Poštovano predsedništvo, predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe SNS podnela sam amandman na Predlog zakona o dobrobiti životinja koji se odnosi na brisanje st. 3. i 4. u članu 24.
Stav 3. kaže da životinje u toku prelaza mora pratiti lice koje je prevoznik zadužio za brigu o dobrobiti životinja i koje je obučeno za dobrobit životinja.
Stav 4. kaže da pratilac priprema živote za prevoz, nadgleda ih i brine o njima u toku prevoza.
Kao što rekoh, predložila sam brisanje ova dva stava, iz razloga što i sam prevoznik mora biti obučen za dobrobit životinja i on sam je dužan da prevoz obavlja na način kojim se obezbeđuje zaštite životinja i dobrobit životinja.
Kod nas se uglavnom vrši unutrašnji transport životinja, i to su uglavnom kratke relacije koje ne prelaze razdaljinu od 65 km, računajući od mesta utovara do mesta istovara. Stoga Srpska napredna stranka smatra da je nepotrebno vlasnike životinja ili prevoznike opterećivati troškovima naknade za pratioce životinja.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik  Tomislav Ljubenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Imam li reč?
Izvinjavam se, ako možete da mi vratite ovih 10 sekundi, predlažem svojim amandmanom u oblasti prevoza životinja da se (Predsedavajući: Vratio sam. Smatrajte vraćenim.) hvala vam… zabrani prevoz životinja zajedno sa opasnim otpadom.
Prokomentarisaću još nekoliko članova ovog predloga zakona. Kaže – zabranjeno je koristiti žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja.
Vi prvo napišete zakon od 90 članova, 70 stranica, sve u cilju humanog postupanja prema životinjama, onda tim istim zakonom predvidite da se te životinje iznose žive na trpezu drugih životinja.
Član 7, stav 18, zabranjeno je izlagati životinje direktnom uticaju nepovoljnim vremenskim prilikama ili nedostatku kiseonika. Ako bi se ovaj stav doslovno primenjivao, to bi uništilo stočarstvo na polovini teritorije Srbije. Nema seljaka u brdsko-planinskim krajevima Srbije, gde stoka veći deo dana provodi na ispaši, koji bar sto puta, u toku godine, posebno u jesen i zimu, neće kršiti ovaj stav zakona.
Sledeća stvar, bolesne, povređene i iznemogle životinje, kao i bremenite životinje, počev od trećine graviditeta, ne mogu se koristiti za rad. Razumeo bih da ovde stoji formulacija, ne mogu se koristiti za teži rad. Već smo čuli, trudne žene, i znamo to, rade do pred kraj trudnoće, a vidimo da su životinje u mnogo boljem položaju.
Sledeća stvar, vlasnik, odnosno držalac životinje ne može biti lice mlađe od 18 godina. Sticajem okolnosti, znam za brata i sestru koji su mlađi od 18 godina, žive sami, imaju jednu kravu. Po ovom zakonu oni će tu kravu morati prodati, neće imati od čega da žive. Nažalost, isteklo mi je vreme.

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Reč ima gospodin Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet stara priča, ministar, ministarstvo i gospodin Krasić je maločas rekao otprilike ono što je suština čitave ove dileme. Ministar nešto može raditi, nešto ne može raditi. Ko je taj ko je određivao gde će ministar bliže određivati, gde će ministarstvo propisivati, pitanje je?
U svakom slučaju ministarstvo je institucija, ministar je izvršni organ, potrošna roba u DOS vladama od početka pa dosad. Kada već niste prihvatili ovaj moj amandman, predlažem intervenciju na član 14. zakona, tačku 10), gde kaže – onesposobljavati petlove da se oglašavaju kukurikanjem. Predlažem da ministar bliže propiše kako će petlovi kukurikati i tako imate u ovih 14 tačaka još mnogo toga što bi mogao ministar bliže da propiše.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Radića Ilić. Reč ima gospodin Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 31. Predloga zakona o dobrobiti životinja. Samo da obavestim javnost koja prate ovo zasedanje, po ovom članu 31, i dobro da  ga čuju oni koji imaju domaće životinje, koji ih gaje, da od usvajanja ovog zakona neće moći da ih, jednostavno, zakolju za potrebe ishrane.
Član 31. glasi: ''Obuzdavanje, omamljivanje i klanje životinja, osim živine i kunića koji se kolju u domaćinstvu i za sopstvene potrebe, može obavljati samo lice koje je obučeno za tu vrstu poslova.''
Amandmanom SRS briše te reči i zamenjuje rečima – i lice koje je vlasnik životinja. Ovim amandmanom se daje pravo vlasnicima životinja, koji ih čuvaju za svoje sopstvene potrebe, prvenstveno za ishranu, da ih sami kolju u domaćinstvima.
Mislim da će ovakvim zakonskim predlogom, pre svega, biti oštećeni mnogi domaćini u Srbiji, koji jednostavno neće moći da zakolju šta imaju, prase ili nešto drugo, za svoje sopstvene potrebe, već će morati da se za to obrate, kako ovde piše, licu koje je osposobljeno, odnosno obučeno za poslove klanja.
Pitanje je ko to obučava ta lica, ko im izdaje sertifikate? Takođe, da pomenem, kazne za klanje životinja u domaćinstvu. Ako to uradi fizičko lice, konkretno, ako domaćin zakolje svoje prase za Božić, bez pomoći lica koje je obučeno za poslove klanja, platiće kaznu u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara. Ovo je nešto apsurdno.
Vi se i u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pozivate opet na uputstva Evropskog savet, odluke Evropskog saveta, konvencije itd, a srpskim domaćinima ostaje da čekaju kazne, kada budu klali prasiće za Božić, Uskrs i krsnu slavu.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Reč ima magistar Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo se susrećemo sa lošom zakonskom terminologijom. U članu 31. opet je propisano da će ministar da propiše program obuke o dobrobiti životinja iz stava 2. ovog člana. Skrećem pažnju Vladi i prisutnom ministru, zamislite gospodine ministre da u nekom zakonu piše da narodni poslanici donose zakone umesto Narodna skupština. Ili da u nekom zakonu piše, sudija taj i taj donosi presudu, umesto nadležni sud.
Ni u jednom zakonu to ne piše i to je potpuno pogrešan način izražavanja. Zaista mi nije jasno zašto onda tu terminologiju koristite u zakonu koji treba da primenjuju organi državne uprave. Prema Ustavu, prema Zakonu o državnoj upravi, prema Zakonu o ministarstvima. Ministarstvo je organ državne uprave, odnosno državni organ, organ vlasti. Samo državni organ može da donosi odgovarajuće pravne akte, opšte ili pojedinačne. Nikako to ne može da radi ministar.
Naravno, ministar radi tehnički taj posao, ali ne u svoje lično ime. Ne radite vi to kao Saša Dragin, nego kao neko ko stoji na čelu jednog organa državne uprave, u ovom slučaju, Ministarstva poljoprivrede.
Dakle, svi akti koji potiču iz Ministarstva su akti koji se vezuju za to konkretno ministarstvo, a ne za ministra. Ministar je politička ličnost. Danas jeste ministar, sutra nije, ali ministarstvo je državna institucija.
Zato u svim zakonima koje donosi Narodna skupština, a ne narodni poslanici, nego Narodna skupština, trebalo bi da stoji da sve opšte i pojedinačne akte vezane za primenu ovog ili nekog drugog zakona, treba da donosi ministarstvo, kao organ državne uprave, a ne ministar, kao politička ličnost koja trenutno stoji na čelu nekog ministarstva.

Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banković, Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Reč ima gospođa Banović.