Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika, a da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Elektronskim sistemom utvrđeno je da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, te konstatujem da postoje uslovi za rad Narodne skupštine propisani odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Snežana Sedlar-Kenig, Jelena Travar-Miljević, dr Nikola Krpić i prof. dr Slavica Đukić-Dejanović.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuju i Dejan Jovanović, Nebojša Đirić i Vesna Arsić, državni sekretari u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Jelena Popović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Nenad Ilić i Dejan Radulović, savetnici u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, i Branka Radović, savetnica u Agenciji za privatizaciju.
Takođe, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala je da delu sednice, u kojem ćemo obaviti pretres u pojedinostima, a povodom 22, 23, 24. i 25. tačke dnevnog reda, prisustvuju i: Mirjana Ćojbašić, pomoćnica ministra za Nacionalni investicioni plan, Edi Majstorović, šef Kabineta ministra za Nacionalni investicioni plan, Radmila Petković i Nataša Sokolović iz Ministarstva za Nacionalni investicioni plan, Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu trgovine i usluga, Ana Blagojević i Jelena Popović, pomoćnice ministra trgovine i usluga, a povodom pretresa u pojedinostima po tačkama 26. i 27. dnevnog reda, Ljiljana Džuver, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja i Tatjana Prijić, načelnica Odeljenja u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Prelazimo na 20. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNA ZAKONA O PRIVREDNIM KOMORAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač Arpad Fremond, Miletić Mihajlović, Zoran Kasalović, Jasmina Milošević, Milan J. Nikolić, Milisav Petronijević, Dejan Radenković, Vladan Batić, Božidar Delić, Veroljub Arsić, Stefan Zankov, Zoran Antić, Zoran Babić, Nenad Popović, zajedno Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić, Vladan Jeremić, Dragan Živkov, Marina Toman, Milan Škrbić, Dragan Stevanović, Dušanka Plećević, Bojan Mladenović, Dejan Mirović, Lidija Dimitrijević, Tomislav Ljubenović, Milorad Buha, Marina Raguš, Milan M. Nikolić i Mirko Munjić.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Primili ste mišljenje Vlade o pojedinim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na raspravu u pojedinostima po prvom amandmanu na član 1, želim da vas podsetim o vremenu koje je na raspolaganju poslaničkim grupama, kao i ovlašćenim predstavnicima, za tačke dnevnog reda koje su predmet rasprave pretresa u pojedinostima i da zamolim službu da obavesti ministarku Vericu Kalanović da može da dođe u salu.
Dakle, Poslanička grupa ZES ima ukupno vreme i za ovlašćenog predstavnika i vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi, Poslanička grupa SRS ima šest minuta na raspolaganju od vremena Poslaničke grupe i vreme koje je na raspolaganju ovlašćenom predstavniku, Poslanička grupa G17 plus ima ukupno vreme kao Poslanička grupa, Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica ima na raspolaganju trinaest minuta od vremena na raspolaganju Poslaničkoj grupi i ukupno vreme za ovlašćenog predstavnika, Poslanička grupa Napred, Srbijo ima devet minuta na raspolaganju za ovlašćenog predstavnika i nema vreme na raspolaganju Poslaničke grupe, Poslanička grupa SPS-JS ima ukupno vreme, kao i LDP, Poslanička grupa Nova Srbija ima na raspolaganju osam minuta od vremena Poslaničke grupe i ukupno vreme za ovlašćenog predstavnika, Poslanička grupa manjina ima ukupno vreme na raspolaganju, kao i Partija ujedinjenih penzionera Srbije.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković – Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Mladen Grujić – Poslaničku grupu Nova Srbija, narodni poslanik Milan Nikolić – Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Vlajko Senić – Poslaničku grupu G17 plus, narodna poslanica Marina Raguš – Poslaničku grupu SRS, narodni poslanik Radojko Obradović – Poslaničku grupu DSS i narodni poslanik Tomislav Nikolić – Poslaničku grupa Napred, Srbijo.
Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Predlog za dodavanje novog člana 1A.
Narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond podneli su zajedno amandman kojim predlažu da se posle člana 1. doda novi član 1a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, zamoliću vas, ja ću kod ovog amandmana ispričati sve što se tiče naša tri amandmana, pa uz vašu dozvolu bih koristila vreme koje pripada poslaničkoj grupi i vreme koje pripada ovlašćenom predstavniku.
Kao prvo, zahvaljujem predsedavajućoj, koja je na početku rekla da je zaista stiglo mišljenje Vlade o nekoliko amandmana. Poslanici SVM su prodali tri amandmana sa datumom 26. mart tekuće godine. Mi još uvek nismo dobili mišljenje Vlade. Nadamo se da to znači da je naš amandman prihvaćen i očekujemo odgovor od ministarke.
Žao nam je što gospodin Dinkić ne prisustvuje ovoj sednici. Želela bih da obrazložim, pošto, nažalost, nekada imamo utisak da predstavnici Vlade i ne čitaju te amandmane. Kao što možete da vidite, amandman o kojem trenutno raspravljamo je obrazložen veoma dugačko i dozvolićete mi da prepričam obrazloženje, pošto nekako imam utisak da niko nije reagovao na njega.
Ovde ima nekoliko realnih, čvrstih, jakih argumenta, koji su zdravorazumski, a naravno i mnogi od njih ekonomski. Znači, suština našeg amandmana je da se privredne komore sa područja Ada, Kanjiža i Senta pripoje Subotici, a ne Kikindi, kao što je, nažalost, trenutno situacija.
Kao što znamo, prethodni zakon o privrednim komorama koji je donet 2001. godine je na našu veliku žalost i potpuno suprotno zahtevima i zdravom razumu, privredu sa područja opština Ada, Kanjiža i Senta uključio u novoosnovanu Regionalnu komoru u Kikindi, sa čime se mi naravno ne slažemo i tražimo ovu ispravku. Ranije su privredne komore sa područja ovih opština, Ada, Kanjiža i Senta, do donošenja tog pomenutog zakona 2001. godine, sa opštinama Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš sačinjavale realno jednu regiju i Regionalna privredna komora u Subotici je obuhvatala jedinstveno privredno područje. To su razlozi zbog kojih to činimo i nadamo se da će prihvatanjem ovog amandmana tako biti i u budućnosti.
Pomenula sam nekoliko argumenata, zdravorazumski, odnosno logični jedinstveni privredni razvoj ovog područja, odnosno podjednako razvijana infrastruktura u ovoj regiji, kao i zajednička organizacija spoljnog i unutrašnjeg prometa. Kada bi situacija ostala ovakva, kao što je, moram da naglasim da poslanici SVM neće glasati u ovakvoj formi za ovaj predlog zakona ukoliko ne dođe do ovih izmena. Čuli smo veoma aktivnu raspravu i negodovanje mnogih privrednih subjekata, čak je predsednik Privredne komore Srbije gospodin Miloš Bugarin imao sastanak sa predsednikom naše poslaničke grupe i naglasio da ima dosta diskutabilnih rešenja. Međutim, bez obzira na to što podržavamo ovu vladajuću većinu, ako dođe do prihvatanje našeg amandmana, nažalost, još uvek ne znamo kakva je situacija, nadamo se da neodgovaranje na ovaj amandman znači da je prihvaćen, onda ćemo podržati, inače, ne možemo da podržimo ovaj tekst.
Ukoliko bi ostao predloženi tekst, onda bi se, nažalost, prekinuli, ne samo godinama, već mnogim decenijama, građeni privredni odnosi u ovim regijama i građene veze između ovih opština i određenih privrednih jedinica u oblastima kupoprodajnih odnosa, proizvodnje sirovina, prerade i razvoja proizvodnih i prometnih kapaciteta. Kao što sam pomenula u samom uvodu i infrastruktura u ovom regionu je jednako izgrađena.
U ovom pomenutom detaljnom obrazloženju naglasili smo veliki značaj, najpre, sa stanovišta poljoprivrede, na primer, kanala Tisa i Palić, koji je duži od 23 kilometra, jer kao što vidimo trenutna situacija sa ovom sušom je vrlo negativna za poljoprivredne proizvođače, dakle, taj kanal obezbeđuje navodnjavanje 20.000 hektara teritorije na područjima opštine Kanjiža i grada Subotice. Planira se i dogradnja ovog kanala, koji bi u sledećoj fazi obezbeđivao navodnjavanje još 20.000 hektara na područjima opština Bačka Topola, Mali Iđoš, a i delimično opštine Senta i smatramo da je jedan od jakih argumenata za prihvatanje ovog amandmana i taj vrlo značajan sistem navodnjavanja.
Sledeći argument koji smo naveli u obrazloženju je razvoj uloge logističkih centara. Pošto smo pomenuli da se u susednoj Mađarskoj nalazi logistički centar u Segedinu, smatramo da se nekako logički nameće stvaranje logističkog centra u Subotici. Za ovo postoje ne samo ekonomski, nego i svi ostali subjektivni razlozi, kao što su veće institucije u gradu Subotici, fakulteti i tehnički uslovi. Vrlo je značajno i za stvaranje logističkog centra bi bio jak argument, odnosno olakšavajuća okolnost, i slobodna zona u Subotici, zatim, višedecenijsko funkcionisanje javnog skladišta sa carinskom zonom i razvijen tercijalni sektor. Smatramo da bi se na ovaj način privukli neophodni robni i novčani tokovi u centar ovog regiona, odnosno u severnu Bačku.
Zamolila bih gospođu ministarku da me sluša, ako je ikako moguće.
Nažalost, nekada se stvara i iluzija, i protiv poslanika mađarske koalicije, odnosno SVM, kreće napad, da mi na ovaj način želimo da stvorimo tzv. mađarsku regiju. Ovo nije tako. Samo smatramo da bi ovo bilo zdravorazumski i realno da opštine Ada, Kanjiža i Senta budu pripojene Subotici, a ne Kikindi. Za ovo je dokaz i skoro potpuno isti amandman Poslaničkog kluba SPS - Jedinstvena Srbija, pa mislim da ćemo se svi složiti da oni ne rade na tome da se stvara ta mađarska regija, kao ni mi, bez obzira što mnogi to misle i napadaju nas bezrazložno.
Nastaviću sa obrazloženjem, nadam se da me neko i sluša.
Kao što sam rekla, smatramo da je za Vojvodinu, naročito za sever Bačke, jedna od najznačajnijih privrednih grana poljoprivreda i da bi usvajanjem ovog našeg amandmana došlo do povezivanja u najznačajnijoj privrednoj grani u poljoprivredno prehrambenoj industriji.
Prema navedenim podacima koje posedujemo, po statističkim podacima, postoji vrlo čvrsta, jaka, povezanost cele reproceline u pogledu raznih grana poljoprivrede. Ovde smo pomenuli npr. tovne svinje, odnosno da postoji jaka povezanost između ovih opština, što se tiče uvoznih komponenata stočne hrane i u pogledu ostvarenja značajnog izvoza reproceline mesa. Pomenuli smo konkretne i novčane podatke.
Sledeće o čemu smo još govorili i što želim ovde da naglasim da bi čuli i poslanici, i gospođa ministarka, i javnost, jeste, recimo, industrija šećera. Ovde je, kao što sam pomenula, saobraćajna infrastruktura izgrađena baš prilagođavajući se proizvodnji šećerne repe i kod investicija u sistem navodnjavanja na celom ovom području o kome pričamo značajnu ulogu igra proizvodnja ove industrijske kulture, dakle, šećerne repe. Pored tovnih svinja, proizvodnje šećera, veoma je značajna i poznata, što se tiče Horgoša, i proizvodnja paprike i povrća za potrebe postojećih kapaciteta u Horgošu. Smatramo da je jedino moguće rešenje jedinstveno tretiranje ove reproceline u celom regionu severne Bačke, a nelogično je razdvajanje na Kikindu.
Izvinjavam se što nekoliko puta naglašavam, ali logički i zdravorazumski, bilo bi prirodno da bude jedinstven razvoj regije te subotičke privredne komore. Postoje i slične povezanosti ovih opština, dakle, Ade, Kanjiže i Sente sa Suboticom i što se tiče proizvodnje, prerade žitarica, pored povrća želela bih da pomenem i voće i vinogradarstvo cele severne Bačke, koja je vrlo poznata po tome.
Nažalost, trenutno se ove opštine, njihova okolina i njima pripadajuća sela svi suočavaju sa vrlo sličnim aktuelnim problemima zaštite i kompleksne obrade u ovoj vrsti proizvodnje, a i smatramo da je zbog sve veće nastupajuće konkurencije koja nam nadolazi pristupanjem u EU ovo područje upućeno na tesnu saradnju u oblasti razvoja, a povezuju ih i slični problemi. Logično je da bi svi oni zajedno trebalo da nastupaju na inostranom tržištu. Pored svih ovih zdravorazumskih, ekonomskih, privrednih, i poljoprivrednih argumenata, čak i novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava podrazumeva da će, protiv koga smo se svim snagama borili i naglašavali zašto je on loš, a koji je parlamentarna većina izglasala bez nas, opštine Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta i grad Subotica od 1. januara, sledeće, 2010. godine i dalje činiti područje Privrednog suda u Subotici, odnosno osnovnog, dakle, Višeg suda u Subotici, tako da smatramo i očekujemo, odnosno zahtevamo, da se amandman poslanika Saveza vojvođanskih Mađara prihvati, jer inače mi izmene i dopune Zakona o privrednim komorama u ovoj formi, bez prihvatanja tog amandmana, ne možemo da podržimo.
Kada već koristim i vreme koje pripada i predstavniku Poslaničke grupe, želela bih samo da pomenem i druga dva amandmana koja su tehnička. Očekujući da će ovaj naš prvi i najznačajniji amandman biti prihvaćen, dakle, da će opštine Ada, Kanjiža i Senta biti pripojene Privrednoj komori Subotice, a ne Kikindi, ovim amandmanima samo naglašavamo da smatramo da je potrebno utvrditi rok u kojem će regionalne komore čije će se područje izmeniti, nadamo se, ovim novim izmenama i dopunama Zakona, svoju organizaciju i akte uskladiti sa odredbama ovog zakona.
Ne bih želela da se ponavljam, veoma mi je žao što je ovo vreme možda nezgodno i što ni poslanici nemaju strpljenja da čuju argumente, a moram da naglasim da ne shvatam kako od 26. marta tekuće godine, pa do danas, 4. maja, Vlada nije uspela da nam da mišljenje. Zapravo, smatram da je rasprava u pojedinostima besmislena i vrlo sam zahvalna što ste bar sada stigli, a malopre sam htela da se javim po povredi Poslovnika, jer nema smisla raspravljati kada nema predstavnika Vlade. Gospođa ministarka je stigla, ali kada nemamo ni mišljenje Vlade, pa očekujem da ćete nam sada odgovoriti da li se naš amandman prihvata i samim tim od toga zavisi da li ćemo mi podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Na raspolaganju, kao ovlašćenoj predstavnici, ostalo vam je još 11 minuta.
Reč ima ministarka Verica Kalanović. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani poslanici, odgovor na pitanje koje je postavila Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u vezi amandmana o kome ste pričali, a čiji tekst nisam videla, postoje dve mogućnosti. Prva mogućnost je da je istovetan sa tekstom amandmana koji ste podneli i koji ste povukli 26. marta 2009. godine i koji se vodi u grupi povučenih amandmana, a iza toga je dostavljen novi amandman na iste članove, pa mogu samo da pretpostavim da se radi i o istom tekstu. Vaš zahtev i vaš amandman daje punu potvrdu da neobaveznost ili dobrovoljnost jeste pravi način da se prevaziđu problemi određenih privrednih subjekata. Obaveznost da privredni subjekti plaćaju obaveznu članarinu i pripadaju onoj regionalnoj komori koja je definisana Zakonom o teritorijalnom organizovanju, jeste u potpunosti eliminisano novim predlogom zakona. Ako dosledno poštujemo predloženi tekst izmena i dopuna Zakona o privrednim komorama, u tome je potpuno sadržan i predlog vašeg amandmana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SPS-JS podnela je niz amandmana sa željom da postojeća dobra rešenja iskazana do sada u praksi pokušamo da implementiramo i u ovaj novi zakonski predlog, a i nekim dodatnim predlozima, ukoliko je to moguće, da poboljšamo ovaj predlog zakona o privrednim komorama.
Amandman u članu 2. je gotovo identičan sa predlogom Poslaničkog kluba Manjina koji je obrazlagala moja koleginica Elvira i on u suštini ima ideju da se pokuša ponovo implementirati zakonsko rešenje koje je bilo do 2001. godine u smislu da opštine Ada, Kanjiža i Senta ponovo budu vraćene prirodnoj vezi sa Suboticom, jer se takva odrednica desila posle 2001. godine mimo iskazanog interesa privrednika iz ovih opština i oni su tada priključeni komori u Kikindi.
S obzirom na to da su vezani, dakle, i teritorijalno, a i svoja prava ostvaruju pred sudom u Subotici, smatramo da bi to bio jedan logičan sled zakonskog rešenja, uostalom, višedecenijska iskustva u tom smislu idu i u tom pravcu. Ovakvim jednim zakonskim rešenjem praktično prekinuti su mnogi privredni putevi i saradnja privrede u ovom regionu. Iz tog razloga smatramo ovaj predlog amandmana dobrim i predlažemo da se usvoji. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan J. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u načelnoj raspravi izneli stavove Poslaničke grupe SPS-JS vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o privrednim komorama.
Suština amandmana koji sam podneo ispred Poslaničke grupe je da se broj privrednih subjekata od 50, da ne bih interpretirao sve tekstove zakona, poveća na 100.
Zašto predlažem to? To povećanje može biti u jednom delu regionalno i prema delatnostima. Ako se osniva komora u kojoj je 100 pravnih subjekata ili privrednih subjekata pre svega prema delatnostima, onda je moguće da u okviru, recimo, drvne industrije ili u okviru tekstilne industrije ili drugih, skoro svi proizvođači budu u jednom takvom udruženju ili u komori, jer su na taj način snažniji, nego što je 50 privrednih subjekata. Mogu da utiču, pre svega, na izvršnu i zakonodavnu vlast, mogu da kreiraju poslovnu politiku određene privredne grane i snažniji su ekonomski preko većeg broja subjekata koji plaća članarinu da mogu da nastupaju jedinstveno prema inostranom tržištu, da organizuju sajmove, da lobiraju za ta tržišta, mogu da organizuju raznorazna savetovanja itd.
Lično mislim da bi ovakvo rešenje bilo bolje nego 50 privrednih subjekata, pre svega u okviru delatnosti kojima se određeni privredni subjekti bave.
Opasnost, koja je isticana skoro u svim raspravama …
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… da pojedinci u 50 privrednih subjekata nose, rekao bih, određenu privilegiju, konkretno, govorilo se da će biti jedan tajkun pa će tih 50 da on vodi, ovoga puta se taj rizik smanjuje.
Ja molim da se još jednom razmisli o jednom ovakvom našem amandmanu. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, uvažena predsedavajuća, amandman koji sam u ime Poslaničke grupe SPS-JS podneo nastavak je priče o kojoj je govorio moj kolega Milan M. Nikolić. Po predlogu Milana M. Nikolića u članu 2. predviđeno je – da se poveća broj privrednih subjekata, sa 50 na 100, koji mogu da osnuju privrednu komoru, naravno, po delatnostima, ovaj amandman govori o obaveznom članstvu po teritorijalnom principu.
Smatramo, odnosno dali smo dosta argumenata zbog čega treba da ostane komora sa obaveznim članstvom i iz tih razloga, naravno ne bih da vam oduzimam puno vremena, smatramo – da komorski sistem treba da se zasniva na jedinstvenom teritorijalnom principu, što je u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji, Zakonom o lokalnoj samoupravi, a u našim uslovima regionalne privredne komore, gradske privredne komore, bliže su privrednim subjektima na toj teritoriji gde se obavlja delatnost.
S druge strane, komora na nacionalnom nivou je najjači reprezent privrede i naravno interesa privrede i prema državi i prema svim zemljama u Evropi i svetu. Prosto bih rekao, to je sastavni deo ovog amandmana koji je podneo gospodin Milan M. Nikolić. Da ponovim, zalažemo se – da se može dobrovoljno osnovati privredna komora sa 100 privrednih subjekata po delatnostima, a da ostane jedinstven teritorijalni princip organizovanja komora.
Dozvolite mi sasvim na kraju (oduzmite mi od vremena poslaničke grupe koje imam) biću iskren, teško je amandmanima, kako da kažem, davati neke intervencije u smislu popravki zakona, a da to ne zadire u suštinu, da ne zadire u sistem, iz prostog razloga što i izmene Zakona o privrednim komorama ne menjaju neka rešenja, samo, već menjaju kompletan komorski sistem.
Sasvim na kraju, pitam, da li je ovo mišljenje od 9. aprila, dobijeno mišljenje 10. aprila, Vlade Republike Srbije, imajući u vidu ono što sam malopre čuo, da nema mišljenja, odnosno ja sam dobio neko mišljenje 9. aprila ove godine od Vlade, odnosi se na 33 amandmana.
Želim javnost da upozorim i da pozovem našu vladu, moju vladu, da se ozbiljnije odnosi prema odgovorima koji se daju na amandmane. Vlada je na amandman na član 1, odbila ga je i rekla: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se iz obrazloženja ne vide razlozi koji upućuju na neophodnost usvajanja predloženog amandmana."
Možda je to tako moglo da se odgovori za član 1, ali nije prihvatljivo da se 33 puta ponovi rečenica: "Amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za ne prihvatanje amandmana 1)." Tako je i kod mog amandmana – Ne prihvata se iz razloga ne prihvatanja amandmana 1)...i tako dalje.
Pozivam Vladu, moju Vladu da se ozbiljnije i odgovornije odnosi prema ovome. Ovo su ozbiljna pitanja, u pitanju je komorski sistem Srbije. Naravno, treba sigurno ukrstiti sve moguće argumente i razloge da se dođe do najboljeg rešenja, jer je veliki ulog u pitanju.
Mislim da treba da se omogući poslanicima da imaju mogućnost da u neposrednoj komunikaciji sučele stavove i mišljenja i da tako dođu do najboljeg rešenja, opet u interesu podrške baš te vlade.
Da ne dužim, završiću, ponavljam još jednom, mi smo predložili ova dva, kažem, ključna amandmana. Jedan se odnosi na dobrovoljno članstvo – 100 privrednih subjekata po delatnostima i drugi, koji se odnosi na obavezno članstvo po teritorijalnom principu.
Smatramo da to može da bude neko prelazno rešenje, imajući u vidu da će se on primenjivati tek 2013. godine, a ima dosta pitanja koja treba raspraviti u ovoj oblasti, počev od imovine pa nadalje i da treba to vreme iskoristiti da se dođe do najboljeg rešenja, jer privredne komore i ovakve kakve su ne mogu da opstanu. Mi to znamo, svesni smo toga i smatramo da treba da dođe do promena u svakom slučaju, ali ne ovako i na ovakav način. Hvala.