Dva minuta gospodine Kasaloviću.

Koristiću vreme poslaničke grupe. Naravno, već tada se uvidelo da pravo preče kupovine nije na adekvatan način utvrđeno. Poljoprivrednici sa teritorije na kojoj imaju prebivalište, na teritoriji opštine gde se nalazi državno zemljište, neće biti u prilici da odole određenom pritisku, takođe i pravna lica.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da se to desilo u dobrom delu opština u Vojvodini i da neke zadruge su dovedene u jedan nepovoljan položaj i nemogućnost funkcionisanja.
Sve ono što je zakonodavac, ovog puta i predlagač, predvideo, a tiče se i mogućnosti zakupnine i učestvovanja u licitaciji, cenim takođe da je dobro. Naravno, naš je stav da je ipak opredeljenje zakonodavca bilo dobro da se jedan deo poslova, pogotovo javna licitacija i po tom osnovu prihoda ipak utvrdi i ostane u domenu lokalnim samouprava. Ceneći to obrazloženje samog predlagača da opštine najbolje znaju svoje potrebe i da u jednoj toj komunikaciji sa poljoprivrednim proizvođačem, lokalnim katastrom i svim drugim činiocima u tom postupku mogu na najbolji način da sprovedu čitav taj postupak.
Upravo, u tom smislu je poslanički klub SPS-JS i podneo nekoliko amandmana, četiri amandmana tačnije na članove 19, 23, 24. i 27. Koristeći ovo vreme koje pripada poslaničkom klubu, govoriću ukratko o sva četiri amandmana, pošto se radi o vrlo specifičnim stvarima i neću se više javljati po osnovu drugih amandmana.
Pre svega, želim da kažem i da se zahvalim ministru i Ministarstvu, odnosno predlagaču koji je u nekom smislu sva četiri ova amandmana prihvatio. Suština ovog amandmana, koji smo podneli kolega Petronijević i ja, na član 19. jeste upravo u tome da se obezbedi mogućnost da opštine obavljaju taj deo posla i da na osnovu godišnjeg programa, koji izrađuju, sami sprovode javno nadmetanje. Ono što je najvažnije, jeste da i tako ostvare određena sredstva koja na najbolji način mogu da iskoriste za razvoj poljoprivrede u svojim opštinama, naravno uz kontrolu ministarstva.
Želim da kažem da je taj član usvojen, amandman kolege koji je faktički identičan, s tim što smo kolega Petronijević i ja faktički samo predvideli brisanje stava 3. i 4. koji ovo omogućuju, a kolega čiji je amandman prihvaćen, faktički je predložio član iza tog člana, bez tog člana 3. i 4. U istom smeru ide i član 27. na koji smo podneli amandman, koji u tom smislu ponovo potvrđuje i obezbeđuje prihod jedinicama lokalne samouprave koje treba da ga utroše za finansiranje radova na osnovu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Ono što je ovde simptomatično i što želim takođe da kažem, koristeći ovo vreme, podneli smo amandman na član 23. stav 2, gde na identičan način na koji je amandman usvojen kolege Željka Brestovačkog zamenjujemo reči „daje se“ rečima „može se“, na koji način se obezbeđuje da lokalne samouprave se opredele u ovom smislu na koji način će sprovesti postupak javne nabavke, a u smislu da obezbede mogućnost i favorizuju svoje poljoprivredne proizvođače, odnosno način na koji bi najbolje mogli da ostvare, odnosno izdaju u zakup poljoprivredno zemljište po najpovoljnijim uslovima, odnosno po najvećim cenama, da bi ostvarili i najveći prihod.
Podneli smo i amandman na član 24. Vrlo kratko – on se tiče prava prečeg zakupa i tiče se novog člana 64a. Takođe je sličan amandman prihvaćen od kolege, a on se tiče, u stavu 1, u smislu da pravo prečeg zakupa imaju pravna i fizička lica, dakle, dodali smo „pravna“ koja nisu bila umetnuta, koja vlasnici objekata zauzimaju držanjem životinja i koje se bave uzgojem i držanjem životinja, proizvodnjom hrane za životinje, i to jedan hektar po uslovnom grlu, neumatičenom, obzirom da je svega 20% umatičeno i s tim u vezi treba uvažiti realnost koja postoji na terenu.
U ovom delu smo predložili, pored ovoga, da se doda i novi stav 3. koji bi glasio da se odredbe stava 1. ovog člana odnose i na fizička lica koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava i imaju svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Fonda PIO Republike Srbije, uvažavajući da je ta odredba predviđena za pravo učešća u javnom nadmetanju, a takođe smatramo i to celishodnim rešenjem radi lakše kontrole, ali i zbog nekih prava koja bi se na ovaj način mogla ostvariti.
Ceneći sve ovo, zahvalni smo Ministarstvu koje je podržalo ove amandmane i uz ove izmene podržavamo Predlog zakona. Zahvaljujem.

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi zakoni iz poljoprivrede, a posebno ovaj zakon, zaslužuju raspravu jednog semestra, a ne vreme od dva minuta koje mi poslanici imamo.
U članu 19. predložili smo da se stav 5. briše. Vlada je dala određeno obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga što je između ostalog godišnji program neophodno propisati vrstu, obim, dinamiku radova i ulaganje sredstava na poslovima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kako bi svi korisnici poljoprivrednog zemljišta mogli da konkurišu za sredstva za ove namene.
Zakon je donet za one koji su već završili posao oko poljoprivrednog zemljišta. Sadašnje izmene i dopune neće moći da isprave nepravdu koja je učinjena i koja se još čini. Nismo smeli da dozvolimo da se najkvalitetnije površine pod poljoprivrednim zemljištem pretvore u građevinsko i drugo zemljište. Taj posao će imati dalekosežne posledice. Znamo da to više nikada niko neće moći da podvede pod ziratno poljoprivredno zemljište.
Da li znate da je na račun Beograda i svih gradova koji se šire u Srbiji, konkretno na račun Beograda, 80.000 ha poljoprivrednog i šumskog zemljišta pretvoreno u građevinsko i drugo zemljište? Znate zbog čega je sve to, da se velika borba bije i vodi oko tog građevinskog zemljišta, gde se danas u Srbiji ne zna ni ko pije ni ko plaća?
Svaki dan u Srbiji se smanjuju površine pod poljoprivrednim zemljištem.

Zahvaljujem, gospodine Plužareviću.
Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Reč ima gospođa Pop-Lazić.

Dame i gospodo, zaista je malo dva minuta da bih mogla da obrazložim u potpunosti svoj amandman, ali ću pokušati da budem koncizna i da kažem šta je to što me je navelo da zatražim u ime poslaničke grupe SRS brisanje ovog člana 19. stav 6, u nameri da se barem zadrži ono prethodno rešenje koje u zakonu postoji, odnosno smatram da je sasvim dovoljno da poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini raspolaže i upravlja država preko ministarstva.
Ovde mislim, pre svega, na odgovornu državu, a da li ona jeste ili nije, ceniće neko drugi već prema njenom odnosu, u ovom slučaju prema poljoprivredi, i poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi se prema državnom programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, i to je sve.
Sada vi tu stavom 6. i u šest tačaka dalje naširoko obrazlažete šta se sve tu dešava i kako treba da se radi, u nameri da podelite kolač između Vlade Srbije i gradonačelnika i predsednika opštine, mada mene ovde naročito interesuje kako će to da izgleda na nivou grada Beograda, kako će to gradske opštine koje nisu jedinice lokalne samouprave po ovom vašem zakonu ovo da rade, da li statutom grada Beograda je to predviđeno i preneto u nadležnost na jedinice lokalne samouprave i da li može, obzirom da to nije njihova izvorna nadležnost, već preneta nadležnost itd?
Ali, ono što je najvažnije za ovu temu jeste da je u državi Srbiji sve manje poljoprivrednog zemljišta, jer je uništavanje svega toga započelo lošim zakonom o privatizaciji i ovim zakonom…

Zahvaljujem, gospođo Pop-Lazić.
Na član 19. amandman je podneo poslanik Zoran Popović.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 19. stav 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji glasi – u članu 19. stav 7. briše se.
U obrazloženju Vlade zbog čega je amandman odbijen piše – amandman se ne prihvata iz razloga što je u dosadašnjoj primeni zakona dolazilo do ogromnih problema prilikom pribavljanja podataka za izradu godišnjih programa, odnosno davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup.
Ovim predlogom znatno će se olakšati izradi godišnjih programa jedinicama lokalne samouprave i na efikasniji način poljoprivredno zemljište u državnoj svojini dati u zakup.
Smatram da ovaj predlog zakona sadrži više nepotrebnih normi.
Pažljivim čitanjem možemo da uvidimo da su neke od ovih normi već regulisane postojećim zakonom na bolji i jasniji način. To je upravo slučaj i sa članom 19.
Koliko vas, vladajuću većinu, zanima stanje u poljoprivredi i srpskom agraru, govori podatak da u ovom momentu u skupštinskoj sali nema više od deset poslanika vladajuće većine i dobro je da ima televizijskog prenosa sednice, da građani Srbije vide kakav je vaš odnos prema zakonima koji se ovde usvajaju, a samim tim i problemima građana Srbije.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Niko se ne javlja za reč.
Na član 21. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Reč ima gospođa Radeta.

Predložila sam brisanje člana 21. Predloga ovog zakona, a on se zapravo odnosi na član 61. zakona čije izmene i dopune danas raspravljamo.
U članu 61. zakona postojećeg zakona je stajalo da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama, školama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama, pa u kojoj površini, da ne gubim vreme, fakultetima i naučnim institutima opet u većoj površini.
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se dati na korišćenje bez plaćanja naknade pravnim licima u državnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti šumarstva.
Stav SRS je da je ovo bolje rešenje nego ono koje vi predlažete, gde kažete da se izuzetno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje uz naknadu pravnim i fizičkim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju, naftne bušotine, vetrenjače i slično, pa onda kažete da to rade jedinice lokalne samouprave uz saglasnost ministarstva, pa onda da Vlada propisuje bliže uslove.
Sad nije ni ministar, ni ministarstvo, već je to Vlada. Očigledno od situacije do situacije menjate svoje stavove i svoj odnos prema Zakonu o državnoj upravi i prema Ustavu Republike Srbije.
Rekli ste da ne prihvatate ovaj amandman, gospodine Dragin, nadam se da ste pročitali obrazloženje koje su vaše službe napisale, iz razloga što se u ovom slučaju poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koristi u nepoljoprivredne svrhe. Zar su naftne bušotine i vetrenjača poljoprivredne svrhe?