Ovim je vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SPS-JS iskorišćeno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe DSS je 13 minuta. Posle njega narodni poslanik Nebojša Zdravković. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi G 17 plus je 4 minuta.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, juče smo imali retku čast i priliku da ovaj parlament poseti premijer, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković. U ime poslaničke grupe DSS postavio sam mu jedno konkretno pitanje. To pitanje glasi – na kojoj sednici Vlade Republike Srbije je usvojena platforma za pregovore sa MMF o kreditnom aranžmanu u visini od tri milijarde evra?
Gospodin Cvetković je dosta dugo slušao poslanička pitanja i dosta šturo i zbunjeno odgovarao na ta ista pitanja. Između ostalog je odgovorio i na pitanje koje sam postavio. Naime, on je rekao da je platforma usvojena na Vladi prošle nedelje.
Verujem da velika većina građana to zna, ali oni koji ne znaju, želim da ih obavestim, želim da obavestim i vas gospođo Dragutinović i da vas zamolim da prenesete premijeru, odnosno predsedniku Vlade gospodinu Cvetkoviću da je MMF našu zemlju napustio pre tri nedelje, obavivši razgovore i dogovore.
Gospodin Cvetković je, zajedno sa vama i sa celokupnom Vladom, platformu za razgovore sa MMF-om usvojio, koliko čujemo, nemam razloga da sumnjam u njegove reči, dve nedelje kasnije. To je vrlo dobar odgovor. Zapravo, to je najbolji odgovor na tvrdnje DSS-a koje idu još od oktobra, da ova vlada na čelu sa predsednikom Vlade, gospodinom Mirkom Cvetkovićem, nema nikakvu strategiju, nije je ni imala, a nema je ni danas.
Dokaz i činjenica – u pregovore ste ušli tražeći 2 milijarde dolara, iz pregovora ste izašli sa 3 milijarde evra. Dupli iznos, 400 evra, da to građanima bude jasnije, po glavi stanovnika, to je dug koji sada preuzimamo na sebe, ali vi ovde, iako ste imali obavezu da nam dostavite izmenjeni tekst memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, to niste dostavili. Između ostalog, razlog zbog čega to niste dostavili jeste da vidimo da li je to javni dug ove države, kada i kako ga vraćamo ili nije?
Imao sam priliku juče da razgovaram sa vašim pomoćnikom u vašem ministarstvu. Na pitanje da li su 3 milijarde evra javni dug ove države, ona je odgovorila da ne može da odgovori na to pitanje. Zbog čega, ne znam. Ne znam prezime, raspitajte se vi.
Ono što je karakteristika vaša i uopšte poslednjih četiri ili pet meseci, otkako imamo intenzivno ovu krizu, jeste da u ovaj parlament dolazite sa krajnje nerealnim podacima, nerealno procenjujete situaciju. Ne možete vi ovde govoriti da su se uslovi promenili, jer ste od strane opozicije, između ostalog, poslanika DSS-a, na vreme još od oktobra, a naročito u decembru, kada smo usvajali budžet, dobili informacije, našu procenu kako će se kretati i privredna, i ekonomska i finansijska situacija u našoj državi.
Tada ste vi govorili i tada je premijer, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije govorio kako će rast biti 3,5%. To je bila procena MMF-a. Imate li vi vašu procenu ili se isključivo oslanjate na procene, kao loši ili dobri đaci MMF-a, koje vam neko drugi daje?
Mi želimo, a mislim da i građani zaslužuju, da od vas kao ministra finansija i od gospodina Cvetkovića kao predsednika Vlade dobijemo autoritativni odgovor šta će se dešavati sa ekonomijom u ovoj državi, a ne šta će MMF poručiti Srbiji, pa samim tim i građanima Republike Srbije.
Sada ste rekli da je pad društvenog proizvoda 2%. Sa podacima koje imamo u prva tri meseca i koji su ovde izrečeni od strane i poslanika DSS-a, optimistična procena, da kažemo realna optimistična procena je da će pad biti bar 5%.
To je odgovor na pitanje da li ćemo imati rebalans budžeta ili nećemo imati ponovo za dva ili tri meseca. Imaćemo taj rebalans budžeta i situacija će biti mnogo gora, ali vi ćete verovatno čekati septembar da vam to MMF kaže. Vi se ne suočavate sa realnošću.
Ova koalicija je napravljena na lažnim obećanjima, na iluziji. Sada se suočavate sa realnošću, ili ako ne sada, onda ćete se suočiti sa realnošću u septembru, kada situacija u ekonomiji i privredi bude znatno gora.
Verujem da je ovo poslednji budžet koji vi ovde branite, da ako budete primorani da dođete ovde u septembru, da vam vaša profesionalna čast neće dozvoliti da vi taj budžet branite.
To će biti i najbolja potvrda da ni ova vlada nema ekonomsku politiku i da ta vlada, ako ništa drugo, neće dočekati sledeći rebalans, odnosno da će biti primorana da, usled lažnih obećanja i dokazane nesposobnosti u ovih poslednjih godinu dana, podnese ostavku i vrati mandat narodu, kao što svi časni i pošteni ljudi i političari rade u ovoj državi, i kao što je to i rađeno u bliskoj prošlosti.
Dakle, vidimo se na rebalansu u septembru, vidimo se na izborima u decembru. Građani će, čvrsto verujem, najzad dati glas onima koji žele da realno i koji realno procenjuju i stanje u našoj privredi, i stanje u našoj spoljnoj i unutrašnjoj politici.
Nijedan taj segment niste kvalitetno pokrili ni u prvih šest meseci vaše vladavine, niti to sada činite, zato vam je i vreme, a kažem, najkasnije u septembru na sledećem rebalansu, da lepo podnesete ostavke i da narod izabere narodnu vlast. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Nenad Popović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Čl. 27, 194. i 104. Gospođo predsedavajuća, mislim da je – ponoviću moj zahtev od jutros, ali navešću još jedan novi razlog za to – obavezno prisustvo predsednika Vlade gospodina Cvetkovića na ovoj raspravi, ako ne danas, onda u ponedeljak sigurno kad krene rasprava o amandmanima.
Zašto? Evo, sve televizije javljaju da imamo danas izjave državnih zvaničnika da je vrlo moguće da će od leta, ukoliko ove mere ne donesu rezultat, a sigurno neće doneti, realno povećanje PDV-a na 19%. O čemu mi onda raspravljamo danas ovde, ako državni zvaničnici govore da je realno povećanje PDV-a na 19%?
Ne moram da govorim šta bi povećanje PDV-a u ovom trenutku značilo za srpsku privredu. To bi bio još jedan ogroman kamen oko vrata svim srpskim privrednicima, koji ionako imaju ogroman problem likvidnosti, koji ionako imaju problem sa povraćajem PDV-a itd.
Molim vas, gospođo predsedavajuća, da ovaj zahtev prenesete predsednici Skupštine i zaista mislim da ne postoji danas u Republici Srbiji važnija stvar od ovog budžeta i da predsednik Vlade nema nikakve druge obaveze nego mora da ovde bude sa nama poslanicima.
Kažem, uz veliko poštovanje gospođi ministarki koja svoj posao radi vrlo korektno, čak bih rekao dobro, i bolje od toga, i trudi se, razgovara sa poslanicima, mi imamo puno ignorisanje od predsednika Vlade i od svih ekonomskih ministara. Ne postoji ništa važnije u Republici Srbiji danas od budžeta i molimo ga da prisustvuje ovoj sednici. Zahvaljujem.

Narodni poslaniče, nema povrede članova Poslovnika, ni 27, ni 104, ni 194, a vi ste upravo zloupotrebili pravo da dobijete reč na osnovu člana 100. i da govorite o povredi Poslovnika.

Vi i ja znamo da poslovničke obaveze o prisustvu predstavnika Vlade nemate u Poslovniku.

Dozvolila sam vam da dva minuta govorite da biste rekli ono što želite, a pod zahtevom za dobijanje reči, ali vas upozoravam da je to zloupotreba Poslovnika i upozorenje smatrajte kao prvu stepenicu nakon koje ide izricanje nepopularnih i neprijatnih, ali neophodnih mera za narodne poslanike koji ne žele da upotrebljavaju pravo nego žele da zloupotrebljavaju svoja prava.

Dakle, moje uputstvo kao predsedavajućeg, na osnovu člana 27, upućujem vas na pažljivo čitanje članova Poslovnika Narodne skupštine da bi mogli da koristite prava koja vam ona obezbeđuju.

Narodni poslanik Nebojša Zdravković ima reč. Nije prisutan.

Narodni poslanik Zoran Mašić ima reč, posle njega narodni poslanik Ivan Jovanović. Poslanička grupa Napred Srbijo ima na raspolaganju sedam minuta i 30 sekundi.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju primarno ću se opredeliti i izlagati razdeo 14, ono što se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, što je opredeljeno ovim rebalansom budžeta i, koliko mi vreme dozvoli, osvrnuću se i na poziciju sredstava Ministarstva za nauku.
Ono što se prvo može uočiti kada se pogleda ovaj rebalans budžeta, to je da i pored zagovaranja od strane Vlade da se linearno smanje tzv. diskrecioni rashodi, da oni nisu kod svih ministarstava linearno smanjeni i da u suštini Ministarstvu poljoprivrede je najviše smanjeno, čak i više od 26%.
Tako da ovim rebalansom budžeta su značajno umanjena sredstva Ministarstva za poljoprivredu, a pre svega umanjena su sredstva koja treba da se iskoriste za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, jer poljoprivredna proizvodnja i poljoprivrednici su sve teškoće kroz koje je naša država u proteklih 15 i više godina prolazila, oni su najveći teret podnosili, najveće žrtve imali i bilo bi dobro da svaka vlada to ima na umu i kada planira agrarni budžet da ga planira u realnom i maksimalnom iznosu.
Nažalost, ovim rebalansom budžeta su ta sredstva umanjena. Istine radi izneću ovde prikaz podataka koliko je u proteklih šest godina, od 2004. godine, koliko je bilo učešće Agrarnog budžeta u ukupnom budžetu.
Godine 2004. to je bilo u iznosu od 5,33%, 2005. godine 4,24%, 2006. godine 5,14%, 2007. godine 4,38%, 2008. godine, sa izvršenim rebalansom budžeta, 4,92%, bez rebalansa 3,66. Budžetom za 2009. godinu je to smanjeno na 2,92%, rebalansom budžeta taj iznos je sada smanjen na 2,22%.
Znači, ono što čine sredstva iz budžeta u Agrarnom budžetu u odnosu na ukupna sredstva Agrarnog budžeta sa ovim rebalansom je to 2,22%. To je više nego duplo manje nego 2005. godine, a gotovo za 70% manje nego 2004. godine. Samo kroz to se može videti kakva se politika u agraru vodi i gde su one priče od 400 miliona evra za poljoprivredu u kampanji prošle godine, pre svega od vas iz DS.
Da bi koliko-toliko ovo umanjenje po osnovu diskrecionih rashoda smanjili, vi predlažete da se 4.600.000.000 izdvoji u Agrarni budžet iz dela sredstava koja su predstavljale Fond za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Taj fond je postojao negde od 2004. godine i do početka prošle godine, kada je promenjen sistem i način kreditiranja i podsticaja, a ta sredstva iz tog fonda su korišćena kao kratkoročna i dugoročna sredstva, znači, kao kratkoročni podsticaj, sredstva koja su davana na godinu dana i kao dugoročna su davana na pet godina, sa grejs periodom od jedne do tri godine.
Vi predlažete 4.600.000.000, a imam pouzdane podatke, obzirom da sam poslednjih pet godina bio predsednik Odbora za poljoprivredu i u odnosu na podatke koje sam dobijao iz Ministarstva poljoprivrede, po osnovu kratkoročnih kredita je dato 5.142.000.000 iz tog fonda. Po osnovu dugoročnih je dato 8.336.000.000.
Trenutno imate nešto manje od četiri milijarde, nemate ni ovih četiri i 600. Računate da će do kraja godine ili početkom sledeće godine da će ta cifra biti i negde sedam-osam milijardi, ali iz ovog fonda je za podsticaj poljoprivredi dato, po onome što imam kao podatke, blizu 13 milijardi.
Pitam se gde su ta sredstva? Pretpostavljam da deo još nije vraćen, ali mislim da je više vraćeno nego sa ovim što vraćate i pored ovih četiri i 600, još tu milijardu dinara planirate kao nekakva kreditna sredstva da obezbedite u smislu uvećanja tog agrarnog budžeta.
Međutim, obaveze su, poštovani poljoprivredni proizvođači, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mnogo veće prema poljoprivrednim proizvođačima nego što su ova sredstva.
Samo dve milijarde dinara još nije izmireno iz prošle godine, znači stečenih obaveza, a prema programu i raspodeli sredstava Ministarstva poljoprivrede koji su dostavljeni Narodnoj skupštini i Odboru za poljoprivredu 18. marta ove godine, 13.350.000.000 treba da se opredeli kao tržišne mere ili tržišni podsticaj u poljoprivredi.
To je plaćanje po jedinici površine ili po hektaru, zatim, za genetsko unapređenje stočarstva, podrška nekomercijalnim gazdinstvima i mere podsticaja izvoza, u stvari podrška nekomercijalnim gazdinstvima, koliko znam, ukinuće se.
Dalje, investiciona podrška poljoprivrednoj proizvodnji u iznosu od 1.400.000.000, to je za nabavku poljoprivredne mehanizacije i podizanje višegodišnjih zasada. Na kraju, za sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja oko milijardu dinara.
Sve u svemu to je blizu 18 milijardi dinara samo za ove namene. Sredstava faktički nema i pitam se kako ćete pred poljoprivredne proizvođače izaći, kako ćete pravdati ovakav agrarni budžet.
Zbog vremena koje imam na raspolaganju samo molim za još tridesetak sekundi. Želim pre svega zbog ljudi koji se bave naučno-istraživačkim radom, a to je u ovoj državi preko 3.000, da su sredstva za nauku umanjena u iznosu od 928 miliona, da se ova država krajnje nemarno odnosi prema naučno-istraživačkim ustanovama i uopšte prema naučno-istraživačkom radu, da se već više od dva meseca ne isplaćuju nikakva sredstva, a da se te institucije finansiraju po projektima i da su sredstva upravo za istraživački rad smanjena u ovom iznosu od 928 milijardi dinara. Država koja ne odvaja za nauku nema perspektive i nema napretka. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović, posle njega narodni poslanik Milan Lapčević, pa narodni poslanik Zoran Šami. Poslanička grupa DSS ima na raspolaganju šest minuta i 30 sekundi i nakon narodnih poslanika Milana Lapčevića i Zorana Šamija, narodna poslanica Marina Raguš, i time je iscrpljen spisak govornika prema prijavama za reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi na dnevnom redu rebalans budžeta za 2009. godinu. Ne bih se složio da to nije u redu i da nije potrebno.
Sve države, pa i Srbija, suočavaju se sa efektima svetske ekonomske krize. Sasvim je logično da u situacijama kada imamo smanjene prilive u budžetu, da imamo i rebalans budžeta koji je usvojen prošle godine. U tom smislu nema razlike između zemalja naročito centralne Evrope. Mislim da je ovo opravdano i svakako je moguće da će biti još jedan rebalans. Ne vidim da je tu bilo šta tu čudno. Svakako ako bude promena u prihodima, da ide još jedan rebalans.
Što se tiče karakteristike ovog budžeta – to je smanjenje potrošnje, to je ono što je trebalo da se uradi još i ranije. Od 2005. godine imamo dakle drastično povećanje potrošnje, naročito plata u administraciji i javnom sektoru, to svakako nije bilo dobro.
U tom periodu trebalo je ulagati u koridore, u autoputeve, u železnicu i infrastrukturu, jer se to višestruko vraća kroz sredstva koja se opredeljuju prema tim projektima.
Dakle, od toga koristi ima i privreda, i svi zaposleni i to je svakako daleko bolje nego trošiti novac na administraciju, na plate i na javni sektor.
Kao posledicu svega toga imamo situaciju da su u javnom sektoru daleko veće plate nego u realnom sektoru. To sigurno nije dobro i sigurno je potrebno težiti da plate u realnom sektoru budu približnije platama, barem približnije, javnom sektoru i administraciji.
Treba stalno poboljšavati uslove poslovanja u Srbiji i to je ono što će nam omogućiti nove investicije.
Treba dakle smanjivati birokratiju i omogućiti preduzetnicima i investitorima da lakše posluju. Tada će naša preduzeća imati i konkurentnije proizvode i moći će lakše da ih izvoze i imaće bolji položaj u odnosu na onaj koji je sada.
Pomenuo bih ono što su neki narodni poslanici pominjali, a to su transferna sredstva prema lokalnim upravama i gradovima. Ono što treba uraditi pri izradi memoranduma i opredeljivanju tih sredstava, koja su sada umanjena za 15 milijardi, treba imati u vidu broj zaposlenih u tim administracijama.
Svakako ne treba taj novac u većoj meri opredeljivati opštinama koje imaju veliku potrošnju na zarade, imaju veliki broj zaposlenih. Na neki način ne treba ih nagrađivati zato što novac troše na plate, a ne na ono što je realno i ono što je dobro, a to su investicije. Pri tome treba imati određene kriterijume.
Svakako jedan od kriterijuma, pošto dolazim iz Kraljeva, treba da bude i broj izbeglih i raseljenih lica. Kod nas je taj broj 25.00 i sigurno je to nekih 25% do 30% ukupnog stanovništva.
Potrebno je i taj kriterijum uvrstiti u one kriterijume koji će biti uvaženi prilikom opredeljivanja sredstava za određene lokalne uprave.
Što se tiče Demokratske stranke, mi ćemo naravno podržati ovaj predlog rebalansa budžeta, jer smatramo da je ovim predlogom smanjena javna potrošnja u skladu sa dogovorom sa Misijom MMF-a, pojedinih ministarstava za četvrtinu.
To je svakako potrebno i jedino sada moguće. Sve druge predmetne kritike nisu ozbiljne i smatram da je ovo jedan od načina na koji moramo da izađemo iz ove krize. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, posle njega narodni poslanik Zoran Šami.

Poštovani ministri, poštovana predsedavajuća, pre godinu dana u Srbiji je buktala kampanja i pljuštala su razna predizborna obećanja. Sećamo se svi da su tada i predsednik Srbije i ministri u Vladi govorili o 1.000 evra besplatnih akcija; o velikim investicijama koje će doći u Srbiji nakon 11. maja; o tome kako će Srbija posle izbora dobiti 200.000 novih radnih mesta; kako će mladi dobiti šansu za zaposlenje; kako će dobiti bolje obrazovanje, beli šengen itd.
Takođe se govorilo da nam je potrebna vlada koja će pre svega obratiti pažnju na najveće probleme u Srbiji, a oni su ekonomske prirode, Vlada koja će imati jake ekonomske eksperte i koja će imati ekonomistu kao premijera.
Nakon godinu dala ili nepunih deset meseci ova vlada je uspela ne da donese Srbiji 200.000 novih radnih mesta, već je za ovih 10 meseci u Srbiji ostalo preko 70.000 ljudi bez posla. Umesto novih investicija u Srbiju, i oni investitori koji su bili i uložili pare u ovu zemlju polako se povlače ili gase proizvodnju, a primer je „Ju-es-stil“, „Holcim“ i mnoge druge kompanije.
Za nepunih 10 meseci ova vlada je uspela da rast bruto društvenog proizvoda od 7% pretoči u pad društvenog proizvoda za predviđenih, sada smo čuli 2%, a po našoj proceni i po ekonomskim analitičarima to će biti možda i više od 5%.
Ubedljivo najveća prevara koja se desila u prethodnoj kampanji je bila prevara vezana za „Fijat“. Tada je bilo obećano da će „Fijat“ kao strateški partner uložiti u „Zastavu“ 700 miliona evra, da će „Zastava“ proizvoditi više od 200.000 automobila godišnje i da će izvoziti za milijardu evra godišnje u strane zemlje, pre svega u Rusiju.
Pre petnaestak dana je bio ministar Šojgu i jasno rekao – da on neće da trpi prevaru, da kupuje italijanske automobile iz Srbije. Zar ste mislili da ćete tako da prevarite, ako ste prevarili građane Srbije, da ćete da prevarite i rusku državu?
Umesto da merama u budžetu, a i ovim rebalansom pomognete onima koji pune budžet, onima koji izdržavaju ovu zemlju, a to je pre svega privreda i poljoprivreda, vi ste jednostavno primenom SSP-a, još više tereta svalili upravo na tu privredu i poljoprivredu.
Otvorili ste mogućnost proizvodima sa strane, iz uvoza, da imaju niže carine i niže akcize i tako da budu mnogo konkurentniji, jer imaju podsticaj i svojih država, nego domaći proizvodi, i time ste dodatno opteretili našu privredu koja naravno beleži pad, a samim tim i pad zaposlenosti i privredne aktivnosti.
Sada se predlaže da imamo ne 100 milijardi više potrošnje nego prethodne godine, nego 70 milijardi, i to kroz deficit koji će se pokriti novim zajmovima i to preko MMF-a. Kao što neko reče: „Trošimo ono što su naši unuci stvorili“.
Dakle, ovako kako vodite državu nanosite joj svakog dana sve veću i veću štetu. Najbolje je da ono što ste naumili – da uzimanjem kredita pomognete strane banke koje su najprofitabilniji sektor u Srbiji, jer su prošle godine zaradile više od 300 miliona evra i naravno to odnele u svoje matice, da ta sredstva uložite u privredu, jer je to jedina mogućnost da se ova zemlja iščupa iz krize.
Ulaganjem u privrednu aktivnost i veću potrošnju jedino može da se prebrodi kriza, a ne na ovaj način kako ste vi to naumili.
Uostalom, za ovih 10 meseci ste pokazali koliko ste sposobni, odnosno nesposobni i koliko ste štete naneli Srbiji. Prema tome, jedini logični izlaz iz ove situacije jeste – da kompletna Vlada što pre podnese ostavku, jer će tako Srbija dobiti. Hvala.