Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, dozvolite mi da vam predstavim predlog rebalansa budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva finansija. Predstaviću vam osnovne elemente rebalansa budžeta, kao i ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi rebalans. Takođe, uz rebalans, predlažem Skupštini da usvoji i prateće poreske i druge zakone. Svedoci smo najdramatičnijeg kraha svetskog finansijskog poretka posle onog 1929. godine. Kao mala otvorena privreda izloženi smo spoljnim šokovima, ali je uticaj na privredu Srbije jači nego što se očekivalo. Predviđanja se brzo menjaju.
Naime, procene koje su važile pre nekoliko meseci sada ne važe. Nažalost, revidirane su na niže projekcije koje se tiču – rasta, obima spoljne trgovine, ali i kretanja cena sirovina, nekretnina, cene kapitala, tokova stranih investicija, kreditnih rejtinga i slično.
Globalne ekonomske prilike su veoma pogoršane poslednjih meseci, sa jakim posledicama po ekonomiju Srbije. Najnovija, šesta po redu procena MMF iz aprila 2009. godine, predviđa da će svetska ekonomija opasti za 1,3% u 2009. godini, a u januaru 2009. godine smatrali su – da će globalna ekonomija ipak rasti za 0,5%.
Očekuje se u 2009. godini veći pad ekonomske aktivnosti u razvijenim ekonomijama: u SAD za 2,8%, u EU za 4% i skromni rast kod zemalja u razvoju od 1,6%, dok zemlje centralne i istočne Evrope zabeležiće pad bruto domaćeg proizvoda od 3,7%. Svetska ekonomska kriza se produbljuje i preliva na realni sektor preko pada tražnje i poverenja, kako potrošača, tako i proizvođača i investitora. Moguća su takođe nove revizije ekonomskih pokazatelja – naniže.
Ipak oporavak svetske privrede očekuje se tokom 2010. godine. MMF za 2010. godinu predviđa globalni rast od 2% i rast svetske trgovine od 0,6%. Svetska ekonomska kriza se u prvom kvartalu 2009. godine u većoj meri prenela na finansije i ekonomiju Srbije nego u četvrtom kvartalu 2008. godine.
Imajući u vidu naglo pogoršanje globalnih ekonomskih i finansijskih prilika, kao pogoršanje tekućih privrednih kretanja u Srbiji, bilo je neophodno usaglasiti ranije usvojene ekonomske projekcije i politike i Zakona o budžetu za 2009. godinu, sa novim okolnostima i smanjenim finansijskim i ekonomskim mogućnostima.
Rebalans budžeta za 2009. godinu se zasniva za ostvarenim kretanjima u prvom kvartalu 2009. godine na nažalost revidiranim projekcijama naniže za 2009. godinu i posledično revidiranoj ekonomskoj politici.
U privredi Srbije, nakon pozitivnih tendencija u prvih devet meseci 2008. godine, došlo je do usporavanja ekonomske aktivnosti u četvrtom kvartalu. Bruto domaći proizvod u poslednjem kvartalu 2008. godine daleko sporije je rastao po stopi od 2,8%. Registrovan je opadajući trend industrijske proizvodnje od avgusta, nakon stabilnog rasta u prethodne tri godine.
U periodu avgust-decembar 2008. godine fizički obim industrijske proizvodnje pao je za 3,4%, posebno prerađivačke industrije. Takođe, i ostale grane privrede zabeležile su usporavanje rasta.
Globalna ekonomska kriza uticala je na promenu trendova u oblasti spoljno-trgovinske razmene. Međugodišnje stope rasta uvoza i izvoza počele su da opadaju i sada beleže negativan trend. Tendencije u privredi se dalje pogoršavaju početkom 2009. godine. Produbljeno je opadanje - industrijske proizvodnje, uvoza i izvoza, unutrašnje trgovine, a inflacija je zabeležila visoki mesečni nivo u januaru i februaru.
Međugodišnji pad fizičkog obima industrijske proizvodnje u periodu januar-februar 2009. godine iznosio je 18,7%, što je dublji pad nego u decembru 2008. godine, kada je iznosio 8,9%. Najviše je smanjena proizvodnja prerađivačke industrije, posebno one njene oblasti koje su orijentisane na izvoz – dakle, proizvodnja gvožđa i čelika, gume i plastike, hemijskih proizvoda.
Promet robe u trgovini na malo je realno smanjen, a međugodišnja stopa rasta uvoza i izvoza u suštini se pretvorila u međugodišnju stopu pada i oni padaju za oko 28%.
Polazeći od ostvarenih realnih kretanja, kao i novih projekcija i indikatora međunarodne ekonomske aktivnosti, došli smo i do projekcije osnovnih ekonomskih indikatora. Prema najnovijim procenama MMF, predviđa se za 2009. godinu za Srbiju pad ekonomske aktivnosti od 2%.
To je mnogo lošija slika od one koju smo imali kada smo radili budžet za 2009. godinu, kada je ista međunarodna finansijska institucija za našu zemlju predviđala rast od 3,5%.
Prema makroekonomskoj projekciji za Srbiju u 2009. godini očekuje se i veliki pad uvoza za 21,8% i izvoza robe za 15%, uz smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa u odnosu na BDP za 5%. Pad BDP Srbije u 2009. godini je zasnovan na pretpostavci da će svi sektori privrede biti pod udarom globalne krize zbog smanjene tražnje u svetu i smanjenog priliva stranog kapitala, kao posledice nelikvidnosti svetske privrede. Smanjena tražnja u inostranstvu i smanjena potrošnja u zemlji dovešće do usporavanja ili zaustavljanja rasta pojedinih segmenata privrede.
Vlada i NBS, da bi ublažile posledice globalne krize i recesije svetske privrede, u oktobru 2008. godine reagovale su prvim setom mera. Iskoristiću ovu priliku da vas podsetim. To su mere za podsticanje domaće štednje i trgovanja na berzi, kao što je podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra i ukidanje poreza na kamate na deviznu štednju, na kapitalnu dobit i prenos apsolutnih prava pri trgovini hartijama od vrednosti.
Ukinuta je obavezna rezerva bankama na nove kredite iz inostranstva kako bi se povećala likvidnost, pre svega devizna likvidnost, ukinuti su u saradnji sa bankama troškovi prevremene otplate, osim u slučaju refinansiranja kredita drugoj banci, uz mogućnost produženja roka otplate uzetih kredita do godinu dana, kao i konverzije dugova u druge valute.
Krajem januara 2009. godine država je reagovala drugim setom mera radi ublažavanja negativnih efekata globalne ekonomske krize. To su krediti za likvidnost privrede, krediti za investicije i potrošački krediti za kupovinu domaćih proizvoda. Sve dublji pad proizvodnje, smanjen devizni priliv i promene u strukturi potrošnje uslovili su pomeranje težišta sa monetarne na fiskalnu politiku. U tom pogledu Vlada je početkom aprila 2009. godine donela program mera koji predviđa značajno fiskalno prilagođavanje.
Sprovođenje donetog programa imaće veliki značaj za održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti Srbije u uslovima globalne krize. Tome će značajno doprineti aranžman sa MMF, kojim će se ojačati devizne rezerve Srbije i osigurati finansijska stabilnost, uz smanjenje finansijskog rizika.
Takođe, podsećam da je izuzetno značajan dogovor sa stranim bankama o refinansiranju postojećih otplata kredita privrede i države u 2009. godini, prema kome će bankama i preduzećima biti odobreni novi krediti koji će pokriti glavnicu i kamate koje dospevaju u 2009. godini.
Polazeći od toga da su ekonomija i finansije Srbije pod veoma nepovoljnim uticajem globalne finansijske i ekonomske krize, koja će usporiti domaću i inostranu tražnju i kreditnu aktivnost, bilo je neophodno da se uravnoteži domaća privreda na nižem nivou, uz što manji realni pad BDP, umeren rast inflacije i smanjenje visoke spoljne neravnoteže.
Od posebne važnosti za sprečavanje produbljavanja recesije privrede Srbije je zaduživanje države i aktiviranje novih, ali i već odobrenih kredita za infrastrukturne projekte. U tom pogledu potrebno je fiskalnu politiku čvrsto usmeriti na smanjenje javne potrošnje i štednju kod svih budžetskih korisnika, kako je i predviđeno planom za ekonomsku stabilnost.
Monetarna politika ostaće usmerena na održavanje stabilne stope inflacije, finansijske stabilnosti i održavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi, kao štita protiv eksternih šokova i eventualnih šokova u finansijskom sektoru. Istovremeno, potrebno je strukturnu politiku usmeriti na jačanje domaće ponude kroz privatizaciju, restrukturiranje ili likvidaciju preduzeća u društvenom i državnom vlasništvu i podizanje kapaciteta privrede Srbije za veću proizvodnju, izvoz i štednju, kako bi se stvorile adekvatne osnove za rast.
Zakon o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kao osnovu imao je, u dogovoru sa MMF, projektovani makroekonomski scenario. U novembru 2008. godine predviđao se sporiji, ali ipak pozitivan rast srpske privrede. Međunarodne finansijske institucije, kao i sve vodeće privrede, od tada su više puta revidirale svoje projekcije, uvek naniže. I upravo dva dana pre MMF je dao nižu, odnosno novu, ali još nižu procenu svetskog rasta.
Pri nepromenjenim politikama, da vodimo fiskalnu politiku na način na koji smo predvideli budžetom 2009. godine, naš deficit bi iznosio šest do sedam posto BDP. Drastično povećanje deficita je posledica nižih prihoda, delovanja automatskih fiskalnih stabilizatora, ali i pogoršanja strukturnog deficita zbog niže projektovane stope rasta.
U ovakvim okolnostima, Vlada Republike Srbije, u saradnji sa MMF u sklopu novog aranžmana, revidirala je makroekonomske projekcije i u osnovi novih projekcija nalazi se pad ekonomske aktivnosti od 2%. Okosnicu nove ekonomske politike čini značajno fiskalno prilagođavanje.
Revidirani ciljani fiskalni deficit u 2009. godini povećava se na 3%. Pad javnih prihoda samo delom može biti kompenzovan povećanjem ciljanog deficita. Osnovno ograničenje daljem povećanju deficita je raspoloživost sredstava njegovog finansiranja. Dostizanje većeg deficita od 3% DP zahtevalo je preduzimanje dodatnih mera.
U kratkom roku na raspolaganju su nam privremene i delom diskrecione mere kojima će se sektor države prilagoditi, pre svega, na strani javne potrošnje i manjim delom na strani manjih javnih prihoda. Istovremeno, otvara se prostor u kome je moguće i izvodljivo dugoročnim strukturnim merama redizajnirati javnu potrošnju i dovesti na nivo koji odgovara zemlji na ovom nivou razvoja.
Budžet Republike Srbije je sastavni deo šireg okvira konsolidovanog sektora države, koji uključuje i lokalne nivoe vlasti, AP Vojvodinu, gradove i opštine, te organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Postavljeni cilj fiskalne politike u 2009. godini u vidu deficita od 3% podrazumeva deficit sektora države na svim nivoima. Rezultat je zbira deficita pojedinačnih nivoa vlasti.
Predviđenom fiskalnom politikom deficit republičkog budžeta u ovoj godini je na nivou od 2,4% DP, kod lokalnih nivoa vlasti planirani deficit iznosi 0,4% DP, Javno preduzeće „Putevi Srbije“ zabeležiće deficit od 0,1%, dok su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja u deficitu od 0,1%.
Predlogom budžeta Republike Srbije za 2009. godinu planirani su prihodi od 649,4 milijarde dinara, dok ukupni rashodi, uključujući neto budžetske pozajmice, iznose 719 milijardi dinara. Deficit budžeta u 2009. godini iznosi 70,5 milijardi. Prihodi budžeta su planirani na osnovu projekcije makroekonomskih agregata i planiranih izmena poreskih i akciznih politika.
Efekat mera koje se donose zajedno sa ovim budžetom na prihodnoj strani iznosi oko 30 milijardi dinara. Mnogo veće prilagođavanje je postignuto na rashodnoj strani, gde ukupno smanjenje rashoda iznosi 65,4 milijarde dinara. Najveća ušteda ostvariće se smanjenjem diskrecionih rashoda, stalni troškovi, usluge po ugovoru, materijal, troškovi održavanja, subvencije, nažalost i kapitalni rashodi i budžetske pozajmice.
Izmenama zakona o porezu na dohodak građana predviđeno je povećanje poreske osnovice za sve oblike dohotka, izuzev zarada, kao što su prihodi od kapitala, dividende i udela u dobiti, prihodi od autorskih honorara i prava srodnih autorskom pravu. Efekat ovih izmena je pet milijardi dinara. Ukupan efekat povećanja akciza na derivate nafte iznosi četiri milijarde dinara.
Pri proceni efekata povećanja iznosa akciza, uzeto je u obzir da će u ovoj godini sigurno doći do pada potrošnje derivata. Uvođenjem akcize na mobilne telefone, kojima bi se oporezovao promet po stopi od 10%, očekuje se dodatni priliv od tri milijarde dinara.
Odlukom Vlade celokupna dobit svih javnih preduzeća pripašće republičkom budžetu i po ovoj osnovi se očekuje pet milijardi dinara.
Predviđena je takođe drugačija raspodela sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, tako da će oni zadržati 60% ostvarenih prihoda, dok će Republici pripasti preostalih 40%, što predstavlja 12 milijardi. Po osnovu povećanja poreza na upotrebu motornih vozila očekuje se dodatni prihod od jedne milijarde. Najveći deo ušteda ostvaren je na poziciji tzv. diskrecionih rashoda. Pod diskrecionim rashodima smatraju se materijalni troškovi državnog aparata, kupovina roba i usluga koji se mogu umanjiti bez ugrožavanja funkcionisanja državnih službi. Ograničenje usluga reprezentacije, smanjenje korišćenja usluga mobilnih telefona, ograničenje službenih putovanja samo na neophodne kada su u pitanju pregovori sa međunarodnim organizacijama i slično.
Deo diskrecionih rashoda države u okviru subvencija takođe je sveden na najmanju moguću meru. U okviru kapitalnih izdataka smanjene su redovne nabavke opreme, manji projekti NIP, u cilju stvaranja prostora za investicione projekte od nacionalnog značaja. Ukupne uštede na svim kategorijama rashoda iznose 26%, odnosno 40 milijardi.
Plate zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, koje se finansiraju iz budžeta, u narednoj godini zadržaće se na nivou prethodne godine. Pored zamrzavanja primenjuju se i mere smanjenja za 10% plata u državnoj upravi za iznos preko 40.000 dinara, odnosno za 15% za iznos preko 100.000 dinara. Ne postoji mogućnost novog zapošljavanja, osim u izuzetnim okolnostima i po posebnom odobrenju Vlade.
Ukupno smanjenje na subvencijama iznosi 6,9 milijardi dinara. Najveće smanjenje je u okviru subvencionisanja poljoprivrede, pri čemu se smanjenje subvencionisanja odnosi na budžetska sredstva. Fond za razvoj poljoprivrede će deo svojih sredstava usmeriti na subvencije u otežanim uslovima, kako ne bi došlo do značajnijeg smanjenja poljoprivredne proizvodnje. U okviru transfera ostalim nivoima vlasti, umanjeni su transferi opštinama za 15 milijardi dinara u odnosu na Zakon o budžetu.
Transfer AP Vojvodini namenjen je za isplatu plata zaposlenih u obrazovanju i kulturi na teritoriji Vojvodine i iznosi 24,7 milijardi. Od ostalih transfera u ukupnom iznosu od 6,7 milijardi dinara, 3,4 milijarde se odnosi na transfer opštinama na teritoriji KiM, 2,1 transfer opštinama za plate zaposlenima u obaveznom predškolskom obrazovanju, 0,3 je namenjeno Kolubarskom okrugu, 0,2 transfer opštinama na jugu Srbije, Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Zbog usporavanja privredne aktivnosti, povećanja nezaposlenosti i sporijeg rasta zarada, prihodi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja značajno su manji u odnosu na planirane. Tamo gde nije bilo moguće smanjiti rashode, a to je PIO i Nacionalna služba za zapošljavanje, smanjeni prihodi od doprinosa biće nadoknađeni povećanim transferima iz budžeta.
Povećanje transfera Fondu za PIO iznosi 23,9 milijardi dinara, dok je za NSZ planirano povećanje transfera od pet milijardi dinara.
Transfer RZZO smanjen je za tri milijarde. Sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta planirana su tako da se očuva dostignuti nivo prava na socijalnu zaštitu korisnika ovog oblika pomoći, kao i određenog nivoa potrebnog za očuvanje studentskog i učeničkog standarda. Planirana su takođe i određena podsticajna sredstva u oblastima finansiranja mladih talenata i uspešnih sportista.
U okviru tranzicionog fonda obezbeđuju se sredstva za preduzimanje mera i aktivnosti koje prethode prestanku radnog mesta, radnog odnosa radnika i rešavanja radnog statusa viška zaposlenih. Sredstva se obezbeđuju za osnivanje tranzicionih sredstava, korišćenje raspoloživih resursa preduzeća, osnivanje različitih oblika preduzetništva, razvoj inkubator centara, industrijskih zona, organizovanje obuka, stručnog usavršavanja, prekvalifikacije, podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja.
Sredstva namenjena dečijoj zaštiti obuhvataju naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, roditeljski dodatak i dečji dodatak. Naknada za porodilje planirana je za 27.000 porodilja, a visina nadoknada određena je visinom zarada koju ostvaruju.
Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Procenjuje se da ovo pravo koristi 6.000 korisnika mesečno. Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se za prvo, drugo, treće i četvrto dete, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice. Procenjuje se da će ovo pravo koristiti oko 250.000 korisnika za oko 480.000 dece.
Planirana budžetska politika u 2009. godini izrađena je da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost države i da ispuni osnovne zakonske obaveze prema građanima, prema privredi i prema međunarodnim organizacijama. Takođe, budžetski okvir je napravljen tako da se smanji učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, da se smanji likvidnosni uticaj države na agregatnu tražnju i delimično poboljša struktura javne potrošnje.
Rebalans budžeta, u izmenjenim i otežanim tržišnim uslovima, koristi se kao jedan od instrumenata za sprovođenje mera protiv recesije, a to su, pre svega, smanjenje troškova državne administracije, zaštita standarda građana, podsticanje privredne aktivnosti i zapošljavanja, podrška javnim radovima i kapitalnim infrastrukturnim projektima.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, očekujem od vas konstruktivnu diskusiju i dobre ideje. Prirodno je da ima različitih mišljenja, ali nadam se da postoji važan zajednički interes, da sa što manje posledica izađemo iz ove krize.
U našoj dugoj istoriji pokazali smo da je to moguće i zato pozivam narodne poslanike da glasaju za budžet, odnosno za rebalans budžeta Republike Srbije za 2009. godinu. Hvala.