Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, predlog Republičke radiodifuzne agencije za kandidata za člana Saveta ove agencije koji živi i radi na području Kosova i Metohije, gde se predlaže Živojin Rakočević iz Gračanice, sasvim je u redu, jer po proceduri treba da se predloži i izabere predstavnik Republičke radiodifuzne agencije sa teritorije KiM.

Nemam ništa lično protiv predloženog kandidata i verovatno je predlog u skladu sa procedurom o njegovom izboru, ali napomenuo bih nešto što je možda dosta bitno. Možda uz ovaj predlog Republičke radiodifuzne agencije i Društva novinara Kosova i Metohije, gde se predlaže kolega Živojin Rakočević za člana Saveta RRA, treba da postoji i mišljenje Ministarstva za Kosovo i Metohiju, Odbora za Kosovo i Metohiju.

Nemam ništa lično protiv predloženog kandidata, jer tiče se teritorije Kosova i Metohije i verovatno živi i radi na Kosovu i Metohiji, međutim, smatram da je to još jedna formalnost i da treba da se stekne utisak da Republika Srbija poštuje Ustav i zakone Republike Srbije i kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Formalnost je, kao i skupštinska većina u ovom visokom domu, kao i skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju, kao Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Formalnost, jer Republika Srbija još nije priznala nezavisnost KiM, ali je očigledno digla ruke od svoje južne pokrajine.

Skupština Republike Srbije od formiranja ove skupštinske većine nije održala nijednu raspravu o Kosovu i Metohiji. Za dnevni red Vlada je predložila samo jednu rezoluciju o Kosovu i Metohiji, ali je ona skinuta sa dnevnog reda jer nije postojala saglasnost oko realizacije ni u okviru vladajuće koalicije, a da ne govorim o nacionalnom konsenzusu, kada je tema Kosova i Metohije u pitanju. Odbor za Kosovo i Metohiju je od konstituisanja do sada sazvan 14 puta, a u 80% slučajeva nije imao kvorum za rad zbog nedolaska poslanika vladajuće koalicije, a samo jednom je raspravljao o važnim temama vezanim za Kosovo i Metohiju.

Predsednik Vlade Srbije, moram da ponovim, nije posetio AP Kosovo i Metohiju tokom godinu dana svog mandata. Vlada Republike Srbije je smanjila budžet za 36% u odnosu na 2008. godinu. Vlada je ukinula i sve sudove na Kosovu i Metohiji, osim jednog opštinskog i jednog osnovnog suda; smanjila je kosovski dodatak za 50% itd.

Skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i poslanici vladajuće koalicije bojkotuju Skupštinu zajednica opština Kosova i Metohije, iako je Vlada Republike Srbije svojom uredbom priznala Skupštinu zajednica opština Kosova i Metohije. Skupština zajednica opština Kosova i Metohije održala je osam sednica. Tim sednicama nije prisustvovao niko od predstavnika Skupštine Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Ministarstva za Kosovo i Metohiju, osim jednoj sednici, gde je prisustvovao državni sekretar za Kosovo i Metohiju gospodin Zvonimir Stević. Nije prisustvovao niko od članova Odbora za Kosovo i Metohiju iz vladajuće koalicije, iako među njima ima i onih koji žive na Kosovu i Metohiji, a uredno su za tu sednicu Skupštine zajednica opština pozvani.

Zašto? Zato što Srbi i nealbanci traže konkretne odgovore od Republike Srbije za mnoge probleme koji se tiču njihovog opstanka na Kosovu i Metohiji.

Republika Srbija odgovor na ta pitanja nema, ili ne želi da ih ima, sasvim je svejedno.

Svi potezi se vuku iz jednog centra, i to iz kabineta predsednika Republike Srbije. Niko od ostalih institucija Republike Srbije nema samostalnost da odlučuje o Kosovu i Metohiji. Predsednik Republike Srbije je bez odluke Skupštine Republike Srbije prihvatio misiju Euleks, a misija UNMIK na terenu više i ne postoji.

Moram još jednom ponoviti, po ko zna koji put, koju ulogu na Kosovu i Metohiji ima misija Euleks. Misija Euleks ima zadatak da sprovede plan Martija Ahtisarija i stvori nezavisno Kosovo, i to na terenu već radi. Dok misija Euleks radi svoj posao, Republika Srbija ne preduzima ništa.

Srbi i nealbanci su prevareni, zbunjeni i prepušteni sami sebi. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, osim teoretski, praktično na terenu ne funkcioniše, ne sarađuje sa legalno izabranim predstavnicima lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji.

Na Kosovo i Metohiju odlaze samo lica imenovana od Vlade Republike Srbije, a ona su iz sastava vladajuće koalicije. Ne daju instrukcije Srbima i nealbancima kako da se ponašaju u kriznim situacijama, a kriznih situacija na Kosovu i Metohiji je, nažalost, sve više i više.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je izradilo Strategiju održivog opstanka i povratka Srba i nealbanaca na Kosovo i Metohiju, a da tom prilikom nije obezbedilo ni jedan jedini dinar.

Godišnji troškovi Ministarstva za Kosovo i Metohiju su 270.000.000 dinara, a sredstva predviđena za Nacionalni investicioni plan koja pripadaju Kosovu i Metohiji za 2009. godinu su predviđena u iznosu od 185.000.000 dinara.

Znači, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ima troškove na godišnjem nivou oko 270.000.000, a Nacionalni investicioni plan 185.000.000. Od 185.000.000, za opštinu Leposavić je izdvojen 131.000.000 milion, a za Lešak 70.000.000 dinara. Obustavljena je izgradnja započetih objekata, koju je upravo ovo ministarstvo prihvatilo i počelo da finansira u 2008. godini, da bi obustavilo finansiranje u 2009. godini, a započelo nove objekte na Kosovu i Metohiji.

Ono što nas najviše tišti i boli i što pravi paniku, to su tajni pregovori Ministarstva Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju sa misijom Euleks o vrlo važnim pitanjima, a da o tome mi koji živimo na Kosovu i Metohiji ne znamo ništa.

Današnju Bajdenovu izjavu da Republika Srbija treba da prihvati realnost na Kosovu i Metohiji, koja potom vodi u nezavisnost Kosova, mi Srbi i nealbanci koji živimo na Kosovu i Metohiji nikada nećemo prihvatiti.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i vladajuća koalicija onim što čine, svesno ili nesvesno, u potpunosti se uklapaju u Bajdenovu tzv. realnost i samo otežavaju opstanak i normalan život Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji.

Zbog toga zahtevam da Vlada Republike Srbije Skupštini Republike Srbije predloži izmene i dopune Zakona o ministarstvima i ukine Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, jer ono ne služi ničemu. Od predsednice Narodne skupštine Republike Srbije zahtevam, s obzirom na situaciju u Odboru za Kosovo i Metohiju, da predloži izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i ukine Odbor za Kosovo i Metohiju da ne bi pravio troškove, jer, na kraju krajeva, Odbor za Kosovo i Metohiju nije u funkciji. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, 1991. godine tadašnja opozicija organizovala je proteste zbog navodno neobjektivnog prikazivanja političke stvarnosti u Srbiji od strane tadašnjeg rukovodećeg tima RTV Beograd. Danas, u 2009. godini, situacija je deset puta gora kada je reč o medijskoj slici koja se stvara u Srbiji i kada se govori o opozicionim političkim partijama, odnosno kada se govori o režimu Borisa Tadića. Danas su skoro svi mediji sa nacionalnom frekvencijom direktno ili indirektno pod kontrolom režima.

Glas opozicionih partija, pre svega glas SRS, teško može da dopre do srpske javnosti, izuzev odavde iz Narodne skupštine Republike Srbije ili, eventualno, sa neke televizijske ili radio-stanice koja nas pozove.

Režimu Borisa Tadića to nije bilo dovoljno. Gotovo kompletna poslanička grupa bila je izbačena iz Narodne skupštine Republike Srbije da se ne bi čuo glas srpskih radikala o teškoj političkoj, ekonomskoj i socijalnoj stvarnosti u Srbiji.

U tu svrhu koriste i izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine i zahvaljujući tim izmenama srpski parlament je postao jedinstven u svetu – on više nije državna i politička institucija u kojoj se slobodno govori, to je institucija u kojoj morate da ćutite. Ako ne ćutite, ako ste kritičari režima Borisa Tadića, ako kažete da je Džozef Bajden pravi ratni zločinac, a ne Ratko Mladić, onda rizikujete da vas izbace iz parlamenta ili, u najmanju ruku, kazne opomenom i nekim novčanim sankcijama.

Dragi građani Srbije, danas je medijski prostor u Srbiji u najvećoj meri pod kontrolom jednog čoveka.

Taj čovek, naravno, dolazi iz Demokratske stranke, stranke koja navodno ima monopol na uvođenje Srbije u EU, stranke koja je naprasno postala član Socijalističke internacionale, stranke koja je od 2000. godine sprovela najbrutalniju, najmonstruozniju privatizaciju u istočnoj Evropi i koja je preko noći postala partija koja se navodno zalaže za socijalnu pravdu. Taj čovek je, naravno, Dragan Đilas, aktuelni gradonačelnik Beograda.

To je čovek koji je, po informacijama koje ima SRS, politički moćniji i uticajniji od samog Borisa Tadića. Da je to tako govori činjenica da je nedavno, uoči donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu, Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, otvoreno stavio do znanja Borisu Tadiću da mora da ostavi onolika finansijska sredstva gradu Beogradu koja su projektovana budžetom za 2009. godinu, da ne sme nijedan dinar da manjka u gradskoj kasi, inače, po rečima Dragana Đilasa, on će naći nekog novog manekena koji će da glumi da je šef države i predsednik Republike Srbije.

Dragan Đilas je danas, dame i gospodo narodni poslanici, vi iz Socijalističke internacionale kojima su puna usta socijalne pravde, najbogatiji ili jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, čovek koji ima u svom vlasništvu najmanje 16 preduzeća, direktno ili indirektno, u raznim oblicima, sa raznim kompanjonima; uglavnom, njegovo ime se provlači kao ime vlasnika u najmanje 16 medijskih i propagandnih kuća u Srbiji.

Dragan Đilas je vlasnik sledećih firmi: "Multikom group", "Multikom rent", "Bella team", "Direct media AD Beograd", "Direct media public relations Beograd", "Direct media DOO Skoplje", "Direct media DOO Podgorica", "Direct media DOO Sarajevo", "Spark event promotion DOO", "DM marketing international DOO", kao što vidite, sve sami srpski nazivi, "Sports ADD DOO", "Big print DOO", "Frendee DOO", "Emotion production", "Ovation advertising" i jedna firma za koju nije sigurno da li je njegova, pa neću ni da je čitam.

Evo kako stoji stvar sa udelom vlasništva u pojedinim medijskim kućama: "Multikom group", glavna firma ili firma majka, preduzeće za multimedijalne komunikacije, "Multikom group DOO Beograd", adresa: Ulica antifašističke borbe 13b, bavi se konsalting i menadžment poslovima. Inače, firma je registrovana za usluge u spoljnotrgovinskom prometu. Struktura vlasništva je sledeća: Dragan Đilas – 25%, Milica Delević-Đilas – 25%, Dragoslav Ilić – 42%, Nebojša Garić – 8%.

Inače, pre nego što nastavim da čitam dalje, da napravim jedno malo objašnjenje kako je gospodin Đilas došao do ovolikog kapitala. On je imao jedan drugi recept za bogaćenje u odnosu na Božidara Đelića.

Božidar Đelić je došao posle 5. oktobra 2000. godine u Srbiju, navodno bez igde ičega, zaspao na tetkinom kauču i ujutru se probudio sa 11.000.000 evra. Dragan Đilas nije imao sreću da spava na tetkinom kauču, ali uradio je nešto drugo. On je prodavao bižuteriju u Češkoj, pa je onda došao u Beograd, zaposlio se u firmi Srđana Šapera, tu je stekao neki kapital, osnovao sopstveno preduzeće i onda, po nalogu vlasti u Srbiji, dobio klijente po zadatku, obogatio se i sada je vlasnik najmanje 16 medijskih i propagandnih kuća u Srbiji i jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji.

Evo kako stoji stvar sa udelom vlasništva u njegovim firmama. "Multikom rent", to je ogranak ove firme majke, bavi se iznajmljivanjem nekretnina.

"Bella team", od 2006. godine je ova firma u sastavu njegovog lanca medijskih kuća, to je preduzeće za trgovinu i usluge, adresa je Gundulićev venac br. 3, bavi se konsalting i menadžment poslovima. Registrovana je za spoljnotrgovinski promet. Struktura vlasništva je sledeća: "Multikom group", a to znači Dragan Đilas zajedno sa svojim kompanjonima, 100% je vlasnik ove firme.

"Direct media AD Beograd", preduzeće za marketinške i promotivne aktivnosti, Ulica antifašističke borbe 13, bavi se poslovima pružanja usluga reklame i propagande i, naravno, kao i svaka druga njegova firma, registrovana je za spoljnotrgovinski promet. Struktura vlasništva je sledeća: "Multikom group" 93%, onda neka Silvana Mandurević 1%, Jovan Stojanović 1%, Jadranka Drinić 3%, Gojko Đilas 1%, Marija Matić 1%. Kao što vidite, Đilasa ima mnogo, moguće je da ćemo u ovom nabrajanju imena naići i na Milovana Đilasa.

"Direct media public relations Beograd", adresa: Ulica antifašističke borbe 13b, opet konsalting i menadžment poslovi, registrovana za spoljnotrgovinski promet. Struktura vlasništva: "Direkt medija" 65%, Nevena Kurtović 35%.

Ta "Direct media" ima predstavništvo u Skoplju, tj. u Makedoniji, u Sarajevu, odnosno BiH, i u Podgorici, odnosno Crnoj Gori.

Deveta firma "Spark event promotion DOO", preduzeće za marketinške i promotivne aktivnosti, Beograd, opet Ulica antifašističke borbe 13b. Kao što vidite, većina preduzeća ima tu antifašističku orijentaciju za koju se vi zalažete i gotovo sva preduzeća su na istoj adresi. Opet usluge reklame i propagande.

Izvinjavam se, gospođo Đukić-Dejanović, čini mi se da nema predlagača ove tačke dnevnog reda, pa ako biste mogli da obezbedite prisustvo.

(Predsednik: Nas 121 smo predlagači. U naše ime danas govori gospođa Kolundžija, koja će se pojaviti svakog momenta, ali smo mi ostali ovde i pratimo vas. Izvolite.)

Dobro, lično smatram da bi bilo dobro da je gospođa Kolundžija prisutna u sali i da može da čuje ove podatke. Ali, ako ima neke važnije državničke poslove, ako je možda otišla sa gospodinom Bajdenom na ručak, najljubaznije vas molim da joj prenesete sve ono što mi sada govorimo.

(Predsednik: Budite uvereni da će biti informisana o svemu, ali nas ima koji vas baš pomno pratimo. Izvolite.)

Hvala vam, gospođo Đukić-Dejanović. Dakle, ova deveta firma registrovana je za spoljnotrgovinski promet, odnosno za usluge u spoljnotrgovinskom prometu. Struktura vlasništva: "Multikom group" 60%, izvesna Nevena Vasojević 10%, izvesna Ana Rogić 30%.

Deseta firma "DM marketing international DOO Beograd", opet Ulica antifašističke borbe 13b, kao što vidite, potpuno na vašem kursu antifašističke borbe, registrovana za spoljnotrgovinski promet, odnosno za aktivnosti u vezi sa kompjuterima. Struktura vlasništva: "Multikom group" - 100%.

Jedanaesta firma čiji je vlasnik Dragan Đilas "Sports ADD", Ulica aantifašističke borbe 13b, računovodstveni i knjigovodstveni poslovi i poslovi kontrole, savetodavni poslovi u vezi sa porezom, registrovana za spoljnotrgovinski promet. Struktura vlasništva: "Multikom group" - 100%.

Dvanaesta firma "Big print DOO", društvo za štampu i grafičke usluge Novi Beograd, ovo nije antifašistička borba, Đorđa Stanojevića br. 4, štampanje, i registrovana je za spoljnotrgovinski promet. Struktura vlasništva: "Multikom group" 90%, izvesni Željko Drašković 10%.

Trinaesta firma, "Frendee DOO", sedište je u Beogradu, ul. Milutina Milankovića 120b, konsalting i menadžment poslovi, registrovana za spoljnotrgovinski promet. Struktura vlasništva: "Multikom group" 60%, Vladimir Bjelobrk 20% i Isidora Trifunović 20%.

Četrnaesta firma Dragana Đilasa, čoveka koji ne može noću da spava od brige za Beograđane, "Emotion production", preduzeće za konsalting, proizvodnju radio i televizijskih programa i usluge reklame i propagande, Beograd, Terazije 43; konsalting i menadžment poslovi. Naravno, i ova firma je registrovana za spoljnotrgovinski promet. Struktura vlasništva: "Multikom group" 49%, onda izvesni Goran Stamenković 51%.

Petnaesta firma ima sedište u Beogradu, Bulevar Arsenija Čarnojevića 99/5, registrovana je za usluge reklame i propagande i za spoljnotrgovinski promet. Struktura vlasništva: Vladimir Galić 50%, Dragoslav Ilić 25%, Milan Ristić 25%.

Ovu šesnaestu firmu neću da apostrofiram zato što do kraja nije utvrđeno koliki je procenat vlasništva Dragana Đilasa. Inače, ta firma ima sedište u Beogradu, Hilandarska 4, bavi se uslugama reklame i propagande i spoljnotrgovinskim prometom.

Evo, tako stoji stvar sa firmama čiji je vlasnik Dragan Đilas, čovek koji se bori za socijalnu pravdu, čovek koji će da pomogne Romima koje je raselio, da deset Roma stavi u jedan kontejner. To je sve u duhu antifašističke borbe. Nije slučajno što je sve firme ili većinu svojih firmi registrovao baš na toj adresi – Beograd, Antifašističke borbe 13b, potpuno u duhu Čankovog Predloga zakona.

Ako mi dopustite, gospođo Đukić-Dejanović, ja ću da iznesem jedan dokument koji se zove "Objektivni pregled sukoba interesa u medijskom prostoru Srbije". Radi se o dokumentu koji je sačinila jedna informativna agencija iz Beograda - "Ipres", Beograd. Oni su pokušali stručno, odnosno ekspertski da daju analizu kako se vlada Srbijom, koji su kanali za politički, ekonomski i medijski monopol potpunom kontrolom budžeta srpskog marketinga, koji je u 2007. godini iznosio 443.605.000 evra. U ovoj studiji je utvrđeno veliko povećanje u 2008. godini i 2009. godini, a to povećanje je inače iskazano i na sajtu Narodne banke Srbije krajem marta meseca 2009. godine.

Evo, otprilike, šta se kaže u ovom dokumentu, koji zaista baca objektivno svetlo na to kako funkcioniše Dragan Đilas, kako funkcioniše Demokratska stranka i ko zapravo vlada medijskim prostorom Srbije. Kada čujete ove podatke onda su ove izmene zakona koje ste malopre predložili potpuno besmislene. Izgleda da nemate pametnija posla nego da građane Srbije zamajavate potpuno besmislenim izmenama zakona, koje ni za jotu neće promeniti medijsko stanje u Srbiji.

Najava predsednika Srbije Borisa Tadića da će raskinuti, kako je on rekao, spregu kriminala, privrede, pravosuđa i politike, izrečena pred članovima Vlade, biznismenima, ekonomistima i bankarima na "Biznis forumu" na Kopaoniku početkom marta meseca, izazvala je veliku pažnju medija, partija, kako opozicije, tako i vlasti, institucija, političke elite i cele javnosti.

Zbog ispoljenog velikog interesovanja javnosti, radi pojašnjenja najavljene borbe protiv organizovanog kriminala predsednik Tadić je dodatno istakao: "Moja poruka svetu kriminala je da država neće odustati od svojih obaveza, boreći se protiv kriminala na svakom mestu. To je nacionalan posao od najvećeg mogućeg značaja. Svaki napor policije, istražnih organa i tužilaštava nedvosmisleno svedoči da još od devedesetih godina postoje snažni uticaji i veze u tom četvorouglu. Stoga se vara svako ko misli da se lako, za godinu, dve, osam ili deset može suzbiti sprega kriminala, korupcije, privrede i pravosuđa.

Valjda nije potrebno posebno obrazlagati da su ekonomija, pravosuđe i politika čitavu deceniju bili postavljeni na kriminalnim osnovama. Kada neko korumpira nekoga iz državne administracije, onda je to sprega kriminala, pravosuđa, politike, kao što je sprega i u privredi, takođe, kada neko utaji porez ili kada novac zarađen nelegalno devedesetih godina pere u privredi, zato je donet Zakon o oduzimanju imovine."

Dakle, poštovana gospodo socijalisti, kada Boris Tadić kaže da je tokom devedesetih godina postojala sprega kriminala, ekonomije, pravosuđa i politike i da je čitav sistem tokom devedesetih godina bio postavljen na kriminalnim osnovama, onda on u stvari na indirektan način udara šamar vama kao koalicionom partneru, jer ste vi oličenje tih, navodno mračnih, devedesetih godina.

Međutim, i pored toga što su ljudi iz biznisa, medija i politike odmah podržali ovu akciju koju je najavio predsednik Republike, mnogi su naglasili da bi za pošteno izvođenje ovakve akcije prvo morala da se raskrinka sprega lidera i članova Demokratske stranke i organizovanog kriminala, jer mnogi smatraju da su danas baš ljudi iz vladajuće stranke najpovezaniji u sprezi kriminala i politike – ko bi rekao.

Ova kvantitativna i kvalitativna analiza sadržaja dokumentacije, svedočenja aktera i novinskog istraživačkog novinarstva naš je skroman doprinos utvrđivanju istine o sukobu interesa i monopolskom položaju određenih ličnosti u neposrednom okruženju predsednika Republike i predsednika DS Borisa Tadića. Takođe treba naglasiti da je ovde analiziran monopolski položaj, sukob interesa …

(Predsednik: Gospodine Martinoviću, ja se izvinjavam, ali morate sada da prekinete zato što ovaj put niste poslednji na listi predstavnika i predsednika poslaničkih grupa, ima još prijavljenih, pa ćete onda nastaviti.)

Ako dozvolite jednu malu opasku, ni gospodin Milan Avramović po prethodnoj tački dnevnog reda nije bio jedini i poslednji govornik.

Bio je poslednji od prisutnih u sali. U krajnjem slučaju, morate se dogovoriti sa svim predstavnicima, ali ih ima puno; gospodin Markićević, pa ste vi ponovo. Mislim da je sada gospodin Markićević.

Ustupate reč gospođi Janković, je l' te? (Da.) Da li se vi, gospođo Janković, slažete? Kako hoćete, dogovorite se. Gospođo Janković, izvolite.

Koliko sam informisana, trebalo bi da ja budem ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Nova Srbija po ovoj tački.

(Predsednik: Izvinite, dobro ste obavešteni. Zbog toga sam morala da prekinem predstavnika Poslaničke grupe SRS. Izvolite.)

Dobro. Zbog javnosti i zbog građana Srbije, mislim da je važno, kada se radi o personalnim rešenjima, predočiti građanima koja su to rešenja i koje su kvalifikacije, znači, biografski podaci i ono što sami kandidati o sebi pišu, da bismo mogli da procenimo da li je to najbolji kandidat koji se može naći za mesto kandidata u RRA, a koji živi i radi na području Kosova i Metohije.

Naravno, u skladu sa Zakonom o radiodifuziji, podnet je predlog skupštinskom odboru i skupštinski odbor je u proceduru stavio za kandidata za člana Saveta koji živi na području Kosova i Metohije Živojina Rakočevića iz Gračanice.

Prvo moram da pročitam preporuku od Društva novinara Kosova i Metohije, gde se u obrazloženju kaže sledeće: "Živojin Rakočević je jedan od najboljih poznavalaca medijskih prilika i potreba u Pokrajini u proteklom periodu". Nije baš određeno šta to zapravo znači i koji je to protekli period, a objasniću posle zašto.

Dalje kaže: "Značajno je doprineo poboljšanju kvaliteta informisanja, edukacije i organizovanja medija na srpskom jeziku, kao i objedinjavanju medijskog prostora. Rezultati tog rada su Kosma mreža, udruženje radio-stanica Kosova i Metohije, organizovano uz podršku OEBS-a".

Znamo kakva je situacija u vezi sa informisanjem u našoj južnoj pokrajini i ova vrsta preporuke deluje pre kao antireklama, jer ne znam šta znači "značajan doprinos poboljšanju kvaliteta informisanja, edukacije i organizovanja medija na srpskom jeziku" koji, nažalost, u našoj južnoj pokrajini gotovo da i ne postoji.

Možda je indikativnije i značajnije pročitati ono što kandidat u svojoj biografiji navodi: Živojin Rakočević rođen je 1973. godine u Podgorici. Kandidat za Kosovo i Metohiju rođen je u Podgorici. Obrazovanje – završio je Filološki fakultet u Prištini; odslušao poslediplomske studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položio ispite, prijavio magistarsku tezu.

Završio je nekoliko specijalističkih seminara na temu novinarstva i medija, kao i menadžment u medijima; pohađao nekoliko studijskih seminara u inostranstvu u okviru Programa međunarodne posete SAD.

Kad god neko kao referencu navede nekoliko studijskih seminara u Americi, ili je viđen za mesto ministra odbrane, kao na primer gospodin Šutanovac, ili je viđen eventualno za kandidata za RRA, koja je napravljena tako da bude prilično jednolična i da dozvoljava ozbiljnu medijsku blokadu.

Radno iskustvo – urednik časopisa "Potpis", saradnik na Radio Prištini od 1994. godine; uređivao poeziju u književnom časopisu "Stremljenja"; radio kao asistent na Filološkom fakultetu u Prištini od 1997. godine do 1998. godine, predmet Opšta književnost; jedan od pokretača i prvi glavni urednik dečijeg časopisa "Mali princ" iz Banjaluke 1999. godine; lektor na Radio-televiziji Republike Srpske 1999. godine. Vidimo da je čovek prilično pokretljiv – Podgorica, Priština, Republika Srpska. Bio je glavni i odgovorni urednik na Kosovsko-metohijskom radiju od januara 2000. godine; predsednik i jedan od pokretača udruženja Kosovska medijska asocijacija "Kosma mreža" (udruženja radio-stanica Kosova i Metohije, koje predstavlja novu radijsku informativnu okosnicu izolovanih srpskih naselja, naravno, realizovano u saradnji sa OEBS); glavni i odgovorni urednik magazina "Glas juga" iz Gračanice, a od medijskih kuća sa kojima je sarađivao u zemlji tu su B 92, Studio B, Foks i, ima i stranih, ATV, France 24, TV 5.

Ono što je vrlo interesantno jeste da je i dobitnik nagrade "Milan Pantić" za istraživačko novinarstvo i hrabrost u izveštavanju, vezano za događaje tokom pogroma Srba 17. marta 2004. godine, koju su dodelili UNS, NUNS, "Večernje novosti" i NIP "Novi put" iz Jagodine. No, ono što jeste moje pitanje i što zapravo izaziva i može da bude osnov za mnoge sumnje jeste šta je od 2004. godine do danas? Ovde se biografija završava 2004. godine. Zašto je istraživačko novinarstvo prestalo posebno nakon priznanja tzv. nezavisne države Kosovo?

Imam još jedno pitanje – zašto je putem dva radija u okviru udruženja Kosovska medijska asocijacija pozivao Srbe da glasaju onda kada je srpska vlada upozoravala naše sunarodnike u južnoj pokrajini da ne pristaju na šiptarsku propagandu i ne daju legitimitet onima koji će kasnije napraviti prvu NATO državu na teritoriji Evrope? Kako je reagovao u medijskom smislu, pošto vidimo da je završio ove silne kurseve u Americi i menadžment, 17. februara 2008. godine na samoproglašenje tzv. nezavisne države Kosovo? Zašto baš tada prestaje istraživačko novinarstvo i počinje ova uspešna saradnja sa OEBS?

Inače, budući da je deklarisani hrišćanin, čudno je što nije reagovao, ako već nije reagovao na apel Vlade, ni na apel vladike raško-prizrenskog Artemija da se na glasanje ne izlazi i ne daje legitimitet šiptarskim teroristima. Tu nekako, blago rečeno, nedostaje poslušanije, ili postoji neka druga vrsta političke orijentacije.

Na koji način bi, to je takođe važno pitanje, kao član RRA koji živi i radi na području Kosova i Metohije danas reagovao na saopštenje eparhije Raško-prizrenske koje dolazi upravo iz Gračanice, gde on sada živi i radi? Evo tog saopštenja: američki potpredsednik Džozef Bajden planira da poseti manastir Visoki Dečani 21. maja 2009. godine.

Ovu vest saopštila je ambasada SAD u Prištini. Nadležni episkop raško-prizrenski Artemije ne daje svoj blagoslov za tu posetu. Američki potpredsednik dolazi u posetu Kosovu kao nezavisnoj državi da potvrdi nasilno otkidanje dela teritorije države Srbije i njeno predavanje u ruke šiptarskim teroristima koji su nekažnjeno počinili nebrojene zločine nad srpskim narodom, srpskom imovinom i srpskom verskom i kulturnom baštinom. Da li Džozef Bajden ovim gestom želi da potvrdi da su i Dečani američka baza na Kosovu i Metohiji, kao što je to Bondstil? Manastir Visoki Dečani pod sadašnjom upravom već je, nažalost, postao poznat po svom delovanju koje je na štetu srpskih interesa, postavši u određenom smislu bastion antisrpskog delovanja na Kosovu i Metohiji, što ova poseta i potvrđuje. U cilju sputavanja i suzbijanja takvog delovanja manastira Dečani, episkop Artemije doneo je pomenutu odluku. Ovde je faksimil i potpis eparhije Raško-prizrenske i Kosovsko-metohijske.

Mene zanima kako bi naš predloženi kandidat reagovao sada na ovo saopštenje.

U kontekstu svega što sam do sada rekla, izražavam opravdanu sumnju da se radi o najboljem mogućem kandidatu sa teritorije Kosova i Metohije. Mislim da bi trebalo ozbiljno razmotriti koji su sve kandidati dostupni, pitati vođe naših Srba i pitati Marka Jakšića, na primer, kakvo je njegovo mišljenje o ovom i nekim drugim kandidatima, naći nekog ko je završavao škole u Srbiji i ko ima diplomu nekog od srpskih univerziteta, a ne nekakve diplomice pohađanih kurseva u okviru međunarodnih poseta SAD, i zaista postaviti ozbiljnog kandidata koji će na dostojan način reprezentovati interese države Srbije i biti u saglasnosti sa zvaničnim stavovima njegove vlade.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: NS, SRS i SPS - JS.

Reč ima gospodin Markićević.

Zamolila bih, pošto nemamo pisani dokument da će gospođa Janković biti ovlašćeni predstavnik, da nam podnesete.

Poštovana predsednice, u nameri da diskutujem o predlogu kandidata za izbor člana Saveta RRA o biografiji i o dosadašnjem radu kandidata ne bih posebno govorio, pogotovo zato što je moja koleginica Aleksandra Janković vrlo iscrpno govorila. Iskoristio bih vreme koje imam da popričamo malo o informisanju sa Kosova i Metohije o tome kako naši ljudi žive dole. Mogu da kažem, na osnovu mog iskustva i razgovora sa ljudima na Kosovu i Metohiji, da oni nisu zadovoljni kako naši mediji, a pričaću samo o jednom, izveštavaju sa Kosova i Metohije.

Poslednjih nekoliko dana bili smo svedoci njihove herojske borbe u selu Brđani, gde su se goloruki suprotstavljali tzv. međunarodnim snagama koje su na njih bacale suzavac i šok bombe. Imam utisak, prateći iz svog toplog i sada ohlađenog doma u gradu Čačku, gde živim, da naš javni, tzv. evropski, medijski servis nije baš prikazao dramatičnost onoga što se dole događa. Mislim da to nije prvi put. U kontekstu toga je moja koleginica Aleksandra Janković izrazila sumnju kako će se član RRA ponašati, s obzirom na ovlašćenja koja RRA ima.

Zašto sve ovo govorim? Zato što me malo grize savest kao narodnog poslanika, ne malo nego dosta, jer sam 2002. godine glasao za TV pretplatu. Smatrao sam i još uvek smatram, doduše, pokoleban, da treba da postoji jedna televizija, zvali je mi javni servis, državna televizija, nacionalna televizija, na kojoj će naša deca moći da prate program kao što smo mi mogli kada smo bili deca, kada smo bili đaci, da pratimo školski program ili emisije iz nacionalne istorije našeg naroda. Ta nacionalna istorija je svetla, a nije onakva kakvom je neki prikazuju; ta istorija je svetla, i nas i naših predaka, a nije onako kako neki naši današnji gosti govore.

Ovako kako sada radi javni servis, to moram javno da kažem, što se tiče NS i Poslaničkog kluba NS, da nije direktnih prenosa ove sednice, građani bi stekli utisak da uopšte ovde ne učestvujemo u radu. Sviđalo se to nekome ili ne, neko kaže uspešno, neko kaže neuspešno, svako ima svoju publiku i svoje birače, one koji ih hvale i one koji ih kude, ali mogu da kažem da sam poslanik devet godina u Poslaničkom klubu NS i da, osim gostovanja našeg predsednika kao ministra nekoliko puta, nikada nije gostovao nijedan poslanik NS, sem nedavno u emisiji "Možda da, možda ne". To nije slučajno.

Reći ću vam samo jedan primer odnedavno – bio sam gotovo progonjen u hodniku da dam izjavu o jednoj aktuelnoj temi toga dana, za ovaj razgovor i moju diskusiju uopšte nije bitna tema, od 30 sekundi; i to je skinuto. Dakle, mi iz Nove Srbije smo uvereni da na javnom servisu, pre svega u informativnom programu, postoje makaze, i to velike makaze, za stranke koje neće da odustanu od svog nacionalnog programa, kao što je NS, za one koji se ne stide toga što su Srbi, koji se ne stide onoga što su pričali deset godina, koji jesu za Evropu, ali dostojanstveno.

Treba da imamo i mi šansu da na tom javnom servisu kažemo zašto imamo rezerve prema ovakvom ulasku u Evropu, kako nudi sadašnja vladajuća koalicija, pa neka onda narod sudi ko je u pravu, neka narod glasa. Zašto sumnjamo u zdrav razum naših građana i našeg naroda? Neka slušaju sve poslaničke grupe, naravno, srazmerno zastupljenosti u parlamentu. Samo bih vas podsetio da je odnos u parlamentu 51% prema 49%; većina je ovde 126 poslanika vladajuće koalicije. Da li 49% opozicionih stavova ima u informativnim emisijama na javnom servisu?

Pre nekoliko godina, kada smo bili na vlasti, da nam neko ne govori da smo licemeri, istu ovu temu smo pokrenuli, ali ne zbog Nove Srbije, zato što je diskriminisana, nego zbog istine. Mislimo da je ta istina potrebna građanima, a potrebna je i vladajućoj koaliciji, jer će da ispravi neke svoje greške i da bolje vlada, što je u interesu svih građana Srbije.

Dobronamerno smo, bez mnogo buke i pompe, pitali kako je moguće da TV pretplatu plaćaju građani koji uopšte nemaju TV signal. Imaju volju da plaćaju još uvek, tada, pre nekoliko godina su imali, tu čuvenu TV pretplatu, a nemaju TV signal. Odgovor sa RTS-a je bio tako bahat i nekulturan da nisam mogao da verujem. Rečeno nam je – pa šta ima veze, plaćaju porez za školstvo i oni koji nemaju decu.

Ti i takvi ljudi vode javni servis Srbije, i još kažu – evropski medijski servis. Nije to nikakav javni servis. To je vladin servis.

To je servis DS-a, i to treba reći otvoreno i pošteno. Ne bih imao ništa protiv kada bih bio bar malo uveren, kao građanin i otac dvoje dece, da je to dobro za Srbiju. Jedna istina, saopštavana svako veče i ulepšavana, nije dobra za građane Srbije, nije dobra za državu, nije dobra za vladajuću stranku, nije dobra za Vladu, nije dobra ni za predsednika Republike.

Bolje bi bilo da se na javnom servisu u informativnim emisijama čuju malo kritičniji tonovi o trenutku u kome živimo i o tome kako naš narod živi. Ta TV pretplata je polovina penzije za 188.000 građana u ovoj zemlji koji su pošteno zaradili svoju penziju, a imaju primanja, odnosno tu penziju manju od 11.000 dinara. Sada je pretplata, koliko znam, 477, odnosno oko 500 dinara; kada to pomnožimo sa 12 meseci, to ispada više od pola jedne penzije. Možda se nama koji, i pored smanjenih plata i dnevnica, još uvek imamo natprosečne plate i još nekima koji imaju mnogo veće plate nego što imamo mi narodni poslanici čini da to nije neki trošak.

Zašto mi građanima ne bismo prepustili, čuli ste malopre predsednika NS povodom kablovske televizije, da oni izaberu televiziju koju hoće da plaćaju? Možda će da plaćaju neku lokalnu televiziju. Zašto je pod moranjem i zakonom da plaćaju javni servis ako im se ne sviđa, recimo, "48 sati svadba"?

Zašto da plaćaju jednu televiziju za koju kažu da je na njoj jedan tajkun, o tome je malopre bilo reči ovde, 60% vremena, reklamnih minuta zakupio? Zašto bi to finansirali svi građani? Da li ima ijednog razumnog čoveka ovde koji ne zna da je blizu polovine građana nezadovoljno kako živi u ovoj zemlji? Prema tome, nezadovoljni su i tom istinom koju čuju svako veče na javnom servisu.

Dalje, građani su saznali (i treba da saznaju) koliku platu ima svaki poslanik, koliko popije kafa, kolika mu je dnevnica, sve treba da saznaju; i ministri su morali da daju svoju imovinsku kartu i koliko popiju kafa u Vladi, samo mi ne možemo da znamo jedan podatak, da vidimo završni račun, gde su završile te pare koje građani plaćaju kroz TV pretplatu. Gde to možemo da saznamo? U kom dokumentu? Da vidimo kolike su plate na tom javnom servisu? Kako su tu ljudi zapošljavani? Da li je moguće da glavne informativne emisije vode svako veče ljudi koji su rodbinski povezani sa članovima Vlade? Da li vi mislite da će to građani da trpe? Da li oni na javnom servisu i vi iz vladajuće koalicije znate koliko ste blizu toga da se ponovo u pola osam čuju šerpe i lonci? Meni još zvoni u ušima i toliko me je stid što sam 2002. godine glasao za tu TV pretplatu.

Mislim da je u interesu svih stranaka u vladajućoj koaliciji, opozicionih, svih poslanika ovde da mi taj javni servis pretresemo i prodrmamo, da vidimo šta se tamo radi, da se ne obaziremo na žutu štampu, ni na ove izbore, ni na one izbore, nego da oni pošteno, otvoreno, korektno i jasno, finansijski i ekonomski i na svaki drugi način podnesu izveštaj građanima Srbije, a mi ovde zastupamo građane Srbije, kako troše taj novac kojim građani plaćaju tu TV pretplatu.

Nema mnogo zemalja u svetu gde se plaća TV pretplata. Srbija je jedna od retkih, a pogotovo u ovom ekonomskom trenutku, već sam o tome govorio, u kome živi većina građana Srbije.

Znate, ovi o kojima sam pričao i koji imaju penzije ispod 11.000 dinara, oni su najrevnosnije platiše za sve komunalije, pa i za tu TV pretplatu. Da li treba da im govorimo, kao što smo govorili u vreme znamo kog režima, da ne plaćaju TV pretplatu, pa posle da im dolazi, kao za struju, kamata? Ili će poslanici, a NS će to vrlo brzo učiniti na ulicama svih gradova Srbije, pozvati građane na miran protest, da se za stolovima olovkom izjasne da li su za to da se i dalje plaća ovakav javni servis i TV pretplata. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Gospodin Martinović ima reč. Izvinite, gospodin Dejan Radenković. Naizmenično, pa onda ste vi.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao raspravu i po prethodnoj tački dnevnog reda i po ovoj, pošto je tema izvesni Živojin Rakočević, koji je kandidat za člana radiodifuznog saveta.

Moram da vam kažem da nije lepo pričati o čoveku koga ne znate. Ako bi neko imao razloga da priča loše o tom čoveku, koga ja dobro znam iz studentskih dana, kada smo bili na suprotnim stranama, možda bih ja imao neke lične razloge da pričam negativno, loše i neistinito o tom čoveku.

Ako stavimo sve to na stranu, i setimo se te njegove borbe 17. marta, kada je on hrabro izveštavao sa onih nemilih događaja i stavljao glavu u torbu, mislim da nije u redu da ovde danas polemišemo na tu temu i da se delimo po tom stranačkom principu, zato što je neko opozicija pa sada kritikuje nekoga zbog toga što je nekoga predložio. Gospodin Živojin Rakočević je, koliko sam razumeo, prošao na konkursu koji je raspisan od strane Radiodifuzne agencije.

Da nije takvih kao što je Živojin Rakočević, možda ne bismo mogli da čujemo ništa o životu Srba na prostoru Kosova i Metohije. Nisam rekao da je jedini i ne bi bilo dobro da je jedini. Zato bih apelovao da o čoveku koji daje sve od sebe da se čuje glas…

Zamolio bih kolegu Krasića… Shvatam da je nekome zabranjeno da priča, ne mora onda iz klupe, neka se javi.

Apelujem da ne pričamo o čoveku... Ako već meni ne verujete, možete na internetu ukucati ime Živojin Rakočević i videti sve ono o čemu je on izveštavao sa prostora Kosova i Metohije. Znači, stvarno apelujem da nije lepo pričati o čoveku koji je došao iz Crne Gore u Prištinu da studira, ostavio sebe na Kosovu i Metohiji, oženio se, živi u Čaglavici i stvarno na jedan vrlo hrabar način izveštava o stanju Srba na Kosovu i Metohiji. Ne bih da polemišem o drugim stvarima. Još jednom bih vas stvarno zamolio, prvo proverite pa pričajte o čoveku.

A propo priče nekih kolega o poseti Dečanima, nemojte da propustite to da je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve poništio odluku vladike Artemija. Samo bih da posetim, ne znam o čemu se radi, prosto je neverovatno – vladika Artemije, kome su u jednom trenutku bili dobri Amerikanci i Nemci, pa je putovao, pa je pljuvao po Srbiji, tražio neku pomoć njihovu, sad ne dozvoljava i ne daje blagoslov da neko dođe u manastir Dečane. Hvala.

Reč ima gospođa Janković.