Poštovani narodni poslanici, predsedavajući ovog parlamenta, poštovani članovi Vlade, ovo je zakon koji je vrlo važan i strateški, možda, odlučujući za budući ekonomski razvoj, posebno za ujednačen ekonomski razvoj Srbije, o tome nema spora.
Problem je u većem delu sadržaja tog zakona, ali još veći problem jeste u jakoj politizaciji koja prati i tekst zakona i kontekst u kome se ova rasprava vodi. U tom smislu ću pokušati da izložim nekoliko argumenata.
Prvo, sam način kako je Vlada obrazložila hitnost donošenja ovog zakona jeste jedna politizacija tog zakona. Dakle, ovaj zakon je dat po hitnom postupku, Parlament ga je prihvatio po hitnom postupku i zato mi danas raspravljamo o njemu. Da li je on baš tako hitan? Pokušaću to da obrazložim na osnovu teksta obrazloženja hitnosti tog postupka, koji je priložen uz Predlog zakona.
Kaže se: "Veoma je bitno da u vreme svetske ekonomske krize Republika Srbija uspostavi pravi i institucionalni sistem, u skladu sa standardima EU, koji bi bio spreman da efikasno odgovori na svetske izazove, a koji će se odraziti na regionalni razvoj Srbije".
To je neki opšti razlog koji ne podrazumeva hitnost postupka. Verovatno to razumete. Međutim, drugi stav je jako interesantan, molim vas za vašu pažnju: "Pored toga, pomoć EU namenjena za realizaciju politike regionalnog razvoja uslovljena je donošenjem zakona o regionalnom razvoju. Ukoliko se zakon ne donese po hitnom postupku, postoji realna opasnost da Republika Srbija vrati Evropskoj uniji deo sredstava namenjen regionalnom razvoju".
Ovo bi možda bilo tačno da Srbija ima bar status kandidata za EU. Srbija taj status nema. Srbija je za sada, još uvek, predkandidat za EU. Kao predkandidat, ona još uvek ne može da povlači sredstva za regionalni razvoj i ona dosad nije dobila nijednog centa iz evropskih fondova za regionalni razvoj. Ono što je dobila tiče se podizanja institucionalnog kapaciteta za regionalni razvoj, pa i donošenja ovog zakona, ali ne i za sam regionalni razvoj. Prema tome, hitnost tog postupka ne postoji. Ako je reč o tome da moramo doneti ovaj zakon da ne bismo vraćali pare koje smo dali konsultantskim firmama, koje nam je EU platila da napravimo ovaj zakon, one su učestvovale u pravljenju ovog zakona, to takođe imate na kraju obrazloženja, i to ostaje jedini razlog.
Znači, hitan postupak je najobičnija prevara, razlog ne postoji. Evropska unija Srbiju ni na koji način niti uslovljava, niti tera da donese zakon o regionalnom razvoju po hitnom postupku, upravo zato što Srbija, bar kada je reč o odnosu prema EU i prema njenoj regionalnoj politici, može doneti ovaj zakon, može izgraditi institucije, konačno, može izgraditi i sistem decentralizovanog upravljanja evropskim fondovima, što je, takođe, razlog, ali ne može dobijati novac za regionalni razvoj sve dok ne postane kandidat.
Iz pretpristupne pomoći EU, Srbija još uvek, kao pretkandidat, ne može da povlači sredstva za regionalni razvoj. To neka vam bude jasno. Prema tome, ova hitnost je potpuno izmišljena.
Razlog za hitnost postoji u drugoj stvari, a to je politizacija celog ovog postupka. O tome ću govoriti malo kasnije.
Hoću još nešto da napomenem povodom ovog obrazloženja. Vidite, ovo je još jedan način da se Srbiji baci prašina u oči kad je reč o evropskim integracijama. To ova vlada čini već godinu dana. Na području evropskih integracija, ona je radila mnogo, a nije učinila ništa. Tu stvari jako loše stoje.
Poznato je da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne primenjuje. Od 29 subjekata koji treba da ratifikuju taj sporazum, dakle, Srbija, Evropski parlament, 27 država članica, samo ga je Srbija ratifikovala. Potom, Prelazni sporazum nije u dejstvu zato što ga je Savet, odmah po potpisivanju, suspendovao. Srbija sama sprovodi Prelazni sporazum od februara ove godine i trpi velike finansijske štete zbog toga.
Zatim, drugi elementi evropskih integracija, jednostavno, ne funkcionišu. Možda nije razlog samo u Srbiji, možda je razlog i u nekoj politici uslovljavanja Evropske unije koja nije pisana, pa ne možemo tekstualno da vidimo te uslove. Danas smo saznali da je uslov za hitan postupak da se donese ovaj zakon – regionalna pomoć EU Srbiji, što nije tačno. Znači, tu postoji veliko zamešateljstvo. Niko ne zna tačno koji je tačan spisak uslova Evropske unije za evropske integracije Srbije. Tu se Vlada snalazi kako zna i ume, ali kontinuitet u njenoj politici jeste ova strašna propaganda koju vodi preko ovog zakona.
Zašto je bilo potrebno da se donošenje ovakvog zakona, koji je potreban, to sam odmah, na početku rekao, motiviše uslovom EU? Naime, Srbiji je potreban regionalni razvoj, ujednačeni regionalni razvoj po sebi, iz njenih unutrašnjih razloga. To je dovoljan razlog da Srbija donese taj zakon. Zašto ga vezujemo za EU kad to nije na dnevnom redu ni EU, ni Srbije?
Ponavljam, Srbija mora biti kandidat da bi imala efekte od ovakvog zakona. Kada će to biti, to vi najbolje znate. Naime, ta priča je prošle godine u kampanji bila rečena, da ćemo biti kandidat krajem 2008. godine, to je obećanje predsednika Republike dok je vodio kampanju, pa je to pomereno do 2010. godine, pa se onda o tome više ni ne priča itd.
Morate imati u vidu da je taj status kandidata relativno nizak status u okviru evropskih integracija, ali, hajde, bar bismo mogli da povlačimo pare iz kohezionih fondova za regionalni razvoj. To ne možemo da činimo, zato što EU ne prihvata Srbiju kao kandidata, ali, uprkos tome, vi ovde imate jedno krajnje ozbiljno obrazloženje o saglasnosti ovog zakona s evropskim zakonodavstvom. Čak, imate i taj famozni izraz – Acquis communautaire, koji piše u tom naslovu obrazloženja – Izjava o usklađenosti ovog zakona, drugog propisa i opšteg akta s ''Aki kominoterom''.
Onda imate čitav niz evropskog zakonodavstva koje reguliše regionalnu politiku EU, od samog osnivačkog ugovora, preko nekoliko uredaba koje je doneo Savet, Komisija, Savet i Parlament zajedno, da biste na kraju dobili i jednu ovakvu formulaciju, posle nabrajanja tih zakona Evropske zajednice s kojima ovaj zakon treba da bude u skladu – Potpuna usklađenost sa primarnim i sekundarnim izvorima prava EU moguća je tek ulaskom Srbije u EU, tj. sticanjem statusa člana EU.
Da li neko razmišlja o tome koji je datum ulaska Srbije u EU? Zašto naše zakonodavstvo, a ne radi se samo o ovom zakonu, nego o svih onih 50 i nekoliko zakona koje donosimo, a imaćemo prilike da razgovaramo i o zakonu o konkurenciji, o zakonu o državnoj pomoći, u okviru ove sednice Parlamenta, o zakonu o osiguranju u oblasti saobraćaja, zašto prepisujemo direktive EU? Kome je to potrebno?
Srbija nema nikakve obaveze da sprovodi direktive EU, čak ni u konceptu integracije koji nam je nametnula EU. Srbija ima potrebu samo da približi svoje zakone u ovoj fazi, a kasnije da ih harmonizuje, uskladi itd. Mi sprovodimo jedno ortodoksno evropsko zakonodavstvo, kao da smo članovi Evropske unije.
Potom imate, to je možda i najdirljiviji deo ovog obrazloženja, odgovor na pitanje da li su navedeni izvori prava, dakle, i sam ugovor i one uredbe sa zakonskom snagom s kojima moramo da se uskladimo, prevedeni na srpski jezik. Kaže se – Ugovor jeste, a ovi zakonski osnovi Evropske zajednice nisu. Znači, mi smo pravili zakon sa tekstom nekih zakona koji nisu ni prevedeni. Da li svi ljudi koji su radili ovaj zakon poznaju dobro jezik na koji su ti tekstovi prevedeni?
Znate šta, ovo je najobičnije igranje s EU, jedna propaganda, koja treba narodu da kaže – mi smo unutra, mi smo u igri, mi napredujemo u evropskim integracijama, a, zapravo stojimo u mestu. Znači, to je ta prva politizacija koja je pratila i koja prati donošenje ovog zakona.
Druga je možda još gora, ona je unutrašnje prirode. Naime, ako ne postoji razlog da se ovaj zakon donese po hitnom postupku zbog EU, to sam, čini mi se, objasnio, postoji unutrašnji razlog da se donese po hitnom postupku, a to je, zapravo, ova priča o promeni Ustava i o regionalizaciji Srbije.
Naime, vaš tekst je korektan, vi kažete da regioni koje ste naveli nemaju ni administrativni status, niti status pravnog lica, status pravnog subjekta. To je potpuno u redu, ali da li ćete vi nas moći da ubedite da se ovi regioni koje ste predložili kao jedinice regionalnog razvoja sasvim slučajno, u slučajevima svih sedam regiona, u dlaku podudaraju sa slikom regiona Srbije koju su novine pustile u opticaj odmah pošto je predsednik Republike predložio ustavne promene?
Dakle, teritorijalna organizacija Srbije, po vama, nema nikakve veze s regionalizacijom u ime regionalnog razvoja, ali imate potpuno podudaranje ove dve stvari. Zašto bi jedinice regionalnog razvoja Srbije morale da se podudaraju s nečijim idejama? Ne podudaraju se, dakle, s Ustavom Srbije, sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije, ali se podudaraju s nečijim idejama o budućoj teritorijalnoj organizaciji Srbije, koja će se sprovesti na bazi promene Ustava.
Odmah da kažem, Ustav je tu jasan, član 182. kaže da pokrajine, to su ti regioni u generalnom smislu reči, mogu da se osnivaju u Srbiji, postoje elementi postupka takvog jednog osnivanja novih pokrajina, ali nekome se žuri u ovoj državi, jako mu se žuri da državu podeli na nekih sedam pokrajina, iz nekog svog razloga.
Vrlo je moguće da taj razlog leži u neuspelom sprovođenju Ustava Srbije kada je reč o pokrajinama, postojećim pokrajinama, konkretno, o Pokrajini Vojvodina.
Kao što vam je poznato, Pokrajina Vojvodina treba da donese svoj statut, to je obaveza iz Ustava i iz Ustavnog zakona. Priču o statutu znamo veoma dobro. Predlog statuta je donet, ali ga nema još uvek pred ovim parlamentom. U međuvremenu su se dogodile mnoge stvari. Između ostalog, i nekakav nesporazum unutar vladajuće koalicije na relaciji Beograd-Novi Sad, unutar vladajuće stranke u vladajućoj koaliciji, među ministrima i pokrajinskim sekretarima, te onaj zakon o utvrđivanju nadležnosti Pokrajine Vojvodine još uvek nije pred ovom skupštinom.
U međuvremenu, da vas podsetim, ili neke i da obavestim, ako ne znate, DSS je vrlo uredno, na postojeći postupak, dala predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine. Taj predlog je dat početkom aprila ove godine, da se donese po hitnom postupku. Ovde je hitan postupak opravdan. Zašto? Zato što su svi rokovi premašeni, zato što Vojvodina treba da dobije svoj statut. To je sasvim jasno. Dan-danas mi taj predlog zakona nemamo pred Parlamentom. To što se Vlada unutar sebe prebira, što se DS prebira unutar sebe, što relacija Beograd-Novi Sad raspravlja o tome šta i kako s tim statutom i s tim zakonom, to se nas ne tiče. Mi smo imali pravo da damo taj predlog zakona, i to smo učinili. Danas imamo zakon po hitnom postupku o regionalnom razvoju, ali nemamo zakon o utvrđivanju nadležnosti Pokrajine. Veliko je pitanje, zašto ga nema?
Zbog toga što je vladajuća koalicija došla u veliki problem s donošenjem statuta, zbog toga se pred ovu javnost i pred politički život Srbije postavljaju nova i nova pitanja. Dakle, ako ovo relativno jednostavno pitanje ne možemo da rešimo…
(Predsednik: Vreme, gospodine Samardžiću.)
Završiću brzo.
…onda ćemo rešiti komplikovanije pitanje, promenićemo Ustav, uvešćemo sedam regiona, a ovaj zakon će poslužiti za jedno uvođenje u tu priču. Ovo su regioni koji nemaju administrativni karakter, niti pravni subjektivitet, ali će biti podudarni s regionima koje ćemo uvesti na osnovu promenjenog Ustava i zamajavaćemo se pričom o ustavnim promenama narednih nedelja, meseci, ali nećemo doneti statut Vojvodine.
Dakle to su dve oblasti teške politizacije koje prate ovaj zakon, zbog čega on ne može biti donet u ovom tekstu. Molim vas, pošto su DSS i njegov poslanički klub vrlo ozbiljno razmotrili zakon, doneli 44 amandmana, pokušali da naprave dobar zakon, da ih dobro proučite i da ih uzmete u obzir.