Molim vas, radimo vrlo ozbiljnu zakonsku materiju. Vrlo je važan zakon. Imate pravo po Poslovniku, izvolite.

Gospodine Markićeviću, to nije replika na repliku. Moram da kažem jednu stvar.
(Predsednik: Samo recite koji je član Poslovnika, molim vas.)
Ovaj najbolji, član 104.
Želim da kažem jednu stvar. Gospodine Andriću, setite se kada je neko s Bošnjačke liste nešto polemisao s gospodinom Jovanovićem. Danas se on, ničim izazvan, bavi gospodinom Ugljaninom, da li je on sposoban da bude u toj vladi ili nije, koliko je potrošio sredstava i koliko iznosi budžet Kancelarije za održivi razvoj, i zašto on nije predlagač.
Međutim, vi nemate razloga uopšte i niko vas nije izazvao na tu polemiku, niti se mi ikada bavimo vašom strankom. Morao sam da odgovorim na ono što je gospodin Jovanović pitao i to sam odgovorio.
Što se tiče nečega što je rekao gospodin Markićević, da li će građani bili u Sandžaku ili neće biti u Sandžaku, to ne reguliše ovaj zakon. Rekli smo da su ovo statistički regioni i oni nemaju regionalne parlamente, nemaju regionalne institucije; biće agencije, biće saveti, ali to nisu predstavnička tela, nešto što imamo u većini evropskih zemalja, i ta vrsta decentralizacije će uslediti.
Prema tome, na kraju, želim da kažem poslanicima LDP-a da se Bošnjačka lista nikada nije posebno bavila LDP-om i da gospodin Jovanović nije počeo da se bavi gospodinom Ugljaninom i da nije ovo gospodin Andrić govorio, ne bih ni ja govorio. Sad je predsednik bivšeg administrativnog odbora rekao. Kažem vam, vi imate preča posla nego da se bavite Bošnjačkom listom. Mi smo manjinska lista. Sve manjine u Evropi imaju interes.
Još nešto ste netačno rekli. Nismo mi bili u Vladi 2000. godine. Rekli ste da smo bili u svim vladama. Manjine imaju životni interes da se integrišu...
(Predsednik: Vreme.)
... u sve državne institucije i što se tiče Zorana Đinđića, on je bio naš prijatelj i s pokojnim Zoranom Đinđićem smo imali najbolji odnos.

Sada se javilo više vas, verovatno je replika.

Nije bilo ničeg uvredljivog, nemate pravo na repliku.

Gospodine Markićeviću, po kom osnovu se javljate?

(Upadica s mesta, Ivan Andrić: Nije uvredljivo, nego netačno. Pomenuo me je.)

Nije vas uvredio ničim. Niti vas je uvredio, niti je bilo nešto nejasno.

Gospodine Andriću, imate reč, povreda Poslovnika, izvolite.

Molim vas, nemojte to. Dali ste gospodinu reč, kao odgovor Markićeviću. Prvo, ime koje je pomenuo je moje. To je povreda. Trebalo je da ga opomenete ako ste želeli da prekine.

Pominjanje imena nije osnov za repliku.

Ali jeste tumačenje mojih reči, po članu 104. Pogrešno se tumači ono što sam rekao. To je osnov za repliku.
Prvo, iznenađujuće je da vi više ne možete da zapamtite ni ono što ste govorili pre pet minuta. Nismo mi nikoga od vas pomenuli. Nama je neprirodno da ministar koji je predstavnik nacionalnih manjina i direktor Kancelarije za održivi razvoj Vlade Republike Srbije nije predlagač ovog zakona i nije danas ovde. To je neprirodno. Ako vi mislite da je prirodno, onda to kažite.
Vi ste, kao reakciju na našu kritiku jedne banalne stvari, Čedomir Jovanović je pričao 20 minuta, a to je bila jedna rečenica, sišli furiozno i nekakav napad tu imali, ne znam čega. U vašem govoru od osam i po minuta, govorili ste osam minuta o nama, a onda, posle pet minuta, rekli da vi nas nikada niste pomenuli.
To je stvarno neverovatno. Ono što smo mi rekli, to je da je nedopustivo da neko bude u svim vladama do sada. Možda vi formalno niste sedeli, gospodine, u Vladi, ali to da se sakrivate iza plašta nacionalnih manjina...
Pa, ako neko podržava svaku akciju ili svaku ideju o zaštiti nacionalnih manjina, to je naša stranka, tako da je besmisleno da se iza toga sakrivate kada polemišete s nama.
Razmislite, ako već nama dajete savet da razmišljamo šta da radimo, kakva vi to prava zastupate kad vas od LDP-a brani Tomislav Nikolić.
Razmislite vi, gospodine, o vašoj poziciji. To možda jeste uspeh za vas, neću da ulazim u to, ali ako redefinišemo svoje pozicije, onda redefinišite i vi vaše. Hvala.

Gospodin Kenan Hajdarević, izvolite, po Poslovniku.

Javljam se, takođe, po članu 104 – dostojanstvo Skupštine.
Danas gospodin Čedomir Jovanović nije kritikovao gospodina Ugljanina samo zato što je on pripadnik jedne nacionalne manjine, nego iz razloga što imamo dupliranje funkcija, dupliranje ministarstava, dupliranje agencija, sve ono što se predlaže Predlogom ovog zakona. Nama u LDP-u zaista nije jasno šta će nam neka ministarstva, neke agencije, odnosno kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, ako ovim zakonom formiramo neke nove agencije, neke nove savete, sve ono što dodatno troši budžetska sredstva Republike Srbije.
Takođe, smatramo da je licemerno da se neko zalaže za prava nacionalnih manjina i učešće pripadnika nacionalnih manjina u Vladi RS, a predstavljao je jednu politiku koja je 90-ih godina na području Sandžaka dovela do velikih zala, i do Sjeverina, i do Štrbaca, i do Kukurovića, i do svih onih nedaća kojima su moji sugrađani u Priboju tih 90-ih godina bili izloženi.

Ne može se na istu povredu Poslovnika i na isti sadržaj pozivati više puta. Upozoravam, inače ću morati da izričem mere. Izreći ću vam meru ako budete govorili na istu temu. Prema tome, bolje da vam ne dam reč.

Imate reč, gospodine Omeragiću.

Reklamiram čl. i 103. i 106. Zaista, nema veće povrede dostojanstva Skupštine nego izmišljati i pričati o 90-im godinama ovakvim rečnikom. Niko ovde nije govorio o Čedomiru Jovanoviću da on ima negativni stav prema nacionalnim manjinama, niti je ko spomenuo…