Poštovana potpredsednice, predsedništvo, poštovani ministri, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS dala je podršku Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu prilikom usvajanja 13. decembra 2008. godine. Takođe, naša poslanička grupa je dala podršku Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o PIO, koji je ovaj parlament usvojio početkom januara ove godine.
Argumenti zbog kojih smo se opredelili da damo podršku budžetu i pomenutom zakonu po našoj proceni su se potpuno obistinili u periodu od ova četiri meseca. Tada smo ukazali da će ekonomska i finansijska kriza u svetu uticati na stanje u našoj državi, sa izraženim tendencijama pada bruto društvenog proizvoda, da će padati proizvodnja, da će doći do smanjenja broja zaposlenih, da će se smanjiti kupovna moć stanovništva i da će to najviše pogoditi najsiromašnije građane Srbije, a među njima ogroman broj penzionera.
Posebno smo se založili da se posveti posebna pažnja socijalno ugroženim grupacijama stanovništva Srbije, što je Vlada i prihvatila opredeljenjem preko tri milijarde dinara za pomoć onim porodicama i građanima koji će biti najviše pogođeni u ovoj ekonomskoj i finansijskoj krizi. Takođe smo insistirali na ostvarivanju principa socijalne pravde i solidarnosti kao jednom od osnovnih prioriteta prilikom formiranja i izbora ove vlade. Založili smo se da se prioritet mora dati očuvanju radnih mesta, kao i socijalni dijalog sa radnicima, odnosno njihovim predstavnicima, sindikatima.
Posebno smo iskazali potrebu očuvanja dostignutog nivoa penzija i njihovog redovnog isplaćivanja. Svedoci smo da se taj cilj ostvaruje – penzije se redovno isplaćuju, a prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu je momentalno sada 64%.
Podsetiću da smo ukazali da rešenja u Zakonu o budžetu i o Zakonu o PIO jesu svojevrsni zaštitni mehanizmi i garancija da se penzije neće smanjivati. No, i pored toga imamo blizu 500.000 penzionera koji se nalaze u zoni siromaštva. Očekujemo da će se njihovi problemi rešavati iz opredeljenih sredstava budžeta za socijalno najugroženije građane. U vreme razmatranja budžeta predložili smo, a Vlada je prihvatila, da se svaka tri meseca, to praktično znači sada, analizira stanje i preduzimaju dodatne mere i aktivnosti. Ovaj predlog rebalansa budžeta smatramo kao predlog dodatnih mera kako bi se ublažile posledice ekonomske i finansijske krize i naša poslanička grupa PUPS to podržava. Poslanička grupa PUPS, u vezi sa konkretnim Predlogom zakona o rebalansu budžeta za 2009. godinu, smatra izbalansiranim u odnosu na potrebe daljeg razvoja i nastavka investiranja i pomoći u očuvanju prirodnih resursa, s jedne strane, i očuvanju dostignutog stepena socijalne sigurnosti građana i njihovog standarda, sa druge strane.
U tom smislu pozdravljamo odluku Vlade da se odustane od prvobitnog plana oporezivanja plata i penzija, a rešenje traži u smanjenju državnih troškova. Naša poslanička grupa to pozdravlja i podržava.
Naša je procena da tu ima još prostora za smanjenje ukupnih troškova. U ogromnim državnim institucijama kod materijalnih izdataka i skrivenih kanala za trošenje sredstava poreskih obveznika, uostalom to sam tako i razumeo u uvodnom izlaganju uvažene ministarke.
Insistiramo na većoj disciplini i odgovornosti poreskih obveznika, a posebno kada su u pitanju obaveze prema Fondu PIO i Fondu za zdravstvo. Ukazujemo na mogućnost ogromnih ušteda doslednom primenom i poštovanjem Zakona o javnim nabavkama. Prema našoj proceni u ovom sektoru kriju se velike rezerve za smanjenje troškova i uštede. One bi se mogle meriti desetinama milijardi dinara. Smatramo da u tom smislu treba izmeniti i dopuniti Zakon o javnim nabavkama.
Kada je u pitanju predlog rebalansa finansijskog plana PIO, smatramo da je dobro izbalansiran, da obezbeđuje realizaciju osnovnih principa stečenih prava iz PIO, zaštitu prava na oporavak penzionera i principa stečenih zakonom već utvrđenih prava i obaveza.
Poslanička grupa PUPS smatra da finansijskim planom Fonda PIO su obezbeđena sredstva za redovnu isplatu penzija na nivou isplaćenih penzija za januar 2009. godine. Imajući u vidu naša opredeljenja i stavove koje iskazujemo u kontinuitetu od konstituisanja ovog parlamenta, a posebno u raspravama o rebalansu budžeta za 2008. godinu, zatim budžeta za 2009. godinu i ovog rebalansa budžeta, poslanička grupa PUPS smatra da treba dati podršku zakonu o rebalansu budžeta za 2009. godinu, kao i predlogu rebalansa finansijskog plana Fonda PIO, i u tom smislu u danu za glasanje naša poslanička grupa će glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Pastor Balint, predstavnik Poslaničke grupe Manjina. Molim vas samo da se registrujete u elektronskom sistemu.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SVM je svestan u kakvoj se ekonomskoj krizi Srbija nalazi, ne samo Srbija nego i ceo region, cela Evropa, možemo reći i ceo svet.
Zbog toga nismo podneli nijedan amandman. Ne zbog toga što smatramo da je sve idealno u predloženom rebalansu budžeta, nego zbog toga što smo svesni i toga da para nažalost nema. Svesni smo i toga da Vlada nije imala drugačiji izbor.
Vidimo da su sve parlamentarne stranke na neki način i u nekoj meri nezadovoljne, vidimo da su svi članovi Vlade mislim bez izuzetka nezadovoljni i to pokazuje da ovaj rebalans nije idealan, ali da drugog izlaza nema. Uvek smo bili stranka koja je prihvatala realnost, koja je živela u realnosti i iz tog razloga nismo podneli nijedan amandman.
Naravno da bih mogao da navedem kojim pozicijama, kojim brojkama nismo zadovoljni iz predloženog rebalansa budžeta. To je pre svega poljoprivreda. Svi znamo da će subvencije u poljoprivredi biti smanjene sa 18,2 milijarde dinara na 13,7 milijardi dinara. To je vrlo loše kada znamo da uzgajivači duvana još uvek nisu dobili subvencije i za prošlu godinu, pre svega oni uzgajivači duvana koji uzgajaju sortu "berlej" i "orijental".
Znamo i to da će lokalnim samoupravama biti uzete od namenskog transfera 15 milijardi dinara i to nikako ne možemo smatrati dobrim rešenjem, ali je Vlada, siguran sam, procenila da drugog rešenja nema i da je to zbog toga učinjeno.
Nismo zadovoljni ni pozicijama nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kojima će biti smanjen novac sa 200 miliona na 141,6 miliona dinara, ali isto tako moram da kažem da smo bili zadovoljni prethodnih godina kada je iz godine u godinu uvek bila povećavana suma koju su nacionalni saveti nacionalnih manjina dobijali.
Nismo zadovoljni ni sredstvima kojima će raspolagati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ovo ministarstvo je veoma bitno i važno, pre svega zbog toga što još uvek nije donet zakon o nacionalnim savetima i da nema tog ministarstva opet ne bismo znali koji je organ, koje je ministarstvo nadležno za izradu nacrta zakona o načinu izbora, finansiranju i nadležnostima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nismo zadovoljni ni sa pozicijama Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije. Mislim da u ovom trenutku, kada je ova vlada formirana na osnovu zajedničkog stremljenja ka ulasku u EU, ne mogu se smanjivati sredstva Kancelariji za evropske integracije, i to sa 120 na 95,6 miliona dinara.
Nismo zadovoljni ni pozicijama Narodne skupštine Republike Srbije, jer bez obzira na hajku koja je vođena protiv ovog cenjenog doma zadnjih nedelja i meseci, bez obzira na hajku koja je vođena protiv pojedinih narodnih poslanika, Narodna skupština bi ipak trebalo da ima veća sredstva, jer nije sve u dnevnicama, nije sve u putnim troškovima, nije sve u platama poslanika i zbog toga nismo zadovoljni.
Nismo zadovoljni jer će sredstva parlamenta biti smanjena na svega 749 miliona dinara, a podsećam vas u prethodnim godinama je to bilo dve milijarde, u onoj prethodnoj 2,2 milijarde dinara, a pre tri godine 3,6 milijardi dinara.
Zbog toga će, nažalost, na primer, stati jedna vrlo korisna akcija prevođenja zakona na jezike nacionalnih manjina, između tih jezika i na mađarski jezik. Ta akcije je bila vrlo uspešna i korisna u 2008. godini, a nažalost u ovoj godini parlament neće imati sredstva za taj cilj. Nije sve u dnevnicama, nije sve u poslaničkim platama i parlament bi trebalo da ima mnogo veća sredstva.
Nismo zadovoljni ovim ciframa, ali prihvatamo realnost i da je samo ovo problem mi bismo bili spremni, bez obzira na sve, da glasamo za ovaj predloženi rebalans za 2009. godinu. Ali, postoji jedan malo veći problem. Taj malo veći problem se zove Ustav Republike Srbije.
Meni je veoma žao što je gospođa Dragutinović Vojvodinu spomenula samo u dva navrata danas kada je govorila, odnosno kada je predstavljala ovaj predlog rebalansa budžeta. Rekla je da će transferi za obrazovanje za AP Vojvodinu biti povećani, što je tačno, i rekla je da se državni deficit, deficit autonomnih pokrajina i deficit lokalnih samouprava ne može povećavati, pa među tim nivoima vlasti ni deficit AP Vojvodine. I to je sve što ste rekli danas za pola sata u vezi AP Vojvodine.
Uopšte me niste ubedili, uopšte niste ubedili narodne poslanike SVM i LSV o tome da je predloženi rebalans budžeta u skladu sa Ustavom Republike Srbije, pre svega sa članom 184. Ustava Republike Srbije. Niste ni pokušali da date objašnjenje i da demantujete sve ono o čemu smo mi govorili juče i prekjuče pred novinarima tu u Domu Narodne skupštine.
Ne znam šta je tu razlog, zašto niste iskoristili mogućnost da nas ubedite u to da nismo u pravu, da nas ubedite u to da je ovaj predloženi rebalans budžeta u skladu sa Ustavom. I sada vam tvrdim da nije u skladu sa Ustavom, a vi niste ni reč rekli o celoj ovoj materiji.
Mislim da postoji ogroman politički problem kada Vlada dostavi na usvajanje parlamentu jedan predlog koji nije u skladu sa Ustavom. To je onda ogroman problem jer se dovodi u pitanje demokratsko funkcionisanje jedne države.
Mi nismo glasali za ovaj ustav kada je donet iz dva razloga. Jedan je bio taj što u to vreme nismo imali narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je objektivan razlog. A postoji i subjektivan razlog, na primer, na referendumu nisam glasao za potvrđivanje ovog Ustava zbog toga što smatram da nije dobar u sadašnje vreme za Republiku Srbiju, za AP Vojvodinu, kao dela Republike Srbije i iz još nekih razloga.
Kad ste već doneli ovaj ustav ogromnom većinom pre nekoliko godina, onda bi ovaj ustav trebalo da bude poštovan i ne bi trebalo selektivno da se poštuju određene odredbe, a da se određene odredbe ne poštuju iz važećeg Ustava Republike Srbije.
Juče i prekjuče sam rekao u Narodnoj skupštini da je Vojvodina donela budžet od 59,8 milijardi dinara za tekuću godinu, a da je predloženim rebalansom predviđeno svega 46 milijardi dinara.
Nisam čuo danas od vas, gospođo ministarka, protiv argumente i nisam čuo od vas druge brojke, želeo sam to da čujem, pa da vidim da eventualno nismo u pravu i da možemo reći – da, slažemo se, predloženi rebalans je u skladu sa Ustavom i mi ćemo svakako podržati rebalans.
To nisam u mogućnosti da učinim jer su brojke egzaktna stvar i ove brojke govore da Vojvodina neće biti u mogućnosti da koristi sedam posto budžeta Republike Srbije. Neće biti u mogućnosti zbog toga što, ukoliko gledamo jednu stranu budžeta, primanja Republike Srbije, onda je to 6,4 posto budžeta, koliko je predviđeno.
Ako gledamo rashodnu stranu, drugu stranu budžeta Republike Srbije, onda je slika još katastrofičnija, onda je to svega 5,7% republičkog budžeta.
Gospođo Dragutinović, juče smo od vas svašta čuli tu u holu u Narodnoj skupštini, rekli ste da sedam posto treba računati od prihoda Republike Srbije. Ne znam zašto je to tako, jer ako bi to bilo tako, onda po analogiji bi to tako trebalo računati i za finansiranje političkih stranaka. Nije isti zakon, ali sistem treba da bude isti. Ako polazimo od prihoda kod jedne tematike, onda treba da polazimo od prihoda i kod druge tematike, ali to nije definisano za Vojvodinu i nije dobro što nije definisano, ali to nije naša krivica, što nije egzaktno to regulisano.
Ako gledamo prihode, još jednom da ponovim, to je svega 6,4 % budžeta i AP Vojvodina ne bi mogla u tekućoj godini da troši sedam posto od republičkog budžeta.
Znam, vi ćete sad reći da su pozicije prihoda i rashoda Republike takve i da niste menjali član 4. koji reguliše poziciju AP Vojvodine. To su pokušali vaši državni sekretari da objasne i na odboru za finansije pre dva dana, ali mogu da vam kažem da nisu bili uverljivi, pa vam ne savetujem da ponovite isto to, jer to nije relevantno i nije tačno.
Nije relevantno koliko će dobiti Vojvodina od budžeta, nego je relevantno da li sva ta sredstva može da koristi. Vojvodina ne može da koristi sva sredstva, jer npr. 40% od prodajne cene NIS nisu prebačeni i ne mogu biti prebačeni dok se ne usvoji zakon o nadležnostima AP Vojvodine.
Ko nam garantuje da će taj zakon biti usvojen do kraja ove godine? Šta ćemo uraditi ako ćemo doći do realnosti recimo 20. decembra i ustanovimo da nije usvojen taj zakon i da nećete biti u mogućnosti da prebacite te pare i da Vojvodina zbog toga, npr. neće dobiti sredstava od sedam posto.
Niste rekli ni to da će Vojvodina biti u obavezi da smanji svoj deficit sa 23 na 6%. Ni to niste rekli tačno i egzaktno. Niste rekli sada ni to kako smatrate da se sprovodi član 184. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam posto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.".
Gde ste našli u ovoj rečenici potvrdu za ono što ste juče izgovorili, da je Vojvodina u obavezi da dobije sedam posto, odnosno da je Republika Srbija u obavezi da prebaci te pare, isključivo pod uslovom da Vojvodina preuzme nove nadležnosti, da bude usvojen zakon o nadležnostima AP Vojvodine.
To se odnosi isključivo na tih 40%, nažalost, zbog toga što ste usvojili u poslednjem času u decembru jedan amandman opozicije koji je to tako predlagao. I tada ste došli u situaciju i ni tada nije bila prilika da predložite predlog budžeta koji je direktno u suprotnosti sa Ustavom. To sada činite, ne vi lično, nego Vlada Republike Srbije, treći ili četvrti put.
Srbija bi bila jedina zemlja u istoriji čovečanstva gde bi najvažniji zakon koji Skupština donosi u jednoj godini, budžet, mogao da bude oboren na Ustavnom sudu.
Juče su i mene svašta pitali novinari. Pitali su me – da li ćemo tražiti ocenu ustavnosti rebalansa, ukoliko se ovako usvoji? Šta mogu da kažem?
Naravno da ćemo tražiti od Ustavnog suda da oceni da li je predlog, odnosno u tom slučaju usvojeni rebalans, u skladu sa Ustavom, jer nemamo drugih mogućnosti. Nadam se, na to apelujem i ovom prilikom, da ćemo zajednički naći rešenje.
Ništa ne tražimo za SVM, ništa ne tražimo za LSV, ništa ne tražimo za Mađare, ništa ne tražimo za Vojvodinu, tražimo da se poštuje Ustav Republike Srbije, ne zbog toga što je dobar, nego zbog toga što je važeći. Postoji veoma veliki problem ako predlog nije u skladu sa Ustavom.
Šta je koren problema? Koren problema je u tome što ste zaboravili da informišete MMF o tome da Srbija ima Ustav. Zaboravili ste da informišete MMF o tome da taj Ustav sadrži garanciju od sedam posto za AP Vojvodinu. To je jedna greška koju bi bilo dobro priznati, ali je greška koja se može ispraviti do dana za glasanje o predlogu budžeta Republike Srbije, odnosno o rebalansu.
Nadam se da ćemo naći zajedničko rešenje, jer nama nije cilj rušenje Vlade. Mislim da bi bilo veoma loše rešenje da u ovim trenucima krize, o kojima ste podrobno govorili, idemo na izbore. Jednostavno nije prirodno i nije normalno da se mi, svakom prilikom kada se donosi budžet ili rebalans budžeta, moramo boriti za poštovanje Ustava, umesto da se borimo za veće pare poljoprivredi, veće pare nacionalnim savetima, lokalnim samoupravama, Kancelariji za evropske integracije, mi se borimo za to da ova država i Vlada poštuju Ustav.
To jednostavno nije prirodno jer ne možemo da se borimo za naše ciljeve, jer ukoliko bismo imali neke amandmane, onda biste vi mogli reći – vi ste dali i ove amandmane, govorite i o 7%, sigurno želite time da izdejstvujete da se ti vaši amandmani usvoje.
Zbog toga to nismo želeli da rizikujemo, zbog toga nismo imali amandmane, ali očekujemo da dovedete u sklad ovaj predlog sa Ustavom Republike Srbije i ukoliko se to dogodi do dana za glasanje mi ćemo sigurno glasati za ovaj rebalans budžeta, a ukoliko ne, onda ćete morati da tražite drugu većinu za ovaj predlog zakona koja će se vrlo teško formirati.
Na kraju, ovo što sam rekao nije ništa novo, o tome sam govorio i juče i prekjuče baš zbog toga da biste vi mogli na vreme da reagujete. Najbolje bi bilo da ste vi predložili amandman do početka ove rasprave, to niste učinili, ali postoje modaliteti da se to učini. Još samo nekoliko rečenica o tome šta su neki političari vladajuće većine govorili poslednjih dana.
Rečeno je, na primer da Vojvodina mora da se solidariše. Slažem se, ali ne možemo se solidarisati po ceni da se ovaj ustav koji je loš pogazi, ali je važeći.
Isto tako je rečeno da se od nas koji Vojvodinu predstavljamo očekuje da mi uvidimo to da se ovde ne radi o pojedinačnim ili grupnim interesima i ostvarivanju tih interesa, nego o državnom interesu.
Slažem se, ali je državni interes to, najviši, da se Ustav poštuje, jer bez ostvarivanja načela ustavnosti Srbija ne može ništa da traži na putu ka EU i to Vlada RS mora da prihvati kao realnost.
Gospođo ministarka, vi još uvek niste Hari Poter i opet ste, ne vi lično, nego Vlada predložili jedan akt, najbitniji akt, budžet, odnosno izmene i dopune budžeta u suprotnosti sa Ustavom.
Nadam se da ćemo zajednički naći rešenje i da ćete dovođenjem u sklad ovog predloga sa Ustavom RS omogućiti narodnim poslanicima Saveza vojvođanskih Mađara da glasaju za rebalans budžeta za 2009. godinu.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DSS, gospodin Nenad Popović. Izvolite. Samo vas molim da se prijavite.

Gospodo iz Vlade RS, vi ste nesposobni, to je osnovna primedba. Ta primedba je mnogo veća, čak i od one da ste lagali i obećavali narodu gomilu stvari koje do danas nismo videli. Sve što ste vi obećavali mogli smo i mi da obećamo, ali velika je razlika u tome, jer mi bismo to ispunili, a vi niste u stanju ta obećanja da ispunite. Zato treba da odete, jer nesposobni ste.
Gdje je tih 1.000 evra po građaninu Srbije za besplatne akcije? Gdje su penzije na nivou od 70% od plata? Gdje su tih 200.000 radnih mesta? Gde je "Fijat"? Na kraju, najvažnije pitanje, gdje je ta Evropa?
Šta, gospodo, znače vaše reči i obećanja pokušaću da objasnim. U oktobru ste nam, kada je kriza već uveliko drmala Amerikom, Evropom i Srbijom, govorili da nas kriza neće zahvatiti i da nema razloga za paniku. Rekli ste dalje da je kriza naša velika razvojna šansa i kako će sve ove evropske kompanije da napuštaju Nemačku, Austriju i ostale evropske zemlje, da će doći da investiraju u Srbiju.
Za Novu godinu nam je premijer poručio – nećemo živeti bolje, ali sigurno nećemo živeti gore, samo da malo stegnemo kaiš. Šta se dalje desilo sa svim tim obećanjima i prognozama?
Kako se, gospodo iz Vlade, danas osećate kada vidite građane i kada se setite šta ste nam sve obećavali? Mogu da vam kažem kako se osećaju građani Republike Srbije. Osećaju se prevarenima. Oni i jesu prevareni, zato se tako i osećaju. Sada je svima jasno da ste nesposobni, da nemate ni snage, ni mudrosti, ni iskustva da izvučete Republiku Srbiju iz najveće ekonomske krize. Zato trebate da odete i date šansu nekom drugom da se izbori sa ovom svetskom krizom, ali pre toga mora da počisti sav ovaj nered koji ste napravili.
U prethodnom periodu, kada se pravio rebalans budžeta za 2008. i budžet za 2009. godinu, govorili smo da su pravljeni sa velikom dozom nerealnog optimizma. Ovaj budžet je kreirao MMF, a sadržaj budžeta predstavlja odnos snaga u Vladi, odnos koalicija koje predstavljaju ovu Vladu. Tako smo imali dve konferencije za štampu, jedna konferencija za štampu, gde se govorilo o merama i o predlozima šta će se naći u budžetu, a druga konferencija za štampu, ako se sećate, kada su govorili od čega smo odustali.
Naravno, Vlada širi nerealni optimizam. Jedan potpredsednik Vlade koji se bavi ekonomijom rekao je da mi u opoziciji širimo pesimizam. Taj potpredsednik Vlade nije radio ni jedan jedini radni dan u privredi. On ne zna šta je privreda, osim na papiru. Mi koji se susrećemo sa privredom svaki dan, mi znamo šta se danas dešava.
U Srbiji se dešava jedna ekonomska recesija koja na jesen može rezultirati jednom katastrofalnom situacijom. Verovatno kada ni mi ne bismo ništa znali o privredi, verovatno bismo i mi bili optimisti, jer danas optimista može biti samo onaj ko ništa ne zna, a takvi su ovi koji vode jedan glavni resor u ovoj vladi.
Naravno, ne moram da govorim da smo govorili da će uvoz i izvoz biti manji. Govorili smo vam da prihod od PDV-a će da se umanji, govorili smo vam da će "US Steel" da ugasi prvo jednu, pa drugu peć. Optimizam, lažni optimizam, mnogo je opasan za privredu, za privrednike.
Kada ga širite, privrednici razmišljaju i veruju vam, banke inostrane se bune zbog vašeg optimizma. Oni prave svoje godišnje projekcije na bazi vašeg optimizma, na bazi jednog potpuno nerealnog optimizma i sutra mogu da budu uhvaćeni u zamku velikih kredita i svega onoga što danas opterećuje privredu.
Naravno, ne moram da kažem da ovaj memorandum o ekonomskoj politici koga nismo dobili nije izmenjen. Još uvek piše da će biti 3,5% rast BDP, sada se govori o padu od 2% BDP. Moje procene su da će pad biti mnogo, mnogo veći. Naravno, to je ono o čemu smo vam govorili.
Sada bih se vratio na ovaj budžet koji smo dobili, odnosno rebalans budžeta. Prije svega moram da kažem da je ovaj budžet, vidi se, pravljen bez privrednika i nije uzeo u obzir uopšte zahtjeve privrede, ono što treba da stvara kapital u ovoj državi, već je pravljen kao rezultat koalicione želje za opstankom na vlasti.
Zbog toga ćemo, odgovorno tvrdim u ovoj skupštini, kroz nekoliko meseci, najkasnije do jeseni, imati rebalans rebalansa budžeta. Ove mjere vlade, koje su marketinški izuzetno dobro predstavljene, kao i one prethodne čiji je bio rezultat praktično nula, i kroz dva-tri meseca će se pokazati da su i ove mere Vlade isto samo jedan veliki marketing, nažalost.
Jedna od ključnih stvari je smanjenje budžeta poljoprivredi. Osim toga, smanjen je budžet svemu onome što stimuliše privredni razvoj, smanjen je budžet NIP-u, smanjen je budžet infrastrukturi i naravno Ministarstvu ekonomije. Mada, što se tiče Ministarstva ekonomije, možda je i dobro da su ga tamo smanjili da ne bismo imali neka dodatna skijališta, to je jedino što podržavam u ovom budžetu.
Rast deficita je otišao sa 50 na 70 milijardi. Ali, nije to problem. I druge zemlje sada prave deficit. Ali, sve zemlje, i Rusija, i Amerika, i evropske zemlje, koje imaju pri put sada deficit, taj deficit ide na povećavanje za ulaganje u razvojne prioritete zemlje i za oživljavanje proizvodnje.
Kada smo imali deficit u budžetu za 2009. godinu, opravdan je time da će to biti uloženo u najveći razvojni projekat u ovoj zemlji, najveći srpski posao veka, posao sa "Fijatom". Naravno, taj posao se nije ostvario i sada smo mi jedina zemlja koja ide u deficit, a ne ulaže u razvojne projekte u zemlji.
Najgore je prošla, kao i obično, poljoprivreda. Poljoprivreda zapošljava 500 hiljada ljudi direktno i blizu milion ljudi indirektno. U budžetu za 2009. godinu, kada smo ga donosili, smanjila je ova vlada za 25% budžet poljoprivrednicima. Sada ga u rebalansu smanjujemo još za 25%, još za 4,5 milijardi.
NIP, koji bi trebalo da bude generator privrednog razvoja, ulaganje u infrastrukturu je smanjeno sa 12 na 3 milijarde. Infrastruktura je smanjena za tri milijarde. Ne znam iz kojih izvora ste namerili da pokrenete privredu. Samo da dam još jedan podatak. Mi smo jedina Vlada koja je izdvojila direktno samo 100 miliona evra za pomoć privredi. To što bi banke trebalo da izdvoje 20 puta više, to je nešto sasvim drugo. Privreda nema dobre finansijske bilanse, nema dobru ekonomsku situaciju, nema dovoljno hipoteka da uzima te kredite.
Samo jedan mali procenat preduzeća u Srbiji je u mogućnosti da uzme ove subvencionisane kredite, od jedan do dva procenta. Devedeset osam procenata preduzeća nisu u mogućnosti da uzimaju kredite danas kod komercijalnih banaka. Moram da kažem da smo mi izdvojili 100 miliona evra za poljoprivredu, a Albanija je izdvojila 300 miliona za privredu, Hrvatska dve milijarde. Ne moram da kažem da je Hrvatska dva puta manja. Znači, uloga hrvatske vlade u pomoći hrvatskoj privredi je 40 puta veća nego srpske vlade za srpsku privredu.
Naravno, mi moramo da shvatimo da ako poljoprivreda počne da propada svi moramo da se zabrinemo. Danas poljoprivreda u Srbiji nema samo ekonomsku kategoriju. Poljoprivreda u Srbiji, to je istorija pokazala u poslednjih 30 godina, ima veliku socijalnu kategoriju. Kada smo imali sankcije, kada je bilo bombardovanje i sve, ipak su ljudi uz pomoć poljoprivrede kojom su se bavili, direktno i indirektno, uspevali da prežive.
Ova vlada je jedina u Evropi, u svetu donela suludu odluku da jednostrano primeni SSP i na taj način smo mi 40% proizvoda izložili jednoj žestokoj konkurenciji poljoprivrednih proizvoda iz EU, a ti proizvođači iz EU imaju subvencije od 3-20 puta veće nego što imaju srpski proizvođači.
Mi smo iz izložili ovom suludom odlukom, predlogom jednog našeg velikog ekonomiste iz ove vlade, to je bila njegova ideja, izložili smo najžešćoj konkurenciji. Mogu samo da smatram i da razmišljam da iza ovoga stoji neki strateški program uništenja srpske poljoprivrede.
Da ne govorim da će posle ovih vaših odluka blizu 400 hiljada gazdinstava u Srbiji, tačnije 365.000, od ove godine neće imati pravo na subvencije, jer imaju nekoga u porodici ko radi. Šta ljudi da rade u poljoprivredi? Danas vi sa 20 hektara, ako imate, teško možete da preživite.
Voleo bih da vidim kad neko ima 10 hektara kako može pri ovim cenama da preživi. Da li znate šta je 10 hektara? Gde su oni koji nemaju nijedan hektar? Danas vam je cena kukuruza ista kao i cena žita. Nikada nije bila manja. Poljoprivrednici su danas pred uništavanjem.
Idemo dalje – povećanje penzija. Doneli ste sami odluku o povećanju penzija, kako biste ispunili predizborno povećanje vašim partnerima u koaliciji – PUPS. To je bilo 2008. godine. Šta se sada dešava?
Ova vlada krije, kao zmija noge, podatak da će sada ovim rebalansom budžeta biti povećanje izdvajanja iz budžeta za Fond PIO od 24 milijarde. Izdvajanje se povećava sa 189 na 213 milijardi. Da li znate šta to znači – da privreda ne plaća ništa u Fond PIO. Umesto da privreda plaća u Fond PIO, 24 milijarde ćemo mi da plaćamo iz budžeta i doći ćemo do toga, jedini u Evropi, da će izdvajanje iz budžeta u penzioni fond biti blizu 40%. To nema nigde u Evropi. I do sada smo bili prvi, imali smo oko 30% izdvajanja iz budžeta u Fond PIO, a sada će to biti blizu 40%.
Vidite, umesto da država 24 milijarde usmeri u privredu, koja bi onda plaćala doprinose za Fond PIO, država smanjuje privredi, a šalje pare direktno u Fond PIO. Pa, uskoro se Fond PIO neće moći uopšte da puni.
I mali i srednji privrednici prelaze na plate u kovertama. Znam ih desetine koji su počeli da plaćaju neto plate, ne plaćaju više doprinose i poreze. To vodi u jednu ogromnu katastrofu. To je suština onoga što Vlada ne razume da Fond PIO mora da se puni iz privrede, a ne iz budžeta.
Naravno, Vladi je bio potreban MMF da bi počela da štedi. Mi smo to govorili i na rebalansu budžeta, govorili smo i kada se donosio budžet za 2009. godinu. Samo da spomenem da je u privredi Republike Srbije u poslednjih 2-3 meseca posao izgubilo 34 hiljade ljudi. Bojim se da će se do oktobra taj broj podići na 100 hiljada ljudi. To je ogromna opasnost i mislim da ova vlada nema uopšte način kako da taj problem reši.
Hteo bih da kažem da postoji jedna stvar u kojoj je Vlada ostala vrlo dosledna, ponoviću još jednom, jedina koja se nije promenila, a tu rebalans budžeta ima kontinuitet i stabilnost, a to su ovi podsticaji za "Fijat". Tu je Ministarstvo ekonomije, jedan potpredsednik Vlade koji voli da se bavi ekonomijom, želi da se bavi privatnim preduzetništvom, ali ne želi da napravi svoju kompaniju.
Dajte da vidimo tog potpredsednika Vlade, neka napravi svoju kompaniju od 1.000 ljudi, napravi biznis sa „Fijatom“ privatan, plaća poreze i doprinose, bude jedan divan privrednik u Srbiji. Ne, sve se radi sa državnim parama.
Oni hoće u RTB Bor, a to je bila izjava konkretno potpredsednika, to nije bila odluka Vlade, obično se i ostvari ono što kaže ovaj potpredsednik Vlade, oni žele da se Vlada kupovinom opreme za Bor. Verovatno i to iz ovog razdela Ministarstva ekonomije na funkciji 41, EK 621, i dalje stoji pozamašna suma od 13 milijardi dinara.
Od ugovora sa „Fijatom“, samo da vam kažem, jedino je izvesno ulaganje Republike Srbije. Pošto mi jednostrano primenjujemo SSP, tako smo izgleda jednostrano krenuli da primenjujemo ovaj sporazum sa „Fijatom“. Država je izdvojila, a „Fijat“ koji ima obavezu da do 31. marta uplati 200 miliona evra nije uplatio ni jedan jedini cent. Tako će biti do kraja, to smo govorili već šest-sedam puta.
Vratiću se na ono što mi predlažemo kao ozbiljna opozicija, kao opozicija koja predlaže realan program izlaska iz krize, a to je program naše koalicije DSS-NS i Srpska narodna partija Maje Gojković. Prvo je da mi imamo rešenja, a to rešenje znači da moramo da napravimo strategiju. Samo da spomenem da od početka ekonomske krize u Evropi su pale četiri vlade. Pala je Vlada Islanda, pala je vlada Litvanije, Mađarske, Češke, i to u vreme kada Češka predsedava EU. Duboko se nadam, u interesu građana Srbije, da ćete vi biti sledeći.
Ključni problem danas u Vladi Republike Srbije je likvidnost. Mi moramo da imamo strategiju. Strategija mora da bude zasnovana minimum na tri-četiri godine, zato što će kriza toliko i da traje.
Tri su ključne stvari u strategiji. Prva je očuvanje privrede, druga je očuvanje radnih mesta i treća je očuvanje standarda građana. Mi to možemo da uradimo samo ako budemo podsticali potrošnju i ako budemo podsticali privrednu aktivnost preduzeća na teritoriji Republike Srbije.
Podsticanje potrošnje i privredne aktivnosti, to možemo isključivo da uradimo ako se pare budu ulagale u četiri ključna sektora. Prvi je građevina. Zašto? Građevinarstvo, kao industrija, upošljava blizu 100 delatnosti raznih, i ona upošljava najveći broj radne snage i upošljava najveći broj podizvođača.
I što je najvažnije, građevinarstvo i građevinski materijali su skoro 80% iz domaće proizvodnje. Upošljavanjem građevine mi pravimo jedan ciklus koji može da generiše ne samo nova radna mesta nego, što je najvažnije, potrošnju. Ponoviću još jednom, 100 raznih delatnosti je uključeno u građevinarstvo.
Druga sfera gde moramo da ulažemo u proizvodnju je poljoprivredu jer ona upošljava najveći broj radne snage i treće je infrastruktura i energetika.
Pošto se mnogo reklamira, a vidim da to ima i budžetu, otvaranje ovih 10.000 radnih mesta, jer će jedno ministarstvo za marketing ga zovem, uposliti 10.000 mladih. Moram da kažem, očuvati jedno radno mesto, a to će vam reći i vaše kolege, eno ga iz Simpa Nikolić itd. 10 puta je jeftinije nego stvoriti novo radno mesto. Sada Vlada Republike Srbije treba da bude usmerena isključivo na očuvanje domaćih radnih mesta. S tim budžetima mogli bi sačuvati 10 puta više radnih mesta, 100.000 radnih mesta, nego „otvoriti“ 10.000 novih.
Kratko je vreme i želim da kažem još da moramo da se vratimo, u okviru ovog našeg programa, i povratku koncesijama, jer koncesije i javno privatno partnerstvo su najbolji projekti, jer obezbeđuju razvoj infrastrukturnih projekata bez opterećenja budžeta.
Ne trebaju nam za koncesije nikakva sredstva, tako se izgradilo 95% evropskih autoputeva, ono je izgrađeno na bazi koncesija. Jedini koji su odustali u vreme koncesije, u vreme najveće ekonomske krize od autoputa je bila ova vlada. Zašto? Da bismo privlačila sredstva i gradili. Sredstava nema. Smanjili smo sada u NIP za devet milijardi.
Na kraju, zaključak, pitao bih vas kao predstavnike Vlade, kako vam je kada se setite svega što ste obećali i kada se suočite sa sopstvenom nesposobnošću. Da li znate kako se osećaju građani? Reći ću vam kako se osećaju građani. Građani se osećaju potpuno prevarenim i obmanutim. Nije bilo Vlade koja je više obećala, a ništa nije uradila. Ako mi ne verujete, proverite i pitajte građane ako smete, izađite na izbore i to proverite.

Obzirom na burna događanja pre podne, ozbiljnost teme, određujem pauzu, u smislu odredbe člana 85. i zakazujem nastavak za 14.45 časova. Prvi govornik će biti gospodin Tomislav Nikolić. Hvala.

(Posle pauze – 14.50)

Dobar dan. Poštovani narodni poslanici, počinjemo popodnevni rad i, kao što sam najavio, reč ima predsednik poslaničke grupe Napred Srbijo, gospodin Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ministra finansija, koja je iznela zaista sumornu sliku stanja, iako bismo od nje očekivali nešto više, pošto i samo njeno ime govori da neko kad je krštavao mislio je da bi mogla da bude zaštitnik, pa smo očekivali zaista kada žena koju hvale kolege postane ministar finansija da bi mogla da nas zaštiti od nedaća i nevolja u koje su nas uvalili njeni prethodnici.
Međutim, izgleda, gospođo Dragutinović, ako ne poznajete rimsku mitologiju, hram posvećen boginji Diani bio je smešten izvan zidina Rima, nisu mu dali da uđe u Rim. Izgleda da je i vama bilo bolje da ste ostali izvan te vlade.
Taj hram je bio jedan od najcenjenijih i najpoštovanijih, i vi ste mogli da sačuvate zaista svoju reputaciju, da je ne kvarite druženjem sa onima koji su nas za sedam godina vladavine doveli do toga da budžet bude četiri puta veći, da sa 180 milijardi budžet ode na 720 milijardi za četiri godine.
Šta to znači? Šta ste to trošili od 180 milijardi na 720 u jednoj istoj državi? Čime ste sticali te prihode? Prodajom državne, društvene, narodne imovine, pa ste mislili da će večito da traje. Svake godine prodaćemo nešto, ako baš i ne prodamo, zadužićemo se.
Maločas nas obradovaste, pa kažete – sada ćemo da dajemo kredite ljudima da vraćaju kredite. To se kod mene u kraju zove zelenašenje, pozajmiš od jednog sa 5% kamate, pa kad ne možeš da vraćaš ideš kod drugog koji traži 8%, pa kad odeš kod trećeg, onda moraš i decu da prodaješ da bi vratio ono što si stekao pozajmljivanjem pod zelenaškim uslovima.
Pažljivo sam vas slušao. Uopšte se niste usudili da nam kažete šta će biti. Vaša diskusija i vaš rebalans budžeta su nerealni, već su prevaziđeni. Pronašli ste nekakvih 80 milijardi ili već koliko. Kažete 30 u novim prihodima, 50 u smanjenim rashodima, ali kad pogledamo te nove prihode, nisam video da vam je onih 12 milijardi neka vrsta prihoda, ako transfere više ne usmeravate gde je trebalo da budu usmereni, a u prihodima porezi, akcize i carine. Na šta? Na potrošnju.
Godinama vas već upozoravamo da dok prihode ne budemo ostvarivali proizvodnjom od ove države neće biti ništa. Ne verujem da vi rado sledite logiku – zaduži se ili prodaj. Zaista mislim da kod vas postoji i neka druga vrsta ekonomske logike, u koju nisu upućeni Dosovci, koji se nikada organizacijom ili organizovanjem proizvodnje nisu ni bavili. Niko više u Srbiji skoro da ništa i ne proizvodi.
Juče je neko diskutovao, istina pogrešno, možda je rekao i istinu, ali to treba pomalo izbegavati, kako neki strani partneri kod nas uopšte ne mogu da nađu kooperanta zato što nemamo kvalitet.
Kako da imamo, kad ste vi otvorili 2001. godine naše granice i našu carinu oslobodili za robu iz uvoza i tog časa prestali da proizvodimo.
Što bismo mi ulagali u našu proizvodnju kad možemo, zahvaljujući vama koji obezbeđujete jeftine kredite, da sve to kupimo iz inostranstva brendirano? Naučili ste nas za ovih sedam godina da treba da kupujemo brendiranu robu, jer će to biti jako jeftino, a vi ćete da nam omogućite da radimo i da sav taj novac zaradimo.
Sad smo došli tu gde jesmo. Linearno skidate ministarstvima nekakva diskreciona prava ministara, ne mislite šta je važno kad država treba da preživi ili kada jedan ukućanin treba da preživi - da je najvažnija hrana. Najvažnije je ono što svakog dana u kuću unosite u jednoj maloj kesi. Hoće li biti zamrznute cene tih proizvoda?
Rekli ste 15% ove godine povećanje svih komunalija, dažbina, usluga. Šta da nam povećate za 15% te cene, da nam smanjite plate za 10 do 20%, da ne zamrznete cene životnih namirnica – da li mislite da će neko da preživi?
Ako ste 30. decembra usvajali budžet, a u februaru smo bili spremni za rebalans, kad je sledeći rebalans? S kojom prognozom ulazimo u ovaj rebalans? Šta nas čeka?
Vidim toliko vas je danas Boris Tadić ponizio da je sa Antom Markovićem razgovarao o teškoj finansijskoj krizi koja vlada Srbijom. Što razgovara sa Antom Markovićem kada ima ministra finansija? Zar od vas nije mogao da dobije dobar savet, ili ste možda i vi krivi što se političari koji su na vlasti ne služe ekonomskom logikom i ne pripremaju odbrambeni bedem od krize koja nas čeka?
Gledam savetnike predsednika Vlade, ekonomske savetnike. Jedan od njih ga napada. Šta vam je rekao za povećanje penzija - da je tu moglo da se uštedi, koliko je rekao, možda i 100 milijardi. Ali, vi ste sklopili Vladu obećanjem da ćete da povećate penzije i morali ste da ih povećate.
Svi mogu da propadnu, ali vaša obećanja kad ste sklapali Vladu ne mogu. Vaša obećanja da ćemo da živimo bolje nisu bitna, ali obećanja data nekim partijicama da bi donele onih 126, koje ste jutros tako željno iščekivali, ta obećanja moraju da budu ispunjena.
I šta vas briga za milione građana, vama je bitno da zadovoljite interese koalicionih partnera i da Vlada ostane što duže.
Ne mogu predugo ni prema vama da imam nekih simpatija, učestvujete u svemu ovome, ne čuh nigde da ste se pobunili. Ne čuh nigde da ste upozorili i Mlađana Dinkića i njegovu grupu da ovako više ne ide, i da je ovo srljanje.
Da bi ovo bilo i 2001. godine, ekonomijom destrukcije, da nismo imali šta da prodajemo ili destrukcijom ekonomije.
Uradili smo sve što smo mogli. Sad kad smo sve rasprodali, i okućnicu i imanje, sad treba da živimo tako što ćemo da služimo kod nekoga. Kod koga da služimo? Gde su strani investitori?
Bio sam u već poodmaklim godinama kad ste davali obećanje, ništa vam nisam verovao, ali pamtim šta je rekao guverner Narodne banke Mlađan Dinkić – ove godine krediti za kola, iduće godine krediti za stan. Ne daj bože ko je uzeo te kredite, danas se hvata za glavu.
To što ste nas zavaravali da krize neće biti, da je budžet izvanredan, to što ste nas još 2006. godine lagali da smo pozitivno poslovali kad je Mlađan Dinkić predavao Ministarstvo finansija Cvetkoviću, pa vas MMF upozorio da ste sakrili nekih 30 milijardi dugovanja i zbog toga ispali pozitivni, vama to ne smeta. Vi jedni druge lažete u oči i tu laž prenosite na građane Srbije, i to vam tako teče, ide lepo.
Šta možemo da uradimo u ovoj situaciji? Želim vam svu sreću i sav uspeh. Ne želim vam ono što će se desiti krajem leta ili početkom jeseni. To se dešava i meni, i mojoj deci, i vašoj i svačijoj. Mi ćemo imati lomove po Srbiji. Vi se ponašate kao da ništa neće da se desi, kao da će ovim papirima sve da se reši, novim akcizama, novim porezima, a granica otvorena za uvoz tuđe robe bez carine.
Žalite se na promenu strukture potrošnje, na spoljnotrgovinski bilans, žalite se na smanjeni razvoj, rast privrede. Što se žalite, što ne radite nešto? Kome se to žalite? Zaista, u životu nisam čuo sumorniju sliku i prognozu od vašeg izlaganja. Govorili ste sve negativno, kao da ste u opoziciji. Govorili ste iskreno, samo ne čuh šta ćete da radite. Ne čuh nijednu reč ohrabrenja ili optimizma.
Sada treba kroz dva meseca ponovo da stojim ovde i da pričam kako sam govorio nešto pre dva meseca ili pet godina? Da li ima tu odgovornosti? Oseća li iko od vas bilo kakvu odgovornost?
Prevalili ste sve na Skupštinu, sada je Skupština crna ovca. Sve može da se uštedi u Narodnoj skupštini. Ne znam ni što držimo sednice, mogli smo kod kuće da sedimo, da nam šaljete odluke i da glasamo elektronskim putem, na savremeni način. Naći ćete vi sponzora za po jedan laptop ili notebook, ili biste nam dali da nosimo kući, a da se više ne pojavljujemo ovde.
Milan Obrenović je poslanike držao u apsu i dovodio ih samo kada treba da izglasaju budžet. Sada se tako osećam. Doveli ste nas da vam izglasamo rebalans budžeta za koji sami znate da je neodrživ. Nisam primetio da ste nešto pronašli.
Vidim Vlada najavljuje da će svi članovi Vlade prisustvovati sednici na kojoj Vlada govori o smanjenim platama u administraciji. To kao valjda da se nahvalite kako ćete ovim činovnicima, koji ne odnesu ništa kući, da smanjujete plate.
Oni koji su se obogatili u Srbiji ne žive od plate, žive od prihoda koji nisu oporezovani, žive od radnika čiji prihodi nisu oporezovani. Kao što ste 2001. godine s pravom govorili da mnogi prihodi budžeta idu tajnim kanalima i nigde se ne registruju, vi to imate i danas.
Kao što ste s pravom govorili da vam je siva ekonomija preuzela Srbiju, da ljudi ne prijavljuju radnike, da će radnici dočekati situaciju da idu u penziju bez plaćenih doprinosa i obaveza, to se sada dešava i vama. Isti ekonomski savetnici su savetovali Mirka Marjanovića i Mirka Cvetkovića, isti ljudi, fizički, personalno isti ljudi, znači mogu svakoga da savetuju samo ako dozvolite da vas savetuju.
U šta ste ulagali za ovih osam godina? U potrošnju? Da bi potrošnja donosila prihode državi? Da li to radi dobar domaćin? Da namirite budžet potrošnjom, a ne proizvodnjom? I sad kažete, namirivaćete potrošnju. A šta će narod da kupuje, ovima kojima smanjujete plate šta će to da kupuju da bi uneli u budžet? Koliko mislite da će prihodi budžeta biti smanjeni za tri meseca?
Nemojte da nas lažete da ovo može da opstane. Hajde da vi i ja preuzmemo nekakvu odgovornost, pa onaj ko ne bude u pravu da javno učini nešto čime će da dokaže da snosi odgovornost.
Gospođa Tabaković bolje da vam govori kao ekonomista, ako više ima smisla da se ovde govori sa stanovišta nauke. Vi kada biste govorili, a da vam nauka bude polazište, ne biste sada tu sedeli da branite rebalans budžeta. Pobili ste se po Vladi ko će kome šta da smanji i na kraju ste linearno smanjivali.
Nije svejedno u krizi hoće li sva ministarstva linearno imati manje nego što im je bilo predviđeno. Vi uopšte ne znate koliko nam je sad seljak potreban, koliko nam je potrebna poljoprivreda. Možda niste bili tu kada je bila teška kriza, kada su bile hladne i gladne zime, i kada smo samo gledali u seljake, hoće li da rodi ili neće.
Jedno dve godine se Bog smilovao na nas, ove godine vidim da je suša. Možda ni pšenice neće biti koliko ste očekivali, nažalost, a voleo bih da bude. Ali, imam neko malo imanje i vidim da suša polako uzima danak, niti niče, niti trune, niti se suši, stoji u zemlji i čeka vegetaciju. Šta čeka vegetaciju, stiže maj, dve kiše i pšenica zrela.
Bojim se da potpuno laički vodite državu, bez osećanja odgovornosti. Tu odgovornost niste osećali ni 2001. godine, samo je bilo izobilja, narod gladan, željan svega, pustili ste ga da kupuje i lepo mu je bilo. Zaduživao se, lizing, eno parking na Novom Beogradu za automobile koji su oduzeli jer se lizing ne plaća, sve veći i veći. Već ima hiljadu automobila oduzetih, uskoro će i kuće da uzimaju. Hoće li biti neke odgovornosti kod vas u DOS-u?
Novac nećete da štampate, ali ministar ekonomije kaže da Amerika štampa dolare. Nećete da se trudite da pomognete onima koji propadaju. Čujem da pripremate zakon o stečaju i vidim da ministri pišu sudu i zabranjuju stečaj firmi, i ne bili ih glava zbog toga, umešali se u sve i svašta. Danas ste zaista skoro božanstvo, ali ono božanstvo za koje je vas kum vezao je bilo zaštitničko, vi niste ni gromove da sejete, već da zaštite ljude.
Gospođo Dragutinović, gledajte da zaštite najsiromašnije, o njima vodimo računa samo kada govorimo u Skupštini, a bežimo da ne vidimo nekog siromašnog ili nekog ko prosi, jer smo svesni toga da smo svi krivi za to. I da nije naš ovaj narod toliko ponosan, vi ne biste mogli od prosjaka da prođete ulicom.
Pitajte i predsednika skupštine koji je trend porasta oboljenja koje ona leči zato što u kuću ljudi više ne donose nijedan dinar i pitajte je gde su nam deca koja beže iz kuća u kojima roditelji nemaju šta da im pruže.
Je li iko u Vladi zadovoljan, pa makar da mu je najlepše na svetu, da vozi najbolja kola, da vozi najbolje skije, da radi sve što poželi, da kupi sve što poželi, da li je iko zadovoljan?
Vidim da ste rešili da poslanicima poskidate, ima. Mada nam tri i po godine nije podizana plata, mi ne smemo da se bunimo, jer će svako reći šta se bune, sede tamo i svađaju se, i tuku se, ništa dobro nisu uradili za državu, imaju mnogo velike plate.
Recite građanima Srbije da ste za ove tri i po godine, otkada nama nisu povećavane plate, povećavali ne samo plate nego i koeficijente u državnoj upravi. Recite im da je svaka promena DOS-ove vlasti dovodila nove činovnike, a stari su ostajali tamo gde su sedeli i više nema mesta za stolove i stolice u kancelarijama u vašim službama.
Recite da svaka politička stranka, koja je preuzela određene resore, zapošljava besomučno svoje ljude. Recite slobodno, recite koliki je to trošak za državu i da li bismo svi bilo možda malo srećniji da vi niste toliko pohlepni, vi koji iz malih stranaka vodite Srbiju, a ne smete sami da idete na izbore, vi koji ničim niste zadužili državu, ničim pozitivnim, a ostajete joj dužni za sva vremena.
Dakle, ovih deset godina u istoriji Srbije, deset godina mira i razvoja, ostaće zabeleženi kao deset godina propuštenih šansi. Srbija, zahvaljujući vama koji ništa o državi ne znate, koji ništa o proizvodnji i o privredi ne znate, ostala uskraćena za deset godina razvoja. Evropa se udaljuje sve više od nas, sa Rusijom ne smete od Dinkića ozbiljno da sarađujete, lutate kao guske u magli, bez kompasa… jeste, jeste, samo se vi smejte, gasni aranžman i energetski sporazum su bili u krizi zbog jednog Mlađana Dinkića, onog luđeg.

Reč ima predsednica poslaničke grupe G17 Plus gospođa Suzana Grubješić.

Poštovani narodni poslanici, gospođo Dragutinović, najpre u par rečenica da se osvrnem na izlaganje prethodnika. Očekivala sam da lider, kako kaže, najveće opozicione stranke predloži neke konkretne mere za rešavanje krize, ali nisam sigurna da je to u stanju, pošto nešto što se zvalo ekonomski tim očigledno više ne postoji. Čuli smo da je profesor Dejan Miljković napustio taj tim, ne znamo šta je sa profesorom Bojanom Dimitrijevićem.
U svakom slučaju, u ono vreme kada je pretila, da tako kažem, rekonstrukcija Vlade i kako su se neki nadali da će neki biti izbačeni iz Vlade, a da će neki drugi utrčati, tada su prišli neki ekonomisti i u oktobru je iznet neki predlog ekonomskih mera – sada vidimo da od toga nema ništa.
Umesto predloga kako da se Srbija bori sa ovom krizom, mogli smo samo da slušamo jednu dvadesetominutnu žalopojku o tome gde se Srbija nalazi. No dobro, ne bih htela da trošim svoje vreme na to šta se prethodno čulo i šta se govorilo, već bih htela da govorim o rebalansu budžeta koji je danas na dnevnom redu.
Mi smo evo na kraju, teškom mukom, ali ipak priznali da će Srbija, bez obzira na to što krizu nije izazvala, i te kako osetiti njene posledice i da je potrebno doneti čitav niz mera, pa i leks specialis, kako bismo makar pasivno odgovorili na svetsku ekonomsku krizu.
Svi znamo da ekonomska kriza koja nastane u svetskom privrednom centru ne samo da pogađa i privrede zemalja koje se nalaze na periferiji i koje imaju neznatan uticaj na promet robe i kapitala, već ih po pravilu pogađa nekada i žešće nego sam centar.
Razlog za ovakvu pravilnost leži u strukturnim nedostacima ovih privreda, koji su donedavno bili prikriveni prilično visokim stopama rasta i skoro nikome nije smetalo što je rast počivao na potrošnji finansiranoj iz kredita i nije bio praćen izvoznom sposobnošću.
Nažalost, sada se svi ti strukturni nedostaci i izostanak strukturnih reformi vide mnogo jasnije nego pre, jer sada nema privrednog rasta.
Ona optimistična prognoza od 3,5 procentna poena rasta u ovoj godini je vrlo brzo, rekla bih pod pritiskom realnosti, revidirana, te za ovu godinu vidimo da se predviđa pad privredne aktivnosti od 2%. Rekla bih da Vlada više nije imala kud, osim da uz priznanje da smo ušli u recesiju, predloži paket mera koji je sadržan ovde u rebalansu i u pratećim zakonima o kojima razgovaramo. To su kratkoročne i iznuđene mere koje treba da leče posledice, jer ne mogu da leče uzrok krize.
Takođe nema garancija da za par meseci nećemo dobiti novi paket mera koje mogu da budu blaže ili strože od ovih predloženih, što će naravno zavisiti od budućih efekata globalne krize na privredu Srbije. Ako pogledamo podatke o padu industrijske proizvodnje, padu uvoza i izvoza, bojim se da ne možemo očekivati blaže mere od ovih – već dodatno stezanje kaiša.
Sam MMF, kao što je ministarka rekla u svom uvodnom izlaganju, svako malo pa revidira svoje prvobitne prognoze. Sada ova poslednja, koja je izašla u sredu, kaže – da će pad globalnog društvenog proizvoda biti 1,3 procentna poena, što je najveći pad od doba velike ekonomske krize iz tridesetih godina prošlog veka.
Takođe se kaže, istovremeno, da se oporavak svetske privrede očekuje tek negde polovinom 2010. godine, što naravno automatski ne znači da će tada početi oporavak srpske privrede.
Šta vidimo u predlogu rebalansa i pratećih zakona?
Prvo, vidimo da je država rešila da uštedi milijardu evra. To je kažu najveće smanjenje rashoda od 2000. godine naovamo. To se zove – jedno veliko fiskalno prilagođavanje.
Drugo, budžetski deficit se povećava na tri procentna poena, što je krajnja granica za jednu odgovornu fiskalnu politiku i, ako smo zaboravili da pomenemo, i mastrihtski kriterijum za zemlje unutar EU. Dakle, sada smo u situaciji da možemo trošimo samo nešto malo više nego što stvaramo, dok smo prethodnih godina, to svi znamo, trošili mnogo više od onoga što smo mogli da stvorimo. Objektivno stvaramo manje, jer ne možemo da prodamo robu nekome ko je i sam u velikoj krizi. Kako je naša država rešila da uštedi milijardu evra?
Sva sreća te se odustalo od uvođenja solidarnog poreza, pa se prešlo na smanjenje rashoda najvećeg trošadžije, a to je upravo država. U stvari, rekla bih da Vlada nije imala mnogo izbora – ili je mogla da poveća poreze ili je mogla da smanji potrošnju.
Ako može da se kaže da postoji bilo šta dobro otkad je počela i svetska ekonomska kriza i ekonomska kriza u Srbiji, onda je to upravo smanjenje javne potrošnje. To je samo dokaz da smo imali i imamo preskupu državu.
Prosto se nameće pitanje kako to da je Vlada uspela da ovako jednostavno pojeftini državu za milijardu evra u samo nekoliko dana, a da to nije bilo moguće prethodnih godina? Naravno, i ranije je moglo da dođe do smanjenja javne potrošnje i naravno da javna potrošnja treba da bude niska. Te se zato nadam da će i po izlasku iz krize država nastaviti da pojeftinjuje, a ne da poskupljuje.
Ključno je pitanje da li se sada javni sektor postavlja tako da radi efikasno ili se on samo smanjuje u iznudici, a nastaviće da raste onog momenta kada kriza prestane. Opet se iskreno nadam da je ovo prvo u pitanju, jer ova kriza je konačno napravila nešto što nam je nedostajalo, a to je politički konsenzus o tome da nam je država skupa, na šta su ukazivali sve vreme građani i stručnjaci, ne samo ukazivali, nego i upozoravali.
Da li je ovaj paket dovoljan za borbu protiv recesije ili će biti potrebne nove uštede i novi porezi ostaje da vidimo? Kada ove mere budu sprovedene proceniće se da li daju efekta, da li su optimalne ili ne? Nisu idealne, ali bolje nisam čula. Ono što je sigurno – ove mere jesu dovoljne što se tiče programa sa MMF-om, jer se najveći deo paketa odnosi na štednju, a ne na povećanje prihoda, što bi svakako bilo inflatorno.
Generalno svuda u Evropi se ide na rebalanse budžeta i to na rebalanse naniže. Ako pogledamo samo i naše okruženje videćemo da se i u Crnoj Gori, i u Sloveniji, i u Hrvatskoj i Makedoniji koriguju prethodne budžetske projekcije, jer su svi, baš kao i mi, očekivali viša prihoda za ovu godinu. Problemi koje ima srpska privreda su nezavisni od svetskih, ali u ovoj krizi se samo produbljuju. Nažalost, sada mi plaćamo ceh nedovršenih ili nezapočetih reformi.
Neko kaže da se reforme ne mogu sprovoditi u krizi – to naprosto nije tačno, jer kriza ne sme da bude izgovor za nečinjenje. Samo podsećam da je i Margaret Tačer, usred najveće krize koja je zadesila Britaniju, sprovodila reformu. S druge strane, u većini nas teče proleterska krv. Jer, osim vapaja za velikom državnom intervencijom ili povike na gazde, ne čujem neki poziv za nastavak reformi.
Čak i u vreme krize investitori dolaze u zemlje koje nastoje da se reformišu i u kojima su ulaganja isplativa. Kako će investitori da dođu u Srbiju, kada je Srbija poslednjih nekoliko godina na dnu liste zemalja u koje se isplati ulagati? To ne kažem ja, već to kažu Svetska banka, i Svetski ekonomski forum, i Transparens Internešenel i još mnoge druge relevantne međunarodne institucije.
Da li je moguće da u krizi uradimo giljotinu propisa – naravno da je moguće? Da li je moguće da uvedemo van-stop-šop i da ubrzamo registraciju firmi, da smanjimo vreme sa 25 na pet dana – ne samo da je moguće, nego je i poželjno? Nadam se da će se to uskoro i uraditi.
Da li može da se uradi reforma poreskog sistema tako da ne bude samo u svrhu povećanja prihoda, već sistema koji najmanje šteti privredi – naravno da je moguće? Svesni smo da sada niko ne razmišlja o skupim reformama – o reformi penzionog sistema ili o denacionalizaciji, restituciji, premda je Srbija nažalost jedina postkomunistička zemlja koja nije uradila denacionalizaciju i restituciju, ali koja je pre toga maltene završila privatizaciju, što je jedna od anomalija našeg privrednog sistema. Znači, ima reformi koje ne koštaju ništa ili koštaju vrlo malo, i koje poboljšavaju poslovno okruženje i njih je trebalo odavno završiti.
Moramo da menjamo i zakone, da obezbedimo veću pravnu sigurnost investitorima, da smanjimo korupciju na svim nivoima – sve to možemo da uradimo i u vreme krize, ali je pitanje volje da se određene odluke donesu, a naročito da se sprovedu.
Dakle, jedan deo ovog paketa mera odnosi se na fiskalno prilagođavanje, a drugi deo na uspostavljanje unutrašnje likvidnosti, jer spoljna likvidnost i makroekonomska stabilnost – obezbeđuju se sporazumom sa MMF-om.
O fiskalnom prilagođavanju sam govorila, a što se tiče mera za unutrašnju likvidnost pomenuću da prema bankama postoje zahtevi za 525 miliona evra subvencionisanih kredita za likvidnost, a da je do sada odobreno 220 miliona evra. Maksimalna kamatna stopa od 5,5 procentnih poena po kojoj banke odobravaju kredite za likvidnost može se smanjiti, jer je tzv. evropska kamatna stopa, odnosno kamatna stopa Evropske investicione banke sa tri procentna poena pala na 1,25%. Odobrena je suma od 162 milijarde dinara za kredite za likvidnost, što predstavlja značajan iznos u ovom predlogu rebalansa budžeta.
Stvari stoje malo drugačije kada su u pitanju krediti za investicije, jer se oni sporije odobravaju, jer su to dugoročni krediti i banke podrobno analiziraju investicione programe pre odobravanja kredita, mada treba pomenuti da su pristigli zahtevi u visini od 22 miliona evra, a da su prva tri kredita odobrena pre desetak dana.
Pomenuću još i program aktivnih mera zapošljavanja za 10.000 mladih ljudi pripravnika, program javnih radova, krediti za početnike bez hipoteke, sve zajedno bi ove godine trebalo da obezbedi oko 30.000 radnih mesta.
Želela bih da kažem da izlaz iz svih kriza je dolazio kroz novi tehnološki razvoj, kroz nove proizvode koji su povećavali privatnu, a ne državnu tražnju. Kada budemo videli stabilne podatke o povećanju privatne tražnje u SAD, gde je kriza nastala i odakle se proširila, znaćemo da se privreda polako oporavlja.
Kada će to tačno biti, niko ne zna. Nemojmo da očekujemo od naše vlade ili od bilo kog pojedinca da zna kada će početi oporavak svetske privrede, samim tim i oporavak privrede u Srbiji, baš kao što niko nije ni očekivao da će svet pogoditi kriza ovih razmera. Stoga ostaje nam da vidimo da li je ovo prvi i jedini rebalans budžeta u ovoj godini ili nam možda predstoje dodatne mere štednje.
Na kraju, htela bih da postavim dva pitanja koja se tiču konkretnih budžetskih stavki. Videli smo u predlogu rebalansa da za početak broj ministarstava ostaje isti. Mislim da je vreme da prekinemo da zamajavamo građane licitiranjem koliki je potreban broj ministarstava Srbiji, koja će se ministarstva ukinuti, koja spojiti. Očigledno je da tu političkog konsenzusa nemamo i da idemo dalje dok se konsenzus ne postigne u jednoj ovako šarenoj i velikoj koalicionoj vladi.
Drugo, želim da pitam - zašto je budžet DRI sa 193 miliona smanjen na 98 miliona? To je smanjenje za 50%. Osnovni zadatak DRI je kontrola trošenja novca poreskih obveznika, jer kada smo osnivali DRI, pitam se da li je namera bila samo da se zadovolji forma, a ne da se zaista omogući kontrola javnih finansija, jer svaki dan smo suočeni sa pitanjima medija i javnosti oko finansiranja, za početak, Narodne skupštine, pa zatim političkih stranaka i drugih budžetskih korisnika.
Ukoliko nismo zadovoljni radom Državne revizorske institucije to treba da kažemo. Činjenica je da oni nisu uradili ništa prošle godine. Ali, u pitanju je institucija, ako neki pojedinci ne rade svoj posao, ti pojedinci su lako smenjivi. Koliko znam raspisali su konkurs za revizore. Primili su na posao revizore, ali još uvek nemaju uslove za rad i možemo da ih sretnemo po hodnicima Narodne skupštine kako tragaju za mestom gde će sesti i početi da obavljaju svoj posao.
Druga primedba se odnosi na razliku u budžetu između Narodne skupštine i BIA. Budžet BIA je dva i po puta veći od budžeta Narodne skupštine. Da me neko pogrešno ne shvati, naravno da je ovoj zemlji potrebna BIA, ali pitanje je da li je ovoj zemlji potreban ovakav parlament koji je pod stalnom kampanjom. Mislim da je ovo jedina zemlja u Evropi u kojoj Vlada vodi kampanju protiv svog parlamenta.
Pristali smo na smanjenje svih troškova. Ovo je najotvorenija institucija. Svaka tri meseca se podnose troškovi javnosti. Nisam primetila, ne znam ko je imao uvid u troškove, u rashode bilo koje druge institucije u Srbiji, da ne pominjem one 102 agencije, za koje, verujte, i uz veliki napor ne mogu da saznam zašto postoje, čime se bave i kada će biti ukinute.
To su neka pitanja i neka zapažanja. Kada budete uzeli za shodno vi na to možete da odgovorite. U svakom slučaju poslanički klub G17 plus će podržati sve ove Vladine mere i rebalans budžeta. Hvala.