Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Jojić.

Dame i gospodo, ovaj predlog dopune i izmene zakona trebalo je da dođe ranije. Postavlja se pitanje kako će se ispraviti one grube greške i one pljačke koje su se dogodile prilikom izdavanja u zakup državnog zemljišta, a ujedno i privatizacije ogromnih površina poljoprivrednih kombinata?
Posebno se postavlja pitanje – šta je sa onima koji su za male pare dobili hiljade i hiljade hektara najbolje i najkvalitetnije srpske zemlje i poljoprivrednog zemljišta u Evropi.
Obišao sam opštine Pančevo, Vršac, Belu Crkvu, Kovin, Alibunar, Plandište, Kovačicu i Opovo i uverio se da su brojne nepravilnosti i brojni, da kažem, kriminali počinjeni u toj oblasti. Imate ljude koji su kupili ogroman poljoprivredne kombinate i po tri-četiri hiljade hektara, a duguju državi od zakupa na drugoj teritoriji po više miliona evra. Da li će se izvršiti revizija i kako sada da se ispravi ova velika nepravda, da se oduzme zemljište, raskinu ugovori i traži naknada štete koja je državi pričinjena?
Šta će biti sa pančevačkom Azotarom, pitali su me jutros radnici Azotare? Hoće li biti puštena u proizvodnju? Hoće li gospodin Bajatović, što je obećao radnicima, hoće li Vlada Republike Srbije da uključi u proces proizvodnje Azotaru "Pančevo", jer je ona od vitalnog značaja za Republiku Srbiju, i za poljoprivrednike i za našu poljoprivredu? Ona je proizvodila najkvalitetnije đubrivo u Srbiji.

Zahvaljujem. Vreme je isteklo.
Na član 10. amandman je podnela poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Jovan Palalić. Reč ima gospodin Palalić.

Ovo je poslednji amandman koji je naša poslanička grupa podnela kada je u pitanju ovaj predlog zakona. Prosto bih jednu sugestiju i apel Ministarstvu predložio kada je u pitanju, uopšte ovde je predstavnik Vlade, gospodin Dragin, jačanje lokalnih samouprava i uopšte procedura decentralizacije.
Kao ministru u Vladi predlažem, naravno, da inicirate donošenje zakona o javnoj svojini kada je u pitanju svojina Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, naravno što pre, da bi se zaokružila tema autonomije Vojvodine, da dođe u Narodnu skupštinu predlog statuta i zakona o nadležnosti AP Vojvodine, kako bismo jasno definisali okvire AP Vojvodine, naravno da predlozi tih važnih akata budu u skladu sa Ustavom.
Ovo što smo rekli da Ministarstvo poljoprivrede, kada je u pitanju davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta, definiše i iznađe prave primere iz prakse pojedinih lokalnih samouprava, a znam da veliki broj lokalnih samouprava u Vojvodini su dobro uradile taj posao i to bi bila možda prilika da samo Ministarstvo formiranjem edukativnih timova ode u one opštine gde su uočeni problemi, zloupotrebe kada je u pitanju davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta.
Naravno, striktno sprovođenje u punom kapacitetu načela ravnomernog regionalnog razvoja i jačanja srpskog sela gde zaista Ministarstvo poljoprivrede može imati izuzetno važnu ulogu, suočeni smo sa velikim problemima u disproporciji razvoja pojedinih delova Srbije, pogotovo kada su u pitanju seoske sredine, a jačanje srpskog sela, ostanak mladih ljudi na selu može i te kako pomoći da se ove drastične razlike u razvoju prevaziđu.
Na kraju, da se finansijski ojačaju lokalne samouprave, da se donesu izmene i dopune zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Krasić.

Nekoliko članova ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a pogotovo od člana 8. do 12, odnose se na nešto što je uređenje plansko-programske dokumentacije vezano za poljoprivredno zemljište i, kao što ste mogli da primetite, poslanici SRS i još nekih sličnih političkih stranaka u ovoj Narodnoj skupštini podnosili su amandmane koji imaju za cilj pre svega da preduprede secesiju, separatizam koji dolazi sa teritorije AP Vojvodine, od Bojana Pajtića, njegovog ministra poljoprivrede koga je postavio, gospodin Dragina, i to je proces koji ide preko statistike, obrazovanja, kulture,  informisanja.
Osnovni problem ovih odredbi gde se govori o autonomnim pokrajinama jeste taj što u suštini Republika Srbija ne može ove odredbe da sprovede jer postoje dve autonomne pokrajine.
Kada bi sada postavili pitanje ministru Draginu – kako da se sprovede na teritoriji KiM, onda bi on morao da uđe u sukob sa Goranom Bogdanovićem, koji je takođe ministar za KiM.
Naravno, ovo moramo na vreme da upozorimo. Samo da vas podsetim, 1981. godine na KiM su protesti krenuli iz studentskog doma zbog tanjir pasulja, u Preševu i Bujanovcu kada se kritikuje neki separatistički potez onda se obično kaže – šta da radimo, malji deca, ne znaju malji deca pa polupaju sve spomenike na groblju.
Unapred upozoravamo da fino, tanano se sprovodi jedna politika. Naravno, oni će uvek da kažu mi nismo za tu vrstu secesionizma, ali žale što to juče nisu završili. Unapred upozoravamo i kritikujemo. Nisu beznačajni planski i programski dokumenti.

Gospodine Krasiću, vreme je isteklo.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za poljoprivredu podneo je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman kojim se predlaže da se posle člana 11. doda novi član 11a.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.
Reč ima gospođa Vesna Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu podnela sam u skladu sa stavom SRS da zakoni moraju biti u skladu sa situacijom u Srbiji, a ne sa frazama i probriselskom ideologijom.
Najoštrije osuđujemo smanjivanje subvencija za poljoprivredu. Takođe, neshvatljivo je da Vlada i dalje primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, koji je posebno štetan za našu industriju i poljoprivredu. Samo u prvoj fazi tog sporazuma biće ukinute ili smanjene carine za oko hiljadu poljoprivrednih proizvoda. Nedostatak subvencija dovešće do daljeg urušavanja našeg sela i poljoprivrede, a samim tim i do veće nezaposlenosti, poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i jačanja trgovinskih monopolista.
Ovo je apsurdna situacija, posebno ako se zna da je Srbija uspevala da se prehrani i u vremenima koja su bila teža od ovih. Nije problem u našim poljoprivrednicima i u našim građanima, već je problem u nesposobnoj vlasti koja ne može da napravi razliku između realnosti i potreba građana Srbije, s jedne strane, i probriselske virtuelne ideologije, s druge strane.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Marić.

Svojim amandmanom sam predložio brisanje stava 1. u članu 13, zbog čega reći ću na kraju svog izlaganja. Smatram da je u pitanju loše zakonsko rešenje.
Koristim priliku da podsetim građane Srbije da danas, između ostalog, raspravljamo o jednom zakonu kojim se garantuje sloboda kretanja zatvorenim životinjama. Citiram: "Vlasnik, odnosno držalac životinja je dužan da životinji koja se stalno drži u zatvorenim objektima obezbedi odgovarajuću površinu za kretanje. Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da životinji koja se drži vezana obezbedi u toku dana period u kome neće biti vezana i u kome će moći slobodno da se kreće u skladu sa njenim fiziološkim potrebama i potrebama u ponašanju".
(Predsedavajući: Gospodine Mariću, molim vas da se koncentrišete na tačku dnevnog reda.)
Gospodine Novakoviću, kao što je zatvorenoj životinji neophodno da se bar manji deo dana slobodno kreće, to je još više potrebno ljudskom biću. Kao što ste čuli, Haški tribunal je to pravo danas uskratio dr Vojislavu Šešelju.
Usred Evrope u koju nas vodite, u koju se kunete, u Haškom tribunalu, čije naloge ovaj režim ponizno izvršava, jednom građaninu Srbije uskraćuje se najosnovnije ljudsko pravo koje se u Srbiji ovim zakonom garantuje životinjama. To sam hteo da kažem i da postavim jedno pitanje.
Kada čoveku koji je u zatvoru šest godina, koji, kao što znate, ima teške zdravstvene probleme, uskratite pravo kretanja, pravo na bar polučasovnu šetnju, šta je to nego planski pokušaj daljeg ugrožavanja zdravlja i života.
Na kraju, koristim ovu priliku i vašu dobru volju, zahvaljujem se, da pozovem Vladu Srbije i predsednika Borisa Tadića da prestanu da tretiraju Vojislava Šešelja isključivo kao političkog protivnika i da počnu da ga tretiraju i kao punopravnog građanina države Srbije. Zahvaljujem.