Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, prošli put, kada je bila rasprava u načelu vezana za ovaj zakon, govor sam počeo žaljenjem što nadležni odbor nije razmatrao zakon koji je na dnevnom redu. Ovaj put izražavam dvojako žaljenje.
Prvo, žaljenje što još uvek nismo dobili mišljenje nadležnog odbora iako je sednica Odbora bila predviđena da počne u 12.00 časova. Mislim da je Odbor posle dva sata i deset minuta ipak mogao da razmotri sam Predlog zakona i 17 amandmana koji su prispeli na ovaj predlog zakona koji ima samo šest članova.
S druge strane, izražavam žaljenje što danas nije prisutan ministar spoljnih poslova, čak bi i prisustvo gospođe Diane Dragutinović bilo suvislo, s obzirom da postoje članovi ovog zakona koji se i te kako tiču budžetskog sistema i, posebno, novca koji je nužno obezbediti za zdravstveno osiguranje zaposlenih u DKP i za članove njihovih porodica.
Pokušaću da rezimiram ono o čemu je bilo reči u načelnoj raspravi, naravno da iskombinujem sa komentarom amandmana koji su danas na dnevnom redu.
Dakle, DSS je u načelnoj raspravi analizirao kako samu spoljnu politiku, način kreiranja i sprovođenja spoljne politike Srbije, koju sprovode državni organi Republike Srbije, tako i sam meritum zakona koji je na dnevnom redu.
Kada je u pitanju način vođenja spoljne politike, DSS je ukazao da spoljna politika koju ova vlada vodi jeste politika diskontinuiteta u odnosu na prethodne dve vlade, kada su se ključna spoljnopolitička pitanja usaglašavala ne samo na nivou Vlade, već su i dobijala potvrdu u parlamentu, čime je i legitimitet te politike bio snažniji.
Ukazano je i da nas iskustvo iz prošlog veka uči da slaba vlada bez autentične ideje i dominantan, da ne kažem uzurpatorski, predsednik nikada nisu donosili dobro Srbiji.
Svakako možemo da progovorimo nekoliko reči o onom što su deklarisani spoljnopolitički ciljevi Vlade, ali mislim da je sasvim dovoljno da se pogleda slika jučerašnjeg dana, koja zaista izgleda tužno. Imate najviše predstavnike državnog vrha koji se slikaju na Rolan Garosu, a u isto vreme je ministru za KiM u Vladi Republike Srbije onemogućen ulazak u južnu srpsku pokrajinu. To je zaista tragična situacija.
Deklarisani spoljnopolitički ciljevi i uopšte ciljevi Vlade Srbije su da će svakako raditi na očuvanju KiM u sastavu Srbije, sa druge strane, da će se raditi na procesu evropskih integracija i da će se razvijati regionalna saradnja.
Ciljevi sami po sebi nisu sporni, ali je njihova realizacija više nego sporna. Po pitanju očuvanja KiM u sastavu Srbije rezultat je, nažalost, da na terenu skoro uopšte više ne postoji misija Unmik, čiji je zadatak bio, da podsetim, da sprovodi suštinsku autonomiju Kosova u okviru Srbije, a da je Vlada prihvatila dolazak Euleksa, za koji tvrdi da je statusno neutralan, a možemo polemisati, u svetlu ovoga da je onemogućen ulazak ministru za Kosovo u našu južnu pokrajinu, da zapravo sprovodi Ahtisarijev plan. Svakako, i da se kaže da je Euleks statusno neutralan, od autonomije do neutralnosti je ogromna razlika.
DSS je konstatovao da se sada pokazuje kao ispravan stav DSS po pitanju otvaranja dijaloga sa zemljama EU povodom problema koji su nastali zbog toga što je određeni broj država članica EU priznao nezavisnost Kosova. Sada vidimo da otvoren i iskren dijalog po tom pitanju ne bi predstavljao gubitak vremena, jer nema novih momenata po pitanju procesa evropskih integracija, s obzirom da se SSP ne primenjuje, pa čak ni Privremeni trgovinski sporazum. Naravno, osim što Vlada Srbije jednostrano primenjuje SSP, čime je, prema podacima koje je dala gospođa Milica Delević pre neki dan, Srbija do sada u gubitku oko 17 miliona evra. Mislim da je taj novac mogao mnogo bolje da se iskoristi, prvenstveno u kontekstu ovog zakona, kako bi se zaposlenima u DKP omogućilo fundamentalno pravo na konzumaciju zdravstvenog osiguranja, jer se ti ljudi sada po pitanju zdravstvenog osiguranja nalaze i van Ustava i van Zakona o radu i van Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Što se tiče regionalne saradnje, naglašena je potreba za dijalogom i učešćem u regionalnim inicijativama, ali na način da se u dijalogu ne ignorišu pitanja od ključne važnosti za Srbiju. Ukazano je na potrebu da se radi na razvoju specijalnih i paralelnih veza sa Republikom Srpskom, u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
S druge strane, postavljen je niz pitanja od strane poslanika DSS, a jedno od tih pitanja je bilo vezano za neracionalne odluke o proterivanju ambasadora Crne Gore i Makedonije iz Beograda, kao i najave da će ova vlada prihvatiti nove ambasadore iz ove dve države.
Postavlja se pitanje da li će Vlada u Beogradu prihvatiti da, na primer, Vlada u Podgorici pošalje istovremeno ambasadore i u Beograd i u Prištinu.
DSS je podsetila Vladu da je Skupština donela Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Srbije. U okviru samog zakonskog predloga je dat amandman koji bi jasnije definisao spoljnopolitičke aspekte vojnog angažovanja, u smislu poštovanja Ustava. Član 140. Ustava kaže da svako angažovanje Vojske van granica zemlje treba ratifikovati, odnosno za to je neophodna odluka parlamenta. Što se tiče daljih vojno-bezbednosnih integracija, po tom pitanju je svakako neophodno izjašnjavanje naroda na referendumu.
DSS je takođe podneo amandman vezan za pitanje realizacije člana 54. aktuelnog zakona, o kome sam već govorio u kontekstu uskraćivanja prava na zdravstveno osiguranje zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i za njihove porodice.
Amandman DSS predlaže da se ovaj član primenjuje od 1. jula, što ostavlja dovoljno vremena ovoj vladi da izvrši rebalans budžeta, jer smo sigurni da će u narednom periodu biti još rebalansa budžeta i mogućnosti da se ova sredstva obezbede.
Samo da podsetim da je DSS 2007. godine i glasao za postojeći Zakon o spoljnim poslovima, ističući da je jedan od najvažnijih elemenata upravo rešavanje pitanja zdravstvenog osiguranja zaposlenih. Postavlja se pitanje kako se može očekivati da naša diplomatija bude efikasna i moderna, ukoliko elementarna prava nisu rešena.
Treći amandman DSS-a je Vlada prihvatila. S obzirom na to da ministar već može da primi određeni broj osoba na određeno i neodređeno vreme, intervenisano je u smislu da svi ti ljudi koje ministar može da primi bez konkursa moraju da ispunjavaju iste kriterijume kao i zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova. Dakle, podrazumeva se - znanje jezika, polaganje određenih stručnih ispita itd.
Član 3. ovog predloga zakona je sporan sa stanovišta Zakona o radu. O tome je govorila koleginica Donka Banović.
Sada bih rezimirao i rekao da izmene i dopune Zakona možda neće doneti poboljšanje u spoljnoj politici države, jer je ona, nažalost, pogrešno koncipirana. S druge strane, zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova će trpeti jer neće do sledeće godine ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje.
Na kraju bih rekao da postoji jedna vrsta konfuzije unutar Vlade po pitanju sprovođenja spoljne politike, i to se ogleda u tome da, na primer, ministar za dijasporu govori najviše o evroatlantskim integracijama umesto o onome što mu je posao, da ministar vojni govori o tome kako je Vojska jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih faktora Srbije itd.
Nažalost, i ova slika danas, da ministar trgovine i usluga brani Predlog izmena i dopuna Zakona o spoljnim poslovima, govori o odnosu ove vlade prema pitanju spoljnih poslova. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji ujedno i dobija reč.

Gospodine ministre, složićete se sa konstatacijom da je teško smislenim amandmanima menjati besmisleni zakon. To da je Predlog o izmenama i dopunama Zakona besmislen možda najviše pokazuje i demonstrira Vlada, koja je, između ostalog, i vas poslala da branite zakon o spoljnim poslovima, a pre vas ministra finansija. Ali za nas, za SRS, o odnosu prema ovom zakonu ponajviše govori činjenica da se Odbor nije održao, s jedne strane, a sa druge strane, da je tokom cele rasprave tu svega desetak, petnaestak poslanika skupštinske većine. No, da nemate dilemu - oni nisu izbačeni, oni su za sve ovo nezainteresovani.
Za nas je besmisleno da se gotovo u junu predlaže zakon kojim se odlaže primena određenih odredaba od 1. januara 2009. godine na 1. januar 2010. godine i to stavljate u proceduru po hitnom postupku. A sa druge strane, u obrazloženju ovog teksta zakona nas ubeđujete da je zakon važan, odnosno istim predviđate određene nove nadležnosti ministru, diskreciona prava u kontekstu osnivanja savetodavnih tela sastavljenih od uglednih stručnjaka, odnosno definisanje da bez konkursa mogu da se primaju radnici itd. Ovo sve ukazuje samo na činjenicu da ovaj zakon, kao i mnoge druge zakone, uređuje stihija. Stihija koja vodi ovu vladu, stihija koja definiše političke prilike u našoj državi i stihija koja definiše naše diplomatske napore, poslove i funkcionisanje. Za SRS ovaj zakon je apsolutno neprihvatljiv upravo zbog činjenica koje smo izneli i, ponavljam, teško, čak i da su prihvaćeni svi amandmani koje smo podneli, da biste bilo šta suštinski mogli da promenite.

Zahvaljujem. Kako smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.) Hvala. Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Obavili smo pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, a Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Obaveštavam vas da je Vlada, na osnovu člana 145. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povukla iz skupštinske procedure Predlog zakona o zvaničnoj statistici, dostavljen Narodnoj skupštini aktom 05 broj 011-6826/2007-4 od 14. novembra 2008. godine i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, dostavljen Narodnoj skupštini aktom 05 broj 011-769/2009 od 20. februara 2009. godine.
Prelazimo na 60. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ZABRANI MANIFESTACIJA NEONACISTIČKIH ILI FAŠISTIČKIH ORGANIZACIJA I UDRUŽENjA I ZABRANE UPOTREBE NEONACISTIČKIH ILI FAŠISTIČKIH SIMBOLA I OBELEŽJA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Boris Aleksić, Slađan Mijaljević, Mirko Munjić, Aleksandar Martinović, Gordana Pop-Lazić, Milan Avramović, Petar Jojić, Milorad Buha, Nikola Žutić, Marina Raguš, Nataša Jovanović, Paja Momčilov, Dušanka Plećević, Vjerica Radeta, Ljubomir Kragović, Zoran Krasić, Marina Toman, Elena Božić-Talijan, Ognjen Mihajlović, Milovan Radovanović, Gordana Paunović-Milosavljević, Jadranko Vuković i Sreto Perić, kao i Odbor za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje o podnetim amandmanima narodnih poslanika predlagača zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Za reč se, po Poslovniku, javlja narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, obavestili ste nas (i dobro je, radi javnosti, da ste to učinili) da smo već dobili od Vlade Republike Srbije obaveštenje o povlačenju predloga ova dva zakona, ali vas molim da, u skladu sa članom 27. Poslovnika, s obzirom da se starate o primeni Ustava i primeni Poslovnika, dobijete informaciju od sekretara koji sedi pored vas (pošto je on odličan u tom izračunavanju) i da javnost obavestite kolika je šteta napravljena građanima Srbije zato što smo potrošili dva radna dana raspravljajući o ovim zakonima u načelnoj raspravi, zato što je za sve narodne poslanike bio odštampan materijal predloga ovih zakona, zato što su odbori raspravljali o amandmanima, zato što su amandmani štampani i zato što sve to mora da se radi još jedanput, jer će ovi zakoni, naravno, da se vrate u proceduru.
Suština zašto su povučeni jeste što ste se, danas vam je gospodin Todorović to rekao, preračunali kada ste planirali ovaj dnevni red. Javnost mora da zna da je to urađeno zato što skupštinska većina ne bi uspela da do 30. maja, kada ističe redovno zasedanje ovog parlamenta, izglasa sve ono što ste stavili na dnevni red, a stavili ste 65 tačaka računajući da ćete sve to da pretrčite.
Sad, kada ste se našli u cajtnotu, napravili ste u dogovoru s Vladom, ili Vlada u dogovoru s vama, potpuno je svejedno, ali građani Srbije moraju da znaju i zamolila bih medije koji su se ozbiljno bavili troškovima zajedno sa gospodinom… (isključen mikrofon)

Hvala. Vreme predviđeno za reklamiranje povrede Poslovnika je isteklo.
(Vjerica Radeta, s mesta: Nije isteklo vreme.)
Povrede Poslovnika nema iz prostog razloga što je predlagač ovlašćen u svako vreme da predlog zakona stavi u proceduru ili ga povuče, i o tome ne odlučujem ni ja, ni Skupština.
Što se tiče drugih pitanja, niko ne sprečava narodnog poslanika, niti ugrožava njegovo pravo da se sa odgovarajućim pitanjima, kao što smo imali priliku danas da se uverimo, obrati i zatraži obaveštenje, objašnjenje i postavi pitanje. Hvala.
Za reč se javio narodni poslanik Aleksandar Martinović, reklamira povredu Poslovnika. Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona potiče od grupe narodnih poslanika, a ne od Vlade, i smatram da su povređeni članovi 139. i 141. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, ulazimo u raspravu o amandmanima na ovaj predlog zakona bez mišljenja Vlade.
U članu 139. stav 1. kaže se ovako: ''Predlog zakona koji je upućen Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač''.
U članu 141. se kaže: ''Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada ako nije predlagač zakona.
Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu.
Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu, dužni su da navedu da li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Narodnoj skupštini nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana, pre dana početka sednice Narodne skupštine, na kojoj se predlog zakona razmatra''.
Smatram da bi i za građane Srbije bilo interesantno čuti kakvo je mišljenje Vlade Republike Srbije o ovom predlogu zakona, koji je loš ne samo u pravno-tehničkom, nego i u jezičkom, logičkom, nekom naučnoistorijskom smislu itd.
DS, kao vodeća stranka u ovoj Vladi, do sada je prilično nemuštim jezikom izražavala svoj stav o ovom predlogu zakona i bilo bi dobro da građani Srbije znaju kakvo je mišljenje Vlade Srbije, a to znači pre svega mišljenje DS, o ovome što su predložili narodni poslanici.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću. Razumeli smo i u mnogo čemu bismo možda i mogli da se složimo, osim u činjenici da nema povrede Poslovnika.
Iščitavajući član 141, zaustavili ste se tačno posle stava 4, a stav 5. istog člana, to je u nastavku, kaže da ukoliko Vlada ne dostavi mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tog mišljenja.
Da li ste zadovoljni ovim objašnjenjem?

Ako dozvolite, gospodine Novakoviću, samo jednu rečenicu. Pošto je ovaj predlog zakona neophodan za evroatlantske integracije Srbije, mislim da bi bilo neophodno da čujemo i mišljenje Vlade, koja je takođe zagovornik evroatlantskih integracija, o ovom predlogu zakona. Zato sam ja to rekao.