Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, posle nje narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Postavlja se pitanje odakle početi priču o ovom rebalansu i kada bi se rukovodili onim što se danas desilo u ovoj skupštini i onako kako to neki rade, priča bi mogla da počne od sredine, a ne od povoda i ne od uzroka.
Kada je danas jedan od nas 50 tražio da se utvrdi da li je bilo 126 glasova – za, kada su dvojica od nas 50 rekli – nemojte da brojite kvorum, nego 126 – za, jer smo to tražili, ispao je problem u tome da li oni imaju čojstva, junaštva, da li su vaspitani, da li vredi da budu kažnjeni. Nije priča istinita ako je pričate od sredine. Priča mora da se počne od početka da bi iz nje svi mogli da izvučemo pouku.
Priča o ovom rebalansu ne može da krene od cifre 720 milijardi dinara, ni o deficitu budžetskom, fiskalnom, platno-bilansnom, a cifre su zapanjujuće – 70, 90, ovaj platno-bilansni ne smem ni da pomenem.
Početak priče o budžetu je početak priče o državi koja je počela da se ponaša prekomotno, zaboravljajući da su mnogi izvori na kojima je to komotno ponašanje zasnovano jednokratni i iscrpivi. Ako je budžet od 2002. godine, jer nju uzimam za baznu, jer ste 2001, pozdravljam gest, ujedinili sve račune da bi imali pregled svih tokova javnih finansija. To se posle otelo kontroli.
Znam, gospođo Dragutinović, nebrojene agencije i regulatorna tela opet imaju svoje račune kroz indirektna i direktna shvatanja budžetskih korisnika ovakvih i onakvih, ali mogu da uzmem upoređenje da je budžet od 2002. godine, preračunato u evrima, uzeto kurs na dan donošenja budžeta, porastao sa 3 milijarde u 2002. godini na 8 milijardi u 2008. godini.
I to u 2003. je porastao na 3,5 milijarde, u 2004. godini na 4,8 milijardi evra, 2005. godine na 5 milijardi, 2006. na 5,7 milijardi, 2007. godine na 7,4 milijarde evra i dostigao tu najveću cifru u 2008. godini od 8 milijardi.
Zaključak očigledan, bez mnogo analize, jeste da je u vreme obilatih privatizacionih prihoda i u vreme izbora budžet postajao velik. Vi, ja i svi ekonomisti znamo da jednom ustanovljen način trošenja javnih prihoda, jednom uveden porez, njega se teško odriču svi oni koji od njega imaju koristi.
Budžet koji je rastao nesrazmerno rastu društvenog proizvoda, nesrazmerno rastu redovnih prihoda, jednostavno je danas neodrživ. I da nije krize, on bi bio neodrživ.
Ako smo imali zaposlenih u 2003. godini dva miliona i ako taj broj stoji i danas, da li smo imali takav rast produktivnosti koji je doveo do ovog rasta budžeta u prošloj godini na 8 milijardi? Da li se možemo ikome pravdati metodologijom da neke prihode pokazujemo ispod crte, neke iznad crte, ili da kažemo – promenile su se okolnosti, pa sad mi ispadamo neuspešni planeri?
Nije u tome stvar. Stvar je u tome da smo mi, svesno negujući iluziju o prilivima koji će trajati, a znali smo da su iscrpivi, reč je o privatizaciji, pre svega, o donacijama kojih je malo i bilo, dimenzionisali javnu potrošnju onako kako to ne bi mogla da podnese nijedna bogata država.
Neću upasti u zamku da ponavljam cifre i podatke koje su moje kolege govorile, jer ne pristajem da govorim na zadatu temu, već hodu da govorim o uzrocima. Hoću da govorim o potrebi da ono što moje kolege ekonomisti pre svega iz vladajućih stranaka govore kao štednji, solidarnosti, moraju da shvate da priča o štednji i solidarnosti ne može da počne bez priče o zakonima koji će ustanovljenu preveliku budžetsku potrošnju početi da smanjuju.
Prevedeno na jezik građana, to znači da se ne mogu na budžetskim kasama nalaziti svi oni koji se nalaze, ali ne možete da krenete sa tim da pretite otpuštanjem radnika, a da istovremeno u ovo vreme, kada razgovaramo o rebalansu budžeta, vi imate imenovanje za članove upravnog odbora fonda o kojem glasamo kao fondu kojeg ukidamo.
Ne mogu da shvatim da vi krčmite, znam da ugled jednog dela vladajuće koalicije nije takav, ali mu nije valjda beznačajan, da krčme svoj ugled na način što u Službenom glasniku, koji čitaju svi ozbiljni ljudi, pronađemo vest da u priči i pretnji o otpuštanju imenujete članove upravnog odbora fonda koji se gasi, Fond SMEKA. Imenovana su dva člana iz Ministarstva za regionalni razvoj i ekonomiju, a časni, moram da odam priznanje, gospodin Krkobabić Milan podnosi ostavku, svestan da se taj fond gasi.
Da li ja, bilo koji građanin, mogu da poverujem u časnu nameru Vlade da će zaista da štedi, kad su sve mere koje se donose toliko sebično definisane da su usmerene samo na to da predstave štednju koje u stvari nema? Samo u formulaciji 26% otprilike neke štednje u diskrecionim pravima govori o tome da smo mi, ja protiv kao opozicija, mnogi su odobrili Vladi, da prošle godine gradi kuću od krova, neprimerenu temeljima i snazi privrede.
Vi i ja, gospođo Dragutinović, sigurno znamo da budžetska država, ovakva kakva je, nije naš izum, da je to moderan izum u kojem se od Amerike do naše države svaka vlast ponaša vlasnikom svega što se u jednoj državi proizvede, a da njenom voljom, odnosno voljom vlasti koja vodi državu, ostavi poreskim obveznicima ono što ona misli da im pripada.
Da li neko uopšte vodi računa o granici izdržljivosti te privrede ili mogu da definišem ovaj budžet kao priču o žabi koja prenosi škorpiju preko vode? Žaba je privreda, škorpija je Vlada i žaba kaže – nemoj me ubosti dok te prenosim, utopićemo se obe. Škorpija obećava da to neće da uradi, ali na sredini reke, a to je ova kriza, škorpija nanosi smrtan udarac žabi, i kaže joj u samrtnom ropcu žaba – zašto mi to radiš, a ona kaže – ali to je moja priroda.
Da li je baš priroda vlasti da uništi privredu na čijim plećima postoji, daveći i privredu i sebe ovakvom vrstom poreskih opterećenja? Zaista smatram da projektovati budžet u kome se, mimo svake ekonomske logike, odrede granice prihoda, pa onda odredi potrošnja. Vi radite obrnuto, odredite šta su prohtevi ministarstava i svih onih koji su nakačeni uz to i onda određujete gde namaknuti tolika sredstva.
Takav obrnut redosled stvari je mogao da postoji u vreme dok je bilo, kažu, 17 milijardi evra iz privatizacije. Kao poslanik mogu da kažem – kažu, jer dokaza nemate ni vi, ni ja, ni Narodna banka koja bi morala da ima za one devizne prilive, nemate ni vi iz Ministarstva finansija, jer vam je Agencija za privatizaciju uzimala sebi koliko treba, plaćala konsultante i sve ostalo što joj je trebalo, a davala samo ono što preostane. Danas čujem, nema ni toga.
Kako vi mislite da mi možemo da nastavimo da postojimo ako nećete da razgovarate o tome da privreda ne može da podnese avansno finansiranje? U novembru smo o tome razgovarali, da ne širite poresku osnovicu i da smanjujete osnov za oporezivanje. Odlično znate da ćete kod poreza na plate imati apsolutno isti priliv. Znate da vam je prevelika siva ekonomija i da povećanjem poreskih prihoda ostavljate prostor da odu u tu sivu ekonomiju, kolege su govorile o tome.
Imam utisak da bukvalno radite u korist svoje štete, ali mene to ne bi brinulo. Mene brine to što vi ne shvatate da je ta žaba, na čijim leđima ova vlada kao škorpija isisava sve, jesu i privreda, i građani i cela ova država.
Gospođo Dragutinović, zaista se čudim kako ste dozvolili da član 8, koji tretira mogućnost postojanja budžetske rezerve, u koju se može staviti i strpati sve i koja se može upotrebiti za sve, dozvolili ste da ostane i postoji u ovakvom obliku? Bili ste vrlo konstruktivni u vreme kada smo prošli budžet donosili, prihvatili mnogo korisnih saveta.
Prosto imam utisak da vi, kao vrstan ekonomista, niste uspeli da se izborite sa onima koji Vladu ne doživljavaju jednim telom, jer dok god organi Vlade, ministarstva, doživljavaju međusobno sebe kao konkurenciju i grabe samo za svoju potrošnju, dotle niti je Vlada jedinstven organizam, niti ova država može da traje sa ovakvom prevelikom javnom potrošnjom.
Ovaj budžet nije samo 720 milijardi. On iznosi 800 milijardi dinara, jer ono što je prikazano da ćete potrošiti, i sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, i sve ono što prikupite planiranim prihodima i sve ono što ostaje kao realni dug koji će neko morati da vrati, u stvari jeste veličina budžeta. Ovo je samo deo razloga koje sam iznela i zbog kojih SNS i poslanički klub Napred Srbijo ne da ne može da glasa, nego se čudi uopšte vama zašto ste izašli sa ovakvim predlogom.
Jedino opravdanje je da je to nalog MMF, u čijim čeljustima se nalazite kao čovek upao u čeljusti zelenaša, ne pitajući da li i koliko košta i misleći da je to najbolje rešenje, a uverena sam da sredstva Međunarodnog monetarnog fonda nisu ni najjeftinija, ni najbolja i da je to prevelika cena za kreditni rejting, jer se od kredita ne može živeti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Tabaković. Reč ima narodni poslanik Branka Ljiljak.

Poštovana predsednice, predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, članovi Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu i prateći zakoni koji će doprineti da se efekti ekonomske krize što više uvaže.
S obzirom da je ekonomska kriza polako pogodila i Srbiju, usvajanjem ovih pratećih zakona i mera koje je predložila Vlada, a odnose se na budžet, smatram da će se delimično ublažiti ekonomski uslovi za život građana i za rast privrede.
Efekti koji se očekuju na prihodnoj strani su 30 milijardi dinara, na rashodnoj strani čak 65 milijardi dinara.
Prihodi koji se očekuju prikupiće se izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, gde se predlaže povećanje poreske osnovice na sve oblike dohotka, pre svega prihode od kapitala i autorskih prava i još nekih, zatim povećanjem akcize na derivate nafte, na benzin dva dinara po litru i na dizel gorivo četiri dinara po litru. Uvođenjem akcize na impulse u mobilnoj telefoniji od 10%, povećanje poreza na registracije motornih vozila, plovila i vazduhoplova.
Po prvi put predviđa se drugačija raspodela sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, tako da oni zadrže 60%, a ostatak od 40% uplate na račun Republike. Po prvi put, takođe, moram naglasiti da se prenos dividendi javnih preduzeća u budžet Republike Srbije uvodi kao mera i povećanje prihodne strane budžeta. Na strani rashoda, efekat ovih mera predviđa znatne uštede koje su, kao što sam malopre rekla, 65 milijardi dinara. Postizanje ovih efekata dobiće se zamrzavanjem i smanjivanjem plata korisnika budžeta na osnovu ograničenja u zapošljavanju i u državnoj administraciji. Najveće uštede biće kod diskrecionih rashoda, odnosno rashoda za kupovinu roba i usluga po ugovoru ili još nekih tekućih troškova, odnosno troškova koji se nalaze na aproprijaciji 42, 45, 48, na petici 62, čije umanjenje najmanje može da ugrozi funkcionisanje državnih organa. Ovde se očekuje ušteda od 40 milijardi dinara. Na strani rashoda smanjiće se transferi lokalnim samouprava za 15 milijardi dinara.
Možda ovo deluje kao nepopularna mera, međutim, tu se smatra da će se uštede izvršiti i u lokalnim samoupravama i da to smanjenje neće ići linearno. Dakle, transferi prema lokalnim samoupravama neće ići linearno, nego će se voditi računa o razvijenosti lokalne samouprave.
Rebalans budžeta, u izmenjenim i otežanim tržišnim uslovima, koristi se kao instrument borbe protiv recesije i to pre svega smanjivanjem troškova državne administracije, socijalnom odgovornošću, radi zaštite standarda građana, podsticanjem privredne aktivnosti i zapošljavanja, podrškom javnim radovima i kapitalnim i infrastrukturnim projektima. Vlada je ovog puta pošla od toga da najveći deo tereta oko recesije treba sama da podnese i samim tim donela niz mera štednje. Ovo pokazuje da je odgovorna. Radi podsećanja, oktobra 2008. godine, Vlada je reagovala prvim setom mera, zajedno sa NBS, u zaštiti finansijskog sistema. Zatim je krajem januara 2009. godine reagovala setom mera za zaštitu realnog sektora.
Na sve dublji pad proizvodnje i promenom u strukturi potrošnje uslovili su i pomeranje tržišne ekonomske politike sa monetarne na fiskalnu, prvenstveno putem smanjivanja javne potrošnje i štednje kod svih budžetskih korisnika. Kod posledica ekonomske krize u Republici Srbiji pojavile su se i teškoće u pripremi i u izvršenju budžeta, što je stvorilo potrebu za izmenu i dopunu ovog budžeta. Poslanička grupa ZES će glasati za predložene zakone.

Reč ima gospođa Marina Raguš, narodni poslanik. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, gospodo predstavnici Vlade, vrlo je značajno da mi ovom raspravom o rebalansu budžeta narodu u Srbiji na što prihvatljiviji način objasnimo u kakvom je stanju naša država i kakva nas to budućnost sve zajedno čeka. S tim u vezi bih, gospođo Đukić-Dejanović, htela da vas pitam da li ćemo biti u prenosu sve vreme ili prenos prestaje u 18.00 časova.

Do 18.00 sati smo u prenosu, a radićemo, naravno, i posle toga, to će biti kroz odloženi prenos. Izvolite. Gospođo Raguš, izvinite, postoji mogućnost da budemo čak i do 19.00 časova u prenosu, ali ću vas obavestiti tačno da znate kog momenta više nismo u direktnom prenosu.

Ali, vi sad svi pričate u mom vremenu. Šalim se, naravno. Prihvaćeno je izvinjenje.
Ono što je potpuno ne prihvatljivo jeste da u toku ovako značajne i važne rasprave mi smo ograničeni prenosom. Mislimo da je zaista od javnog interesa da svi u realnom vremenu imaju prilike da čuju o čemu je ovde reč, koji su argumenti pozicije i opozicije. Naravno da ćemo mi raditi i posle obustave prenosa, ali sinoć je odloženi prenos bio posle ponoći. Priznaćete, s obzirom da građani Srbije rade po dva ili više poslova pokušavajući da prežive, to je potpuno neprihvatljivo vreme da se bilo šta o ovome sazna. Tako da vas molim da utičete koliko je u vašoj moći da taj prenos kada je rasprava o rebalansu budžeta ipak bude u realnom vremenu, dakle, sve ovo što će se ovde čuti. Nadam se da će to biti tako. Da se vratimo ovo vrlo značajnoj temi. U toku prvog izlaganja, kao ovlašćeni predstavnik, pozvala sam se na doprinos i radove stručnjaka iz ekonomske oblasti, na prvom mestu nezavisnog ekonomskog stručnjaka prof. dr Dejana Miljkovića.
Ono što je takođe vrlo značajno, a ovaj nezavisni ekonomski stručnjak ističe, odnosi se zapravo na paket mera za MMF. Mi smo ovde, gospođo Dragutinović, danima, ako ne i više od mesec i po dana govorili o aranžmanu sa MMF, kao međunarodnoj finansijskoj instituciji, sa posebnim osvrtom na deo koji se odnosi na uslovljavanja od strane ove međunarodne finansijske institucije, ali i sa pozicija naših političkih uverenja.
Dakle, mi smo politički neistomišljenici, nikada se nećemo susresti zato što za vas Evropa nema alternativu, a za nas Srbija nema alternativu.
Vama je put ka Evropskoj uniji, a nama je put ka istočnom tržištu, ali to ne znači da ne možemo argumentovano da razgovaramo o prevazilaženju efekata svetske finansijske krize.
Ono što bi trebalo takođe da bude opet jasno za građane Srbije jeste da, čini mi se, sa ovim rebalansom budžeta koji ćemo prilagoditi jeziku prosečnih ljudi koji nisu ekonomisti, a i ne treba da budu stručnjaci za ovu temu, jer jedino što je značajno i važno jeste kako će njihov život da izgleda, pa tako i život svih nas.
Vrlo je značajno da se kaže, ono što SRS smatra, da je aranžman sa MMF u ovoj situaciji i sa uslovljavanjima, recimo, da budžetski deficit bude manji od 3% BDP za nas potpuno neprihvatljiv uslov.
Ukoliko uporedimo, vi ćete naravno ispraviti ukoliko raspolažem činjenicom koja nije precizna, ali ukoliko poredimo svetske i evropske ekonomije koje su dobile rok da smanje budžetski deficit na 3% BDP do 2012. i 2013. godine, potpuno je neshvatljivo zašto se od Srbije očekuje da to bude u kraćem roku. To dodatno znači da se izvršnoj vlasti vezuju ruke i izvršna vlast jeste primorana da vrši užasne i radikalne rezove.
Stala sam, jer me je vreme ograničavalo kao ovlašćenog predstavnika, ali ono što je meni bilo frapantno i izuzetno zabrinjavajuće jeste upravo ovaj razdeo koji se odnosi na Ministarstvo zdravlja, gde su pozicije smanjene za 3,1 milijardu dinara u okviru glavnog programa, funkcija 760.
Da građanima bude jasnije, obezbeđivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja za lica bez sopstvenih prihoda. U budžetu za 2009. godinu projektovana su sredstva za ovu poziciju u iznosu od 3,64 milijarde dinara i ta sredstva imaju cilj da obezbede zdravstvenu zaštitu licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovo sam s namerom ponovila, nadam se ne oduzimajući svima vama koncentraciju i strpljenje, ali građanima treba da bude jasno na koja se lica odnosi ovako značajno umanjenje.
Dakle, govorimo o deci do navršenih 15 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, najkasnije do navršenih 26 godina.
Onda, tu su žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva, do 12 meseci nakon porođaja.
To se odnosi na lica starija od 65 godina života, na osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica, na lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih, hemofilije, šećernih bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći, kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa.
Takođe, ovo drastično umanjenje se odnosi na monahe i monahinje, na materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata.
Takođe se ovo drastično umanjenje odnosi na korisnike stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti. Takođe se odnosi i na nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom.
Onda, korisnici pomoći, članovi porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka. I, konačno, lica romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici.
Meni je zaista izuzetno problematično da govorim o logičkoj vrednosti rebalansa budžeta, o fantastičnoj matematičkoj usklađenosti iznosa. Samo mogu da govorim o onome koga će najviše da povredi ovakav rebalans budžeta. Iskreno, ne vidim načina kako će konkretno ove kategorije lica koje sam pobrojala moći da prežive jedan mesec, a nisu u situaciji da sami obezbede sebi prihode.
Dakle, to je ono što smo mi pokušavali sve vreme da skrenemo pažnju javnosti, zvonili na uzbunu, upravo iz razloga što stanovništvo u Srbiji, populacija u Srbiji, polako ali sigurno, u najvećem procentu postaje ranjiva kategorija stanovništva.
Nije nam jasno na koji način će Vlada Srbije, naravno da u ovom kontekstu vi niste odgovorna adresa koja bi trebalo da da sve odgovore na pitanja, jer ovo je odraz političke volje vladajuće većine i uslova koje su međunarodne finansijske institucije ispostavile pred vas, ali zaista bih volela da vidim kako će izgledati, recimo, sredinom ove godine vaše obraćanje, ne vas lično nego izvršne vlasti, građanima Srbije.
Takođe, ono što građani Srbije isto moraju da znaju, a treba vrlo jasno i precizno da im se kaže, ne bi li se snašli, jer pomoći nema, da prežive jedan mesec, jeste da paket mera za MMF, o kojem smo mi pričali, a kako ističe uvaženi nezavisni ekonomski ekspert, u izveštaju MMF povodom odobravanja finansijskih sredstava Srbiji, 16. januara 2009. godine, konstatovano je da se očekuje realni vlast bruto domaćeg proizvoda od 3,5% u 2009. godini.
Šezdeset devet dana kasnije, 26. marta, na konferenciji za štampu povodom neformalnog dogovora o novom aranžmanu između MMF i Vlade Srbije, zvanični predstavnik ove finansijske institucije izjavljuje da će skoro sigurno Srbija zabeležiti pad u 2009. godini od minus dva posto.
Dakle, tu bi trebalo samo da se naglasi, možda i nije potrebno, ali javnosti radi, da je ovaj promašaj, za koji ipak mislimo da je nedopustiv kada je ovakva finansijska institucija u pitanju, 5,5 procentnih poena i da smo mi na osnovu loših procena formulisali i sprovodili našu ekonomsku politiku.
Sada tu dolazimo, vrlo verovatno, na teren političke volje, jer ne mogu da prihvatim da oni koji su školovani i stekli zaista značajne titule imaju vrlo jake i teške, u najpozitivnijem smislu, biografije, da su mogli da potpišu ovakav paket ekonomskih mera, a da prihvate uslove koje je naložio MMF, a da pri tom ne kažu ništa protiv toga.
Ono što takođe iznenađuje, kako to da svi koji su potpisali monetarnu, kreditnu i ekonomsku politiku u Srbiji na vreme nisu mogli da naprave makar približnu procenu šta sve može da se desi u 2009. godini. Čini se da mi nismo dobili ni zvaničnu informaciju o tome koliko ova kriza može da traje, makar u vremenu od tri do pet godina.
Ali, da se vratimo konkretnim podacima.
Ono što bi mogli, eventualno, da pretpostavimo, da će se ovi projektovani poreski prihodi ostvariti, vezano za carine i PDV na uvozne proizvode, to znači da na ukupne poreske prihode na godišnjem nivou dodamo još oko 40 milijardi dinara.
Naš realni bruto domaći proizvod, uz projektovanu stopu inflacije od oko 10%, već sada je na godišnjem nivou od minus 5%.
Kada je reč o paketu mera koji se predviđa za MMF, moj kolega mr Dejan Mirović se neprestano i neprekidno bavi međunarodnim finansijskim institucijama, pokušavajući da argumentovano kritikuje put približavanja EU, naše političko uverenje je da je ta smernica u potpunosti devastirala srpsku privredu i čini mi se da mi ipak nemamo ekonomski oporavljenu državu, priznaćete.
Nije čak ni ideja kako ćemo da izgledamo za pet do deset godina u smislu standarda EU, koliko će nas da košta približavanje samo statusu kandidata za ulazak u EU, s obzirom da smo svakodnevno svedoci toga koliko zaostajemo za standardima visokorazvijenih evropskih zemalja.
Naravno, ovom prilikom neću ponavljati ono što sam govorila svih ovih dana, a ticalo se analize mr Dejana Mirovića, koja se konačno oslanja, na prvom mestu, upravo na tu dilemu koja se pojavila posle ove stručne analize, a tiče se smanjenja deficita u odnosu na bruto domaći proizvod.
Ono što ovaj nezavisni ekonomski stručnjak dr Miljković kaže, ono što mi za sada imamo jesu zvanične informacije sa konferencije za štampu, održane 26. marta, kada je šef misije MMF konstatovao da projektovani budžetski prihodi nisu na planiranom nivou, pa se u budžetu stvara jaz, a zbog presušivanja inostranih izvora kapitala, otvara se veliki jaz u spoljnom finansiranju.
Dakle, taj isti gospodin konstatuje da je neophodan veliki paket mera fiskalnog prilagođavanja kako bi se budžetski deficit ograničio na 3%, što je maksimalni nivo koji se može finansirati iz neinflatornih izvora.
Ono što bi trebalo da zanima, a pričali smo sa ljudima koji se kreću u najrazličitijim mogućim krugovima od privrede pa nadalje, promišljaju ovu situaciju pokušavajući da naprave neku precizniju analizu, ono što nije ostalo potpuno jasno u srpskoj javnosti jeste šta sadrži taj paket mera koji je uslov finansijskih sredstava MMF.
Prvo, povećanje deficita budžeta na 90 milijardi dinara, što ne znači povećanje rashoda u budžetu, naprotiv, povećanje deficita je posledica smanjenja poreskih prihoda, te stoga kao druga mera je neophodno dodatno smanjenje rashoda u budžetu za oko 67 milijardi dinara.
Naravno, ni ovo nije bilo dovoljno, pa se treća mera odnosi na povećanje prihoda od oko 34 milijarde, kroz povećanje neoporezive osnovice na 12.000 dinara i povećanje poreske stope za 6% na nivo od 18% na sve plate, penzije, autorske i druge honorare.
Dakle, hronološki, ukoliko pratimo, jedna od poslednjih konstatacija je bila na pomenutoj konferenciji za štapu, koja nije mera ali jeste pravi hit, to je najava guvernera Jelašića da će 27. marta u Beču, uz podršku MMF, razgovarati sa predstavnicima matičnih kuća stranih poslovnih banaka da ne izvlače kapital iz Srbije. U međuvremenu, samo da vas podsetim, to se upravo i desilo.
Kada već o ovome pričamo, o merama za MMF, projekcija deficita budžeta od 90 milijardi nije samo tek puki iznos. To je informacija da smo mi, pri projekciji budžetskih prihoda i rashoda, prihvatili konstataciju da ćemo imati pad realnog bruto domaćeg proizvoda od minus 2%, uz inflaciju od oko 10% na godišnjem nivou.
Druga mera, mislim da je to za građane Srbije vrlo značajno, jeste prilično velikog opsega, a odnosi se na više pozicija, ali uštede u budžetu pronađene su na sledećim pozicijama, kao što je zamrzavanje plata i penzija, ušteda oko 13 milijardi dinara, smanjenje transfera lokalnim samoupravama, ušteda oko 15 milijardi dinara, smanjenje troškova Fonda za zdravstvo, ušteda oko četiri milijarde dinara, smanjenje za 40% troškova budžetskih korisnika koji ostvaruju i sopstvene prihode, ušteda oko 12 milijardi dinara, smanjenje rashoda za robe i usluge, što podrazumeva zabranu novog zapošljavanja i ukidanje reprezentacije, službenih putovanja i slično, što bi predstavljalo uštedu oko 18 milijardi dinara. Sa svim ovim uštedama budžetski rashodi se smanjuju na nivo koji se kreće u opsegu 680 do 690 milijardi dinara.
Da se na trenutak pomerim od ovih mera koje su bile predviđene za MMF, a pokušavamo što jasnije da odslikamo trenutno stanje i da napravimo perspektivu, makar u prvih pet meseci ove godine, ono što je značajno ovde reći je da ove uštede koje je predvideo MMF, konstatujući samo izvesne finansijske iznose i opet tu činjenicu da treba naš deficit da iznosi manje od 3% BDP, kako bismo mi ostvarili mogućnost da povlačimo sredstva drugih finansijskih institucija i banaka, a na prvom mestu da bi sanirali u najvećoj meri spoljni dug koji sada već iznosi negde oko 30 milijardi dolara, tiče se ljudi, korisnika ovih budžetskih pozicija, tiče se, takođe, svih nas koji bi trebalo da odgovorimo ono što jesu realni zahtevi, a jeste svakodnevno preživljavanje.
Pretpostavljam, ne da bih volela, potpuno sam uverena da ćemo mi do kraja ove objedinjene rasprave od vas čuti na koji način mislite da, kada se naprave veliki socijalni problemi, jer možemo da pretpostavimo takvu situaciju, na koji način država Srbija misli da izađe u susret stanovništvu, a na mesečnom nivou dve i po hiljade ljudi ostaje bez posla, makar prema izjavi gospodina Dinkića, koji je trebalo da bude ovde, a jeste ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Preko pola miliona ljudi je krajem prošle godine živelo ispod donje granice siromaštva, a sve je veći broj ljudi koji su u perspektivi da ostanu bez posla. Javna potrošnja, koja jeste bila predmet naše kritike, sada je dovoljno veliki ljudski problem. Ti ljudi koji su bili zaposleni u državnim i paradržavnim institucijama, ne svojom krivicom, nego zato što im je država omogućila da tu zasnuju svoje radne odnose, u nekom momentu ostaju bez svojih redovnih primanja.
Gospođo Dragutinović, pitam vas, ali opet znam da niste prava adresa da mi date taj sveobuhvatni odgovor, ali predstavnik ste Vlade, na koji način država Srbija misli da obezbedi finansijsku, socijalnu i ekonomsku sigurnost državljana Srbije koji su sada već u problemu.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek se pitam kada je u pitanju predlog budžeta ili predlog rebalansa budžeta, kada se objedini rasprava budžeta sa nekim drugim zakonima, da li je taj budžet nešto najbolje što možemo da dobijemo u nekom trenutku, a ne znam koliko je to loše po nas.
Ako je najbolje, gospođo ministre, to neće niko da vam zameri, a ako objedinjujete raspravu, očigledno je da ima nečeg čega se plašite i da postoje bolja rešenja od onog što nam je ovde ponuđeno. Toga ste i vi potpuno svesni.
Nedeljama već slušamo kako će javna potrošnja da se smanji, kako će broj zaposlenih u organima državne uprave i lokalnih samouprava da se smanji na osnovu onog što sam čuo, a sada vidim u predlogu rebalansa da od toga nema ništa.
Osim nekih simboličnih ušteda i retkih izuzetaka, pravog i štedljivog budžeta nema.
Budžet, odnosno rebalans usmerili ste na štednju u investicijama i poljoprivredi, a u nekim retkim slučajevima po nekim organima državne uprave. To ne može da napravi dugoročne pozitivne efekte, a štetu svakako može i to na dug period. Čitavu deceniju, možda i više, naša privreda i država ne žive od realnih prihoda, već od kredita banaka, dobrih ili loših.
Takvo funkcionisanje privrede je otežano zbog loše makroekonomske situacije u državi, a država opet ne može da stvori odgovarajuće uslove zbog svog preglomaznog i preskupog aparata.
Gospođo ministre, pitam vas, šta ćemo da uradimo sa 102 državne agencije, 102 direktora državnih agencija, 102 predsednika upravnih odbora, 102 upravna odbora, 102 kabineta?
Koliko još imamo, gospođo ministre, raznih uprava i kancelarija koji su paralelni organi ministarstava? Verujem da ne znate.
Ne znate zato što ste i sami jednom prilikom izjavili da ne možete da otkrijete gde vam se nalazi 50.000 zaposlenih u organima državne uprave. Ne znate ni ko su, ne znate gde rade, samo znate da država za njih odvaja sredstva.
Ne možete da odgovorite ni na pitanje šta to radite sredstvima NIP kada je "Fijat" i "Zastava" u pitanju. Ovoj državi je trebalo do marta neophodnih 310 miliona evra da se uplati, da ne pričamo koliko bi to poboljšalo uopšte celu privrednu situaciju u Srbiji i smanjilo pritisak na dinar. Tih para nema.
S druge strane, umesto tih 310 miliona dobijamo automobile koje mi moramo da kupimo, a država da subvencioniše. Da li će to biti dokapitalizacija strateškog partnera? Odgovorite mi i na to pitanje.
Gospođo ministre, možda nisam izmislio toplu vodu, ali ukoliko biste naterali sve bivše kolege, neke i sadašnje, da se samo polovina onoga što je pokradeno u postupcima privatizacija, raznih stečaja banaka, privrednih društava, izrade skupih projekata u oblasti turizma koji nikad neće da zažive ili će da zažive za 20 godina, finansiranja raznih studija izvodljivosti koje nikad neće da uđu u primenu, a za koja su plaćena ogromna sredstva, kada bi ste polovinu tih prihoda svoje bivše, a i neke sadašnje kolege naterali da vrate ono što su pokrali, verujem da nam MMF ne bi ni trebao, a ovu krizu ne bismo ni osetili.