Na član 6, razdeo 59, amandman je podneo narodni poslanik Arsen Đurić.
Vlada je prihvatila ovaj amandman i postao je sastavni deo predloženog teksta.
Na član 6, razdeo 59, amandman je podneo Zoran Šami.
Da li želite reč, gospodine Šami? (Da.)

Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, gospođo ministar, ovo je četvrti budžet na koji dajem isti amandman u suštini. Dao sam i prethodnoj Vladi isti ovakav amandman. Radi se o sledećem: u budžetu za 2009. godinu bilo je predviđeno za rad sa talentovanim učenicima 10 miliona dinara, što je malo i premalo, a sada je to smanjeno na 7,4 miliona.
Šta to, praktično, znači? Ako u Srbiji postoji samo 1.000 talentovanih učenika, a uveren sam da ih ima više, to znači da po jednom učeniku otpada 7.400 dinara godišnje ili oko 600 dinara mesečno. Mislim da to ne zaslužuje nikakav komentar.
S druge strane, 99 koma nešto posto budžeta za Ministarstvo prosvete otpada na plate i direktne troškove. Na kreativan deo ne otpada gotovo ništa. Nema potreba da vas uveravam koliko je važno da negujemo talentovanu decu, tim pre što za to realno nisu potrebna neka posebno velika sredstva.
Obrazloženje Vlade kojim je odbila ovaj amandman uopšte ne stoji. Kaže se da za talentovanu decu u okviru socijalnog programa na drugom mestu postoje neke pare. Ne radi se ovde o socijalnom programu, radi se o tome da te pare treba utrošiti na jedan smisaon način koji može i mora da kreira Ministarstvo prosvete.
Ako Ministarstvo prosvete sada već skoro 100% svojih rashoda troši na plate i materijalne troškove škola i fakulteta, onda možemo slobodno, najiskrenije vam to kažem, da ukinemo Ministarstvo prosvete i da budemo prva vlada u svetu koja je to ukinula.
Naime, ako nema šta kreativno da to Ministarstvo prosvete odradi, dovoljna su dva službenika koja će da ukucavaju isplate školama. Onda nam Ministarstvo prosvete i ne treba. Naravno da nam treba, ali nam treba upravo zbog ovakvih poslova.
Inače, tražio sam da se ta sredstva smanje iz pozicije plaćanje ugovora o delu, jer se, izvinite, na ugovorima o delu može štedeti. Radio sam 30 i nešto godina u prosveti i najbolje to znam. Hvala.

Na član 6, razdeo 59, amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radulović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, podneo sam amandman na član koji se odnosi na Ministarstvo prosvete – srednje obrazovanje, i to troškovi putovanja i troškovi održavanja. Ovim amandmanom sam dao predlog da se smanje troškovi putovanja smanje za 50 miliona, iz razloga što su troškovi putovanja rebalansom budžeta smanjeni samo za 12.471.000, a sa druge strane, troškovi za popravke i održavanje su smanjeni rebalansom budžeta za 27.217.000.
Ovim povećanjem od 50 miliona, koje predlažem da se prebace sa troškova putovanja na troškove popravke i održavanja, u suštini želim da utičem, koliko i poslanička grupa DSS, koliko je to moguće, da se poboljšaju uslovi rada u školama za srednje obrazovanje, pogotovo iz razloga što su smanjena i transferna sredstva za lokalne samouprave, a znamo da veliki deo tih sredstava ide upravo za pokrivanje materijalnih troškova vezanih za održavanje tih škola i za materijal za te škole.
Smatram da je ovaj amandman potpuno svrsishodan, jer znamo u kakvom su stanju, pre svega, škole u nerazvijenim područjima, da učenicima treba stvoriti što je moguće bolje uslove za rad, kakve-takve u ovim uslovima i ovoj ekonomskoj krizi. Očekujem da se ovaj amandman prihvati.

Na član 6, razdeo 59, amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6, razdeo 59, amandman je podneo Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6, razdeo 59, amandman je podneo Zoran Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6, razdeo 59, amandman je podnela Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6, razdeo 59, amandman je podneo Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6, razdeo 59, amandman je podnela Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6, razdeo 59, amandman je podnela Marina Raguš.
Da li želite reč, gospođo Raguš? (Da.) Izvolite.

Ono što je trebalo da bude rezon kod ovog amandmana jeste da u članu 6, razdeo 59, koji se odnosi na dotacije nevladinim organizacijama, i gledaću da budem što preciznija i jasnija zbog građana kojima, naravno, klasifikacija ne znači ništa, hteli smo da iznos od sedam miliona i 400 hiljada zamenimo drastično manjim iznosom, a to je dva miliona i 400 hiljada.
Ono što smatramo da je neophodno jeste da rashodi budžetskih korisnika budu svedeni u realne okvire upravo zbog globalne finansijske krize i štednje u državnim organima. Sada najavljujem da ću vrlo verovatno koristiti vreme predviđeno za poslaničku grupu.
Ono što treba da se građanima Srbije kaže, ono što smo dobili kao obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana, jeste da se amandman ne prihvata iz razloga što su sredstva u okviru ovog programa uređenje i nadzor u oblasti obrazovanja, dotacije nevladinim organizacijama smanjena Predlogom zakona za 26%, tako da bi dalje smanjenje ugrozilo funkcionisanje nadzora u oblasti obrazovanja.
Istine radi, Skupština ima problem u nadzoru izvršne vlasti. Mi smo koliko juče imali situaciju da predstavnik predlagača koga smo imali nameru da pitamo nekoliko vrlo značajnih pitanja za funkcionisanje i države i sistema, nismo uspeli to da uradimo. Kao vrlo jasnu lekciju sam preuzela inicijativu i određene protokole sa sajta Ministarstva inostranih poslova, pročitala sama, dakle, umesto predlagača zakona.
Vrlo često kada smo u prilici da postavljamo konkretna pitanja resornim ministarstvima, odgovore ili ne dobijemo ili dobijamo sa užasnim zakašnjenjem. Takođe, kada smo često u prilici da vršimo nadzor, a jeste izvedena funkcija na osnovu člana 99, i da postavimo konkretna pitanja predstavnicima vlasti, to ne možemo jer ih nema.
Takođe, ono što jeste određena vrsta nadzora trebalo bi da se dešava tokom rasprave u pojedinostima, recimo kada je reč o jednoj od najznačajnijih tema, a to jeste rebalans budžeta. Tako da onaj ko odlučuje, roza ulogu parlamenta i obesmisli je do toga da građani više neće želeti da izađu na izbore, jer prvo niti se poštuje njihova izborna volja, a i sam parlament se svodi na potpuno besmislenu funkciju. Nama direktan prenos zamenjuje kviz ili prilozi o ribolovu.
Danas smo čuli da će ta javnost rada možda u perspektivi izgledati kroz određena saopštenja ili određene novinske izveštaje. Mi potpuno, li sasvim sigurno, lizimo u besmisao rada parlamenta. Nadzor rada izvršne vlasti definitivno nije dozvoljen. Mi nemamo završne račune, nemamo reviziju završnih računa. Mi smo slepi na koji način se pare svih nas troše.
S druge strane, i te kako imamo primere nezakonitog i nenamenskog trošenja sredstava, tamo gde se mi dosetimo, pa oformimo antikorupcijske savete, prečešljamo sve te izveštaje i onda saopštimo građanima.
Takođe, jedna od činjenica koja se dešava u poslednje vreme, a nekako očigledno da je najviše platila SRS vrlo verovatno zbog toga što je najčešće postavljala vrlo nezgodna pitanja onima koji zapravo vladaju Srbijom i koji su u svojim rukama koncentrisali užasno veliki kapital i polako jedu sve ono što jeste radnička klasa Srbije, zapravo je bilo podnošenje ogromnog broja amandmana koji je direktno značio ukidanje besmislenih agencija. Oni do sada nisu ispunile niti ijednu funkciju predviđenu zakonom.
Šta nam je posebno drago? To što nas potvrđuju sada predstavnici vladajuće koalicije, pa je danas gospodin Milan Marković rekao ono što amandmanima pokušava da uradi SRS toliko dugo. Između ostalog, gospodin Marković kaže sledeće: "Nema dileme da imamo previše ministarstava, nema ni dileme da je moguće da bude manje resora. Meni više bodu oči Vladine agencije čije stvaranje nije opravdalo cilj. Ukidanjem pojedinih agencija čije bi se nadležnosti vratile pod ingerencije državne uprave, ostvarili bismo značajne, mnogo veće uštede, nego ukoliko smanjimo broj ministarstava".
Kada o ovome govori SRS dobije u medijima brutalnu i prljavu kampanju. Kada o tome govori predstavnik vlasti, mi dalje ne znamo šta na ovo treba da se kaže.
Ono što jeste sistem koji funkcioniše očigledno po meri onih koji su prekrojili političku scenu i koji vladaju Srbijom iz senke, zapravo je sistem koji ne funkcioniše u interesu građana. Samim tim što je funkcija narodnih poslanika obesmišljena, tako što se polako ali sigurno državnom kampanjom, kampanjom izvršne vlasti, polako ali sigurno stavljamo na marginu svih zbivanja. Zašto? Upravo zbog ovog što potvrđuje predstavnik vlasti.
Sve vreme smo govorili da su agencije, koje su osmišljene na način na koji su osmišljene, a ubeđivali ste nas da je to standard koji zahteva EU, sada su u tolikoj meri opteretile budžet da smo mi sada svi u problemu.
Takođe, sam sistem i potpuno besmislena ekonomska politika je obesmislila bilo kakvu proizvodnu i ekonomsku aktivnost. Zašto? Zato što je u državi Srbiji jedino isplativo bilo i sigurno da se radi u okviru državnih i paradržavnih struktura.
Sada zato imamo preko 30 hiljada radnika državne administracije, a 2000. godine ih je bilo oko osam hiljada. U perspektivi posle šest meseci raspoređivanja vi imate socijalne i ekonomske probleme svih tih ljudi koji, ničim zasluženo s njihove strane, ostaju bez posla.
Ono što vrlo često postavim prvo sebi kao pitanje, ima li uopšte smisla ovo o čemu mi pričamo tokom bilo koje rasprave, s obzirom da na bilo koji konkretan problem i na bilo koju konkretnu prozivku predstavnika vlasti da dođu i odgovaraju na određena pitanja, jer parlament je vlastan da to uradi, mi dobijemo tišinu.
Evo šta se dešava. Ispod sve te tišine, a to je prepoznatljivo za državu Srbiju, kulja ogromno nezadovoljstvo obespravljenih za koje su, kako saznajemo takođe iz medija, državni sekretari tražili da se radno-pravni sporovi odlože na neodređeno. Zašto? Zato što će kršenje radnih prava u perspektivi biti svakodnevica.
To je, dame i gospodo, tek jedna od situacija koja je zahuktala ogromne socijalne probleme koji su u perspektivi između maja i oktobra. A onda? Onda neće postojati sila koja neće moći da spreči nezadovoljne ljude u procentu preko 70%, ono na šta bi trebalo da se skrene pažnja, koji nemaju šta više da izgube. Kada je reč o ljudima koji nemaju šta više da izgube, onda bi trebalo vlast u senci koja stoji iza ove izvršne vlasti da se zapita na koji način će stati pred tu silu. Hvala.

Na član 6, razdeo 59, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 59. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 59. amandman je podneo Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 59. amandman je podneo Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 59. amandman je podneo Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 59. amandman je podneo Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 60. amandman je podneo Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 60. amandman je podneo Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 60. amandman je podneo Ognjen Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 60. amandman je podneo Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 60. amandman je podneo Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 61. amandman je podneo Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 61. amandman je podneo Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 61. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo Nenad Popović.
Da li želite reč? Izvolite.

Gospođo predsednice, ovim amandmanom je predloženo zadržavanje iste vrednosti osnovice za obračun zarada u državnoj administraciji. Zašto? Zato što su nam potpuno nejasni efekti, nismo videli nikakve efekte, obračunske efekte smanjenja, ne vidim principe. Suština je u jednom, niko nije protiv smanjenja, mi želimo smanjenja, ali ta smanjenja moraju da imaju konkretan princip. Nisu nam potrebna marketinška smanjenja – malo smanjimo administraciju, malo smanjimo plate i dobijemo neki rezultat, i onda izađe jedan potpredsednik Vlade i time se pohvali.
Nama su potrebne reforme, konkretna reforma, a reforma treba da počne od koga? Naravno, od Vlade Republike Srbije. Mislim da bi prva tačka u ovoj reformi trebalo da bude smanjenje broja ministarstava, mislim da samo Izrael ima veću vladu od nas, a onda smanjenje broja državnih sekretara, pomoćnika, savetnika itd. Mislim da tu baš prednjači ovo ekonomsko ministarstvo.
Nama je potrebna efikasna administracija, vrlo efikasna. Plate moraju da budu u skladu s tim, ali ovome treba da se pristupi reformski. Ako nije mogla Vlada sada u ovom rebalansu da uradi, mislim da bi to trebalo da bude zaista jedan od prioriteta u sledećem periodu, da ne dođemo ponovo za tri-četiri meseca – moramo još malo da smanjimo Vladu, moramo još malo da smanjimo plate, administraciju… Potrebna je suštinska reforma, a ona može da se obavi.

 Na član 8. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Slobodan Maraš, Nenad Popović i Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Maraš.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8, gde predviđam da se taj član 8. briše iz prostog razloga, kako sam i u obrazloženju rekao, što se ovim članom odstupa od zakonitog i prihvaćenog sistema normiranja u budžetskim zakonima, odnosno ovaj član unosi dodatnu nesigurnost i proizvoljnost u upravljanju javnim finansijama.
U obrazloženju koje sam dobio, oni koji su ga pisali kažu da je motiv Vlade kada je ovaj član stavljen bio potpuno suprotan, znači, da se unese sigurnost.
Gospođo ministarka, sigurnost se unosi pre svega ukoliko postoji neko poverenje, a bojim se da ni mi iz LDP, a ni većina građana nema poverenja da će u slučaju koji je predviđen ovim članom Vlada to preusmeriti na način koji je najbolji i za građane i za budžet itd.
Imamo toliko iskustva sa onim kako Vlada funkcioniše, imamo toliko iskustva sa ovim šta je sada predviđeno s Fondom solidarnosti, u koji će se ulivati ovo što ćete odbijati svima koji budu imali veću platu od 40.000 – 10% i nadalje, 100.000 – 15% itd. Kome dati to na upravljanje?
Tako isto planirate ukoliko na jednoj aproprijaciji bude viška da se prebaci na drugu, ali to će sve odlukom Vlade. Kao što je moj prethodnik rekao, mi to govorimo već danima, smanjite Vladu. Imate 12 ministarstava. Predali smo zakon u proceduru. Pođite od sebe, onda će građani imati malo više poverenja.