Već sam kod obrazlaganja amandmana na član 7. rekla da čak i standardna, a ne modifikovana soja, sadrži velike količine aluminijuma i mangana i kod dugotrajne upotrebe takve soje u organizmu dolazi do trovanja tim elementima.
Zbog sadržine citohormona, to su podaci iz zdravstvene službe Švajcarske, količina estrogena u 100 gr sojinih belančevina jednaka je jednoj kontraceptivnoj tableti. Zabeleženi su monstruozni slučajevi kod dece uzrasta četiri do pet godina, koja su imala polne karakteristike odrasle osobe. Osim toga, soja sadrži i fitohormone koji su štetni po zdravlje ljudi i životinja.
Isti je slučaj sa čuvenim lecitinom, koji nastaje kao nus-proizvod u preradi soje. On se promoviše kao navodno zdrav dodatak hrani, koji je, pored toga, užegao, sadrži pesticide i štetne rastvore, koji izazivaju oštre bolove u zglobovima, teški oblik gihta. Umesto da se uništi, on završava na našim trpezama skoro u svakoj namirnici: mleku, keksu, čokoladi i svim poljoprivrednim prerađevinama.
Jedan od najštetnijih genetski modifikovanih proizvoda je i aspartan, odnosno aspartična kiselina, koja se koristi kao veštački zaslađivač slatkiša, voćnih sokova, napitaka, "šugar-fri" žvakaćih guma. U 166 istraživanja u periodu od 1985. do 1994. godine pokazala su da ovaj zaslađivač, tačnije ta aspartična kiselina, u njemu je odgovorna za 75% svih štetnih efekata raznih dodataka za hranu i da je zabeleženo preko 90 simptoma štetnog delovanja: glavobolje, vrtoglavice, mučnine, utrnulost, grčenje mišića, gubitak svesti, osip na koži, nesanica. Svako ko pije koka-kolu, sprajt, fantu, razne tzv. energetske napitke u većim količinama, zna da te noći nema spavanja. Nastaviću kasnije.