Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa DSS podnela je amandman na član 77. kojim se definiše oblast seoskog turizma.
Naime, u predloženom zakonu stoji da fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u seoskom turističkom domaćinstvu može da izdaje svoje objekte preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili privrednog društva na osnovu ugovora. Mi smo našim amandmanom predložili da se doda – ili preko turističkog udruženja koje je osnovano na teritoriji na kojoj se nalazi domaćinstvo.
Taj amandman smo podneli iz razloga što turističke agencije nisu dovoljno zainteresovane, nažalost, da se bave izdavanjem ove vrste kapaciteta u seoskom turizmu, tako da su domaćinstva koja se bave seoskim turizmom praktično prepuštena sama sebi i sama se snalaze za goste.
To je nedovoljno da bi oni mogli da funkcionišu i da ostvare prihode u skladu sa svojim mogućnostima, pa smo predložili da se to izdavanje obavlja pod istim uslovima i na osnovu ugovora, a ako dođe do fiskalizacije turističkih agencija, i sa fiskalnim računima, i preko udruženja koja će se osnovati na teritoriji te mesne zajednice gde se to domaćinstvo nalazi.
Zaista sam očekivao da će Vlada i Ministarstvo prihvatiti ovaj amandman, nije mi jasno zbog čega on nije prihvaćen. Kada sam govorio u raspravi u načelu o Predlogu zakona o turizmu, pominjao sam primer opštine Čajetina, odakle i dolazim. Mi na teritoriji opštine Čajetina imamo osnovanih devet turističkih udruženja u devet seoskih mesnih zajednica i preko 500 ležajeva kategorisanih za bavljenje seoskim turizmom. Zaista, pored lokalne samouprave, koja ulaže značajna sredstva u razvoj infrastrukture u tim seoskim mesnim zajednicama i turističke organizacije koja vrši edukaciju domaćina koji se bave seoskim turizmom i deli podsticajna sredstva i subvencije za razvoj seoskog turizma, tu turistička udruženja daju veliki doprinos i pomoć domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom.
Ovom prilikom bih želeo da navedem još jedan primer koji je, takođe, argument za prihvatanje ovog amandmana, to je opština Kosjerić. Naime, opština Kosjerić je jedna od prvih opština u Srbiji gde je praktično počeo razvoj seoskog turizma. U selima Mionica, Ražana, Seča Reka, Rosić, veliki broj domaćinstva se bavi seoskim turizmom i u razgovoru sa tim ljudima saznali smo da oni, takođe, imaju problema oko izdavanja svojih kapaciteta jer su agencije nezainteresovane za to izdavanje.
Mislim da bi u tom smislu trebalo prihvatiti ovaj amandman i omogućiti seoskim domaćinstvima i svim zainteresovanim licima da osnuju svoja udruženja i da preko njih mogu izdavati svoje kapacitete, pod uslovima koji su propisani ovim zakonom. Zato vas pozivam još jednom da razmisle i da prihvatite ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)

Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Dejan Nikolić podneo je amandman kojim predlaže dodavanje nove Glave Va i članova 79a, 79b i 79v.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 87. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 87. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman, sa ispravkom, kojim je predložio da se posle člana 87. doda novo poglavlje „VII Lovno-turistička delatnost“ i novi članovi 87a, 87b, 87v, 87g, 87d i 87đ.
Vlada je prihvatila amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 102. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 104. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Član 104. ima samo jedan kratak stav koji utvrđuje obavezu plaćanja turističke naknade za korišćenje pogodnosti turističkog mesta. Nesumnjiva pogodnost turističkog mesta je postojanje zaštićenih spomenika kulture.
Poslanici DSS podneli su amandman kojim predlažemo dodavanje još jednog stava u članu 104. kojim se uvodi obaveza posebnog načina plaćanja, kada se na turističkom prostoru nalaze zaštićeni spomenici kulture. Budući da se zalažemo za podelu odgovornosti između turističkih organizacija, ustanova kulture, lokalne samouprave i privrednih subjekata koji upravljaju turističkim prostorom, zalažemo se da se naknada za korišćenje pogodnosti podeli srazmerno preuzetim odgovornostima.
Kultura, arhitektura, urbanizam, obrazovanje, sport, privreda, poljoprivreda, zanatstvo i turizam moraju tesno sarađivati da bismo razvijali turizam i istovremeno obezbedili veću zaposlenost, kvalitetniji život lokalnog stanovništva i sredstva za obnovu i održavanje spomenika kulture koji predstavljaju pogodnost određenog turističkog mesta.
Smisao predloženog amandman je da, onoliko, koliko svaki od pomenutih subjekata doprinese razvoju turizma, srazmerno toliko dobije i od naplaćene turističke naknade. Ovaj amandman ima još više smisla posle usvajanja rebalansa budžeta kojim su značajno smanjena sredstva za tekuće delatnosti ustanova kulture.
Amandman se ne prihvata zato što je suprotan sa članom 106. i 107. Predloga zakona, ali predloženi amandman ne samo da nije suprotan sa članovima 106. i 107, nego ih precizira.
Ministar turizma određuje visinu turističke naknade, a usvajanjem našeg amandmana ministrova volja ne bi bila potpuno diskreciona – zakonom bi bila makar malo omeđena u domenu kulturnog turizma. Predlažemo da glasate za ovaj amandman. (Aplauz.)

Na član 107. zajedno su podneli amandman narodni poslanici Miloš Radulović i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista žao što resorni ministar nije prisutan danas da čuje ove naše argumente, ja sam ubeđen da bi ih možda prihvatio, kao i još neki od naših amandmana.
Zarad javnosti, ja ću obrazložiti i ovaj amandmana koji je podnela Poslanička grupa DSS na član 107. ovog zakona.
Taj amandman se odnosi na turističku naknadu. Naime, predviđeno je da jedinice lokalne samouprave mogu propisati visinu turističke naknade za korišćenje pogodnosti za obavljanje delatnosti na teritoriji turističkog mesta. Važećim zakonom je predviđeno, odnosno to je odredba iz važećeg zakona da prihod na teritoriji jedinice lokalne samouprave 80% je prihod budžeta jedinice te lokalne samouprave, a 20% prihod budžeta Republike.
Mi smo tim amandmanom predložili da se taj odnos, odnosno ta raspodela sredstava zadrži u procentu 80 : 20, osim u nerazvijenim opštinama gde smo predložili da 100% prihoda od turističke naknade bude prihod jedinice lokalne samouprave. Više je razloga za prihvatanje ovog amandmana, jer, nažalost, u Srbiji imamo dosta nerazvijenih opština koje imaju izuzetno skromne budžete i nisu u stanju da iz tih skromnih finansijskih sredstava kojima raspolažu ulažu u turističku infrastrukturu i strukturu uopšte, pa bi ovi prihodi koje bi ostvarili, tih 20% koji idu u budžet Republike Srbije, da ostanu tim nerazvijenim opštinama, što bi njima bilo izuzetno značajno.
Ta sredstva bi svakako mogla da se ulože u razvoj turističke infrastrukture i strukture uopšte, čime bi se stvorili bolji uslovi za privlačenje raznih investitora za investicije u turizmu i na taj način to bi mogao biti jedan mali, skromni doprinos da te opštine izađu iz reda nerazvijenih opština.
Pomenuću jedan primer koji se nalazi u Zlatiborskom okrugu. To je opština Priboj, koja ima izuzetno skroman budžet i koja je izuzetno oštećena budžetom za 2009. godinu transfernim sredstvima, a na teritoriji opštine Priboj nalazi se izuzetno atraktivna turistička destinacija, Pribojska Banja, koja ima izuzetno velike turističke potencijale.
Mislim, konkretno, u opštini Priboj kada bi se prihvatio ovaj amandman, da turistička naknada ide 100% jedinicama lokalne samouprave to bi bilo veoma značajno za dalji razvoj Pribojske Banje i čitave opštine Priboj, zato vas još jednom pozivam da prihvatite ovaj amandman. (Aplauz.)

Na član 107. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Naplata ulaznica za obilazak spomenika kulture, muzeja, arheoloških nalazišta i drugih kulturnih atrakcija ne može biti osnov za oslobađanje od obaveze plaćanja turističke naknade. Ovako glasi amandman koji je podnela DSS na član 107, predlažući dodavanje stava 4: "Sredstva naplate ulaznica za obilazak spomenika kulture, muzeja, arheoloških nalazišta ni približno ne pokrivaju troškove koje upravljači turističkim prostorom imaju zbog njihovog korišćenja u  turističke svrhe."
Budući da stav 3. člana 107. govori o tome ko ne plaća turističku naknadu za korišćenje prirodnog i kulturnog dobra, a to su privredni subjekti i organizacije koje upravljaju zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrom, a već naplaćuju naknadu za njihovo korišćenje, podnošenjem ovog amandmana želeli smo da budemo sigurni da se naplata ulaznica ne smatra naplatom nadoknade.
Amandman se ne prihvata zato što je članom 105. stav 5. Predloga zakona propisana obaveza ministra da bliže propiše uslove za oslobađanje obaveza plaćanja turističke naknade.
Usvajanjem ovog amandmana pomogli bismo ministru. Predlažem da glasate za njega. (Aplauz.)

Na član 108. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 108. stav 3. sa željom da se premosti jedna nelogičnost, koja je apsolutno prisutna kod ovog zakona u članu 108, gde su predviđeni penali za korišćenje prioritetne turističke organizacija.
Potpuno sam iznenađen da Vlada nije prihvatila ovaj amandman s obzirom na to da suštinski ne bi promenio nešto što je Vlada želela ovim zakonom da postigne, ali sigurno bi uvela neki red kada je u pitanju ovaj zakon, a pre svega sprečila bi da ministar ima diskreciono pravo, praktično, da sa jednim strahovitim penalom od dva miliona evra može da utiče na celokupan zakon i da pravi neku nelojalnu konkurenciju, dakle, sve bi bilo u njegovim rukama.
U ime Nove Srbije sam podneo ovaj amandman u članu 108. stav 3. reči "2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate" zamenjuju se rečima – "50.000.000 do 200.000.000 dinara".
Takođe, u vezi s tim dao sam obrazloženje. U zavisnosti od vrste objekta i lokacije gde se objekat nalazi u prioritetnoj turističkoj organizaciji postoji potreba da se penali drugačije iskažu, jer ih je važno izreći u određenom rasponu. Bilo bi svrsishodno da Ministarstvo donese poseban akt u vezi utvrđivanja penala za korišćenje prioritetnih destinacija.
Neprihvatljivo je da u zakonu Republike Srbije bilo koji novčani iznos bude iskazan u evrima. Nacionalna valuta je dinar i u svim zakonskim aktima svi iznosi moraju da budu iskazani u dinarskoj vrednosti.
Moj amandman predviđa raspon u tom penalu od 50.000.000 do 200.000.000 dinara, jer, poznata je stvar u pravu, da ukoliko neko pogreši uvek postoje olakšavajuće okolnost, pa se, recimo, može uvesti raspon od 50.000.000 do 200.000.000 dinara. Dakle, poruka kroz ovaj amandman jeste da to bude iskazano u dinarima.
Ministar, kako stoji u stavu 3, donosi rešenje kojim za to lice, s obzirom na penale, utvrđuje obavezu plaćanja penala na godišnjem nivou u visini od 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. S obzirom na ovakvu zakonsku mogućnost kako se predviđa, ukoliko ova skupština bude izglasala zakon, potpuno se uvodi, po meni, jedan nered na više nivoa.
Recimo, pre nekoliko dana doneli smo Zakon o sudskim taksama. Potpuno je neprihvatljivo, prvo, da su takse u ovom teškom periodu podignute za 50%. Zašto se onda, ako se ovakav princip uvodi svuda u dinarskoj protivvrednosti evra, to nije uradilo u evrima, pa bismo izbegli mogućnost da sledeći put ovde stalno menjamo?
Imali smo izgovor od predstavnika Vlade da su troškovi života u međuvremenu od poslednjeg podizanja taksi, kada su u pitanju sudske takse, 40%. Pitam, zašto još tih dodatnih 10% – da li da se nadoknadi ono što u međuvremenu nije urađeno?
Vlada uopšte ne razmišlja o tome šta će se desiti i kod ovako velikih sudskih taksi koje su bile velike do izglasavanja ovog zakona, ljudi su praktično onemogućeni da se sude, ali videli smo da pojedini nosioci izvršne vlasti pokušavaju da kroz sprečavanje da neko pokrene radni spor, da neko preduzeće uđe u stečaj, da utiču na sudsku vlast, mogu da rade sve. Mogu da rade sve i niko se ne pita šta ćemo ukoliko bude manje sudskih predmeta, šta ćemo sa tolikim brojem sudija u toj situaciji.
A, šta ćemo, za ono što je najopasnije za jedno društvo, ako neko ne može legalno da ostvari svoje pravo u sudskom postupku – ljudi uzmu stvar u svoje ruke, jer je za nekog neprihvatljivo da sudske takse budu toliko velike da to ne može da se izdrži, ako se tu uključe i advokatske usluge, onda ispada, što se često dešava, da ono što potražujete u ovim svim troškovima bude mnogo više, a kada jednog dana želite da naplatite ili su sudski izvršni organi jako spori i u principu se to nikada ne realizuje.
Mislim da je neprihvatljivo, da samo pričamo o evrima u zemlji u kojoj je dinar platežno sredstvo.
Postavljam pitanje, da li će neko sada u prodavnici, na benzinskoj pumpi, u nekoj trgovini, u nekom restoranu, ukoliko ponudi da plati evrima i ako inspekcija uhvati takvog čoveka, da li taj čovek treba da bude kažnjen?
Šta to znači ako u jednoj zakonskoj regulativi imamo da je ministar ovlašćen, da ima diskreciono pravo da nekoga kazni dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate?! Ne možemo se igrati sa nekim stvarima na ovakav način! Neprihvatljivo je da su različiti aršini. Sve je to potpuno apsurdno. Zato sam zaista očekivao da će Vlada prihvatiti ovaj amandman, još uvek ima vremena da se to popravi, da ova skupština to izglasa.
Ono što je posebno neprihvatljivo, ne postoji raspon u kazni, jer nikada na ovaj način nećemo moći da ustanovimo da li je neko ipak imao neke olakšavajuće okolnosti zbog kojih je napravio neki prekršaj, pa sve i da treba da bude kažnjen, ali ne ovako diskreciono, da ministar može da kažnjava koliko hoće, nego da postoje neke ublažavajuće okolnosti koje bi omogućile da se neko ipak manje kazni i, eventualno, ovakvim kaznama mi ćemo oterati sve one koji žele da bilo šta ulažu u turizam. Hvala. (Aplauz.)

Na član 109. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Miloš Radulović i Arsen Đurić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.