Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, posle njega narodni poslanik Ivan Andrić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je jasno da se nalazimo u dubokoj ekonomskoj i finansijskoj krizi i da se ovim rebalansom budžeta pokušava da se sprečava dalje produbljivanje ove krize. Nadam se da ćemo biti uspešni u ovim nastojanjima.
Međutim, teret krize treba adekvatnije raspodeliti i neprihvatljivo je da se upravo najugroženiji podjednako opterećuju, poput predloga da se transferi lokalnim samoupravama smanjuju srazmerno obimu budžeta po stanovniku.
Po ovoj logici, srazmerno su smanjena sredstva za Koordinaciono telo, kao što je bilo još drastičnije u rebalansu 2008. godine kada je opštini Preševo bio skinut ceo iznos od 40 miliona dinara predviđen za projekte NIP-a. Sva tri projekta NIP-a su bili iz oblasti elektroenergetike koji su trebalo da pomognu ekonomskom razvoju ove opštine.
Zapravo, ove projekte nemoguće je i ove godine ostvariti, pošto ukupna sredstva za NIP za ove tri opštine su svega 66 miliona dinara. Smatram da Vlada nema jasan koncept izlazak iz krize za najugroženije opštine, kao što nije bilo pravog koncepta ni za vreme krize devedesetih godina, kada su velike firme iz razvijenih sredina prvo zatvorile svoje pogone upravo u najnerazvijenijim opštinama. Još iz tog vremena opština Preševo ima aktuelnu katastrofalnu situaciju sa stopom od preko 70% nezaposlenih.
Kako su preko sumnjivih aukcija propali ionako redukovani preostali privredni kapaciteti, a u Koridoru 10 i na graničnom prelazu monopol imaju firme i radnici iz drugih sredina do sada, pa ni Koordinaciono telo formirano od strane Vlade formirano 2001. godine nije uspelo da se ozbiljnije uhvati u koštac sa dramatičnom situacijom koja vlada na ovom području.
Ovih dana kada smo uspeli da se dogovorimo da suštinski reformirano Koordinaciono telo ozbiljnije radi, da se aktivnije uključi u rešavanje ove dramatične situacije, pojavljuje se niz problema kako iz lokala, poput onih koji sumnjaju u spremnost i zainteresovanost Vlade da rešava trenutnu situaciju na ovom području, ali i iz centralnih organa dolaze čudne diskriminatorne odluke.
Kažem poput ove poslednje manipulativne aukcije sa Trgovinskim preduzećem "Bratstvo", sa onim famoznim uslovom hotela sa četiri zvezdice, za šta, za trgovinsko preduzeće. Već sam izneo, time je i država oštećena, oštećeni su i trgovci Preševa, pod sumnjivim okolnostima je neko dobio, ali mislim da je opšta šteta.
Mislim da i u ovom predlogu rebalansu, kada imamo smanjenje sredstava namenjenih za Koordinaciono telo, kao i smanjenje transfernih sredstava predviđenih članom 37. za finansiranje lokalnih samouprava, mi se trenutno nalazimo u toj osetljivoj situaciji – kako dalje uspešno obaviti tu reformu Koordinacionog tela.
Kako uopšte ući u rešavanje veoma ozbiljnim ekonomskih problema, pa i socijalnih, pa veoma teških problema u obrazovanju, u visokom obrazovanju i niz drugih veoma teških situacija?
Imamo prilike da čuti o Koordinacionom telu ponekad kao da je neki eldorado, neka služba ima 360 miliona dinara, a zapravo se radi o nastojanjima da se najnerazvijenije opštine, koje nemaju ni minimum svojih kapaciteta da konkurišu sa drugim opštinama da bi opstale, i u tome je čitava poenta, da se u ovakvoj krizi onemogući da to Koordinaciono telo uspešno radi, da bi opstali, da ne bi propali i kapaciteti lokalne samouprave, poput privrede koja je već propala.
Tu je ta nužna pomoć šire zajednice, a nadam se i međunarodne zajednice. Ovde je stvar centralnih organa da pokažu spremnost da su one prve stvarno zaista zainteresovane da ove opštine ove države budu obezbedili najminimalnije uslove za normalan život.
Mislim da u ovome treba imati sluha i u Vladi i u Skupštini da se amandmanima poboljša predlog koji imamo pred sobom, kako bi uspeli da zajedno radimo u rešavanju veoma dramatične situacije.
Nije u pitanju nikakav luksuz, nisu u pitanju nikakva ekstra sredstva, jer imamo situaciju da subjekti, počev od privrednika, počev od preduzetnika, nisu sposobni paralelno sa drugima da koriste sredstva Fonda za razvoj, nisu u situaciji u jednoj ravnopravnoj utakmici da se bore sa drugim subjektima iz razvijenih sredina.
I u tome je čitava filozofija Koordinacionog tela da sredstvima, a naravno i uz pomoć ministarstava, da se tu zajedno radi, da se uspešno borimo da se stvaraju uslovi da zajedno sa svim drugima radimo na prevazilaženju ove krize. Tu je dupla kriza.
Kamo sreće kada bi mi bili tamo sposobni da zajedno uhvatimo korak, da sa svim drugim opštinama i sa zajednicom, u ovom slučaju čitavom državom, radimo ravnopravno na rešavanju ovih problema, kako bi umesto recesije imali neki razvoj i vratili se da zajedno sa drugim delovima Evrope uspešno poslujemo i budemo uspešni, i da budemo lideri na Balkanu. Kamo sreće da i ove opštine budu u tom sklopu i u toj jednoj optimističkoj varijanti.
Toliko, neću da dužim. Očekujem da će za ovo biti razumevanja više nego u nekim ranijim prilikama. Hvala vam.

Reč ima poslanik Ivan Andrić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, nažalost iako smo svi u ovoj skupštini željno očekivali ovu raspravu o dugo najavljivanom Vladinom paketu mera, ta se rasprava pretvorila u jedno tehničko objašnjenje koje je diktirano stavom Vlade, pre svega činjenicom da ne prisustvuje premijer ovoj sednici parlamenta, iako je to bilo najavljeno.
Očekivali smo da popričamo i o jednoj političkoj viziji Vlade, odnosno načinu na koji Vlada misli da prevaziđe ovu krizu, koja u suštini jeste ekonomska, ali se nažalost prenela i na sve ostale sfere našeg društva.
Kažem nažalost, to je jedna stvar, i nažalost ono što je odmah vidljivo, to je druga stvar koja je donekle jasna iz ove prve, to je da je Vlada imala dve mogućnosti da se obrati problemima koji su nastali iz krize u kojoj se nalazimo. Jedna je iz pozicije države, odnosno same Vlade, na koju se Vlada i odlučila, i druga pozicija, koja je po našem mišljenju bila mnogo potrebnija, to je iz pozicije građana ovog društva. To je osnovni razlog i razlika u konceptu koji imamo.
Nažalost, mislim da vi niste adresa. Vama hvala što ste došli danas i na neki način preuzeli odgovornost i za efekte ovog paketa mera u koje sumnjamo, ali hvala što ste bar vi preuzeli odgovornost i došli, međutim, ono o čemu ću govoriti nema neke veze sa onim o čemu ste govorili u referatu.
Naime, pokušaću da vratim ono o čemu je govorio predsednik naše poslaničke grupe. U svakoj krizi jednako važna stvar za konkretan plan je i nekakav utisak koji onaj ko taj plan pokušava da sprovede pokušava da ostavlja. Dakle, pitanje je legitimiteta, autoriteta onoga ko taj plan pokušava da ostvari i to je nešto o čemu je predsednik naše stranke i šef našeg poslaničkog kluba govorio, ali na koji nismo dobili odgovor. To je najveći problem ove vlade. U ove mere ne veruje niko, čak ni šefovi poslaničkih grupa koji čine većinu.
U rezultate ovih mera ne veruje niko, ni u ovoj sali, ni van nje. One su nedovoljne, one su zakasnele, bazirane su na parametrima koji su u ovom trenutku već prevaziđeni. Govorim o mišljenju čak i poslanika vladajuće većine.
Ono što po našem mišljenju, ako je već, a dozvolićete da se složim sa vama u najmanje dve stvari, jedna je izrečena, to je da kriza postoji i druga je neizrečena, a to je da država ide ka ambisu. Ona je neizrečena, ali je jasna iz načina na koji ste govorili o statističkim podacima, upoređujući ovu godinu sa prošlom ili sa nekoliko prethodnih.
Dozvolite, ako je ta kriza toliko duboka, onda se te mere ili rešenje koje Vlada nudi ne može svesti samo na ovo rešenje koje ste ponudili danas nama ovde.
Dakle, ako je ta kriza duboka, a mi kažemo da jeste, gde je ta reorganizacija upravljanja društvom koja je suštinski potrebna.
Čak je i nekoliko poslanika vladajuće koalicije pomenulo, pa između ostalog i većinu u Vladi. To je ismejano kao koncept koji možda nije toliko važan. Dozvolite da vam kažem da je važan.
Jedno Ministarstvo vera po rebalansu budžeta koštaće građane naše države 748 miliona dinara. To je samo milion dinara manje nego cela Skupština Srbije za godinu dana. Čemu služi to ministarstvo u periodu krize?
Ako smo se složili da je danas situacija drastično drugačija nego pre godinu dana, zašto vladajuća većina odnosno Vlada Srbije nije preduzela i onaj korak koji je najpotrebniji i najodgovorniji, prvo reformisala samu sebe i time pokazala da će biti dovoljno efikasno usmerena, koncentrisana na rešavanje problema koje kriza donosi.
Ta suština ovde fali. Zbog toga smo rekli da je mnogo važno bilo danas da dođe premijer na ovu sednicu i da pokaže da Vlada razmišlja i u tom pravcu. Nažalost, to je potvrdilo da je Vlada u isto vreme vodeći računa o krizi, što ne sporimo, čim raspravljamo o paketu mera, ali više ili isto vodilo računa i o tome kako da samu sebe sačuva, kako da se te pozicije u okviru Vlade sačuvaju, kako da se ne rasturi jedna koalicija koja je napravljena kada od krize nije bilo ni naznake, u maju prošle godine.
Dozvolićete samo još jednu temu jako kratku. Druga stvar koju najviše zameramo, to je nedostatak podsticajnih mera, bilo kakvih. Njih ne vidim. Kada se govori u ovom parlamentu o privredi, jasno je iz izlaganja ljudi da se govori samo o velikim firmama, kao što su neke državne firme ili velika javna preduzeća, ali nigde nema reči o onome što nosi razvoj svake zemlje u tranziciji. To su mala i srednja preduzeća.
To su činjenice koje nismo čuli danas ni od ministarke, ali se mogu svaki dan videti u medijima, koliko je danas tih malih i srednjih preduzeća manje nego početkom ove godine, koliko ih je manje danas nego prošle nedelje. To su preduzeća koja će doneti nova radna mesta. To je novi izraz koji se koristi, ili sačuvati neka stara, ali i o ovim merama, sa jedne strane, i nedavanjem nikakvog odgovora na probleme tih ljudi, preduzetnika, guraju se u sivu zonu, u kojoj su i navikli da rade tokom celih devedesetih godina, ukoliko su nešto mogli i da rade.
Zašto danas nema tog čuvenog rešenja problema koji oni svi imaju. To je naplata poreza na dodatu vrednost unapred. Zašto se i na taj način buši?
Dakle, svi su oni prinuđeni da kreditiraju državu svojim poslovanjem. To ne ostaje bez posledica. To znači da se oni koji nisu sposobni da to izdrže, a takvih je većina, gase, čak brišu iz registra.
Gde je oslobađanje ili skidanje dela odgovornosti na porez ili obaveza na porez i doprinose koje oni plaćaju na zaposlene radnike, pa danas niko od njih ne priznaje ono što je realnost, a to je koliko radnika ima i kolike su plate, kolike plate plaćaju.
Ovim merama oni nisu obuhvaćeni. Oni kredite više ne mogu da dobiju zato što su skupi. Njima njihovi poverioci ne plaćaju. Oni kreditiraju državu kroz plaćanje poreza na dodatu vrednost i velikim nametima po osnovu poreza i doprinosa i normalno je da nestaju.
Toga svega u ovom paketu mera nema. Nema čak ni rasprave o tome. Zbog toga sam rekao da su ove mere kratkoročne i one će možda dati neki rezultat u danima koji dolaze, ali već za mesec-dva ili tri će ova zemlja biti u mnogo lošijoj situaciji nego što je to danas, i to ne samo zbog svetske ekonomske krize, već u jednom dobrom delu i zbog ovih mera, koje sa jedne strane samo uzimaju, a sa druge strane ništa ne daju nikom. Hvala.

Na raspolaganju poslaničkoj grupi LDP je još sedam minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, posle njega narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri i predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već između ostalog rečeno poslanička grupa SPS-JS podržaće predlog rebalansa budžeta i sve prateće zakone, kao i usvojene mere Vlade Republike Srbije.
Predlog rebalansa budžeta, sa pratećim fiskalnim zakonima i razmatranje po hitnom postupku, predstavlja zapravo gašenje požara prouzrokovanog svetskom ekonomskom krizom i predstavlja set najznačajnijih programskih mera koje je donela Vlada Republike Srbije početkom aprila 2009. godine.
Treba reći nekoliko osnovnih karakteristika mera Vlade Republike Srbije, odnosno najpre da su nužne, da su iznuđene, parcijalne, nisu sistemske, ali predstavljaju realnost, realan odgovor na probleme, i ekonomske i socijalne. Mi smatramo da se ovakvim konkretnim predlogom mogu ublažiti posledice krize. Ovaj predlog je razumljiv, nije ekonomska ili politička proklamacija, ima izračunate i ciljane praktične rezultate.
Koje su konkretno dobre strane? Smanjuje se javna potrošnja, pokušava se racionalizacija državne administracije, postoje određene mere za stimulisanje privredne aktivnosti, zatim mere kojima se želi sačuvati što više radnih mesta, ali i mere koje idu u pravcu novog zapošljavanja, konkretno 10.000 mladih pripravnika.
Ovaj predlog će svakako ublažiti posledice ekonomske krize, ali ono što je suštinski najbitnije, jeste da Vlada Republike Srbije što pre mora izaći sa sveobuhvatnim sistemskim odgovorom na evidentne probleme.
Rebalans budžeta predstavlja tek sada pravu sliku, rekao bih, trenutnog stanja srpske ekonomije. Drastično opadanje priliva u državnu kasu po skoro svim izvorima ugrozilo je prethodno utvrđene osnovne budžetske ciljeve i principe u upravljanju javnim finansijama, a posebno u izvršavanju budžeta.
Globalna ekonomska kriza duboko ostavlja trag u domaćoj ekonomiji, pad industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza, unutrašnje trgovine, što se odrazilo na usporavanje realnog rasta zarada početkom godine, odnosno smanjenje kupovne moći zbog visoke mesečne stope rasta inflacije, što je posledica povećanja regulisanih cena i akciza u nadležnosti države.
Navedeni pokazatelji, sa konkretnim pokazateljima koji su između ostalog navedeni u obrazloženju, doprineli su da Vlada promeni kurs tržišne ekonomske politike sa monetarnog na fiskalno područje koje se ogleda u smanjenju javne potrošnje.
Prema tome, zaključak je da će ekonomija i finansije Srbije u 2009. godini biti pod nepovoljnim uticajem globalne finansijske i ekonomske krize, ali postavlja se pitanje da li je tome kraj? Da li su posledice svetske krize ukalkulisale i neke pogrešne poteze prethodnih vlada iz prethodnih vremenskih perioda ili će nas to tek zadesiti zbog, pre svega, uništenog domaćeg bankarskog sistema, a samo u 2008. godini banke su iskazale dobit od 32,3 milijarde dinara.
Zatim, loše sprovedene privatizacije kojom je finansirana potrošnja, i privatizaciona preduzeća nisu pokrenula novi investicioni ciklus, proizvodnju i zapošljavanje, što se odrazilo i na budžetske prihode i na socijalne doprinose. Koliki su dugovi u budžetu po osnovu privatizovanih preduzeća koja su uništena i zapala u tešku situaciju i da li se napušta faza liberalnog kapitalizma i prelazi u državni socijalizam?
Od stanja ukupnog i spoljnog duga sa novim zaduživanjima da ne govorimo, samo to poglavlje čini, čini mi se, 20 strana budžeta, a o izmenama takođe da ne govorimo, jer zapitaće nas neko - ko je sve to zadužio i u kom vremenskom periodu?
Samo podatak da je u budžetu planirano 30,4 milijarde dinara za otplatu kamata na domaće i inostrane kredite, a subvencije u privredi iznose 34 milijarde, govori sasvim dovoljno. Lako odricanje 23 milijarde dinara prihoda zbog jednostrane primene Sporazuma sa EU i ovih 30,4 milijarde otplate kamata predstavljaju polovinu planiranih smanjenja po rebalansu, a teret će podneti, kao što je već rečeno, državni službenici, neka ministarstva i lokalna samouprava.
Krenulo se od države koja počinje da štedi i to je prva pozitivna karakteristika.
Druga pozitivna karakteristika je da prihodnu stranu budžeta treba da popunjavaju bogatiji slojevi stanovništva, zbog toga i podržavamo izmene Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara kojim se povećava porez na luksuz, a odnosi se na porez na upotrebu motornih vozila, vazduhoplova, plovila i mobilnih telefona.
Naše zalaganje je zapravo da porez treba da se plati srazmerno snazi poreskih obveznika i treba naravno nastaviti sa daljim usklađivanjem. Tu je i nezaobilazno dodatno opterećenje korisnika duvana i vozača kao dežurnih obveznika, rekao bih, za zapušavanje budžetskih rupa.
Osvrnuo bih se kratko i na izmene finansijskog plana Republičkog fonda za PIO. Smanjenje prihoda po osnovu doprinosa za 24,4 milijarde dinara je direktno posledica smanjenja zarade i broja radnika koji ih primaju u prvom tromesečju ove 2009. godine. Napori i mere Vlade na podsticaje u privredi ne daju fiskalne efekte u državnoj kasi i tu nešto prosto nije dobro. U godišnjem planu izvorni prihodi čine samo 51,4% ukupnih prihoda Fonda, a mi i dalje vodimo politiku opterećenja novim penzionerima, a ne na prihodnu stranu.
Posebno je bitan zakon o zamrzavanju zarada u državnoj administraciji i javnom sektoru, koji takođe podržavamo, ali smatramo da ga je trebalo doneti možda i ranije, pre svega iz sledećih razloga. Država bi od početka godine i krize iskazala jednu nameru štednje, smanjenja budžetskog rashoda, i time unapred dala pozitivan primer drugima.
Zatim, plate u javnom sektoru bi bile u skladu sa tim zakonom i Vladom i kao takve bi bile kontrolisane kroz davanja saglasnosti na programe tih preduzeća, agencija i privrednih društava. Ova mera će dati efekte tek od sredine godine, jer se odnosi na plate za maj.
Naravno, podržavamo iznose od 40.000 dinara kao najnižu osnovicu za oporezivanje i smatramo nepotrebnim sva prethodna licitiranja koja su ostavila jedan krajnje negativan odjek i utisak u javnosti. Smatramo da treba precizirati period koji se koristi kao prosečna zarada u Srbiji.
Takođe, smatramo da treba izjednačiti osnovice za isplatu zarada, da to bude isti period, a ne zarade zaposlenih januar i februar, a za naknade članovima organa upravljanja oktobar prošle godine. Treba znati da su zarade u januaru mnogo manje u odnosu na oktobar, a u lokalnim javnim preduzećima zarade u januaru su na nivou istih iz 2008. godine.
Na početku sam istakao, podržavamo, naravno, ovaj zakon i dobre namere i zaista želimo da verujemo da će se sredstva koristiti samo po posebnom aktu Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Ima reč narodni poslanik Miloš Aligrudić, a posle njega narodni poslanik Vlajko Senić.

Mislim da je red da se u ovom domu kaže istina o onome što je danas na dnevnom redu i šta nam se događa. Danima vladajuća koalicija obmanjuje javnost da će se danas na dnevnom redu Narodne skupštine naći nekakav paket mera za borbu protiv recesije, što smo od pojedinih pripadnika vladajuće koalicije i danas čuli kada su govorili o rebalansu budžeta i paketu pratećih zakona.
Prva i osnovna istina je da Vlada Republike Srbije nije danas ništa drugo nego puka administracija Borisa Tadića. Ta puka administracija Borisa Tadića pokušava, kao što sam rekao, da obmane građane time što će reći – da je budžet, da je Zakon o budžetu, bio rebalans budžeta ili budžet to je isto, kao i prateći zakoni, da oni po sebi predstavljaju reakciju države i neku vrstu mera protiv recesije u kojoj se nalazimo.
To je, dame i gospodo, ako hoćete da budete pošteni prema sebi, netačno i nemoguće. Šta predstavlja budžet? Ovo pričam više zbog građana, i taj čuveni rebalans, pošto ne znam koliko svi razumeju šta to znači? Rebalans je isto što i budžet, a budžet je zakon kojim se određuje koliko državna administracija, najšire gledano, može da potroši para koje je prethodno država namakla putem poreza i taksi od poreskih obveznika.
Država te pare troši u opštem interesu – za podmirenje osnovnih potreba državnog aparata i one javne potrošnje koja ima veze neposredno sa državom i funkcionisanjem same države i supstrata države.
To je ono što je predmet današnje diskusije. Nikakve to veze nema sa standardom građana, nikakve to veze nema sa položajem privrede, nikakve to veze nema sa osposobljavanjem privrede da stane na svoje noge i omogući povećanje zaposlenih - kao što ste lagali, pa se dešava sasvim suprotno.
Nikakve to veze nema sa povećanjem penzija, što ste lagali, pa se dešava sasvim suprotno. Nikakve to veze nema sa dodelom paketa akcija u vrednosti od hiljadu evra za javna preduzeća, jer nema nikakve veze - što ste lagali, a dešava se suprotno.
Da je samo u ovome problem ni po jada. Problem je u tome što administracija Borisa Tadića iliti Vlada Republike Srbije pokušava da obmane građane da se eto kao trudi da napravi nekakve mere koje će sprečiti uticaj svetske recesije ili svetske finansijske krize na privredne tokove u Srbiji.
Ni jedna jedina mera do dan danas nije doneta, a ono što smo mi vama predlagali, iz političke sujete je ignorisano. Ne samo iz političke sujete, ignorisano je do sada ono što je sa naše strane predloženo i zbog toga što Vlada, odnosno prikupljena administracija Borisa Tadića sa raznih strana, nije ni sposobna da sačini jedan celovit program, jer da je sposobna da sačini celovit program, onda bi Mirko Cvetković, vama svaka čast, bio ovde, i ne samo branio rebalans budžeta i prateće zakone, nego bi branio mere koje Vlada Republike Srbije preduzima protiv recesije u Srbiji.
A ne može da ih brani jer tih mera nema. Isto kao što nije bilo do prošle nedelje ni sednice Vlade, na kojoj je bila jedna jedina tačka posvećena sporazumu sa MMF i kreditom, o kojem ste govorili i mahali njime i onim silnim milijardama evra nedeljama.
Nije bilo te sednice, nije bilo tačke dnevnog reda, pa zato smo juče izašli jer nemamo šta da vas pitamo. To je vaša politika. Vi na taj način mislite da vodite državu. Da, da je država naša politička prćija. Ali, država je država ovih građana koji u njoj pokušavaju da žive, rade i nešto zarade da bi mogli pristojno da žive. O tome ni jednog trenutka niste mislili, ni sad ne mislite.
Kakve veze ima rebalans budžeta sa ovim što su suštinska pitanja? Gde su vam mere koje će osposobiti privredu da reaguje? Da li vi razmišljate o tome šta će se desiti kada se smanji javna potrošnja, što je u redu, jer stezanje kaiša je mera koju mi predlažemo, prosto zato što nema novaca, jer ako vi nemate para, vi ne možete ni da trošite, što je logično?
Šta će se desiti kada padne druga vrsta potrošnje, ne javna potrošnja, kada nemate nijednu meru koja stimuliše potrošnju građana? Kako će biti neko stimulisan da proizvodi i da bilo šta izbaci na tržište ako je sve u kolapsu? Imate li vi odgovor na ta pitanja – naravno da nemate?
Naravno, pošto vi nemate odgovor na ta pitanja, a imate odgovor samo na jedno pitanje, kako da administracija Borisa Tadića potkrpi neplanirani budžetski deficit, jer da ste u stanju da ga planirate ne biste izlazili posle 2,5 ili 3 meseca rebalansom budžeta.
Kako ćete za tri meseca ponovo da potkrpljujete rupe neplaniranog budžetskog deficita, zato što ne umete da predvidite šta će se desiti sledećeg meseca, a to ste dokazali do sada? Je l' u takvu Vladu treba da građani imaju poverenja? Da li takvoj Vladi, takvoj administraciji Borisa Tadića ljudi treba da veruju da će živeti bolje?
Ja vam ne verujem, moji prijatelji, komšije i rodbina vam ne veruju. Ne veruju vam ljudi koje možete sresti na ulici, a treba da se sete u koga mogu da imaju poverenja i ko je bio u stanju da napravi makar kompaktnu Vladu, koja može da održi minimalnu stabilnost, ako ne da proizvede nešto što se zove privredni rast.
To je dame i gospodo iz vladajuće koalicije, iz Borisove administracije, vaš ključni problem. Ali, da je vaš, ni po jada, nego je problem građana Srbije. To je ono sa čime se vi danas suočavate i sa čime se građani Srbije suočavaju. Vrlo ćete teško iz toga izaći ukoliko nešto ne preduzmete – do sada ste preduzeli ništa. To je ono što je vaš rezultat rada. Tako izgleda vaš posao, tako izgleda i današnja sednica. Samo još jednu rečenicu bih rekao.
Paketi zakona koje ste predložili uz rebalans budžeta, koji nije ništa drugo nego priznanje da ste pogrešno napravili budžet pre četiri meseca. To je vrlo prosto – radite rebalans, ništa nije valjalo, a sada će kao da valja.
Sada ovi paketi zakona rade samo dve stvari. Prva stvar koju ovaj paket zakona uradi, to je da spreči dodatnu javnu potrošnju, pa se tamo uskraćuje mogućnost potrošnje pojedinim segmentima, što kažem da nije mnogo strašna stvar.
S druge strane, drugi paket zakona u susret tome pokušava da skine sa grbače građana još sredstava, još novca – da bi ste pokrili neplanirani budžetski deficit.
Građani Srbije moraju da znaju šta vi danas ovde radite, a ne da slušaju priče o tome kako vi danas Narodnoj skupštini Republike Srbije predlažete neki paket mera za izlazak iz krize i protiv recesije – to prosto nije tačno i bilo bi pošteno da to kažete.

Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić, posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovana gospođo Dragutinović, poštovana gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, kada govorim o rebalansu pre svega bih se osvrnuo na aspekt finansiranja budžeta. Mislim da je malo rečeno po tom pitanju u ovoj raspravi.
Rekao bih nešto i o reformama koje moraju da prate ovaj rebalans budžeta, rekao bih o nekoje solidarnosti unutar Vlade koja treba da postoji, ukoliko ove mere treba i hoćemo svi zajedno da daju rezultate i o nekoj politici koju Vlada mora da vodi, koja mora da postoji, bez obzira što postoji ekonomska kriza.
Deficit iznosi 90 milijardi dinara. Kada pogledate predlog budžeta vidite da je on u stvari 70 milijardi dinara, ali građana radi moramo da kažemo da je to konsolidovani deficit. Dakle, da u 90 milijardi dinara ulazi deficit – centralni deficit države, deficit opština, lokalnih samouprava, Javnog preduzeća Putevi, odnosno ulazi deficit opštine i gradova, kao što sam rekao.
Dakle, bez obzira privredni subjekti koji se nalaze na nižem nivou Vlade Republike Srbije su ti koji se eventualno zadužuju, a to su na primer Javno preduzeće Putevi – država je garant koja garantuje da će taj dug biti vraćen i zbog toga ta sredstva predstavljaju javni dug.
Kada to posmatramo u celini, onda je ukupno finansiranje deficita i javnog duga negde oko 218 milijardi dinara, a od toga je ukupna otplata glavnice duga 147 milijardi 924 miliona dinara. Dakle, ta razlika između 218 i 147 predstavlja u stvari to neto finansiranje od 70 milijardi dinara, na osnovu koga mi pokrivamo, da kažem, budžetski deficit koji je iskazan u ovom rebalansu budžeta.
Građani treba da znaju da se taj deo od 147 milijardi dinara deli tako što na otplatu duga domaćim kreditorima ide 131 milijarda dinara, stranim 13 milijardi dinara i da su dospele garancije stranim kreditorima oko 4 milijardi dinara. I da u stvari mi imamo u ovom predlogu budžeta ukupno povećanje finansiranja u odnosu na predlog budžeta iz 2009. godine od 125 milijardi dinara, što je otprilike na nivou otplate glavnice domaćim kreditorima. Mi vidimo da se u obrazloženju zakona navodi iznos 120 milijardi dinara kao otplata glavnice za domaće hartije od vrednosti.
Indirektno možemo da zaključimo da, s obzirom da se jedan deo ovog iznosa, otprilike 30 milijardi, odnosi na već emitovane hartije od vrednosti, da je ostalo 90 milijardi dinara i da to korespondira u stvari sa tim konsolidovanim deficitom koji je na nivou 3% društvenog proizvoda i to otprilike predstavlja iznos repos toka kod NB negde sredinom aprila 2009. godine.
S obzirom da očekujemo da će u drugoj polovini godine doći do pada tražnje i da će deflacija koja postoji u međunarodnom okruženju dovesti do toga da će biti lakše da se održi ciljani nivo inflacije, pretpostavljamo da će u nekom narednom periodu NBS omogućiti nižim kamatnim stopama da se ta sredstva koja postoje u repos toku preusmere u državne hartije od vrednosti. To je transparentno finansiranje tekućeg stanja koje je prouzrokovano tekućim makroekonomskim kretanjima.
To je nešto na šta Vlada Republike Srbije reaguje i to je sasvim normalna stvar, s obzirom na činjenicu da se projekcije ekonomskih kretanja u svetu menjaju svaki dan, ali ako pogledamo prognoze MMF svakih mesec dana u poslednje vreme sve nažalost dobijamo sve lošiju i lošiju projekciju.
Rekao bih da ne stoje optužbe da Vlada Republike Srbije ne zna šta radi, ako posmatramo to na globalnom nivou, onda ne zna šta radi ni MMF, ni SB, ni Vlada SAD, niti vlade vodećih zemalja EU, odnosno sve te vlade zajedno, kao i Vlada Republike Srbije, rade onako kako nameću tekuće okolnosti. Ovo je najveća ekonomska kriza koja postoji posle velike depresije i sasvim je normalno da dnevno morate da prilagođavate svoju ekonomsku politiku.
Ono što može da bude dobra stvar u svemu ovome da je ovo možda prilika za reforme koje nisu, i to treba reći otvoreno, učinjene u proteklih 8 ili 9 godina, ekonomska konjunktura je bila mnogo bolja i omogućavala je da se lagodnije živi. Lagodnije je živela država, lagodnije je živela porodica, lagodnije su živeli svi građani pojedinačno, jer je ekonomija rasla i sada je nažalost došao jedan trenutak kada se taj račun i ta crta iznenada, i rekao bih, neočekivano podvlači, i svi se, od svakog čoveka pa do države, prilagođavamo svemu tome.
Da se u budućnosti takve stvari ne bi dešavale, mislim da je važno da razmišljamo svi zajedno o reformi javnog sektora, ali ne samo o reformi javnog sektora, ovoj prinudnoj koju smo morali da učinimo, zato što ne bismo mogli da opstanemo kao država, već o strateškoj reformi javnog sektora, prilagođavanju javnog sektora veličini naše ekonomije, veličini naše države.
Da razmišljamo o tome na koji način možemo da smanjimo deficit između izvoza i uvoza, jer nam aranžman koji ćemo potpisati sa MMF omogućava da u narednih godinu-dve dana zadržimo tu spoljašnju likvidnost, ali to nije model ekonomije koju u narednom periodu možemo beskonačno da koristimo. Smanjiće se prihodi od privatizacije. Ne znamo ni sada da procenimo kakvo će biti kreditno tržište posle prolaska svetske ekonomske krize.
Srbija mora svoj javni sektor da svede na projekciju naše buduće ekonomije, a to podrazumeva, pre svega, smanjenje izdataka ka različitim javnim fondovima, restruktuiranje tih fondova i ono što su naveli neki poslanici opozicije, ali to nije ništa novo, činjenicu da se 40% penzija danas finansira iz budžeta Republike Srbije, a moramo da znamo da to nije nešto što se dešava u poslednjih nekoliko godina.
Moramo da znamo da je penzioni fond decenijama uništavan, da krajem 2000. godine penzije i druge beneficije nisu ni postojale. Praktično, na ovaj put se tek vraćamo i zbog toga je važno da reforme koje nam slede upravo koncentrišu na to da u budućnosti ne moramo da gasimo požar, već da možemo normalno da projektujemo svoju ekonomiju.
Treća stvar koja je važna je solidarnost Vlade, to je jedna poruka koja znači da kroz ovu krizu Srbija sa ovom Vladom može da prođe samo ako Vlada bude funkcionisala kao celina. Ne može kriza da se prebrodi tako što će Vlada funkcionisati kao politička koalicija stranaka u kojoj će svaka stranka gledati da izađe što manje oštećena.
Jer je normalno kada je kriza, kada su ljudi nezadovoljni da stranke koje se nalaze na vlasti trpe rejtingom, trpe popularnošću i nekim drugim stvarima. U tom smislu, preraspodela odgovornosti i trpnja, ako mogu tako da kažem, normalno moraju da budu bar proporcionalna učešće u vladi.
Teško može da opstane jedan mehanizam ukoliko su neki zaduženi samo za popularne poteze, a neki za nepopularne poteze, jer je ovo godina koja će odlučiti i omogućiti da kriza bude prevaziđena i da do kraja mandata ispunimo obećanja zbog kojih su građani glasali za koaliciju ZES tokom 2008. godine.
Na kraju, hoću da kažem da Vlada Srbije, bez obzira na tešku ekonomsku krizu, mora da vodi politiku zbog koje su opet građani glasali za koaliciju ZES, a to je politika ulaska u EU, to je politika koja podrazumeva aktivno učešće u Partnerstvu za mir.
To je politika koja može samo da se kreće još brže ka tim ciljevima, a nikako ekonomska kriza ne sme, i neće i ne treba da posluži za revidiranje takve politike.
Zbog toga hoću da pozdravim, na primer, činjenicu da je Vlada donela određene odluke u tom pravcu. Hoću da kažem da je dobro što je juče ministar inostranih poslova boravio u SAD, bez obzira na neke maliciozne kritike, tipa da li se sastao sa sagovornicima na odgovarajućem nivou.
Mislim da budućnost Srbije, bez obzira na ovu krizu, ne sme da bude zamagljena i ona jeste u partnerstvu sa EU, ona jeste u dobrim odnosima sa SAD, ona jeste u saradnji sa Kinom i Rusijom. Ali, pre svega, ako pogledate ekonomiju i strukturu naše zemlje videćete koji su naši partneri bez kojih Srbija nije preživela u proteklih 8 godina i ne može da preživi u narednih 10 ili 15 godina.
To je element politike Vlade Republike Srbije koji mora da ostane na snazi, bez obzira na ekonomsku krizu, jer je on garant da ćemo vođenjem takve politike ostaviti perspektivu da kada kriza prođe nastave se investicije iz onih delova sveta odakle su najviše dolazile posle 2000. godine, a videćete i predlogom nekih amandmana da takvih investicija ima i iz Kine, Rusije, ali najvećim delom iz EU. Hvala.