Mislim, gospođo ministarka, da ste vi u velikom problemu. Ovo je moj poslednji amandman, ukupno sam predao četiri.
Kada smo raspravljali o predlogu budžeta za 2009. godinu prihvatili ste pet mojih amandmana. Verujem da je on, između ostalog, zbog tih pet amandmana izdržao ova četiri meseca, inače, da niste prihvatili, vi biste već u februaru morali da branite ovaj rebalans.
Ovaj amandman koji se odnosi na član 13. ima veze sa amandmanom koji sam predložio na član 6, kada smo govorili o programskom budžetu i da ste faktički obesmislili programski budžet, jer tamo imamo rashode Ministarstva vera, ali nemamo recimo Ministarstvo poljoprivrede, koje je takođe izuzetno važno i tiče se velikog broja građana.
Kada govorimo o Ministarstvu poljoprivrede, vi ovde kažete da će se deo prenetih sredstava iz stava 2. ovog člana u iznosu od 60% usmeriti za podsticanje u poljoprivredi. Pretpostavljate da će prihodi od doprinosa za PIO biti veći u ovoj godini. Na osnovu čega?
Mislim da je pošteno da kažemo na osnovu čega, jer planirate da naše poljoprivrednike ucenite na taj način da, ukoliko žele da dobiju subvenciju, ukoliko žele da dobiju određeni kredit, moraju da izmire obaveze prema Fondu za penzijsko i socijalno osiguranje.
Zgodna je prilika i želim da je iskoristim da kažem da su dugovanja agrarnog budžeta prema poljoprivrednicima iz prošle godine najmanje dve milijarde. To je već ukalkulisano u ovaj minorni agrarni budžet koji se i dalje kreše.
Kako planirate da nadomestite razliku i da izmirite dugovanja? Tako što želite da u ovoj godini uništite Fond za podsticanje poljoprivredne proizvodnje. Planirate 4,6 milijardi iz tog fonda da prebacite u budžet kako biste izmirili obaveze. Šta to znači? Vi oduzimate svaku perspektivu poljoprivrednim proizvođačima, jer će sledeće godine taj fond biti prazan.
Očekujete velike prilive od maja po pitanju kratkoročnih i dugoročnih kredita, naročito kratkoročnih. Taj fond ćete sada spiskati, narodski rečeno i da me razumeju oni kojih se ovaj fond i tiče, a to su poljoprivredni proizvođači. To znači da sledeće godine oni neće moći da povlače ta sredstva. Ono što je najgore u celoj toj stvari jeste da vi one aktivne poljoprivredne proizvođače, uspešne, oni koji se koliko-toliko bore na ovom tržištu, ostavićete bez sredstava u idućoj godini. Dakle, počinjemo i u ovoj godini da trošimo nešto što bi trebalo da ostane za sledeću godinu.
Predložio sam da se ova sredstva, koja bi se eventualno obezbedila, troše po posebnom programu Vlade, koji bi došao na Odbor za poljoprivredu i na koji bi Odbor za poljoprivredu dao saglasnost. Vi ovde kažete da po Zakonu o Vladi Odbor za poljoprivredu nema tu obavezu i da ne postoji potreba da Odbor za poljoprivredu o tome raspravlja.
Dakle, ideja mog amandmana jeste da se, ako se dođe do viška sredstava, ona troše po određenom programu koji bi utvrdila Vlada i da obavezno dođe na Odbor za poljoprivredu o kojem bi mi raspravljali i koji bi mi onda usvojili, pa bi i znali kako se ta sredstva troše, jer rupa u agrarnom budžetu ima toliko da je pitanje kako će i kuda će sve ove pare otići.