U ovom članu zakona predviđeno je da Vlada donosi Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima, a do te nacionalne strategije dolazi tako što će Telo za koordinaciju, o kome smo govorili ranije, predložiti tu nacionalnu strategiju.
Bez obzira što ova mogućnost izvire iz člana 143. Zakona o Vladi, kada je reč o mogućnosti stvaranja strategija na nivou Vlade, zašto u ovoj oblasti, s obzirom na značaj teme, jer bezbednost saobraćaja na putevima nije tek tako neka materija, nego se radi o suštinskoj i značajnoj stvari za državu i građane, ne bi, kao u oblasti energetike, kao u oblasti pravosuđa, Narodna skupština donosila Nacionalnu strategiju, jer joj je takav i naziv, a zatim na osnovu te nacionalne strategije da plan donosi Vlada? Jer, u postojećem predlogu zakona Vlada donosi Nacionalnu strategiju, pa zatim donosi plan na osnovu Nacionalne strategije, a sve Vladi predlaže Koordinaciono telo, koje Vlada osniva.
Znate, to uopšte nije logično, ne deluje logično ni u praksi. U redu bi bilo da Koordinaciono telo predlaže Vladi nacrte nacionalne strategije, koje ona usvaja kao predlog i dostavlja Narodnoj skupštini. To bi bila korektna mera. To je vezano i za sledeći član, kada je reč o vremenu podnošenja izveštaja, odnosno član 14, da li to treba raditi jednom ili više puta godišnje - mi mislimo da treba više puta godišnje. Ali je logično da, ako Vlada Republike Srbije podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o stanju bezbednosti, onda prethodno Narodna skupština usvoji Nacionalnu strategiju.
