Dame i gospodo narodni poslanici, mogli smo večeras da čujemo u raspravi u pojedinostima da u Srbiji postoje neformalne društvene grupe koje propagiraju smrt drugih nacija i rasa, koje propagiraju nacističke i fašističke ideje. I zaista takve neformalne društvene grupe postoje.
Ono što je smešno je način na koji predlagači zakona nameravaju da se bore protiv tih pojava. Oni će da se bore protiv nacizma, fašizma, neonacizma itd. prekršajnim sankcijama. Pa vi degradirate ideju autentične i prave borbe protiv ovakvih pojava time što za takve pojave propisujete prekršajne novčane sankcije.
Ako neko propagira smrt drugog čoveka samo zato što pripada drugoj naciji ili rasi ili veri ili ima neko drugačije političko uverenje i onda ćete takvog da sankcionišete novčanom kaznom do 50.000 dinara, onda tu nema nikakve stvarne želje da se obračuna sa ovim pojavama. Ima samo želje da se digne društvena prašina, da se skrene pažnja na sebe i da se na taj način u stvari vodi jedna krajnje nekorektna i protivustavna politička borba sa svojim političkim suparnicima, odnosno političkim neistomišljenicima.
Dovoljno je da kažete da se, recimo, borite protiv toga da Autonomna Pokrajina ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, da se borite protiv usvajanja statuta Vojvodine u Skupštini Srbije i već time rizikujete opasnost da će vas sutra Nenad Čanak proglasiti da ste fašista, nacista, neonacista itd.
Dakle, nema ovde iskrene želje da se suzbiju ni neonacizam, ni fašizam, niti bilo šta slično. Ima želje da se skrene pažnja na sebe i da jedna mala, zaista minijaturna politička stranka (i na nivou Vojvodine, a posebno na nivou Srbije) sebi prisvoji monopol na antifašizam. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospođa Zlata Đerić želi reč. Imate 10 minuta na raspolaganju. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u želji da podržim amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, želim pre svega da postavim jedno pitanje.
Zašto je uopšte došlo do ovoga da se dva veoma važna zakona, zakon o statistici i zakon o popisu stanovništva, koji je trebalo da prethode ovom zakonu, skinu sa dnevnog reda, a znamo koliko su važni i koliko je važno da se uđe u proceduru osvajanja znanja o našem istinskom stanju u Srbiji, broju stanovnika i svim ostalim relevantnim podacima koji treba da nas prezentuju u svetu, a da se ovaj zakon ostavi u životu, na dnevnom redu? Pre svega, usvajanje ovog zakona će biti svojevrsna sramota ovog parlamenta, jer ga doživljavamo kao otvoreno, javno žigosanje srpskog naroda kao fašističkog, kao nacističkog naroda, ne nacionalističkog.
Zaista me interesuje je koliko je ovaj zakon proevropski pa je doživeo takvu podršku ZES-a i koliko uopšte evropskih zemalja, koje u svojoj tradiciji imaju fašizam kao politički pokret, uopšte ima ovakve zakone i koliko se bave time. Pre svega, moramo znati da ta Evropa, kojom smo tako impresionirani, nije sastavljena od regija, nego od država, i to od nacionalnih država. Jer, da nije tako, onda bi na Olimpijadi njihove reprezentacije nastupale pod zastavom EU, a ne bi se utrkivale da osvoje medalje za svoju zemlju i da im se iznad glava zavijori zastava njihove zemlje.
Ono što se ovde pominje kao neka sporadična pojava koja je inicirala potrebu za ovakvim zakonom, jesu neke neformalne, kako je ovde rečeno, grupe, koje se jesu pojavljivale i zaista me interesuje, s obzirom da im je dat ovakav publicitet, a one nisu naišle na plodno tle u srpskom narodu i nisu postale pojava i nisu uspele da se tako razviju kako jesu neke sekte, o čemu je kolega prethodno govorio a protiv čega niko nije ovde ozbiljno digao glas, a to jeste pošast srpskog naroda, dakle – ko je u stvari instruisao uopšte te pojedinačne pojave i koja je njihova uloga i kom cilju one služe, s obzirom da, kažem, one nikada nisu u srpskom narodu i uopšte na ovom tlu zaživele na neki ozbiljan način?
Ekscesa uvek bude i biva, i to nije nešto što je nepoznato, i do sada je MUP sa tim vrlo ozbiljno znao da se obračuna i primereno zaustavi, ali to nikada nije bila masovna pojava, to nije način razmišljanja, niti je to ovde bilo nešto što možemo da smatramo svojim mentalitetom, pa da nam ovakav zakon treba. Pre svega, nedavno smo usvojili Zakon o diskriminaciji i tamo su neke slične pojave, koje bi se mogle podvesti pod neku ovakvu vrstu ugrožavanja ljudskih prava, vrlo jasno definisane i sankcionisane.
Ono što mi smeta je, pre svega, to da predlog dolazi od stranke koju vodi čovek koji javno predlaže u jednom određenom momentu da se politički neistomišljenici obese jer su, bože moj, doneli mnogo zla. Pa sad, njemu je dopušteno da bude sudija i da zagovara neku takvu ideju, a neke druge stvari i neke druge pojmovne pojave bi sankcionisao vrlo drastično i vrlo strogo.
Kada govorimo o Vojvodini, pre svega o Vojvodini, i o tome šta Vojvodina treba da bude ili da li Vojvodini treba neka secesionistička ideja, o tome vrlo ozbiljno moramo da razmišljamo. Moramo zaista da se zabrinemo koliko se ta ideja ovde provlači, jer nama u Vojvodini takva ideja nije korisna. Govorim to kao Srpkinja iz Vojvodine. Moji koreni su u Vojvodini veoma dugi, o tome svedoči nekoliko generacija krstova na pravoslavnom groblju i ja rezervnu domovinu osim Vojvodine i Srbije zajedno sa Vojvodinom nemam..
Dakle, ono što se danas smatra Vojvodinom je taj kriptokomunizam. Onaj famozni kalendar u Vojvodini prikazuje Šabac, koji tu nikada nije bio. A ako neko već toliko voli Vojvodinu, što se ne seti Baranje, koja jeste bila u Vojvodini, za koju se čak ni Pavelić svojevremeno nije usudio da uzme, a srpski komunisti su je onako 'ladno prepustili.
Moramo se pitati šta je cilj i šta je motiv (jer se uvek postavlja pitanje cilja i motiva) i onda dođete do toga šta jeste cilj neke secesije ili uopšte šta jeste iza regionalizacije. Pa onda dođete do toga da je regionalizacija vrlo slična onome što se desilo u Crnoj Gori, a to je smanjenje biračkog tela na mogućnost pretvaranja u privatno biračko telo, koje onda posle ima zadatak da vrši šta vrši i da se vlast vrši drugačije i u pojedinačnu korist pojedinih grupa. To je ono što kod ovog zakona sigurno nije dobro i zbog čega ga nikako ne možemo podržati.
Tumačenje simbola je zaista vrlo problematična stvar u ovakvom jednom zakonu, jer se svašta može podvesti pod svašta, svašta se može zloupotrebiti. Na primer, svi znamo da je simbol fašizma „faš“ italijanska reč fascio (snop). Znači, oni koji imaju u svojoj porodičnoj tradiciji žitarski, recimo trgovci koji imaju snop žita, i oni će moći da budu podvedeni pod ovakvo neko tumačenje.
Mi iz NS ovakav zakon zaista ne možemo podržati ni u kom slovu i nećemo moći da se složimo da se ovde ovako javno i parlamentarno, usvajanjem ovakvog zakona, izvrši žigosanje srpskog naroda kao fašističkog i kao nacističkog naroda, jer usvajanje ovakvog zakona znači da priznajemo da ovu pojavu imamo. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Radovan Radovanović ima reč.

U ime predlagača zahvaljujem gospođi Gordani Pop-Lazić na sugestijama kroz ovaj njen amandman. Svi koji su pažljivije pogledali kakav je sad Predlog zakona, mogu da vide da smo to uvažili. Ova njena sugestija se nalazi ne u članu 1, ali u članu 4. Znači – samo oni koji su osuđeni, onako kako je ona to sugerisala. Hvala lepo.

Zahvaljujem predstavniku predlagača.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman kolege Milana Avramovića ću iskoristiti da skrenem pažnju građanima Srbije i narodnim poslanicima na jednu veštu obmanu koja se godinama servira od strane LSV, a to je da je SRS stranka koja propagira nacionalnu mržnju, netrpeljivost, etnički čistu državu itd.
Gospodin Radovanović je i večeras pokušao da imputira takve ideje SRS-u, pa bih hteo da ga podsetim na jednu činjenicu. Od 1992. godine, posle održanih parlamentarnih izbora, narodni poslanik SRS u Skupštini Srbije je, između ostalih, bila gospođa Elvira Fekete, Mađarica i katolkinja, i toliko se srčano borila za ideologiju i program SRS da je nadmašila čak i mnoge Srbe.
Takođe bih hteo da vas podsetim, gospodine Radovanoviću, da su brojni dobrovoljci SRS u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj bili upravo građani Srbije nesrpske nacionalnosti. Bilo je i Mađara i Rumuna i Bošnjaka, odnosno muslimana, i Vlaha itd. Prema tome, kada govorite o pojavama kao što su nacizam, fašizam, neonacizam itd., zaobiđite, kolega Radovanoviću, SRS. Nikada nismo ispoljavali bilo kakvu ideju koja bi imala bilo kakve veze sa ovim pojavama, niti te ideje zastupamo danas. Naprotiv, ako je ijedan čovek na ovom svetu ugrožen od pojava koje i te kako imaju veze sa nacizmom i fašizmom, onda je to upravo predsednik SRS Vojislav Šešelj.
Sutra počinje taj famozni postupak zbog nepoštovanja suda. Zakonom o dobrobiti životinja garantujete životinjama koje se drže u zatvorenom prostoru da imaju u toku svakog dana dovoljno vremena da mogu slobodno da se šetaju.
To što vi garantujete životinjama, to se danas krši u Haškom tribunalu Vojislavu Šešelju. Vojislav Šešelj je pred početak ovog postupka za nepoštovanje suda izolovan od spoljašnjeg sveta, zatvoren u svoju ćeliju, ne može da se šeta, njemu je život ugrožen u Haškom tribunalu, tačnije u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala koja se zove Ševeningen.
E sad vi, veliki novopoklonici Haškog tribunala, verovatno ne znate jednu činjenicu. U tom Ševeningenu je za vreme Drugog svetskog rata bio nemački koncentracioni logor za holandske antifašiste. I danas možete da pročitate poruke koje su pred smrt na zidovima u Ševeningenu napisali holandski antifašisti pre nego što su izvedeni pred nemačke streljačke strojeve.
U tom istom Ševeningenu danas se Vojislavu Šešelju brutalno, drastično krše elementarna ljudska prava i slobode.
Niko od vas velikih antifašista reč nije rekao o tome, ali zato hoćete da zabranite nošenje bedževa sa likom Vojislava Šešelja, čoveka koji je postao savest modernog čovečanstva u borbi protiv jedne pojave koja je čovečanstvu nanela skoro isto toliko zla koliko i fašizam, a to je globalizam. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za pravosuđe i upravu. Narodni poslanici predlagači zakona prihvatili su ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč najpre ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Samo ukratko, pošto nisam imao prilike da se obratim po prethodnim amandmanima. Želeo bih da istaknem nekoliko neprirodnosti koje donosi ovaj zakon.
U Predlogu zakona navodite, između ostalog, da ćete zabraniti propagiranje haških optuženika. Podsetio bih vas da je Haški tribunal, između ostalog, optužio Grubana Malića, izmišljenu književnu ličnost, dakle čoveka koji nikada nije postojao. Optužio ga je za učestvovanje u masovnim zločinima silovanja u BiH. Ispostavilo se da je to književna ličnost iz romana Miodraga Bulatovića.
Postavlja se pitanje da li ćete zabraniti ili možda spaljivati knjige Miodraga Bulatovića, kako je to činio Hitler. To je jedno od pitanja.
Drugo pitanje. Mislim da predstavnici predlagača promovišu fašističku i nacističku ideologiju.
Evo jednog dokaza. Profesor Enriko Josif, koji je preživeo holokaust, povodom propagande protiv srpskog naroda koja je započeta devedesetih godina, a ovaj predlog zakona predstavlja nastavak te propagande, izjavio je sledeće u jednom intervjuu: ''I ponavljam, izvršen je nad Srbima pravi pravcati medijski genocid, medijski Aušvic. Pretvorili su Srbe u nakaze, kako su nas unakazivali kroz vekove, a posebno preko Gebelsa i njegove propagande''. Dakle, gospodo iz Lige, to govori čovek koji je preživeo holokaust.
Dalje, da ste se bavili malo uporednim pravom, našli biste jedan presedan u američkoj pravnoj praksi - Brandenburg protiv Ohaja. Reč je o pripadniku Kju kluks klana, koji je direktno pozivao na ubistvo crnaca i Jevreja, koji je osuđen po jednom zakonu države Ohajo. Američki vrhovni sud je preinačio presudu, smanjio mu kaznu, ukinuo taj zakon države Ohajo jer je smatrao da je njemu povređeno pravo garantovano Prvim i Četrnaestim amandmanom Ustava SAD koji garantuju slobodu govora. To je kamen temeljac govora mržnje u američkoj pravnoj praksi. Razmislite malo o tome. Mogli ste da čitate nešto što dolazi sa Zapada, našli biste ovaj presedan. Hvala.

Reč ima gospodin Radovan Radovanović.