim uranijumom skladišti u metropoli. Sve vas iz resornog ministarstva pitam – šta u slučaju havarije? Da li možete da zamislite kakav akcident, s kakvim tragičnim posledicama, može da nastane u gradu i da se pri tom reflektuje na sve ostale okolne zemlje?
Ono što je, takođe, vrlo značajno da srpska javnost zna, jeste da je radioaktivni otpad koji potiče od čišćenja lokacija uskladišten u Hangaru 2, uključujući kontaminiranu zemlju sakupljenu sa tri lokacije s juga Srbije, koja je upakovana u 50 metalnih buradi po 200 kilograma, otpadnu municiju s osiromašenim uranijumom, upakovanu u metalne kutije. To su zvanični podaci iz Instituta "Vinča". To je kao da imate 10 tona zagađene zemlje nasred Terazija.
Volela bih da me ubedite u suprotno, da mesta zabrinutosti nema. Ono što je naša redovna slika je i to da su nesreće vrlo česte pod ovim podnebljem i možemo da projektujemo da nešto slično može da se desi i na ovom mestu. Šta onda? Šta posle toga?
Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja je predviđeno da se za desetak godina izgradi mesto za trajno odlaganje nuklearnog otpada. Voleli bismo da znamo da li imate lokaciju na pameti i o kojim lokacijama je reč?
Pre izvesnog vremena sam, u raspravi u načelu, predstavila mapu, na osnovu izjave zvaničnika, koja je preplašila ministra i unela vrlo dinamičan ton u raspravu, ali je to bio naš način da skrenemo pažnju javnosti i da dobijemo konkretan odgovor od predstavnika vlasti – gde se to planira, pošto se kooptira podatkom od 13 do 16 lokacija u perspektivi. Ono što bi konkretno trebalo da znamo, jeste kakva će, za tih 10 godina, biti slika Srbije, u kontekstu ovog zakona? Hvala vam.

Na član 86, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 86, amandman, s ispravkom, podneo je narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 88, amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Miladinović.

Da li neko želi reč? (Da)

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovani ministre i poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 88, koji glasi - propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
S obzirom na to da je Predlog zakona u Narodnu skupštinu dostavljen s velikim zakašnjenjem i da se očekuje izglasavanje posle rasprave o amandmanima, ne postoji nijedan razlog zbog čega bi se propisi za izvršenje ovog zakona doneli za dve godine, jer već postoje propisi koji su doneti za sprovođenje zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sam zakon propisuje, u članu 88. stav 2, da se primenjuju propisi za sprovođenje zakona koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti s odredbama ovog zakona. Samim tim, postoji deo propisa koji će nastaviti da se primenjuje stupanjem na snagu ovog zakona, a kojeg će i stari propisi, uz ispravke i dodatke, moći da iskoriste za donošenje novih, čime je olakšano, odnosno delimično skraćeno vreme za donošenje novih propisa.
Velika novina u odnosu na stari zakon jeste formiranje Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i za nuklearnu sigurnost, koja treba da donosi podzakonske propise za sprovođenje ovog zakona.
Oblast zaštite od zračenja se neprekidno razvijala u svetu. U većini zemalja postoje nacionalni instituti ili agencije za zaštitu od zračenja, koji imaju eksperte iz različitih oblasti. Postoji više značajnih međunarodnih istitucija koje se bave ovom oblašću: Međunarodna komisija za radiološku zaštitu, Međunarodna agencija za atomsku energiju, Naučni komitet UN-a za efekte atomskog zračenja i Svetska zdravstvena organizacija.
(Predsednik: Vreme. Hoćete li da koristite vreme i dalje?)
Završiću. One su postavile savremeni koncept zaštite od zračenja, koji je prihvaćen i u našoj zemlji.
Kod nas se ovim problemom bave Institut "Vinča", Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu, VMA, Vojnotehnički institut. To znači da nam zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti nije neka nepoznata oblast koju treba regulisati dve godine.
Ovim zakonom rešeni su veliki problemi, kao što su nadležnost većeg broja ministarstava, usklađenost zakona i realne situacije i formiranje Agencije.
Zato ne postoji nikakav osnov za dvogodišnje donošenje propisa, ukoliko se u Agenciji postave nezavisne, stručne osobe, koje će profesionalno i efikasno raditi svoj posao. Hvala.

Vlada je predložila da se posle člana 88. doda novi naslov iznad člana i novi član 88a.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 89, amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da komentarišem amandman na član 89, hteo bih da prokomentarišem da je dobro što je Vlada usvojila amandman na član 22 …

Gospodine Kneževiću, izvinite, samo trenutak, da obavestim vas i poslanike da od ovog momenta nismo u direktnom prenosu, ali će odloženi prenos biti tokom večeri. Izvolite, nastavite.