Reč ima narodni poslanik Zoran Šami. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe DSS je dva minuta.

Gospođo predsedavajuća, pročitali smo u novinama da će ovo biti jedan štedljiv rebalans budžeta. Evo kako izgleda ta štednja.
Kao što znate, budžet je 720 milijardi, otprilike. Od 720 milijardi 60 milijardi su diskreciona prava pojedinih ministarstava da troše pare na osnovu odluka Vlade ili 8,3% budžeta. Prvak sveta i okoline je Ministarstvo gospodina Dinkića, sa 28 milijardi, što čini 47% ove sume ili 4% budžeta.
Ministarstva koja pripadaju stranci G17 plus su 33 milijarde diskrecionih prava, što iznosi 55% ove sume – toliko vas prijatelji demokrate košta vaš koalicioni partner. To iznosi 4,7% budžeta ili otprilike polovina budžetskog deficita. Sve komentare ostavljam vama. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš i ona je poslednja prijavljena govornica po prijavama za reč i raspravi u načelu.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, zaista još jednom protestujem što nismo u direktnom prenosu sve vreme ove rasprave. Iskreno ne mogu da razumem koji je to važniji direktni prenos.
(Predsedavajuća: Jesmo u prenosu sednice, narodna poslanice, verovatno niste bili u sali kada sam obavestila da prenos teče.)
Izvinjavam se, ali sam razumela do 19.00 časova, onda povlačim protest, ali moje protestovanje je imalo efekta, to mi je drago.
Zaista je izvanredno interesovanje svih ljudi koji ulažu određena sredstva da bi budžet i država Srbija funkcionisala i mislimo da smo dužni svim građanima Srbije da se na argumentovan način odnosimo prema ovoj raspravi, tako da nam je zaista dragocena analiza koju je napravio nezavisni ekonomski stručnjak dr Dejan Miljković, i ono što sam ostala, na osnovu ove analize, dužna da kažem, a mislim da je vrlo važno, jeste pregled po razdelima, da bi na kraju građani znali kako izgleda ovaj rebalans budžeta.
U razdelu 1, koji se odnosi na Narodnu skupštinu i njene stručne službe, sveukupno rashodi su smanjeni za oko 400 miliona dinara i sada iznose 1,6 milijardi dinara. Više od 50% ovog smanjenja odnosi se na smanjenje plata, ekonomska klasifikacija 411, i smanjenje poslaničkih dodataka, to je ekonomska klasifikacija 417, koja građanima u suštini vrlo malo znači.
U razdelu 2, koji se odnosi na predsednika Republike, rashodi su smanjeni za oko 25 miliona i sada iznose negde oko 126 miliona dinara.
Najveći deo smanjenja odnosi se na troškove putovanja koji su smanjeni za oko 22 miliona dinara.
Razdeo 3 se odnosi na Vladu. Tu postoji 14 pozicija. Neke od tih, zaista ne bih da zamaram građane pominjanjem svih tih pozicija, ali primera radi to su pozicija koje se odnose na kabinet predsednika Vlade, kabinet prvog potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku, Generalni sekretarijat Vlade, Kancelarija za saradnju sa medijima, Kancelarija za evropske integracije, Služba za upravljanje kadrovima.
Ukupno smanjenje rashoda sa svih ovih 14 pozicija je negde oko 400 miliona dinara i sada iznosi oko 1,5 milijardi dinara. Uštede su uglavnom ostvarene kroz smanjenje plata, doprinosa, stalnih troškova, troškova putovanja, usluga po ugovoru, materijala itd.
Razdeo 4 i 5 se odnose na Ustavni sud i pravosudne organe.
Razdeo 8, koji se tiče Ministarstva spoljnih poslova, rashodi su smanjeni za oko 740 miliona dinara i sada iznose negde oko pet milijardi dinara. Ušteda od 740 miliona dinara je ostvarena na istim pozicijama kao i u okviru razdela 3.
Međutim, ono što je interesantno jeste da se javlja kasnije u okviru ostalih razdela, zapravo ekonomske klasifikacije 551, koja nije postojala u okviru razdela u Zakonu o budžetu. Ekonomska klasifikacija 551 se odnosi na nefinansijsku imovinu koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, a raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade.
U okviru Ministarstva spoljnih poslova za ovu ekonomsku klasifikaciju izdvojeno je 150 miliona dinara. S obzirom na zaista značajna diskreciona prava Vlade povodom raspolaganja ovim sredstvima ne znamo na šta će se ova sredstva koristiti i da li će se uopšte koristiti, jer dopuna određenih članova predloga rebalansa budžeta, kao što je član 8, o tome sam govorila tokom današnje rasprave i ne bih se ponavljala, ali otvara mogućnost da se i ova sredstva ne iskoriste, a da se eventualno izbegne još jedan rebalans budžeta.
Razdeo 9 se odnosi na Ministarstvo odbrane i obuhvata vojnu odbranu, Inspektorat odbrane, Vojnu službu bezbednosti, Vojnu obaveštajnu službu. Ukupno smanjenje rashoda u okviru ovog ministarstva iznosi oko četiri milijarde dinara i shodno tome rashodi budžeta iznosiće 66 milijardi dinara. Ušteda od četiri milijarde ostvarena je u okviru funkcije 210 - vojna odbrana, i to kroz smanjenje plata, materijala. Plate su smanjene za nekih 800 miliona dinara, mašine i oprema.
Razdeo 10 se odnosi na MUP. Ukupni rashodi su smanjeni za oko dve i po milijarde dinara. Sada iznose 40,5 milijardi dinara. Plate su smanjene za 800 miliona dinara. Stalni troškovi su smanjeni za 450 miliona dinara. Materijal za 820, a u okviru ovog ministarstva javlja se pozicija 551 u iznosu od 450 miliona dinara.
Pretpostavljam, pošto su ova dva poslednja ministarstva vrlo značajna kada je reč o nacionalnoj bezbednosti zemlje, da ćemo ubrzo čuti na koji način mislite da se planovi i aktivnosti provedu za ova dva ministarstva, pogotovo za MUP, kada je od velikog značaja izrada biometrijskih pasoša.
Znamo da MUP nema dovoljno ljudi za obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Da li je to odnos izvršne vlasti prema jednoj od najznačajnijih akcija koja je bila na vrhu agende ovog ministarstva, a to jeste obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom.
Razdeo 12 se tiče Ministarstva finansija. Ukupni rashodi u okviru ovog ministarstva se ne smanjuju, već se povećavaju za 123 milijarde dinara. To ne znači, političke korektnosti radi, da ne smanjujete plate i sve troškove koje smanjuju ostala ministarstva, ali ono što bi trebalo reći jeste da u okviru funkcije 90, ekonomska klasifikacija 464, a to su dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, došlo je do rashoda za 29 milijardi dinara i ona sada iznose 207 milijardi dinara.
Od tih 29 milijardi, 24 milijarde dinara direktno povećavaju sredstva namenjena za penzije osiguranika zaposlenih, koje sada iznose 175,5 milijardi dinara. Sredstva namenjena za penzije osiguranika poljoprivrednika ostaju na nivou od 13 milijardi dinara.
Ukoliko se ovo tumači kao povećanje sredstava, u smislu povećanja penzija, onda bi to tumačenje bilo potpuno pogrešno. Ispravićete me ukoliko je naše tumačenje loše, ali pad ekonomske aktivnosti direktne implikacije ima na punjenje Fonda PIO, jer u okviru ukupnih primanja Fonda socijalni doprinosi osiguranika zaposlenih čine 52%, tj. oko 240,5 milijardi dinara.
Ono što bi građane vrlo interesovalo u ovoj situaciji jeste pojašnjenje ovoga o čemu govorim, ali pretpostavljam da je donekle jasno da sa padom ekonomske aktivnosti pada i nivo učešća ovih doprinosa, te je stoga potrebno povećati izdvajanje u budžetu kako bi se postojeći nivo penzija održao. To znači da Vlada planira i veći pad ekonomskih aktivnosti, s obzirom na novu poziciju budžeta, ali se to jasno ne govori. Voleli bismo da čujemo da li je to tako ili nije.
Iza ovih brojeva stoje ekonomski mehanizmi, ali prostim brojevima, kao što znate, ne rešavaju se socijalni i ekonomski problemi. Možemo da pretpostavimo šta bi sve moglo da se desi ukoliko pad ekonomske aktivnosti bude još veći. Ova pozicija govori da je to moguće.
Povećanje rashoda takođe od 29 milijardi dinara je plaćeno smanjenjem transfera ostalim nivoima vlasti za oko 15 milijardi dinara i to je jedna od ekonomskih mera Vlade. Pitanje je da li je smisleno pitanje – da li je ovo smanjenje transfera ostalim nivoima vlasti za oko 15 milijardi dinara celishodan ekonomski potez? Mislimo da ovo znači velike probleme tim nivoima vlasti da provode i obezbede normalan život u svojim sredinama.
Povećanje od 29 milijardi, smanjenje od 15 milijardi dinara, daje nam plus od 14 milijardi dinara. Postavlja se pitanje – gde je ostatak od 123 milijarde dinara povećanja rashoda u okviru razdela 12. Ostatak povećanja nalazi se u okviru razdela – Uprava za trezor, funkcija 170, transakcije vezane za javni dug.
U okviru ove funkcije vidi se povećanje rashoda na ekonomskoj klasifikaciji 611, a to je otplata glavnice domaćim kreditorima za 102,6 milijardi dinara. Takođe se beleži rast na ekonomskoj klasifikaciji otplate domaćih kamata, da preskačem ove brojeve klasifikacije, građanima to ništa ne znači, to je za 5,6 milijardi dinara i ovo su brojevi koji objašnjavaju povećanje rashoda od 123 milijarde dinara i potvrđuju stav o kojem smo danas pričali, a tiče se kratkoročnog zaduživanja države od preko jedne milijarde evra. Da je to kratkoročno, naravno, pokazuje rast rashoda za otplatu kamate domaćim kreditorima.
Ono što doktor Miljković takođe priznaje i primećuje u članu 2, da je 80 milijardi dinara od poslovnih banaka, a ostatak država planira da ostvari kroz prodaju tromesečnih državnih hartija od vrednosti.
Plan aukcije ovih hartija od vrednosti do kraja godine u proseku podrazumeva četiri aukcije mesečno i na poslednjih nekoliko aukcija država je zabeležila stopostotnu realizaciju i na taj način obezbedila nešto manje od tri milijarde dinara po aukciji.
Načelno tu nije ništa sporno, međutim, ostaje pitanje zašto to država radi? Da pojasnimo - da li to znači da država planira, ako zaista veruje da će ekonomske mere održati nivo ekonomske aktivnosti, shodno tome nivo projektovanih ukupnih poreskih prihoda?
Sasvim sam sigurna da ćemo čuti na kraju i gospođu Dragutinović.
Naravno, mi smo govorili svih ovih dana o kritikama Vladinih mera štednje.
S jedne stane, verovatno da je ekonomski i matematički prihvatljivo da se govori u terminu štednje, međutim, mi zaista tvrdimo da je potpuno neprihvatljivo, s obzirom na sve ono što smo danas izneli kao konkretan podatak, recimo smanjenje transfera za 15 milijardi dinara lokalnim samoupravama, pa onda smanjenje troškova javnih preduzeća, tako što će uplatom 100% svoje dobiti sva javna preduzeća obezbediti budžetsku uštedu od pet milijardi dinara.
Takođe, kada smo govorili o smanjenju troškova RZZO, da ne ponavljam, čuli smo, lica koja nemaju načina da sebi obezbede egzistenciju biće u značajnoj meri ugrožena ovim merama.
Ono što moramo da kažemo jeste da se sve ovo dešava u periodu kada se videlo da reformski kurs nije postajao, da je postajalo zaista nenamensko i neodgovorno trošenje budžetskih sredstava, da privatizacioni prihodi nisu iskorišćeni u punom kapacitetu, da mi zapravo ne znamo kako izgleda transparentno trošenje budžetskih sredstava.
Primera radi, spoljni dug države je vrtoglavo rastao, 2000. godine je bio 10 milijardi dolara, 2008. godine 28,6 milijardi dolara. Takođe konstatovana je i ogromna zaduženost privrede i stanovništva. Kod domaćih banaka stanovništvo duguje oko 400 milijardi dinara ili 4,3 milijarde evra, privreda duguje 876 milijardi dinara ili 9,2 milijarde evra.
Privrednici duguju 47 milijardi dinara ili oko 500 miliona evra, ukupan dug u bankama iznosi oko 1.323.000.000 dinara ili oko 14 milijardi evra. Spoljni dug Republike Srbije iznosi oko 21,5 milijardi evra. Spoljni dug prema bankama iznosi oko 35,5 milijardi evra, ili oko pet hiljada evra "per kapito", odnosno po svakom građaninu Republike Srbije.
Ukoliko se ovaj dug pretvori u prosečnu platu, ispada da svaki građanin mora izdvojiti 15 prosečnih zarada za namirenje obaveza prema bankama i prema inostranstvu.
Ogroman deficit u spoljnoj trgovini, koji se povećava iz godine u godinu, 2001. godine je iznosio 2.837.000.000 evra, u 2008. godini ostvaren je spoljnotrgovinski deficit od 8.152.000.000 evra, ogroman deficit u platnom bilansu.
Tekući transferi, poređenja radi 2001. godine – 977 miliona evra, a 2008. godine deficit je bio 6.173.000.000.
Kada je reč o deficitu u fondovima osiguranja PIO i zdravstvenog osiguranja, trenutna obaveza građana i pravnih lica fondu PIO iznosi oko 35 milijardi dinara. Ono što mi predviđamo jeste da će ovo biti vrlo teško naplativo zbog nelikvidnosti privrede i nemogućnosti prinudne naplate kod građana.
To su takođe problemi u koje će država da zapadne, jer u jednom momentu građani neće moći da odgovaraju na sve obaveze koje je država iznela pred njih.
Takođe, smanjenje zaposlenih. Čuli smo danas podatak, na osnovu izjave gospodina Dinkića, da 2,5 hiljada ljudi mesečno ostaje bez posla. Ogroman deficit budžetskih sredstava koji se povećava iz godine u godinu, ogromna javna potrošnja, 2000- osam hiljada ljudi, 2008-28 hiljada ljudi.
Drastično osiromašenje stanovništva. Potrošačka korpa iznosi oko 1,27 prosečnih plata.
Realan pad prosečne plate u 2007. godini je 435 evra i to su podaci koji neumitno govore da mislimo da Vlada neće moći da ispuni ono što predviđa ovaj rebalans budžeta i da neće moći da obezbedi ni ekonomsku ni socijalnu sigurnost građana.
Vi ćete nas demantovati, ali ovo je naše uverenje.
Ono što zaista želimo da podsetimo, mislim da je to primer o kojem treba najčešće da se priča i da se često ponavlja, jeste primer solidarnosti u ovakvin kriznim momentima. Imam utisak da opozicija, na prvom mestu SRS, nije krenula da priča o primanjima direktora o javnim preduzećima, da se oni nikada sami ne bi setili, niti država, da intervenišu u tom smislu.
Ne govorimo da su se ti ljudi ogrešili o zakon, već je bila stvorena klima u okviru koje su ti ljudi zarađivali astronomske iznose.
Nedopustivo je da se, nekoliko meseci, kada se zaista desilo urušavanje finansijskog sistema sveta, mi smo imali činjenicu da je gospodin Krišto, direktor JP Aerodrom "Nikola Tesla", zarađivao otprilike 20 hiljada evra, gospođa Uzelac, direktor Centralnog registra, oko 15 hiljada evra, gospođa Jeftimijević, predsednik Upravnog Odbora NIS-a, negde oko 6,5 hiljada evra, Miloš Milanković, direktor JP Elektromreže Srbije, negde oko šest hiljada evra, Radovan Jelašić oko pet hiljada evra.
Sve poslaničke grupe su dobile dopis od gospodina Jelašića kojim on upoznaje poslaničke grupe da je smanjenje plata koje je predviđeno za NBS neustavna kategorija i ono kako mi možemo da razumemo tu odluku, da gospodin Jelašić neće pristati na mere Vlade i to je sredina u okviru koje mi govorimo o onome što može da dovede samo do jednog zaključka, da određeni deo koji potpisuje finansijske i ekonomske tokove u državi Srbiji ipak ne provode srpski interes.
Govorili smo o aranžmanu sa MMF i ostalim međunarodnim finansijskim institucijama za koje se pokazalo da nisu u korist Srbije, SSP, u okviru toga jednostrana primena Trgovinskog sporazuma u gubitku od 267 miliona evra za građane Srbije. Mislim da dovoljno govori o sebi.
Činjenica da smo mi jedina država koja na taj način ulazi u trgovinski sporazum sa EU takođe dovoljno govori.
Gospođa Dragutinović će nam vrlo verovatno odgovoriti na pitanje kome ide u korist ova jednostrana primena Trgovinskog sporazuma. Naša uverenja su da ide u korist gospodinu Miškoviću i "Delti" i o tome smo pričali svih ovih dana.
Na kraju u preostalom vremenu, ono što bi takođe htela za kraj da kažem, nadam se da je ova rasprava danas bila zasnovana na argumentima i da ste ovo razumeli, naravno kao političku vizuru SRS. Naše političko uverenje je da je izabran zaista pogrešan put, taj put nas košta, nismo se na tom putu oporavili, nemamo privredu koja ispunjava dobre standarde, naprotiv, imamo mnogo velike probleme jer se neko godinama neodgovorno ponašao prema resursima Srbije.
Mi smatramo da je za državu Srbiju jedini ispravni put kompatibilnost tržišta, dakle put Istoka. Da je to tačno, to je čak i potvrdio, nisam mogla da verujem svojim ušima, pa sam i konsultovala stenograme, gospodin Dinkić pre neki dan, kada je u tragovima bio prisutan ovde, pa je rekao – ko zna kada ćemo mi biti članica EU i zato nije loše da se okrenemo Rusiji, Belorusiji, ostvarivanju sporazuma sa istočnim zemljama.
To je ono o čemu mi sve vreme pričamo, ali da to nije samo naša priča, svedoči i da, prema najnovijim istraživanjima koja su objavljena, 65% građana takođe veruje da je Srbija na pogrešnom putu. Dakle, oni čak i sve ovo o čemu danas pričamo ne moraju da znaju, ne moraju da razumeju, oni naprosto loše žive i za taj loš život, odnosno preživljavanje neko mora da snosi odgovornost. U ovom kontekstu priče za tu odgovornost može da snosi jedino izvršna vlast.
E sad, kao što sam rekla …
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Samo da završim rečenicu. Dakle, ova situacija nije prva situacija prvi put u našoj istoriji, nadamo se da ćemo izvući pouke i konačno razmišljati o ekonomskom oporavku države Srbije. Hvala.

Reč ima ministarka finansije u Vladi Republike Srbije, gospođa Diana Dragutinović.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, hvala vam za sva  mišljenja koja ste dali tokom današnjeg zasedanja. Mnoga od njih su mi korisna, ali sa mnogima se ne slažem i pokušaću najkraće što je moguće da odgovorim na neka od postavljenih pitanja, možda čak i sva ili većinu, ali isto tako da pokažem i izrazim zašto se sa pojedinim mišljenjima ne slažem.
Ovo jeste treći budžet u proteklih osam-devet meseci, ali mislim i onome koji me na to podseća jasno je da je za treći budžet za 10 meseci više bilo objektivnih nego stvarno subjektivnih razloga. Znači, objektivni razlog jeste da su bili izbori, da je formirana nova Vlada sa potpuno drugačijim prioritetima i oni se nisu mogli uklopiti u budžet stare Vlade. To je normalna praksa u svetu, nove vlade obično donose nove budžete.
Druga stvar jeste uticaj svetske finansijske krize koji je bio daleko veći, odnosno osećam da je daleko veći nego što se očekivalo. Jesam optimista po prirodi, ali čini mi se da pravim konzervativne projekcije. Vi naravno uvek možete kritikovati projekcije, pa za ekonomiste, kao struku, kruži jedna šala da su to stručnjaci koji pričaju sutra zašto se njihova prognoza od juče nije ostvarila danas.
To je zato što je nemoguće prognozirati tačno. To ne mogu da urade ni prirodne nauke, naročito ne može društvena nauka, gde u suštini ono što se dogodi na kraju jeste rezultat odluka velikog broja ekonomskih aktera.
Konačno, i mnogo uređenije zemlje donele su i donose najmanje dva budžeta, a neke druge zemlje koje nemaju praksu rebalansa, na neke šokove, spoljne šokove, ekonomske šokove, donose programe, specijalne programe koji usvajaju parlamenti, koji u svojoj suštini predstavljaju rebalans. Dakle, vi uvek možete kritikovati projekcije, ali nema tačnih projekcija. Takođe, kritikovan je naš prvi aranžman sa MMF. Htela bih da vas podsetim da od tih para, koje koliko god da su bile male, 456 miliona evra, mi nismo povukli ni jedan jedini evro. Šta je onda u tome bilo tako nerealno. Takođe, u ovom drugom programu, koji će iznositi tri milijarde, moguća je situacija da ne povučemo ni jedan jedini evro, potpuno je moguće. Kamata se plaća samo na povučena sredstva.
Zašto je platforma kasnila? Zato što vi kada pregovarate sa MMF-om nikada ne tražite unapred određeni iznos i nikada oni unapred ne nude određeni iznos. Dakle, u pregovorima iznos kredita jeste rezultat realnog sagledavanja situacije, kako je neko rekao.
Na osnovu tog realnog sagledavanja situacije, koji se obično radi u tri varijante, izabrana je pesimistička varijanta i ta pesimistička varijanta kaže to je tri milijarde. Dakle, to je rezultat pregovora, rezultat sučeljavanja različitih projekcija i realnog sagledavanja situacije.
MMF jeste otišao pre tri nedelje, to definitivno stoji, znači, oni su otišli, ali nije sve bilo dogovoreno, jer to nije uzmi ili ostavi. Vi uvek imate vremena da nešto promenite. Jednom sam rekla da vi morate da imate neke stepene slobode. Nešto je možda prihvatljivo za Vladu, a nešto nije.
U tom, tako da kažem, nekom međuperiodu Vlada je izabrala neku varijantu za koju je smatrala da je najbolja. Vi ne morate sa tim da se složiti, ali ću posle objasniti zašto mislim da je najbolja.
Od dva poslanika, oba poslanika opozicije, mislim da bi jedan bio gospodin Maraš, a drugi je bio gospodin Popović, nadam se, dobila sam dve različite kvalifikacije. Znači, dva čoveka, oba iz opozicije, dva potpuno suprotna mišljenja.
Jedan je rekao da sam pesimista, a drugi je rekao da sam optimista. Mislim da Vlada nema pravo da bude pesimista, ni ja kao njen predstavnik, ali stojim na stanovištu da uvek treba govoriti istinu, makar govoriti ono što ti misliš da je istina.
Istina je da nema zemlje u Evropi koja sada raste. Istina je da poreski prihodi opadaju, dakle da su niži, nominalno niži nego prošle godine. Istina je da je nasleđen nivo javnih rashoda visok i istina je da mi ne možemo da finansiramo tako visoke javne rashode. Dakle, moramo prilagoditi potrošnju. To nije pesimizam, to su činjenice i kada se zna istina, onda se lakše planira.
Takođe, neko je rekao da je to recesivni budžet, mislim isto gospodin Popović. Ovo ne može da bude recesioni budžet, kao svaki budžet koji kao svoj konačan rezultat ima deficit. Pri čemu taj deficit nije mali, on je 3% DP. Ne samo to, javna potrošnja nije mala. Vi svi kritikujete da je javna potrošnja visoka. Ne volim da bude javna potrošnja visoka i slažem se sa vama koji kritikujete da je javna potrošnja visoka. Imamo visoku javnu potrošnju, imamo deficit od 3% i neko kaže da je to recesioni budžet. Dakle, ne može budžet sa deficitom da bude recesioni.
Takođe, znamo da 31. maja sledi otplata devizne štednje. To nije klasična otplata, to je otplata nekih starih dugova. U tom trenutku je to veliko povećanje likvidnosti. Od te otplate, koja iznosi u proseku između 220 i 250 miliona evra, 50% završi u potrošnji, 50% se zadrži u bankama ili kod investitora. Dakle, to će biti dodatni podsticaj rastu tražnje.
Prethodnih godina nisam volela taj dan kada se isplaćuje devizna štednja, jer sam znala koliko likvidnosti i eventualnog pritiska na inflaciju ima samom činjenicom da odjednom ubacujete u potrošnju 220 miliona evra. Ovog puta se radujem. To će definitivno povećati likvidnost našeg sistema.
Takođe, rešenje dugovanja JP "Putevi". Mnogo problema ima, to stoji. JP "Putevi" ima dugovanja u iznosu od 20 milijardi dinara, otprilike. Dugovanja su nešto veća, ali za 20 milijardi dinara je država dala garanciju. Pregovori se privode kraju i to će, takođe, povećati likvidnost u našem sistemu. Vi znate da je u budžetu prisutno izdavanje garancije JP "Putevi" za neregulisane obaveze iz ranijeg perioda.
Kritikovano je povećanje poreza i posebno činjenica da smo povećavali poreze na potrošnju. U osnovi postoje samo dve grupe poreza: porezi na potrošnju i porezi na faktore proizvodnje. Ako već morate da dignete stope, a i dalje stojim na stanovištu da poreske stope nisu visoke u Srbiji i da smo, gledajući poreske stope, mi poreski konkurentni, pa ako već morate da povećate poreske stope, a morate, to je uvek bolje učiniti na porezima na potrošnju, dakle, na akcizama.
Slažem se da su cigarete ovde najjeftinije u Evropi. To je lako videti i po podacima o proizvodnji, odnosno potrošnji cigareta. Znači, neobično veliki rast potrošnje znači da mnoge zemlje iz regiona ovde kupuju cigarete. Nije klasičan izvoz, dođu, kupe itd.
Potrošnja cigareta jeste velika, cene jesu niske, ali akcizna politika je bila deo dogovora kada se prodavala duvanska industrija. Mi možemo sada da kritikujemo taj dogovor, možemo da smatramo da je neko nekoga oštetio, ali pošto smo ozbiljna država, sve prethodne dogovore treba da ispoštujemo. Kako je akcizna politika ugovorena akcionim planom prilikom prodaje te industrije i kako je zacrtana za period do 2012. godine, mi ćemo se pridržavati te akcione politike i akcizne politike, a menjati je samo uz saglasnost sa industrijom. Mislim da tako treba da radi ozbiljna država.
Iako gospođu Jorgovanku Tabaković cenim i jako volim njene amandmane, suštinski se s njom ne slažem kada je u pitanju zaduživanje države. Inače, slične stavove po pitanju zaduživanja države ima i Radikalna i Napredna stranka. Znam da postoji poslovica "dug je zao drug" i "ako si zadužen, nisi slobodan". Zaduživanje države je potpuno normalna stvar. Nema države koja to ne radi. Možete se zadužiti kao država na domaćem tržištu, možete se zadužiti na inostranom tržištu, kratkoročno, dugoročno, samo je sve pitanje mere – koliko se zadužiti.
Tu postoje standardi, pa se kaže: ne više od 60%. Postoje standardi šta je to oprezno ponašanje države, pa se kaže: 40% društvenog proizvoda, a onda, u našem slučaju, naša država ima javni dug ispod 30% društvenog proizvoda.
Dakle, naša država nije zadužena, ona ima prostor za zaduživanje i taj prostor treba da iskoristi za različite vrste podsticaja. Krupni projekti se i ne mogu drukčije finansirati nego zaduživanjem. Znači, kada se zadužujete, radite to za krupne projekte, da svojoj deci ne ostavite samo dugove, nego i imovinu.
Ono što je poslanica Marina Raguš primetila, htela bih ovog puta da naglasim, jeste da je ovaj budžet meni lično bio mnogo težak, ali to ne treba vas da se tiče, zato što su i prvi put, možda više iz metodoloških razloga, urađene neke potpuno nestandardne stvari.
Znači, prvi put preuzimamo ili preusmeravamo sredstva budžetskih korisnika, koristimo za normalne budžetske stvari, prvi put koristimo dobit javnih preduzeća u iznosu od 100%. Dalje, ono što takođe prvi put radimo, jeste značajnije korišćenje kratkoročnih zaduživanja.
Dakle, nije sporno da država može da se zaduži, to rade sve države, pitanje je mere. Ovoga puta mi to radimo u početku - kratkoročno se zaduživati na domaćem finansijskom tržištu. Zašto kratkoročno? Zato da biste razvili domaće finansijsko tržište, prvo pođete od kratkoročnog, pa kada to bude funkcionisalo bez problema, a sve bolje funkcioniše, nadam se, onda prelazite na dugoročnije finansiranje države sa domaćeg finansijskog tržišta.
Sam iznos otplate, koji je kritikovan itd, u suštini je rezultat budžetskog knjigovodstva i načina knjiženja. Stvarni porast kratkoročnog duga, znači finansiranja deficita emisijama hartija od vrednosti, neće biti veći od 40 milijardi. Budžetom je dat maksimum.
Ali, pošto je to kratki rok i sve se okreće – jednom emitujete hartije od vrednosti, to je vaš primitak, pa zatim to vraćate, pa opet emitujete, sve u svemu, ima neke duple računice u svemu tome, ali takvo je budžetsko knjigovodstvo. Finansiranje deficita kratkoročnim zaduživanjem neće biti veće od 40 milijardi dinara.
Da li je dug NBS javni dug? Mogu da kažem šta su standardi. Svako može imati mišljenje da standard možda nije dobar. Onda da menjamo standard. Ali, kada se posmatra država kao sektor, nikada se sa državom ne konsoliduje centralna banka. To nema nigde.
Takođe, kada se govori o javnom dugu, vi možete da smatrate da NBS jeste država i definitivno jeste neka državna institucija, ali je činjenica da taj dug nema veze sa javnom potrošnjom, a nema takođe veze ni sa privatnom potrošnjom. To je samo podrška deviznim rezervama. Dakle, moj odgovor je da to nije javni dug.
Kritikovano je da su smanjena ulaganja za Koridor 10. Definitivno jesu budžetska sredstva, kasnije ću objasniti razloge, ali najmanje važan izvor za finansiranje Koridora 10 jesu budžetska sredstva. Ne možete takav krupan projekat finansirati budžetskim sredstvima.
Dakle, ponavljam, tu postoje drugi mnogo važniji izvori koji nisu smanjeni, nego su čak i povećani, a to su projektni zajmovi međunarodnih finansijskih institucija i to su garancije koje država daje JP "Železnice Srbije" za železnički koridor. Ta suma je izuzetno impozantna. Kada govorimo o ulozi države i prioritetu države Koridora 10, samo gledajući budžetska sredstva, mislim da nije fer.
Kakav je ovo budžet? Ovo je opet budžet kojim niko nije zadovoljan. A negde sam pročitala da nije loše da kada baš niko nije zadovoljan. Mnogo je teža situacija da postoji neka interesna grupa koja nije zadovoljna. Da li on odgovara realnoj situaciji.
Vi uvek imate neki izbor. Znači u vreme nedostatka sredstava definitivno problem je sa likvidnošću. Vi imate izbor kako da oblikujete javnu potrošnju. Izbor je čemu da date prednost: zaštiti životnog standarda, mislim na plate, penzije, socijalna davanja ili tzv. diskrecionim rashodima.
Kad kažem čemu da damo prednost, šta manje da smanjujemo. Vlada je napravila izbor i rekla je - zaštitićemo životni standard koliko god možemo. Dakle, morali smo da smanjimo diskrecione rashode.
Opet, kada treba da smanjujete diskrecione rashode, opet imate alternativu. Šta da uradite? Možete odustati od nečeg krupnog ili možete uzeti od svega pomalo. Vlada je izabrala od svega pomalo. Meni se čini da je to pravično. Vi, naravno, ne morate s tim da se složite.
Svako želi pravičnost, ali postoji neka mala saglasnost u pogledu značenja te reči. Mnogim ljudima to znači da to neko drugi treba da plaća, ali u stvarnosti to znači da bi svako trebalo da nešto plati u skladu sa svojim mogućnostima. Prema tome, nije bilo linearnog smanjenja, bilo je linearnog smanjenja diskrecionih rashoda, od svega pomalo. To je bio vladin izbor.
Gospođa Jorgovanka Tabaković je poredila budžet 2002. i 2008. godine u evrima. Samo mogu da kažem i stvarno razlika je impozantna. Nekoliko bih stvari htela prosto da podelim s vama, bez obzira što lično misli da je javna potrošnja visoka i, pravo da vam kažem, mislim da će u ovoj krizi biti lakše smanjiti javnu potrošnju nego da je neko drugo vreme.
Javna potrošnja se ne meri ni brojem ministara, a naročito se ne meri upoređenjem budžeta Republike Srbije iz 2002. i 2008. godine. Javna potrošnja se meri učešćem javne potrošnje u društvenom proizvodu. Nažalost, ovde su promene česte, pa se i budžeti u metodološkom smislu mnogo razlikuju.
Ta dva budžeta su potpuno neuporedivo i prosto nije fer stalno isticati kako je jedan budžet četiri puta veći jedan od drugog, i imam potrebu to da kažem.
U čemu je razlika? Prvo, budžet Republike Srbije 2002. godine u sebi nije sadržao vrlo važne funkcije koje sada sadrži, nije sadržao vojsku, nije sadržao diplomatiju, nije sadržao carinu i tako dalje. Te sve funkcije su sa saveznog nivoa prešle na republički budžet. Dakle, samo po tome nije uporediv.
Druga velika stvar, budžet Republike Srbije 2008. i 2009. godine veliki deo sredstava praktično transferiše u fondove socijalnog osiguranja, pre svega u Fond PIO. Pogledajte samo kolika je veličina tih transfera. Budžet 2002. godine nijedan dinar nije transferisao. Fondovi su se izdržavali od doprinosa. Zaista nema smisla porediti ta dva budžeta, ali ima smisla porediti javnu potrošnju konsolidovane države i svih nivoa vlasti.
Iako postoji kritike da je budžet prevelik, postoje i one kritike koje kažu zašto samo 3% deficita. To jeste bilo pitanje poslanika Vladi, na koje sam pokušala da odgovorim, ali nije bilo zainteresovanih. Pošto je danas zainteresovanost nešto veća, rekla bih sledeće.
Nije nama veličinu deficita nametnuo MMF, jer to je suprotno teoriji. Kada ste u krizi treba da imate deficit i ne trebate da ga ograničavate. Postoje dve stvari koje nameću ograničenje, a to je nivo vaše javne potrošnje, a ona je velika, i mogućnosti finansiranja. On je toliki zato što više sebi ne možemo da priuštimo.
Ranjive kategorije stanovništva neće ostati bez zdravstvene zaštite. Kao što su lečeni i pre, bez promene zakona i bez ovih transfera, biće lečeni i sada. Niko neće ostati bez zdravstvene zaštite.
Zašto mislim da je ovog puta bilo u neku ruku u redu smanjiti transfere Fondu zdravstvenog osiguranja? Zato što su njihovi prihodi bili veći, znatno veći, i to se otprilike poklapa sa ovom veličinom transfera, zbog toga što je dva puta u toku 2008. godine došlo do vanrednog usklađivanja penzija.
Sa vanrednim usklađivanjem penzija vama se povećavaju transferi iz penzionog fonda u Fond zdravstvenog osiguranja i po toj osnovi oni su imali neplanirani rast prihoda koji za ovu godinu može, zbog prenetog efekta, da pokrije nedostatak ovih transfera.
Lokalni nivo i Vojvodina. Zaista sigurno namera Vlade nije bila da krši Ustav. Ali, ima mnogo nedorečenosti. Kada kažete da budžet Vojvodine treba da bude 7% budžeta Republike Srbije, nemate definiciju šta je budžet. Možemo svi da mislimo šta je budžet, ali treba da definišemo 7% od čega.
Budžet je i proizvodna i rashodna strana. Prihodna strana ove godine ima strašno mnogo neobičnih elemenata. Taj jedan neobičan element jesu sopstveni prihodi budžetskih korisnika.
Ukoliko bi budžet AP Vojvodine, koji iznosi 46 milijardi, upoređivali sa prihodima budžeta Republike Srbije, to je tačno 7%.
Što se tiče lokalnih nivoa i činjenice da će verovatno ovih 15 milijardi imati strašne posledice po život lokalnih samouprava, moram da kažem da treba da sagledamo šta se to zapravo smanjuje. Volim da gledam opštine kao celinu, lokalnu samoupravu kao celinu, i to je reda veličine potrošnja 190 milijardi dinara, a 15 milijardi od tih 190, u vreme kada padaju prihodi, mora da bude mera odricanja lokalne samouprave.
Činjenica da ako se lokalne samouprave budu ponašale na isti način na koji se ponaša budžet Republike Srbije, koliko god da ga kritikovali, nema rasta zarada. Tu je ušteda. Nema rasta zaposlenosti, tu je ušteda.
Dvadeset šest posto smanjenja diskrecionih rashoda, ono što nije zakon, ono što odlučujete, ono što su programi, iz toga sledi da je moguće bilo smanjiti transfere još više. Naravno da Vlada Srbije ima različite scenarije i naravno da će Vlada Srbije zaštiti najsiromašnije opštine.
Gospodin Aligrudić je imao veoma nadahnuto izlaganje kada je rekao da u ove mere ne veruje niko, ne veruje on, da su zakasnele itd. On može da ne veruje, ima nekih koji veruju i uopšte teško je verovati kada niste videli da je negde mera slična toj izvukla zemlju iz krize.
Šta hoću da kažem? Kada kažete da su mere zakasnele, onda verovatno postoje primeri zemalja koje nisu zakasnile.
Ako postoje primeri, volela bih da znam koje to zemlje nisu zakasnile i šta su svojim pravovremenim delovanjem uradile.
Mislim da nismo zakasnili. Mislim da i vi znate da je kriza počela kao finansijska kriza, da je počela kao rezultat loše kapitalne adekvatnosti finansijskog sektora, da je kod nas situacija bila potpuno drugačija i da su prvi paketi mera bili finansijski, što znači spasavanje banaka i finansijskih institucija, što kod nas uopšte nije slučaj, imajući u vidu da je bankarski sektor kao celina ostvario dobit od 32 milijarde dinara.
Da završim, izvinjavam se ako sam nešto propustila, na konkretna pitanja u vezi različitih razdela mogu da dam odgovore i na našim skorašnjim susretima.
Dopala mi se poruka gospodina Čedomira Jovanovića. On je rekao da negde nedostaju vrata, pretpostavljajući vrata za saradnju.
Vrata su otvorena, vrata je podrška ovom budžetu, jer vaša podrška ovom budžetu znači da je započela konsolidacija javnih rashoda. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 93? (Ne.)
Ako ne, zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2009. godinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, Predlogu zakona o izmeni Zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i Predlogu zakona o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru.
Ovim za danas završavamo rad i rad nastavljamo u ponedeljak 27. aprila u 12.00 časova. Obrazloženje za 12.00 časova je primena člana 27. Poslovnika Narodne skupštine i staranje o usklađenom radu radnih tela.
Tokom vikenda Vlada Republike Srbije će razmotriti podnete amandmane. Tokom prepodneva će nadležni odbori razmotriti amandmane, tako da ćemo u ponedeljak u 12.00 časova započeti rad načelnom raspravom o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uslovima uzajamnih putovanja državljana Republike Srbije i državljana Ruske Federacije, nakon čega ćemo preći na raspravu o amandmanima. Hvala svima.