Gospođo Dragutinović, gospodine Obradoviću, dame i gospodo narodni poslanici, način na koji je otvorena današnja rasprava možda najbolje govori o suštini problema u kojem se nalazi naša zemlja, problema koji se samo ispoljava u motivima koji nas dovode do rasprave o rebalansu budžeta.
Gospođo Dragutinović, jako je teško vas kritikovati, a pri tom ne ponuditi alternativu. Obično alternativa postoji, ali sticajem mnogo faktora mi smo danas u slepoj ulici. Zato je zaista potpuno besmisleno govoriti o novcu koji nam je potreban kada svi znamo da novca nema ili kritikovati ovaj rebalans budžeta kada svi znamo kako smo do rebalansa došli.
Ne mogu vas da pitam gde je Vlada, a mislim da nam je danas potrebna, ne da bi se svađali, nego da bismo pokušali da vratimo sigurnost u krug kojem pripadamo kao vlast i opozicija, krug ljudi koji odlučuju o budućnosti ove zemlje. Nije nam potreban optimizam jer nema razloga za tako nešto, ali je potrebno vratiti sigurnost i red u društvo.
Zato ostaće da lebdi bez pravog odgovora ovde u vazduhu među nama pitanje koje je jedino važno: da li vi imate 126 poslanika za ovaj rebalans budžeta, gospođo Dragutinović. Jer ako nemate 126 poslanika, zbog toga što niste u stanju da odgovorite ambicijama, apetitima, iskrenim potrebama partija vaše vladajuće koalicije, onda mi kao LDP razmišljamo o MMF-u, a ne o vašem rebalansu budžeta, jer je u ovom trenutku za našu zemlju najvažniji aranžman sa MMF. Ako nema tog aranžmana, onda nećemo moći da se pridržavamo ni za ruševine tog sveta koji se klati već 20 godina i pri tom ruši.
Puno ste toga rekli i manje ili više sve je to tačno. Vi ste u svom mandatu pred parlament izašli sa dva rebalansa i jednim budžetom. Neću sada da poentiram na vašim rečenicama u kojima ste rekli obraćajući nam se, da su u avgustu i septembru bili već jasno uočljivi trendovi nadolazeće krize. Zapisao sam. Industrijska proizvodnja pada itd, da ne govorimo sada o tome.
Ali vas moram podsetiti da je rebalans budžeta, onaj prvi o kom smo raspravljali pre šest meseci, bio benzin kojim smo gasili požar. Neko je za to odgovoran.
Za to je odgovorna vaša vladajuća koalicija, koja je napravljena na osnovama koji su zadovoljavale formu, ali ne i suštinu. Cena 128 poslanika koji su podržali formiranje Vlade u međuvremenu je postala i suviše visoka.
Bez tog rebalansa budžeta i onog čuvenog povećanja penzija za 10% naša ekonomska situacija danas bi bila makar nešto povoljnija, a svi zajedno bismo mogli da odgovorimo sa više razuma na pitanje penzionera koje nam sada postavljaju – a gde je to u realnom životu? U tom trenutku je evro vredeo između 77 i 80 dinara, a danas se kreće oko 94-95, tako da smo plaćajući cenu političkih dogovora negirali vrednosti na kojima su oni pravljeni.
Mere sa kojima ste izašli pred nas u oktobru su bile delom odgovor na ono što smo i sami tražili, recimo, osiguranje depozita, ali su te mere, gospođo Dragutinović, stupile na snagu u januaru, kada smo konačno pronašli prostora da o tome razgovaramo u Skupštini i za tako nešto glasamo.
Zašto sve to govorim? Zato što je sada jako važno uveriti građane ove zemlje da su parlament i Vlada sposobni da zaštite one elementarne interese koji su mnogo širi od političkog koncepta kojem pripadate vi ili LDP, ili bilo ko drugi ovde u Skupštini.
Svi mi znamo da nema novca, ali isto tako siguran sam da vam je vrlo dobro poznat uzrok naše krize i velika razlika, svakog dana sve veća, između onoga što pokreće našu krizu i onoga što je generator krize u svetu.
MMF smo želeli 2007. godine i to je bila osnova našeg ekonomskog programa, aranžman sa MMF koji će uvesti neophodan red u naše javne finansije, s obzirom da Vlada na tako nešto nije spremna. Želeli smo ga 2008. godine, podržali smo vaš dogovor sa MMF-om kada je napravljen, ali bi voleli da dobijemo odgovor od premijera, koga nema, da li postoji politička infrastruktura koja će taj dogovor realizovati?
Možemo mi srušiti na budžetu vašu vladajuću koaliciju i otići u izbore, ali nakon tih izbora ćemo opet voditi ovakve razgovore, jer će nas čekati još veća rupa u kasi iz koje treba da podelimo novac koga nema. Zato nemamo puno razumevanja za to jeftino poentiranje na procentima.
Oronulim budžetima svakog ministarstva ili neispunjenim obavezama nema u Srbiji prostora za štednju i to je velika istina, jer smo siromašno društvo. Mi u 2009. godini možemo da maštamo o formatu iz 89, o štednji se može govoriti u EU, ali ne u Srbiji.
Ovde možemo govoriti o velikom odricanju, i to tako treba reći, a za odricanje je potrebna politika. Politike nema. Sa vama ne možemo da vodimo tu raspravu.
Mi smo više puta jasno pokazali spremnost da pomognemo ovoj zemlji, ne vlasti ili drugim partijama iz opozicije, nego ovoj zemlji, ali ste nam vi kao Vlada tako nešto onemogućili. Vas su događaji pregazili i sada svi zajedno pokušavamo da umanjimo štetu sa kojom se suočavamo.
Iz krize ćemo izaći onog trenutka kada postanemo brži od događaja i onog trenutka kada, umesto posledicama, počnemo da se bavimo uzrocima naših problema. A uzroci nisu u referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke, uzroci nisu u prevelikom rashodu za penzionere, nego su uzroci u pogrešnoj politici koja je ovu zemlju nemilosrdno uništavala 20 godina.
Za to su odgovorne neke druge generacije, a sada smo mi ti koji treba da na tim ruševinama stvorimo neki novi smisao. Zato je potrebna politika, potpuno drugačiji regionalni odnosi, momentalno pomirenje sa zemljama sa kojima smo u nesporazumu, sa Makedonijom, Crnom Gorom, bolje odnosi i sa Hrvatskom i Bosnom. To su tržišta na kojima imamo suficit.
Potrebna je iskrena opredeljenost u procesu evropskih integracija, prihvatanje zakona koji su nam potrebni. Nema tu puno šta da se uzme u budžetu pa stavi na neko drugo mesto, ali država treba da se povuče iz onog prostora u kojem, ne samo da ne koristi šanse koje joj se pružaju, već stvara štetu.
Potreban nam je potpuno drugačiji zakon o planiranju i izgradnje ako želimo strane investicije. One više neće dolaziti onako kako su dolazile u poslednjih nekoliko godina, jer ih je znatno teže dobiti. Nismo konkurentni.
Potreban nam je i novi antimonopolski zakon. Jednostrano primenjujemo Privremeni trgovinski sporazum sa EU i jedina smo zemlja koja se na tako nešto odlučila. To je međukorak, a ne trajno stanje. Taj međukorak će uskoro postati kontraproduktivan. On već sada guši našu poljoprivredu. Dvadeset posti američkog "dži di pija" proističe iz poljoprivrede, zato je poljoprivreda važna i za Srbiju, razvijeni agroindustrijski sektor. Od toga nema ništa, zbog nepostojanja zakona i političke ideje.
Teško je voditi socijalnu politiku u Srbiji, ali ste napravili grešku kada ste ustanovili da su penzioneri najugroženiji u krizi. Nisu, ova kriza najviše pogađa generacije koje traže prvi posao i roditelje tih generacija koji su na izmaku svog radnog veka, a njihova radna mesta su ugrožena upravo zbog toga, pa bez poslova ostaju, a pri tom nemaju pravo na penziju. To su najugroženije kategorije u našem društvu danas.
Bilo bi dobro kada bi analizirajući probleme rasta naše privrede, potpuno haotične spoljne trgovine, kada bi analizirajući cene u Srbiji mi mogli od vas da čujemo kako mislite da rešite te anomalije?
Nismo mi samo u problemu zbog toga što su nam se zatvorila inostrana tržišta, mnogo više smo u problemu zbog činjenice da smo uglavnom na tim tržištima nudili kamen za kupus, jer nam je industrija uništena i odavno više ne možemo da budemo konkurentni ni po količini, ni po kvalitetu. I ono malo vrednog što stvorimo, mi vrlo brzo obesmislimo.
Ako govorimo o cenama, odgovor na ceni je drugačiji od onog koji se može naslutiti nakon vašeg uvodnog izlaganja. Cene u Srbiji su i dalje vrlo visoke.
Da je ovde ministar ekonomije, rekao bih mu da greši, pošto je njegov stav da su cene, iako visoke, očigledno prihvatljive, jer ljudi kupuju robu. Ljudi su prinuđeni da je kupuju i kupuju manje od onog što bi kupili i po većoj ceni nego što bi platili, zato što ih je država na to osudila.
Konkurencija, to nam je potrebno. Tako dolazimo do suštine reformi koje moraju biti sprovedene u ovoj zemlji da bi se promenile ekonomske prilike, izgradnja efikasne države i definisanje nove ekonomske politike.
Efikasna država nije ona država u kojoj smo mi deo vladajuće koalicije ili bilo ko drugu, umesto onog dela koji je danas nesposoban, nego je efikasna država koja funkcionalno ispunjava svoje obaveze, koja zna gde joj je mesto, koja unutar sebe i prava i obaveze definiše na takav način da se ostvaruju na pravoj adresi.
Decentralizacija, gospođo Dragutinović. To je takođe ono što nam je potrebno.
Uskraćeni su budžeti lokalnih samouprava. Zašto nije vraćena imovina, ona koju nam je Milošević oduzeo 1996. godine? To ne možemo da razumemo. Ako postoji neki objektivni razlog, pomozite nam da ga shvatimo, pa da vidimo kako ćemo što pre izaći iz paradoksa u kome je objektivno prihvatljivo nešto što je suštinski neodrživo.
Moramo da vratimo imovinu onima kojima je ta imovina oduzeta, pa da onda tim lokalnim samoupravama u opštinama po Srbiji kažemo neka vam bude onako kako radite, ako radite dobro biće vam dobro, ako radite loše onda podelite sudbinu onih koji su nesposobni. Zato je ovo mnogo viša priča o politici, najmanje o jednom rebalansu budžeta.
Šta je ono što smo mislili da ste morali da uradite? Morali ste da se konsultujete ne samo sa nama nego i sa svima onima koji treba da žive ovaj budžet koji predlažete, sa onima koji treba da ga napune, sa onima koji ga troše. Toga nije bilo.
Naša Privredna komora je degradirana. Svaki uspešan čovek u Srbiji je pomalo lopov jer je to pravilo uspeha u ovoj zemlji, drugačije ne može. Svaka partija u ovoj Srbiji je pomalo lopovska, jer smo sami stvorili takav ambijent.
Ovaj parlament dve godine ne pokazuje sluh za našu ideju redefinisanja odnosa politike i poslovnog sveta. Svaki političar koji se sretne sa poslovnim čovekom samo je u Srbiji lopov i korumpiran i svaki poslovni čovek koji se sretne sa političarem samo je u Srbiji lopov i korumpiran i nigde više u normalnom svetu.
Cela planeta je košnica susreta na kojima se ukrštaju interesi politike i ekonomije, a mi smo za začaurili u ovu zgradu, drugi su se začaurili u svoje solitere u kojima se krije propast njihovih banaka ili finansijskih imperija i svi zajedno režimo jedni na druge nesvesni da svako tu ima svoje mesto i svoju ulogu.
Neka nam Vlada kaže gde je to mesto za Vladu, gde je mesto za parlament, gde je mesto za poslovni svet, gde je mesto za sindikate. Nemojte da se varate atmosferu da ćete uvođenjem PDV u skupštinsku menzu rešiti probleme ove zemlje.
Praktično ne postoji nijedna institucija u zemlji, parlament je bez ikakve podrške, stranke su to odavno, one nisu autoriteti koji su nam potrebni, naša crkva se postarala dovoljno za sebe, privredni svet takođe. Gde se nalaze lideri ovoga društva koji će pokrenuti zemlju i omogućiti joj da izdrži da pređe taj jako težak put koji je pred nama ukoliko se pronađe podrška za sporazum sa MMF?
U pravu je kolega iz DSS, neko taj novac treba da vrati. Ima ovde među nama koji smo u vlasti i u opoziciji, srećemo se međusobno sa našom decom. Ne bih hteo da njima ostavimo sve to tako haotično. Pokažite nam gde je prostor da se napravi neki dogovor. Otvorite vrata da u tome učestvujemo. Tu prostora u ekonomiji nema.
Iskreno opredeljenje za Evropu, rešavanje problema koji su stvoreni bez nekakvog racionalnog obrazloženja i povoda koji smo sami stvorili, saopštavanje istine društvu, nisu nama potrebne prognoze MMF, nama je potrebna istina koja će promeniti ovu zemlju i red.
Ako imate većinu neka ta većina izađe pred parlament i neka traži podršku za sebe, a ako većinu nemate za ovaj budžet, onda to recite odmah na početku, da vidimo šta ćemo da radimo. Ne zaboravite da i u jednom i u drugom slučaju problemi sa kojima se suočavamo, okolnosti koje su nas dovele u ovaj rebalans budžeta, mogu biti rešene jedino ako svako od poslanika u ovoj sali, svako od ljudi u ovoj zemlji, bude znao šta se od njega očekuje i bude u prilici da ta očekivanja ispuni, pošto sam siguran da niko ne uživa zbog stanja u kojem se danas nalazimo.
Mi ćemo danas dosta kritikovati u raspravi pojedina rešenja, predložiti izvesne korekcije, ali to ne menja suštinu svega onog što sam pokušao da vam kažem. Nadam se da ste me razumeli kao predstavnik Vlade, ne mislim kao ministar finansija.