Hvala, gospođo Grubješić.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS Marina Raguš.

Gospodine Novakoviću, gospođo ministar, dame i gospodo, a na prvom mestu građani Srbije, nema snažnije teme kao što je rebalans budžeta i analiza onoga što je Vlada osmislila na koji način ćemo svi da funkcionišemo tokom jedne fiskalne godine, a posebno za opoziciju. Po pravilu Vlada polaže ispit baš kada je ovakva tema na dnevnom redu. Vlada pokazuje svoj slabost ili svoju snagu, svoju odgovornost ili svoju neodgovornost baš na osnovu toga kako je osmišljen sam budžet. Čini mi se da smo na vreme pozvonili na uzbunu još sredinom prošle godine, kada smo konsultujući određene nezavisne ekonomske stručnjake predosetili da možemo da dođemo u ovakvu situaciju, situaciju gašenja požara. Zauzvrat smo dobili zaista prljavu medijsku kampanju od strane kontrolisanih režimskih medija. Kvalifikacije su bile najrazličitije i evo nas sad u situaciji kada se pozicije budžeta toliko smanjuju jer nema novaca, kada će građani da se suočavaju sa svakodnevnim problemima u smislu svakodnevnog preživljavanja.
Moram da vam kažem, gospođo Dragutinović, da u ovoj situaciji niko ne može da bude radostan. Opozicija, odnosno SRS ne može da likuje nad činjenicom da smo od početka bili u pravu, da ono što jeste naš koncept opredeljenja puta ekonomskog oporavka Srbije svakog dana dobija svoju potvrdu, zato što se 2009. godine svi nalazimo u velikom problemu. S tim što projekciju, prognozu, predikciju ne možemo čak ni da napravimo. Nadam se da očekujete i da vam je potpuno jasno da je legitimno pravo da opozicija ovo razlaže u najsitnije delove, do najsitnijih detalja, tako da ono što će se truditi SRS tokom ove rasprave, objedinjene rasprave u načelu, jeste da predstavi oštru kritiku onoga što jeste ekonomska politika trenutne vlade, oštru kritiku neodgovornosti onih koji potpisuju ekonomsku politiku, jer mislimo da je moglo sasvim drukčije da se uđe u prelivanje finansijske svetske krize.
Ova kriza je pokazala, to je, političke korektnosti radi, vama nasleđeno stanje, ali je pokazala brojne probleme i nepostojanje reformskog kursa koji je bio obećan pre devet godina. Zato sada jesmo suočeni sa užasnim problemima i u Srbiji neće postojati porodica koju neće kriza dotaći na ovaj ili onaj način. Zato opet moram da kažem da ovo nije situacija u kojoj bi SRS likovala nad činjenicom da je sve vreme bila u pravu. Ovo je situacija kada možemo da kažemo, bez obzira što svaka politička stranka željno očekuje mogućnost da participira u vlasti, ali najneodgovorniji potez bi bio izlazak na izbore u situaciji kada mnogi ljudi neće moći da koriste svoje zdravstveno osiguranje, neće moći da imaju određena socijalna davanja, što će reći da neće moći da se leče, neće moći da se prehranjuju i mnogi će ostati bez krova nad glavom, mnogi neće moći da zadrže svoja prevozna sredstva.
Dakle, da nas se ne shvati pogrešno, ne postoji izborna prilika koju SRS nije koristila, ali najave i navijanja za izbore u ovakvim momentima su ipak samo sebični pokušaji ubiranja političkih poena, i to bi valjda trebalo da bude svima jasno.
Mi smo ponudili i pružili ruku prošle godine očekujući da ćemo imati prilike da zajedno sa predstavnicima Vlade Srbije pronađemo pravi i konstruktivni put opstanka, ekonomskog opstanka države Srbije, samim tim i građana ove države. Međutim, vi ste propustili tu šansu i sada je definitivno vreme za gašenje požara, a u izgledu je možda još neki rebalans budžeta.
Kao nikada do sada, bez obzira što smo politički neistomišljenici, želim da se zahvalim gospođi Grubješić jer je navela ime i prezime nezavisnog ekonomskog stručnjaka, dr Dejana Miljkovića, koji je SRS pomogao da izađe na duel sa gospođom Dragutinović, zato što nam je bilo potpuno jasno, meni na prvom mestu, da bi trebalo da razgovaram sa doktorom ekonomskih nauka.
I onda sam se potrudila da konsultujem ekonomske stručnjake, bar po tituli i u težini doktora nauka, dugogodišnjeg profesora Ekonomskog fakulteta, ne bi li izbegla ono što je prepoznatljivo za politikantske navode i plačljive priče, jeftine političke poene, što bi meni svakako navuklo crvenilo na obraze, već da uđemo u jednu kvalitetnu raspravu, sa konkretnim podacima i konkretnom, vrlo preciznom analizom.
Zaista se još jednom gospodinu Miljkoviću zahvaljujem na izuzetnom doprinosu koji je dao u analizi ovog rebalansa budžeta. Sticajem okolnosti moje druge kolege nisu u prilici da prisustvuju raspravi, čini mi se, na najvažniju temu koju jedan parlament i jedna opozicija mogu da dočekaju i da dožive, a to je opet, po drugi put, nažalost, rebalansa budžeta.
Takođe, moram da pomenem da su u pripremi materijala za ovu raspravu koja će, pretpostavljam, trajati nekoliko dana, učestvovali mr Dejan Mirović i gospodin Dragan Stevanović, mladi gospodin Ivan Inić, gospodin Milorad Buha, gospodin Ratko Ličina, gospođa Ivana Ivanović. I nadam se, gospođo Dragutinović, da će naša kritika budžeta biti konstruktivna i konkretna, pri tom sa vrlo oštrim kvalifikacijama, ali neće izlaziti iz okvira pristojnosti.
Ono što takođe moram da pomenem, a jeste politička klima u okviru koje mi raspravljamo o rebalansu budžeta i meni vrlo neprijatna situacija, drago mi je što je gospođa Čomić na mestu predsedavajućeg, zaista sam bila frapirana činjenicom da ste vi iznenađeni da poslanik, koji je počupao za kosu mog kolegu Srboljuba Živanovića, to uradi drugi put, tako što izađe iz racionalnog ponašanja i krajnje emotivno reaguje.
Tada smo skrenuli pažnju, poznajući mentalni sklop – desilo se jednom, desiće se opet – potpuno ispravna reakcija, ali me čudi da se nije preuzelo nešto oštrije i konkretnije prvi put kada je moj kolega bio počupan za kosu.
Takođe mi je drago, tu je kolega iz vladajuće većine koji je konstatovano da su srpski radikali, u odnosu na današnju atmosferu, bili vrlo oštro kažnjeni, jer ono kako smo mi danas počeli priču na najvažniju temu, zaista ne služi na vlast, pogotovo onome ko pokušava da se predstavi vrlo umivenim, finim i kulturnim.
Nadam se, gospođo Čomić, da će se dobro razmisliti o ovom incidentu danas, u kontekstu zaštite čoveka koji nije mogao da se zaštiti, da će se ova skupština postarati da se tako nešto više nikada ne ponovi.
Da se vratim na temu, trebalo je da građani Srbije čuju ovako nešto, ono što je dr Miljković, dr ekonomskih nauka, nama priredio, ne bi li kvalifikovano učestvovali u ovoj raspravi, jeste nešto što mora da se pomene na samom početku, a opet je klima u okviru koje mi govorimo o rebalansu budžeta.
Sasvim sam sigurna da gospođa Dragutinović ovo zna, ali zbog srpske javnosti nekoliko ekonomskih parametara koji su vrlo važni, kako bismo mi zapravo shvatili da je situacija vrlo ozbiljna, da ova situacija takođe nije za neozbiljan prilaz ovako važnim ekonomskim problemima. Kao što dr Miljković navodi, pad industrijske proizvodnje nastavlja tendenciju sa kraja prethodne godine i, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru je industrijska proizvodnja manja za 17,1% u odnosu na januar 2008. godine i za 25% u odnosu na prosek 2008. godine.
Prerađivačka industrija, koja sa 75,5% učestvuje u ukupnoj industrijskoj proizvodnji, beleži pad od 39,4% u odnosu na prosek 2008. godine, a posmatrano u odnosu na januar 2008. godine, 24,5%. Izvoz robe iz Srbije smanjio se u januaru 2009. godine za 30%, posmatrano u odnosu na januar 2008. godine. Posmatrano u apsolutnim iznosima, to znači smanjenje izvoza za 696 miliona dolara, na 483 miliona dolara u januaru 2009. godine.
Izvoz robe iz Srbije u zemlje EU smanjio se za 30% u odnosu na januar 2008. godine. Izvoz repromaterijala zauzima najveće učešće u našem izvozu i on se smanjio za 40% u odnosu na januar 2008. godine. Učešće izvoza u zemlje EU iznosi 54%, a u zemlje centralne i istočne Evrope 33%. Ukoliko se uzme dramatično smanjenje uvoza u zemljama EU, recimo, u Nemačkoj je u januaru 2009. godine uvoz smanjen u odnosu na januar 2008. godine 20% zemljama centralne i istočne Evrope, a onda uočavamo da je zapravo cunami svetske finansijske ekonomske krize upravo zahvatio i prostor Srbije.
Takođe, ukupan uvoz u januaru 2009. godine, posmatrano u odnosu na januar 2008. godine, smanjio se za 43%, imajući u vidu da je naša priređivačka industrija veoma uvozno zavisna, onda posebno zabrinjava smanjenje uvoza repromaterijala u januaru za 50%.
Uvoz repromaterijala u januaru 2008. godine iznosio je 979 miliona dolara, a u januaru 2009. godine 493 miliona dolara. Ovaj podatak, prema dr Miljkoviću, jasno ilustruje stepen usporavanja ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji, a posebno pad prerađivačke industrije od 24,5%.
Ono što je vrlo značajno, pošto ćemo mi tokom ove rasprave vrlo detaljno da se bavimo određenim pozicijama budžeta koje su, prema rečima i analizi tima koji je pomogao poslaničkom klubu SRS da uđe u ovu raspravu, vrlo značajne. To su konkretne pozicije budžeta koje smo poredili sa Zakonom o budžetu koji smo usvojili krajem prošle godine.
Međutim, ono na šta posebno treba skrenuti pažnju jeste sledeća činjenica. Ono što je nama dr Miljković skrenuo pažnju jeste posebno interesantan član 8, koji konstatuje da se u članu 9. Zakona o budžetu, posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi – izuzetno u 2009. godini, u slučaju da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih i posle preuzimanja mera iz člana 42. Zakona o budžetskom sistemu, Vlada može doneti odluku da se iznos aproprijacije koju nije moguće iskoristiti unese u tekuću budžetsku rezervu.
Dakle, ono što jeste ovde posebno zanimljivo, na osnovu analize dr Miljkovića, pre svega toga treba upoznati sa članom 42. Zakona o budžetskom sistemu, s namerom izbegavam sve stručne kvalifikacije i termine kako bi narodu bila što jasnija slika rebalansa budžeta. Član 42. konstatuje da ako se u toku fiskalne godine izdaci povećaju ili primanja smanje na predlog ministra može da se obustavi i izvršenje pojedinih izdataka ne duže od 45 dana.
Stav 5. ovog člana konstatuje da bi u tom slučaju Vlada trebalo da obavesti Narodnu skupštinu. U čemu je ovde poenta? Dakle, Vlada ima mogućnost da nakon isteka roka od 45 dana iznose određenih aproprijacija prosto isključi iz izvršenja budžeta i prebaci ih u tekuću budžetsku rezervu.
To dalje znači, da iznosi aproprijacija se i dalje nalaze na rashodnoj strani budžeta, ali nisu više u funkciji izvršenja budžeta. Ono što je ovde vrlo zanimljivo, kako navodi dr Miljković, jest opet ono što bi trebalo da bude zapravo i pojašnjenje ove ekonomske klasifikacije 551, radi se o nefinansijskoj imovini koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, a raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vrši se po posebnom aktu Vlade.
Dakle, potpuno nedefinisana pozicija, međutim, ukoliko se saberu ekonomske klasifikacije u različitim razdelima, onda dolazite do sume od oko 10 milijardi dinara, a to znači da Vlada elegantno može da smanji realizaciju rashoda, ne i same rashode, jer će se povećati i tekuća budžetska rezerva za dodatnih 10 milijardi dinara. Naravno, na ovaj način i ovaj član obezbeđuje Vladi diskreciono pravo i u pogledu drugih pozicija u budžetu, ali s tim da mora da obavesti Narodnu skupštinu.
Ono što je takođe logički posmatrano, pogotovo sa stanovišta ovog člana 8, od kojeg polazim u ovoj raspravi o rebalansu budžeta, rebalans budžeta ostavlja pristojan manevarski prostor Vladi. Ekonomski posmatrano, predlog rebalansa budžeta nije nas uverio da će doprineti sprečavanju daljeg pada ekonomske aktivnosti koja, čini mi se, da sve zabrinjava.
Pa samim tim mi nije jasno kako će sve ovo što je planirano da se puni sa takvim smanjenjem ekonomskih aktivnosti, ali treba reći da sprečavanje daljeg pada ekonomske aktivnosti ne zavisi samo isključivo od rebalansa budžeta.
U predlogu ekonomskog koncepta bilo je potrebno ostvariti sinergetski efekat primenjenih mera iz različitih oblasti, kako bi se sprečio dalji pad ekonomskih aktivnosti, ali ono što je takođe činjenica da sve ovo stvara velike probleme, kako u realnom prostoru, tako i u budžetu. Na primer, konstatovan je rast rashoda po osnovu otplate domaćih kamata za 5,6 milijardi dinara, drugo, sa smanjenjem referentne kamatne stope država ne bi morala da vrši recimo aukcije hartija od vrednosti po kamatnoj stopi od 16,36 dinara.
Ono što bi vrlo verovatno takođe za građane bilo, a mi ćemo se posebnim razdelima, posebnim članovima ovog predloga zakona kasnije u narednim javljanjima detaljnije baviti, ali mislimo da bi takođe građane Srbije zaista interesovalo, tiče se rashoda Ministarstva zdravlja, oni su smanjeni za 3,1 milijardu dinara u okviru glavnog programa 1.804, funkcija 760 – obezbeđivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja za lica bez sopstvenog prihoda.
U budžetu za 2009. godinu su projektovana sredstva u poziciju u iznosu od 3,64 milijarde dinara i ta sredstva imaju za cilj da obezbede zdravstvenu zaštitu licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Samo najavljujem da ću koristiti vreme predviđeno za poslaničku grupu. A ne, ne mogu. Dobro, onda ću da nastavim u sledećem javljanju.
Vrlo je značajno da se zna da, između ostalog, po tom članu radi se o deci do navršenih 15 godina života, licima starijim od 65 godina života, o osobama sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijenim licima.
Dakle, pretpostavljam da je matematička logika vrlo opravdana ovim rebalansom budžeta, međutim, ovaj rebalans budžeta direktno dotiče sudbine ljudi koji imaju svoja imena i svoja prezimena, i sasvim sam sigurna da ovo za vas jeste lično veliki profesionalni izazov, da u periodu krize ponudite određena konkretna rešenja.
Ali, opet vraćam na onu, u stvari i jednu važnu stvar koja bi trebalo da se tiče svih nas, jeste da mi i ovom raspravom i ovim rebalansom budžeta određujemo živote nekim ljudima. U zavisnosti od ovoga neki ljudi će moći da žive životom dostojnim čoveka, a veliki broj ljudi, mi smatramo, nažalost neće. Hvala vam.

Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam Narodnu skupštinu, a na osnovu člana 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, da ćemo danas raditi posle 18.00 časova, a raspravom o tački koja u tom trenutku bude bila na dnevnom redu, sa odloženim TV prenosom za vreme posle 18.00 časova.

Pravo na repliku i reč tražio je narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je nekoliko puta pominjano ime prof. dr Dejana Miljkovića. Zbog njegovog stručnog i ličnog integriteta moram da kažem da je on član SNS, da nikada nije savetovao predstavnika SRS po ovoj tački dnevnog reda, da ni jednu jedinu rečenicu nemate koja je proistekla iz konsultacije sa njim, da ste koristili njegov članak objavljen u "Novoj srpskoj političkoj misli" na tu temu, a o njegovom ličnom prijateljstvom sa čovekom koji vam je rekao da možete da koristite njegovo ime kao ime svog savetnika, iako ga nikada niste sreli u životu, neka on odlučuje sam.
Moći ćete u ponedeljak da pročitate i članak o tome kako on računa da može da se obori referentna kamatna stopa, pa možete i to da koristite kao priču o tome da vam pomaže prof. dr Dejan Miljković. Dakle, zaista nema smisla, profesor Miljković je ugledni član SNS i nemojte da se pozivate na njega. Imate vi svoje stručnjake od kojih možete da tražite savet.

Zahtev za repliku. Molim vas da se prijavite samo u elektronski sistem. Izvolite. Narodna poslanica Marina Raguš.

Naravno, ako ste me dobro slušali, pošto je reč zaista o ličnosti koja je izuzetnog profesionalnog ugleda, nikada nisam ni rekla da je prof. Miljković bio savetnik SRS, ali sam rekla da je njegov rad nama puno pomogao u ovoj raspravi, s obzirom da ulazimo u raspravu sa gospođom koja je takođe doktor ekonomskih nauka.
Tako da, ukoliko ste vi to pogrešno shvatili, profesor Miljković nikada nije bio član SRS i nadam se da je to bilo potpuno jasno.
Posebno bi mi bilo žao da profesor Miljković nešto tako shvati, ali se zahvaljujem svim ekonomskim nezavisnim stručnjacima koji su nama pomogli u ovom radu. Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, prelazimo na raspravu, a po redosledu narodnih poslanika i prema prijavama za reč.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa ZES, poslanička grupa SRS, poslanička grupa G17 plus, poslanička grupa DSS, poslanička grupa Napred Srbijo, poslanička grupa SPS-JS, poslanička grupa LDP, poslanička grupa NS, Poslanička grupa manjina i poslanička grupa PUPS, odnosno svih 10 poslaničkih grupa koje učestvuju u radu Narodne skupštine.

Dajem reč prvom prijavljenom govorniku, a po redosledu prema prijavama za reč, u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, 3, 4, 5, 6. i 7. dnevnog reda.

Reč ima narodni poslanik Đuro Perić, a posle njega narodna poslanica Zlata Đerić.

Narodnog poslanika Đuru Perića samo molim da se registruje u elektronski sistem da bih mogla da mu dam reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, još kada smo usvajali budžet za 2009. godinu moglo se naslutiti da će biti vrlo teško ostvariti neke od projektovanih i zacrtanih ciljeva privrednog razvoja. Brzo se uvidelo da umesto planiranog rasta bruto društvenog proizvoda od 3,5% mora doći do njegovog revidiranja. Prvo je bilo govora o smanjenju na 2%, a zatim se, kao što vidimo, planira realan pad bruto društvenog proizvoda za 2%.
Isto tako, brine osetniji fizički pad proizvodnje, zatim pad izvoza, pad uvoza, mislim na uvoz repromaterijala, jer on onda direktno utiče i na izvoz. Neki od poslanika, prilikom usvajanja budžeta za 2009. godinu, smatrali smo da će globalna ekonomska i finansijska kriza sve više i jače da utiče na promene trendova u našoj privredi.
Međutim, neki faktori u državi nisu tada tako ocenili, imali su neku drugu percepciju. Mislim da je Vlada to uočavala, možda ne baš celovito, ali je ipak počela još u oktobru 2008. godine da radi na ublažavanju već tada nastalih posledica svetske ekonomske krize i recesije.
Tada je Vlada reagovala prvim setom mera za zaštitu finansijskog sistema. U januaru 2009. reagovala je drugim setom mera za ublažavanje te krize. Sada smo pred usvajanjem rebalansa budžeta, čime bi se počelo sa realizacijom programa mera, kojima je Vlada predvidela značajno fiskalno prilagođavanje, u prvom redu smanjenjem javne potrošnje.
Značajno se predlogom rebalansa ide na štednju u svim segmentima društva, što je veoma dobro. Izuzetno ohrabruje, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, što je Vlada odustala od prvobitne namere da se fiskalno opterete čak i one kategorije stanovništva koje vrlo teško žive. Građani uvek pozdravljaju i prihvataju one mere koje prvo počnu da se primenjuju u vlastitom dvorištu, pa tek onda kod drugih. Verujem da u Vladi ima još nekih rezervi koje bi se mogle iskoristiti u ovom trenutku.
Mnogi, međutim, zameraju Vladi da sve probleme u državi želi da prikaže kao posledicu svetske ekonomske i finansijske krize. Ne sporim da u Vladi, a i kod nas u Skupštini, ima i subjektivnih slabosti, ali spadam u red onih koji misle da mi u celini, Vlada i ostali, nismo ipak svestranije sagledali koje bi sve posledice krize mogle još da nas snađu.
Vidimo da MMF gotovo svaki drugi dan menja svoje ocene i procene i da predviđa da će kriza biti u ovoj godini još žešća i teža. Vlada će se sigurno naći u situaciji da za dogledno vreme predloži i neke nove mere, zavisno od situacije. Pozdravio bih izlaganje gospođe ministarke Dragutinović, koja je već u ovim pripremama govorila o tome da se može očekivati i tako nešto.
Sada smo u domenu ušteda i raznih restrikcija, ali treba videti šta se sve može i mora učiniti na preduzimanju dodatnih mera za oživljavanje privrednih potencijala, jer samo to može bar delimično da pomogne u prevazilaženju teškog stanja.
Posebno bih se dotakao problema koji prate obezbeđivanje sredstava za funkcionisanje Fonda PIO. Naime, prikupljanje sredstava iz obaveznog doprinosa je krajnje zabrinjavajuće. Planirani prihodi iz doprinosa se smanjuju, tako da je u rebalansu budžeta za 2009. godinu rast prihoda od doprinosa samo 4,25% u odnosu na 2008. godinu. Zbog toga stalno raste učešće sredstava budžeta u funkcionisanju Fonda PIO, dok je 2007. to iznosilo 35%, u 2008. je 41%, a sada po rebalansu iznosi čak 46,10%.
PUPS smatra da je to najveći problem u funkcionisanju Fonda, jer kako je krenulo, uskoro bi se moglo dogoditi da i ta sredstva dosegnu i do 50%, a onda se od sistema PIO ne bi moglo očekivati ništa. O tome je nešto govorio i poslanik Popović, što mislim da je dobro uočio.
Mislim da je kontrola oko naplate doprinosa vrlo slaba, bolje rečeno vrlo se tolerantno postupa sa obveznicima doprinosa, ne plaćaju se u velikom procentu stvarni iznosi doprinosa. Mnogima se otpisuju dugovi, što destimuliše naplatu u celini.
Za veliki broj zaposlenih u privatnom sektoru se ili uopšte ne plaća doprinos ili se to čini s vremena na vreme, tako da nastaju praznine u stažu, što mnoge zaposlene dovodi u veoma tešku situaciju ukoliko žele da ostvare pravo na penziju.
Trenutno dug za doprinos za PIO iznosi oko 147 milijardi dinara. To bi bilo dovoljno za isplatu penzija i ne bi bilo ovih problema koji se vežu za budžet, a iz budžeta bi se davao samo deo onoga što su obaveze države, kao što su rudari, borci, akademici, supovci itd.
Na kraju, mislim da je predlog rebalansa budžeta, uprkos svemu, odraz naše trenutne realnosti i poslanička grupa PUPS će glasati za njegovo usvajanje, kao i za ostale predloge zakona i finansijske planove Fonda PIO i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, a posle nje narodni poslanik Riza Halimi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, danas je pred nama jedna od najozbiljnijih tema kojom se ovaj parlament uopšte može baviti. Možemo reći da je to, u stvari, tema zbog koje parlament objektivno i postoji, a to je budžet.
U ovom slučaju imamo prvi rebalans budžeta u 2009. godini, jer kako se slažu svi ekonomski stručnjaci, ovo nije jedini rebalans budžeta koji će biti nužan ove godine. Daj bože da ih bude samo dva, ali kako stvari stoje i kako se zahuktava kriza, mislim da će morati da ih bude čak i više.
Ono što je priznato na obe strane, i pozicije i opozicije, jeste da realnog punjenja budžeta nema, a to znači da se rashodi povećavaju, a da na prihodnoj strani nema aktivnosti. To je, u stvari, eufemizam kojim se najvećem delu našeg naroda kaže da smo mi prilično u kolapsu.
To je ona situacija koju narod metaforično zove "biti priteran uza zid". Vlada se tako i ponaša, u stilu one svoje krilatice koju je promovisala u kampanji – Evropa nema alternativu, sada je Vlada u toj situaciji da nema alternativu. To znači da mora da sluša naloge sa strane i da još neke preostale resurse rasproda u bescenje.
Ono oko čega smo se takođe složili, to je da se uzimaju preskupi krediti, da se država zadužuje, a da ne postoji nikakav drugi način da se prevaziđe ili bar ublaži kriza. Smanjenja u budžetu su samo privid da će se nešto rešiti. Smanjenja u budžetu neće dovesti do boljitka građana Srbije. Do toga može dovesti samo realna privreda.
Mi smo ovde povećali potrošnju na svaki način i činjenica je da se rebalans budžeta, bar po nekoj našoj slobodnoj proceni, ne donosi da bi se ublažila kriza po građane Srbije, nego da bi se opravdao skup državni aparat, oko čega smo se svi složili – da je zaista skup, mada je od njega daleko skuplja država na aparatima.
Mi se upravo tako ponašamo, kao država koja je na aparatima za održavanje i samo je diskutabilno gde je i čiji je prst na prekidaču koji te aparate uključuje i isključuje.
Rekla bih da je ovo rebalans koji ima zadatak da očuva postojeću stranačku administraciju unutar svih državnih organa.
Ovo je rebalans koji treba da očuva na vlasti "šarenu koaliciju" i ovo je rebalans koji ima krajnji zadatak da ućutka parlament, jer već smo konstatovali da je ovaj parlament najbolji kad ima sliku, a nema ton.
Jedan od zadataka svakako da obesmisli parlamentarizam, jer se u ovom parlamentu čulo mnogo neprijatnih pitanja, pa su onda ta pitanja od svakodnevnih svedena na jednom mesečno, pa i to jednom mesečno je Vlada našla način da ne dođe da na ta pitanja odgovara, jer je pokazala da joj do tih pitanja koja dolaze direktno od građana nije stalo ili ne želi da odgovara.
Ovakvim načinom će se u stvari poslati jedna poruka građanima Srbije da što su dalje od Beograda besmislenije je da požele da budu poslanici ili da ih građani biraju da budu zastupnici u ovom parlamentu.
Najbolji i najjeftiniji su poslanici iz kruga "dvojke".
U unutrašnjosti treba lepiti plakate, glasati, ali ne odlučivati. To je ono što jeste krajnji cilj ušteda na parlamentu.
Kako inače da objasnite građanima Srbije da plate svih poslanika koštaju 310 miliona, a da samo jedna služba, recimo služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa košta 363 miliona. Samo jedna služba u Vladi.
Ili, da samo da usluge po ugovoru u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja koštaju 200 miliona. Usluge po ugovoru, to su oni koji se angažuju povremeno, privremeno ugovorom o delu, van onih redovno zaposlenih.
Ili su ti redovno zaposleni u tom državnom aparatu toliko skupi i toliko nestručni da se moraju angažovati još neki drugi ljudi ili treba uposliti još neke ljude na ta famozna radna mesta koja su tako nedostajuća, a vidimo da su usluge po ugovoru jedna od mogućih značajnih ušteda u budžetu, da se zaista prišlo ozbiljno uštedama u budžetu.
Ono što nas posebno pogađa i što će sigurno pogoditi Srbiju, to su smanjene subvencije u poljoprivredi.
Sada kada smo nekoliko godina pokušavali da nagovorimo naše, poslovično mudre i poslovično oprezne seljake, da ne ulaze u razne kredite, a pogotovo ne u lizing kombinacije, kada su zadužili hipotekarnim kreditima kupujući i mehanizaciju, i stoku i sve ostalo što im je trebalo za njihov rad, a nemajući platu, nego samo svoju imovinu da založe, sada smo ih doveli u situaciju da njihovi proizvodi i njihov rad bude obezvređen i da oni to ne mogu da vraćaju. Mi nemamo odgovor na to.
Razmislite o tome da je Poljska u jednom trenutku imala situaciju da bude poljoprivredna zemlja, a da bude gladna. Posle toga se iznedrio Leh Valensa. Razmislite o tome da je Srbija na korak od toga da joj zaista treba jedan Leh Valensa.
Ono što nas ovde posebno interesuje, spomenuto je da niko nije mogao da predvidi veličinu ove krize. Volela bih da čujem, koliku smo mi to veličinu krizu mogli da zamislimo ili da predvidimo i kolika je ona stvarno. Da li će neko da izađe i da nam to kaže?
Koliko će se to odraziti, da mi prevedemo to na jezik običnih građana, na onu famoznu potrošačku korpu o kojoj uvek govorimo, koja je sve siromašnija, sve manja, sve praznija, a sve skuplja. Možda možemo, samo za utehu posle ovog usvajanja ekoloških zakona, da građanima ponudimo da ta potrošačka korpa neće bar biti od plastike nego će biti ekološka od pruća.
Ono što bi bilo veoma važno da kažemo, vidimo da ovde nemamo realnu mogućnost da ovu krizu prevaziđemo bezbolno po stanovništvo. Ona je ovde da bezbolno preko ovih teških dana krize prođu neki drugi. Građani će to vrlo teško i vrlo bolno morati da plate u svom životnom iskustvu.
Međutim, samo za kraj bih rekla, gospođi ministar, pošto je nekoliko puta ovde pominjano i zaista je to simpatična aluzija da ona nije Hari Poter. Kada se već toliko plaća raznim službenicima, ugovorom o delu i privremenim i poverenim poslovima, razmislite možda da angažujete Dejvida Koperfilda, jednog živog mađioničara, možda bi on mogao zaista da pomogne.