Zahvaljujem. Govorimo o zakonu o regionalnom razvoju. Pitam se da li je ovo zakon o regionalnom razvoju i da li je u suštini ovog zakona ujednačavanje razlika u regionalnom razvoju, ili je po sredi nešto drugo – pokušaj da se na ovom, naizgled, bezazlenom i dobronamernom zakonu, u stvari, istupe zubi svih onih koji se bore protiv regionalizacije, u prvom koraku, a u drugom, možda i separatizma.
I, neka niko ne nazove to paranojom bilo koga ko izražava opravdani strah, jer je mnogo nas koji bismo mogli reći – plaše nas tragovi. Kao u onoj basni u kojoj lisica nerado ulazi na poziv bolesnog lava, jer kaže – svi putevi vode do pećine, ali iz pećine, nijedan trag se ne vidi. Bojim se da priča o regionalnom razvoju za nas, kao državu, ne bude takav trag koji nas koji vidimo malo dalje, ili koji smo malo odgovorniji, zaista plaši, jer put do te ''pećine'' se vidi, ali iz nje nema tragova.
Čime možemo da se osiguramo da ovi regioni koji su nazvani statističkim funkcionalnim teritorijalnim jedinicama, danas bez pravnog subjektiviteta, jednog dana ne prerastu u nešto ozbiljnije? Svi oni koji su čitali "Malog princa" znaju šta znači seme baobaba – opasnog drveća čije korenje razori zemlju onog trenutka kad postane toliko veliko da više niko s njim ne može da se suoči. Takav strah, upravo, proizilazi iz ministrovog izlaganja, koji nijednog trenutka reč ''decentralizacija'' nije upotrebio uz – ekonomska decentralizacija.
Vrlo svesno je rekao da ovo jeste prvi korak ka decentralizaciji, želeći da onima koji su za regionalizaciju ostavi nadu da je to tako, a nas druge, koji se bojimo da ovo jeste seme nekog budućeg razdvajanja i tragova istorijskih, koji nose bolne i evidentne posledice, nije nijednog trenutka hteo da uveri da ovo jeste neka vrsta ekonomske decentralizacije.
Onaj koji se zalaže za ekonomsku decentralizaciju je u vreme donošenja Ustava bio protiv prikupljanja prihoda na teritoriji onih koji ga prikupljaju. Danas je govorio nešto drugo, ali ta nedoslednost za mene nije dovoljan dokaz loših namera, ili prikrivanje tih loših namera nije vredno i dovoljno jako da nas oslobodi tog straha. Svi znaju da kada jednom stvorite formu, ljušturu za neku instituciju, a to jesu granice, makar one bile iscrtane na karti koju nemamo mi, ali imaju novinari, mi kao poslanici treba da glasamo i odlučujemo ali ne treba da vidimo te granice, znači, kada postoje granice, kancelarije i saveti na toj vrsti nivoa odlučivanja kao što su regioni, pitanje je samo kada će i kojim zakonom ta forma da preraste u suštinu.
Ovo je zakon kojim nisu zadovoljni ni zagovornici regionalizma, ali ni mi koji se borimo za decentralizaciju koju propisuje Ustav, koji, u ovom trenutku, dok ga neko ne izmeni, jeste Sveto pismo za način decentralizovanja u svakom mogućem smislu. Ovaj predlog zakona, ne po mom sudu, nego po načinu na koji ću vam razgolititi činjenice, ima samo jednu svrhu – treba da posluži autoru, tvrdim, ne predlagaču, nego autoru, ministru nadležnom za regionalni razvoj, za izvlačenje sredstava iz fondova za regionalni razvoj.
Za Evropu, Srbiju treba prikazati kao, navodno, regionalizovanu državu, s prihvatljivim ciljem da ublažimo regionalne razlike, a domaćoj javnosti koja se protivi regionalizaciji – dati do znanja da region, koji se zvao s kraja 2008. godine evroregionom, a sada se zove razvojnom statističkom teritorijalnom funkcionalnom jedinicom, nije administrativna jedinica i nema pravi subjektivitet. Svi su po nečim zadovoljni, svi imaju neke primedbe, samo se tačno zna ko će odlučivati o novcu i gde će taj novac stizati.
Taj novac će stizati i o njemu će odlučivati Nacionalna agencija za regionalni razvoj, koja će se formirati iz Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i dela Ministarstva za regionalni razvoj koji se bavi infrastrukturnim projektom.
Po već oprobanom metodu – menjajte, da vas ne bi menjali, ili po metodu žene koja stalno menja nameštaj po kući da zbuni sve one koje želi i može da zbuni, tako gospodin Dinkić, bez podnošenja završnih računa, popisnih lista o urađenim i neurađenim poslovima, spaja i razdvaja ministarstva, da ne bismo mogli u završnim računima budžeta da upoređujemo troškove i efekte.
I ovoga puta, vešto, vrlo vešto, da ne bi podneo takav izveštaj o učinku, Nacionalnu agenciju za razvoj formira iz dva dela organa uprave koji su pod njegovom nadležnošću. Ovo je zakon s ozbiljnim posledicama, stvara nove institucije, Nacionalni savet od 19 članova, koji je, u stvari, jedna paradna institucija koja treba da zadovolji sujete. To što je formirana na pet godina, odnosno predviđen mandat članova na pet godina, potpuna je besmislica, jer je vezan za mandat i članova Vlade i u lokalnoj samoupravi i za to smo podneli amandmansku intervenciju.
Ono što je stvarni uticaj i stvarna moć, u stvari je Nacionalna agencija, koja osniva mrežu nižih organizacionih celina. Da ne bi bila progutana šuplja priča o prenošenju nadležnosti, čak se definiše i termin subordinacije na niži nivo, jer svi ti niži nivoi samo mogu da sprovode, planiraju, obezbeđuju, ali ne i da raspodeljuju sredstva, i to jasno piše u ovom zakonu. Čak, u definisanju pojma subordinacije, gde se definišu termini koji se upotrebljavaju u zakonu, jedino je to izvedeno dosledno, da se o novcu pita, odlučuje i raspodeljuje na nivou Nacionalne agencije za regionalni razvoj.
Ono na šta nisam čula da je neko ukazao, a za mene jeste problem, to je – sve te agencije, oblasne, regionalni i nacionalni nivo, izdaju javne isprave; znači, u ime monopola države, neki papir o ispunjenosti uslova izdaju i naplaćuju, bave se izdavaštvom. To je za verovali vi ili ne. Izdavaštvom se bavi svaka od tih agencija i u trenutku kada su moderni trendovi da se sve sporedne delatnosti izdvajaju iz osnovnih, u ovim agencija treba sve ostaviti pod jednom šapom i u okviru kuće. Nijedan posao ne dati nekome, da zaradi, nego da sve ostane tu, pod kontrolom onog ko je ovo zamislio, podneo na usvajanje, ko će zapošljavati, odlučivati i dugo biti gospodar sudbine, ne samo finansijskih sredstava, nego, preko njih, i života mnogih ljudi.
Šta je jedna vrlo interesantna delatnost koja je zamišljena da se obavlja u ovim agencijama? Obuka instruktora i konsultanata. Lepo je to gospodin Dinkić snimio da određeni projekti u ovoj fazi, i u svakoj kasnijoj, više ne idu preko Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ti su se kanali iscrpli, ali će novi ići u javne isprave i u obuku instruktora i konsultanata. On je odlično naučio priču o tome kojim to kanalima teku sredstva iz pretpristupnih sredstava, odlivaju se u pobočne rukavce, nečije džepove, a da to deluje kao da je zakonito, a nije.
Svrha ovakvih zakona može da bude neispunjena, ali će ovaj deo posla uvek biti ispunjen, kao što, u današnjem kajanju za besplatne akcije, gospodin Dinkić ne može da ih obezbedi, uvek iz razloga koji su van njegove moći, ali je zato zakonom precizno bila definisana naknada brokera koji će obavljati poslove u vezi s besplatnim akcijama i oni se neće, u ime višeg državnog interesa i interesa građana, odreći svoje provizije, nego će im ona biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije.
Na isti takav način, može da bude ujednačenog razvoja ili ne, ali mora da bude para za one koji će organizovati obuke, u ovom slučaju, konsultanata, a na nižim nivoima će to biti obuke preduzetnika i preduzetništva. Da li postoje stručne organizacije koje se time bave, ili ćemo mi, pod maskom priče o regionalnom razvoju, osnivati neke edukacione centre u kojima će posrednici i usmerivači i oni koji se pitaju opet lepo da zarade, ni to nije sumnja, to su nadležnosti definisane u ovom zakonu. Gde je tu regionalni razvoj? Ovaj narod isuviše dobro zna da se podela uloga nikada ne obavlja na javnoj sceni, nego iza kulisa. Ovo jeste nastojanje jednog od glavnih igrača da u toj podeli on bude prvi i da kao prvi pokupi kajmak u ovo poslu.
Ono što mene zanima, a verujem i građane jeste – gde je tu DS, kao koalicioni stožer? Njima će ostati odgovornost, bez obzira na to što oni vešto prepuštaju da zastavu prvog, onog koji vodi ovu igru, nosi gospodin Dinkić. Pranje ruku za odlivanje novca u ove pobočne rukavce i za neuspešnost posla ipak će snositi Demokratska stranka.
Jedna od nadležnosti predviđenih ovim zakonom jeste i da se vrši javna promocija regionalnog razvoja. Pitam – da li ta regionalna promocija znači postojanje budžeta za reklamiranje ovih poslova navedenih u zakonu, na isti način, svako veče – poštovani građani, gledate reklamu za seču propisa, čime se najdirektnije, slivanjem sredstava iz budžeta, iz džepova građana Srbije, novac sliva u reklamne kampanje, odnosno direktno nekim medijima na koje se, zato što im se u teško vreme obezbeđuju finansijska sredstva, vrlo lepo i direktno može uticati i, zaista, i utiče?
Rečeno je da ovde nema konkretnih primedaba na zakon. Da li je konkretna primedba to kad kažem da postoje tri agencije iznad regionalne, od kojih je jedna s ovlašćenjima da sprovodi, druga da sprovodi i planira, a treća, opet, da sprovodi politiku regionalnog razvoja? Da li je to samo umnožavanje administracije ili je to svesno zamešateljstvo, u kome odlučivanje i raspoređivanje ostaje Ministarstvu, onom ministarstvu koje članom 7. predviđa da određuje stepe razvijenosti i gradova i regiona, korisnika sredstava?
Onaj ko određuje, taj se pita, a koga je moliti, ne valja ga ljutiti. To je princip na kojem postoje subvencije koje G17 deli, podstiče razvoj privrede, osnivanje novih profitabilnih grana, grinfild investicije itd., a dokle – dok oni trpe, a građani ne shvate svu providnost marketinških laži u kojima se, navodno, odlučivanje spušta na najniži regionalni nivo. Šta je još zanimljivo? Dvadeset i dva zakonska akta koje ste dali na kraju obrazloženja, kao pregled propisa, a ne piše koje treba doneti da bi ovaj zakon uopšte mogao da se primenjuje. Dvadeset i dva, i to ključnih – metodologija za određivanjem stepena razvijenosti, odluke o imenovanjima, to ste se već izverzirali.
Nema "Službenog glasnika" a da u njemu nije neki novi savet, organ, gde ljudima zadovoljavate sujetu, ali vama ostaje konkretna moć odlučivanja. Sada pitam – kako ste se uopšte usudili da nam donesete na odlučivanje predlog zakona u kom piše da postoje regioni, a uopšte ne znamo koji su kriterijumi. Kažu – u Evropi su iscrtali. Čak u tekstu piše – nadležni organ za statistiku će dati elemente za to.
Tek danas sam shvatila da iza toga može da se krije da je taj nadležni organ za statistiku, čak, i neki evropski organ, a ne nacionalna kuća, Zavod za statistiku. Pitam, jasno, lepo i srpskim jezikom – da li uopšte imate podatak objavljen o tome koliko iznosi bruto društveni proizvod po glavi stanovnika? Ja svojim umećem, znanjem, a ono nije beznačajno, nisam uspela da nađem u ovoj državi ni na jednom mestu objavljen podatak o bruto društvenom proizvodu po glavi stanovnika, sem za 2005. godinu. Vama je to kriterijum na osnovu kojeg ćete odlučivati o stepenu razvijenosti. Da li ga držite tajnim podatkom, kao mnoge podatke koje istražujete, samo za vaše potrebe?
Dali ste na usvajanje zakon u kom se ne zna koji su to regioni, koje opštine ulaze u regione. Koji je to bruto društveni proizvod? Našla sam ga na sajtu Ju-Es-Ejda kao predviđeni projektovani podatak za 2008. godinu, ali zvaničnog podatka nema ni na sajtu Zavoda za statistiku, ni na Vladinom, ni na jednom drugom.
Dali smo vam amandman da nam ga objavite u tekućoj godini, za prethodnu. Znate šta to znači? Da vi uopšte ne možete da primenjujete ovaj zakon, jer nemate osnov po kojem ćete da merite stepen razvijenosti. Dvadeset i dva akta niste doneli, a usudili ste se da izađete pred javnost.
Smatramo da jesmo javnost, i to kvalifikovana javnost, da razgovaramo o ovakvom zakonu. Da imamo snagu, koju, zaista, imamo, ali valorizovanu u ovom domu, mi bismo tražili da ovaj zakon povučete. Mi tu snagu još uvek nemamo, ali vas upozoravamo da vaša snaga nije toliko velika da Srbiju uvodite u problem koji danas ne izgleda tako veliki, a tvrdim vam da jeste. Sagledajte ga samo iz onog podatka koji vam je dao gospodin Tomislav Nikolić – da li je Vojvodina tako homogena po svojoj razvijenosti ili smatrate da je naš strah neosnovan kada pominjanje asimetričnosti ove države, u stvari, ukazuje na to da vi tu asimetričnost već dosledno sprovodite kroz ovaj predlog zakona?
Da li vi znate kako izgleda život u jednom Sečnju, na primer, u odnosu na Novi Sad? Da li se to kroz ovakav predlog zakona može videti?
Znači, vaše dobre namere ne da se ne vide, uverena sam da ih nema. Budućnost je izgubila sjaj kad vi o njoj pričate, kad vi pričate o budućnosti kroz ovaj zakon, ona nosi više pretnji nego obećanja. Zato mi za ovaj zakon ne možemo glasati i naši pokušaji da ga promenimo su samo ukazivanje na šupljine s kojima ste bestidno izašli pred ovaj dom.