Izvinjavam se, nisam baš najbrža bila kada je reč o ovoj tehnici, ali svejedno, ne mogu o amandmanu konkretno da pričam. Nažalost, koleginica Jovanović nije u mogućnosti da ga predstavi, međutim, SRS je dosta razmišljala na temu predloženog zakona. Konsultovali smo, naravno, sve one koji su u turizmu toliko dugo, turističku ponudu i turistička kretanja dobro prepoznaju i zaključak je jedinstven i jednostavan – da je zapravo predloženi zakon ipak gore rešenje u odnosu na postojeće.
Ono što SRS smatra jeste da je u ovom predlogu zakona očigledna namera Ministarstva, pod koji je potpao turizam, da se kroz kategorizaciju turističkih područja i davanje na upravljanje kategorisanih celina, a kasnije kroz takozvano pravo preče kupovine, izvrši monopolizacija turističkih područja od strane tajkuna bliskih vlasti. Ovo možemo da tvrdimo sa potpunom odgovornošću, zapravo, na osnovu same prakse koja je na snazi već nekoliko godina, a jeste monopolizacija od strane svih onih koji su se u pravo vreme, vrlo verovatno, u nekim prethodnim režimima vrlo dobro snašli, profitirali na račun sveukupne nesreće, a sada pokušavaju da ogromna finansijska sredstva, uz podršku vlasti, pretvore, u legitiman biznis. Naprosto, to je postalo javna tajna.
Međutim, sa druge strane, imamo nešto što se zove turistički razvoj Srbije. Činjenica je da bi od tog turizma trebalo da žive mnogi krajevi u lepe nam Srbije, od tog turizma je trebalo već nekoliko domaćinstava i desetina hiljada porodica da živi na način dostojan čoveka, ali nažalost, nije tako.
Nije nam jasno zašto je do sada ova oblast zapostavljena, tako značajna za Srbiju, kada je, recimo, reč o banjskom, planinskom ili seoskom turizmu, kulturnom ili verskom, ali pretpostavljam da ćemo da čujemo od nekoga ko je ovlašćen na ovu temu da govori.
SRS smatra da je neophodno da se donese, recimo, zakon o banjama i o rehabilitacionim centrima, a ne da sa novom formom regulišu već regulisane oblasti, predstavi nekakva aktivnost, ipak, videli smo da vlast nekako najčešće kasni u odgovoru na određena kretanja.
Isto je vrlo značajno, kada je reč o kapacitetima i onome što je potpuno zapostavljeno, primera radi, Beograd kao naša prestonica ima manjak od najmanje 5.000 ležajeva. Koliko je vlast nesposobna da odgovori na ovakav problem, kako vlast o kojoj je trenutno reč, tako i u prethodnom sazivu, kada je resor turizma pripao G17, govori činjenica da je država, recimo, prezentaciju na CNN platila budžetskim sredstvima. U spotu je predstavljen manastir sa druge strane Dunava, odnosno u susednoj Rumuniji.
Ovo je jedan od podataka koji govori, o zaista, nepromišljanju tako važne oblasti, vrlo čestim autogolovima, kada je reč o marketinškim kampanjama i o strateškom planiranju. Stiče se utisak, govorimo jednostavnim jezikom naših građana države Srbije, da je sve ono što se provodilo u okviru države, a ticalo se osmišljavanja, uređenja određenih oblasti, ipak služilo na korist samo određenim pojedincima, koji su dolazili do užasne količine finansijskih sredstava, tako se bogatili, stvarali monopol, a od pravog razvoja određenih oblasti, zapravo, nije ostalo ništa.
Da je ovo činjenica, dovoljno nam pokazuje podatak da svako ko želi da se uveri u ovo, može da sedne u automobil i prođe širom Srbije i da vidi na kojem je nivou razvoja seoski, banjski, planinski, verski ili kulturni turizam. Imate savršene srednjevekovne građevine koje su devastirane, koje su prepuštene snalažljivosti monaških zajednica da ih postave u ono stanje koje bi trebalo da predstavlja izrazito jaku, snažnu i prepoznatljivu srednjovekovnu umetnost i kulturu. Što se tiče države Srbije, retki su primeri gde je država pokazala interesovanje za investiranje u ovakva rešenja, koja bi se višestruko vratila.
Dakle, niti ima planskog, niti strateškog planiranja, niti ima dovoljnog interesovanja u investiranje, a sumnjamo da će to biti provođeno ovim predloženim zakonom o turizmu, iz jednog prostog razloga, okruženje i finansijsko i ekonomsko, i spoljno i unutrašnje, dakle, momenat u kome mi donosimo i govorimo o ovom zakonu, apsolutno ne odgovara nameri predlagača da se ulaže u razvoj turizma koji bi trebalo državi Srbiji višestruko da vrati.
Srpska radikalna stranka ima problem da prihvati činjenicu koja je ovde izneta pre nekoliko nedelja, kada se govorilo u objedinjenoj raspravi o ovom predloženom zakonu, da predlagač ima nameru da uredi ovu oblasti i da nivo turizma stavi na izuzetno visok nivo. Prvo pitanje je, zašto to nije urađeno do sada, kada je bilo toliko prilike, kada su bile mnogo bolje i ekonomske i sve druge okolnosti? A, drugo, kako namerava da uradi sada, kada znamo da podizanje bilo koje oblasti na određen zavidan nivo to znači direktna ulaganja, direktne investicije, odnosno direktna finansijska sredstva?
Mi imamo problem sa održavanjem onoga što jesu budžetski korisnici socijalnog mira i ekonomske stabilnosti građana Srbije. Nije jasno, na osnovu koje će finansijske konstrukcije predlagač provesti ovaj predlog zakona? Takođe, svedoče i ostale činjenice.
Govorimo o turizmu u momentu kada razmišljamo o onome što jesu smernice MMF-a, a tiče se makroekonomske stabilnosti države Srbije, smanjenje javne potrošnje i naravno, garantovana stabilnost ekonomskog sektora unutar same države Srbije. Mi nemamo nijedno pojašnjenje, imamo samo maglinu, kako bi to trebalo da izgleda do kraja godine, a samim tim, to nam je i tako dovoljan i jak argument, da će biti problema da se provedu svi oni projekti koji su planirani za razvoj turizma u državi Srbiji. Ali, pre svega toga, vrlo nam je značajno da čujemo na koji način su projekti koji su do sada bili provođeni dali rezultate i imali efekta na razvoj turizma, kada je reč o turističkoj ponudi države Srbije.
Nažalost, bojim se da to tokom današnje rasprave nećemo moći da čujemo. Ovlašćeni predstavnik, koji je trebalo da nam odgovori na sva ova pitanja, a naravno, i na druga pitanja koja se dodiruju sa razvojem turizma, jeste gospodin Mlađan Dinkić, koji, nažalost, nije tu.
Kada je reč o razvoju turizma, i te kako da je reč o ekonomskom i regionalnom razvoju, i tu bismo imali mali milion pitanja u ime svih onih koji su nas postavili ovde da pitamo ovlašćenog predstavnika, ali samim tim, što ovlašćeni predstavnik nije tu nama je to dovoljan odgovor i potvrda onoga u šta sumnja Srpska radikalna stranka, da će predviđena zakonska rešenja moći da se provedu, iz nekoliko razloga, prvo, nema para za to. Pitanje je kakve su materijalno-tehničke pretpostavke, a da ne govorimo o ljudskim resursima. Još kada bismo znali šta je strategijsko planiranje i kako ćete podržati jedan plan aktivnosti na godišnjem nivou, u 2009. godini, onda bismo vrlo verovatno dobili odgovor da je to tek još jedno samo mrtvo slovo na papiru, ovaj predlog zakona o turizmu.