Reč ima gospodin Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana predsednice tražim ja ću jedno obaveštenje, pred svima ovde narodnim poslanicima i javnosti, da zatražim od vas. Naime, o čemu se radi?
Mislim da ste svi svedoci ovde da sam nekoliko puta, mislim da sam šest puta tražio odgovor od ministarke Marković, o onom čuvenom amandmanu od 15 miliona za izgradnju terena za invalide. Zbog političkog morala koji posedujem i Nova Srbija želim da kažem da sam dobio odgovor na to pitanje, ali tu ima niz zanimljivosti koje otvaraju pitanja - o funkcionisanju službi u Narodnoj skupštini i same Narodne skupštine.
Ministarka tvrdi da je prvi put pitanje, koje već nekoliko meseci postavljao pred ovim visokim domom, dobila tek 16. aprila. Nadam se da ste vi njen odgovor pročitali, pošto je odgovor upućen lično i meni kao narodnom poslaniku i vama, gde ona traži od vas da sa istog mesta sa koga ste joj izrekli javnu opomenu, javno i izvinite.
Već sam nekoliko puta sa ovog mesta ukazivao na neke nelogičnosti u radu Skupštine, o dve sale, o dva restorana, o automobilu koji vozi materijal između dve skupštine, a pričamo o štednji, o elektronskom sistemu koji nije baš u funkciji. To ostavljam vama i da vi odgovorite javnosti i narodnim poslanicima.
Dakle, radi političkog morala i poštenja želim da kažem da je ministarka Marković odgovorila i da su neki koraci preduzeti. Imaću slobodu da kao predlagač amandmana, koji je usvojen u ovoj Narodnoj skupštini, pratim realizaciju tog amandmana, odnosno sredstava koja će biti uložena u namenske svrhe.
Ovo vreme što mi je ostalo želim da iskoristim i da pozovem vas, gospođo predsednice, da iskoristite svoje pravo i da odmah pozovete ministra zdravlja, gospodina Milosavljevića, da dođe u Skupštinu. Jeste tema rebalans budžeta, ali u rebalansu budžeta je i Ministarstvo zdravlja. Da se obrati svim građanima Srbije i da kaže - šta naš država, šta naš zdravstveni sistem preduzima - dakle niko ovde ne sumnja, pa ni ja - a povodom tzv. svinjskog gripa, koji već to nije, nego je ljudski grip jer se prenosi sa čoveka na čoveka?
Smatram da je potrebno i ne sumnjam da će naša država i zdravstveni sistem uraditi sve što može, ali blago rečeno radi sprečavanja širenja panike, pošto se slučajevi zaraženih ljudi približavaju granicama Srbije, mislim da bi bilo odgovorno pred građanima Srbije i pred Narodnom skupštinom da ministar zdravlja dođe u toku dana - da se obrati kako narodnim poslanicima, tako i građanima Srbije.

U vezi sa prvim pitanjem htela bih da kažem da imam uveravanja stručnih službi da neposredno po svakom postavljenom pitanju u ovoj sali, odnosno u domu Narodne skupštine, pitanja se prosleđuju resornim ministrima.
Naravno, vaše konkretno pitanje istestiraću ispred stručnih službi i o tome vas obavestiti.
U vezi vašeg drugog pitanja, gospodin ministar zdravlja se obratio javnosti posredstvom svih medija. Planira da se obrati i Vladi i - ako Vlada bude ocenjivala da ima potrebe da poslanici imaju informaciju više od drugih građana, lično mislim da to nije potrebno, ali ako Vlada bude tako ocenila, ima mogućnosti da razgovaramo o tome.
Ono što je jako važno, to je da vrlo validne informacije vezane za moguću pandemiju gripa već idu u javnost posredstvom sredstava medija i da je gospodin ministar učinio prvi korak u tome.
Reč ima gospodin Momo Čolaković.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, dobio sam pismo Društva za istinu o NOB-u, Odbor za Vojvodinu, koji mole da u vezi sa obraćanjem koje su učinili prema Ministarstvu kulture, a nisu dobili odgovor, da mi to uputimo, što sada i činim.
Biću slobodan da pročitam samo dva pasusa iz tog pisma i posle toga da postavim pitanje: "Nezvanično saznajemo da se u zgradi Muzeja Vojvodine, na adresi Dunavska 37, vrše određene tehničke radnje, te da predstoji promena namene ove zgrade, a prethodno nije doneta odluka odgovarajućeg organa, odnosno Vlade Republike Srbije, jer je ta zgrada u vlasništvu Republike.
Iako, dakle, i u evidenciji nepokretnosti nema promena, a u praksi ova zgrada se promoviše kao izložbeni prostor Muzeja savremene umetnosti, što je već pokušano i 2001. godine. Već tada su nesuđeni predlagači bili svesni da je objekat u vlasništvu Republike i da nemaju ingerencije da svoju nameru, odnosno činjenicu da se ne radi samo o obezbeđivanju smeštaja Muzeja savremene umetnosti, već o devastiranju stalne postavke novije istorije Vojvodine.
Postavlja se pitanje zašto osnivač Muzeja ne traži druga rešenja. Nezvanično se saznaje da je namera onih koji čiste Muzej od dokumenata iz perioda NOB-a da se nešto ili sve iz sadašnjeg Muzeja odnese u kompleks Batinske bitke, koja je takođe devastirana i to namerno.
U ime Društva istine o NOB-u, Odbor za Vojvodinu, kao i Savez antifašista Gradskog odbora u Novom Sadu, najoštrije protestuju protiv devastacije Muzeja Vojvodine.''
Molim resorno Ministarstvo kulture da odgovori šta je istina i šta se dešava u ovom slučaju? Drugo, predlažem da nadležno ministarstvo preduzme odgovarajuće mere kako bi se radnje koje se sada dešavaju sprečile.

Reč ima gospođa Marina Raguš, po drugi put. Vi niste iskoristili sve vreme koje ste imali na raspolaganju. Imate još tri minuta, u okviru pet minuta, mada nije uobičajeno da se deli vreme. Izvolite.

Nije mi bila ni namera, nego sam zaista i želela da se vi konsultujete, s obzirom da je pet minuta predviđeno, imala sam još neka pitanja. Vaše tumačenje je bilo za član 88, odnosno stav 2. ne govori o povredi Poslovnika, a nije mi bila namera da govorim o povredi, već da dobijem konkretno obaveštenje od vas.
Dakle, u vremenu koje je predviđeno i hvala vam na ovoj prilici, u narednih tri minuta, mislim da je ono što je najznačajnije, tiče se zapravo radnika koji se nalaze u privatizovanim preduzećima. Takođe, činjenica da određeni tajkuni, koji su kupili preduzeća po vrlo čudnom modelu privatizacionom, najčešće ne izvršavaju socijalne programe koji su sastavni deo ugovora o kupoprodaji i nama se sve veći broj radnika javlja.
Ono što je još jedna sramna činjenica jeste insistiranje od strane gospode Homena i Ilića, državnih sekretara u ministarstvima pravde i finansija, koji su zahtevali zamrzavanje pravnih sporova na neodređeno vreme. Time su nam pokazali i potvrdili da je sve češće kršenje radnih prava radnika i da država želi da odloži rešavanje svih ovih sporova na neodređeno vreme, što je nečuveno.
Ono što želimo da znamo, u najskorije moguće vreme nadamo se da ćemo dobiti odgovor, jeste konkretno pitanje – šta preduzimaju državni organi da zaustavi bezočno kršenje zakona od nesavesnih vlasnika privatizacionih preduzeća? To je prvo pitanje.
Drugo, s obzirom na podatak da je privatizovano negde oko 1.900 preduzeća, želimo preciznu informaciju - koji novci, odnosno u kom iznosu su ova preduzeća privatizovana i na koji način su usmereni, odnosno potrošeni privatizacioni fondovi?
I treće pitanje – s obzirom da je juče zaista izbio incident u Skupštini opštine Ćuprija, zato što je trebalo da se odluči o skladištenju određenog otpada na teritoriji opštine Ćuprija, žitelji tog mesta su vrlo uplašeni. Mi od Ministarstva za zaštitu životne sredine očekujemo precizno informaciju o kakvom je otpadu reč?

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo  rad.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O BUDžETU SRBIJE ZA 2009. GODINU (zajedno sa pratećim dokumentima-pojedinosti)
Nastavljamo pretres u pojedinostima Prve tačke dnevnog reda Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2009. godinu Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na član 5, razdeo 36, amandman je podneo Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdeo 41, amandman je podneo Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdeo 50, amandman je podneo Dragan Todorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdeo 52, amandman je podnela Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdeo 55, amandman je podneo Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, samo se prijavite, molim vas.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6, pretpostavljam i za ministarku i za Vladu neočekivan amandman, ali sam od Vlade i od vašeg ministarstva dobio očekivani odgovor.
Naime, u članu 6. je predstavljena rashodna strana budžeta po programskoj klasifikaciji i to je dobro i pohvalno, ali s obzirom koja su ministarstva obuhvaćena ovom klasifikacijom ovaj amandman sam i podneo iz prostog razloga što je Vlada faktički u potpunosti obesmislila ideju programskog budžeta.
U odgovoru koji ste mi dostavili, da se amandman odbija, što sam naravno očekivao, ono što sam očekivao jeste i ova konstatacija da je predlagač amandmana u osnovi u pravu kada navodi da pet pilot ministarstava prema sadržaju svojih rashoda ne odgovaraju osnovnoj ideji programskog modela budžetiranja. To je moja ideja bila i razlog zbog čega sam podneo ovaj amandman.
Toplo vam preporučujem da se, kada se već opredeljujete za programsku klasifikaciju, da obradite Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.
Jako bismo voleli i obradovali se kada bi rashodna strana ministarstva gospodina Dinkića bila prikazana po programskoj klasifikaciji i napokon bi mi kao parlament, kao poslanici i kao građani imali uvid za koje programe se taj novac troši i opravdanost, samim tim, tih programa, a naročito bi to trebalo da se odnosi i na Ministarstvo za infrastrukturu i za Ministarstvo za energetiku.
Znao sam da nećete prihvatiti ovaj amandman, ali sam u suštini vašim odgovorom, gde ste mi dali za pravo da se ovaj amandman podnese, zadovoljan.

Na član 6. razdeo 57 amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Gospodine Popoviću, izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, ulaganje u razvoj trgovine u vidu troškova putovanja, troškova usluga, drugih troškova koji nemaju konkretan rezultat i ne znamo šta će iz toga da proistekne, mislim da su potpuno nepotrebna, pogotovo u rebalansu budžeta.
Zato smo i predložili da predlog ovog ministarstva pod brojem 1501/04 ukine, jer zašto bi se trošilo pet i po miliona dinara na usluge po ugovoru. Šta su usluge po ugovoru? Specijalizovane usluge – dva miliona dinara. Takođe, ne znamo šta su specijalizovane usluge. Za unapređenje stanja na tržištu – jedan i po milion dinara. Ovo pogotovo ne znamo.
Specifično je Ministarstvo trgovine i interesantni su rezultati koje je ono postizalo poslednjih godina. To bi stvarno mogao biti predmet jedne veće analize.
Ima dobrih stvari, u proteklom periodu, ali ima i mnogo loših i mislim da bih u ovom slučaju, konkretno kod ovog amandmana, ova sredstava trebalo usmeriti u Fond za razvoj, a konkretno preusmeriti na podršku u razvoju malih i srednjih preduzeća.