Gospodin Dinkić. Izvolite, gospodine ministre.

Pa, evo, da odgovorim za "Zamber" koji ste pominjali. Naravno da je uvek ideja i namera Vlade da pomogne koliko je moguće da se u Srbiji zaposli što više ljudi. Upravo po tom osnovu je napravljen program za podsticanje onih koji žele da zaposle radnike, posebno u manje razvijenim područjima. Nekih 70 ugovora je do sada, u poslednje tri godine, odobreno po tom osnovu.
Jedan od tih je bio i taj, britanske firme u Vranju, koja je trebalo da izgradi fabriku i zaposli ljude. Trebalo je, krenulo je, nije uradila, međutim, država se tu zaštitila na sledeći način. Za to što je dato u obliku subvencije za izgradnju fabrike, radi zapošljavanja ljudi, kao participacija države, tražena je bankarska garancija. Onoga časa kada su oni prestali da izvršavaju ugovorne obaveze, tri miliona evra, koliko im je odobreno na ime subvencije, naplaćeno je u celosti. Budžet Srbije je vratio taj novac nazad, nije budžet pretrpeo štetu. Slažem se da ljudi u Vranju nisu dobili ono što je bilo obećavano, ali ne zato što je Vlada kriva, već zato što, prosto, taj investitor, očito, nije bio dovoljno ozbiljan da uradi taj projekat.
Međutim, ako vi gledate 70 projekata, jedan je samo tako prošao u Srbiji, a naša uloga je bila da zaštitimo budžet, a da damo priliku onima koji daju bankarsku garanciju da mogu to da rade. Od tih 70, 69 projekata je uspelo; zaposlili su ljude, dobili su subvencije. Način kako se daju te subvencije je takav da ne može niko unapred da dobije, nego dobija na kašičicu, što bi se reklo; tek kada zaposli sve ljude, dobije konačno, a do tada, daje bankarsku garanciju, tako da za slučaj da ne ispuni bankarsku obavezu, država mu povlači sredstva, pa ne može da propadne taj ulog.
Naravno, uvek se postavlja pitanje, da li je bolje pokušati, pa makar nekada i da ne uspete na jednom mestu, uspete na nekih 69, ili ne pokušavati ništa? Tu su različite filozofije. Neki su za to, plaše se da bilo šta pokušaju, da bilo šta pokrenu, i onda se apsolutno ništa ne dešava. To je odgovor vezan za "Zamber".
Što se tiče Trgovišta, Trgovište jeste najsiromašnija opština. Ovaj predsednik opštine nije tu ne znam koliko godina, već je svega godinu dana na čelu opštine. U međuvremenu je ta fabrika dečijih krevetića krenula da se rekonstruiše, dobila je kredit Fonda za razvoj, kupiće nove mašine, uposliće ljude, zaključili su ugovor o isporuci dečijih krevetića "Ikei".
Trudimo se, da koliko je moguće u ovim okolnostima, pomognemo manje razvijenim opštinama. Ovo što smo sada uradili, jeste da dve milijarde dinara, izvinjavam se, dve i po milijarde dinara, koliko imamo u Fondu za razvoj za ovih 40 najnerazvijenijih opština, odobravamo po kamatama koje su samo 0,5% godišnje, što nikada nije bilo tako, nikad tako niska kamatna stopa nije bila, s idejom da pomognemo manje razvijenim područjima da lakše zaposle ljude.
Da li to može da reši jedno ministarstvo i jedna vlada, problem višedecenijskog zaostajanja u razvoju? Ne može. Da li postoji neravnomernost u razvoju u drugim, mnogo bogatijim državama? Postoji. Ovo je oblast gde vlada koja je odgovorna mora da traga za rešenjima kako da pomogne da se razvoj uravnoteži.
Smatramo da su ova rešenja u zakonu adekvatna. Naravno, nikada nije jednostavno doći do potpunog uspeha, inače ne biste imali neravnomerni razvoj u Italiji, pa čak i u Nemačkoj. Vidite kako stoji istočna Nemačka u odnosu na razvijene delove Nemačke. Da je to jednostavno pitanje, ne bi bilo ni potrebe da se o tome donose neki posebni zakoni.
Ono što mislim da bi trebalo da bude objektivna kritika, jeste da se kaže – taj i taj član ne valja, zbog toga i toga, i mi predlažemo to i to. To je nešto što je konstruktivan pristup.
Već sam vam rekao da svako ima pravo na svoje stavove i na svoj način razmišljanja, a, u krajnjoj liniji, kad već pominjemo taj primer o kojem sam malopre govorio, ako se vi ne zalažete za regionalni ravnomerni razvoj, moje pitanje je – zašto vaša stranka nije prešla cenzus u Kosjeriću, a naša je išla samostalno i prešla ga je? Možete vi pričati šta god hoćete, na kraju krajeva, građani na izborima kažu svoje i za mene, i za vas, i za sve druge. Hvala.

Gospodin Dragan Todorović, reklamira Poslovnik.

Reklamiram član 101.
I sad, i u prethodnom izlaganju, Mlađan Dinkić se na uvredljiv način izrazio o SRS-u, prema tome, mislim da imam pravo na repliku. A ako imam, vratite mi onda vreme, pošto ste me pitali za objašnjenje.

Ponovo se registrujte.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, kažete da niste prepoznali u izlaganju poslanika SRS-a Dragana Stevanovića šta je hteo da kaže. Niste prepoznali, zato što niste hteli, a stvar je vrlo jednostavna – šta se krije iza ovog zakona o regionalizaciji Srbije?
Pre dvadesetak dana, u Srbiju je dolazio potpredsednik SAD Džozef Bajden i on je pomenuo pet regiona. Vi ste naveli ovde sedam. Jedan od tih regiona je svakim danom sve dalje i dalje od Srbije, a to je KiM. Već odavno funkcionišu carine na prelazima i uspostavlja se nova država. Vojvodina, kojoj ste jedino dali ime, takođe, gazi u tom pravcu i verovatno ćete, pod pritiskom, usvojiti Statut Vojvodine u Skupštini Republike Srbije i to će biti nova federalna jedinica, a mi ćemo se zaustaviti na ovih pet regiona koje ste ovde definisali.
Zašto vam to pominjemo? Zato što imamo vrlo gorko iskustvo kada je u pitanju Srbija i kada su u pitanju interesi Srbije. Vi kažete da ste mladi, da ne pamtite mnoge stvari, da ne znate mnoge stvari.
Kao Mlađan Dinkić, vi imate na to pravo, ali nemate to pravo kao ministar.
Podsetio bih vas na 1971. godinu, kada su donošeni amandmani, na 1974. godinu, kada je donet Ustav i kada je, zahvaljujući tom Ustavu, Srbija dobila dva tutora na sopstvenoj teritoriji – Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
Tada je mali broj ljudi bio protiv toga, ali ljudi od integriteta jesu.
Podsetio bih vas na profesora Pravnog fakulteta Mihajla Đurića, koji je morao i da robija i da izgubi posao zato što je shvatio kakav je to korak za Srbiju i šta će značiti. Ne odmah, ali, evo, imamo sada prilike da vidimo kako je to bilo sudbonosno i koliko je imalo štete.
Što se tiče izbora u Kosjeriću, gospodine Dinkiću, ili bilo gde, pre svega, ne pamtim kada ste izašli samostalno, kao stranka, na parlamentarne izbore, a na ove lokalne izbore kada izađete, izađete samo s jednim jedinim argumentom, a to su krediti koje obećavate ...
(Predsednik: Vreme.)
... dajete i na taj način kupujete duše ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Todoroviću, molim vas završite.)
... građana Srbije, da bi glasali za vas. Kada budete izašli samostalno na parlamentarne izbore, razgovaraćemo, do tada, pokrijte se ušima.

Zahvaljujem. Gospođa Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

U ime Poslaničke grupe, repliku je imao gospodin Todorović, vi direktno niste bili ni uvređeni, ni pogrešno shvaćeni. Nema osnova za repliku. Izvolite, gospođo Kolundžija.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o zakonu o regionalnom razvoju i ono što je karakteristično za rasprave u Srbiji jeste da se najčešće rasprava povede o onome što nije tema zakona o kome se izjašnjavamo.
Najveći deo ovih izlaganja odnosio se na pitanje regionalizacije i decentralizacije Srbije, što ni po sadržaju, ni po nameni, ni po rešenjima, nije tema ovog zakona.
Kad god se povede razgovor o pitanju regionalizacije i decentralizacije, nema nikakve sumnje da se u ovoj skupštini polarizuju dva potpuno različita stava.
S jedne strane su oni koji smatraju da svaki oblik decentralizacije vlasti i približavanja vlasti građanima Srbije znači razbijanje države, kako se najčešće govori, ugrožava integritet i celovitost zemlje.
U ime Poslaničke grupe DS-a, želim da kažem da se, kada se radi o pitanju regionalizacije, mi zalažemo za princip regionalizacije, duboko uvereni da taj princip uključuje nekoliko važnih stvari.
Prva stvar je da se na taj način omogućava da se izvorni suverenitet građana, koji oni prenose na lokalne samouprave, kasnije, na regionalne organe vlasti, pa i na državu, na bolji način artikuliše i da se na bolji način ostvaruju njihovi suštinski interesi.
Istovremeno, pitanje regionalizacije je važno i zbog ravnomernijeg razvoja zemlje. Duboko verujemo da zemlja koja u sebi sadrži ogromne razlike u stepenu razvijenosti jeste zemlja koja je nestabilna, jeste zemlja gde se procesi dezintegracije pojačavaju, a ne slabe.
Pošto ovaj zakon o kome danas raspravljamo nije zakon vezan za pitanje regionalizacije, već je zakon o regionalnom razvoju, zadržaću se na ovome što ovaj zakon reguliše i na šta se, zapravo, odnosi.
Razlozi za donošenje ovog zakona, po našem mišljenju, pre svega, jesu u činjenici da je Srbija zemlja koja je izrazito neravnomerno razvijena. Odnos između razvijenih i nerazvijenih regiona je 15:1, što se po svim standardima i kriterijumima smatra krajnje neprihvatljivim i predstavlja ozbiljan problem u ukupnom ekonomskom razvoju zemlje.
Svi znamo, i to su svi ovde iznosili, to su činjenice, da se u Srbiji, zbog neravnomernog ekonomskog razvoja, delovi zemlje prazne, da se stvaraju ogromni centri koji nemaju kapacitete da se razvijaju prirodno, samim tim, i cela zemlja nema kapacitet i sposobnost da se ekonomski brže razvija.
Mi smo se opredelili za ulazak Srbije u EU i sve što radimo u ovoj skupštini jeste, između ostalog, ostvarivanje te namere. Jedna od pretpostavki bržeg ulaska Srbije u EU jeste i ravnomeran regionalni razvoj.
Dakle, to nije samo posredan interes građana Srbije, to je i interes građana Srbije zbog toga što je ostvarivanje ciljeva evropskih integracija vezano za ravnomeran ekonomski razvoj.
Evropska unija poseban značaj pridaje ravnomernom razvoju i saradnji regiona u Evropi, a potvrda toga je i činjenica da ogromna sredstva izdvaja za ravnomerniji ekonomski razvoj zemlje.
Na ovaj način stvaramo zakonske pretpostavke da Srbija stvori zakonske uslove za ravnomerniji ekonomski razvoj, s jedne strane, a s druge strane, da omogući da u procesu evropskih integracija pristupi fondovima koji su namenjeni za ravnomerniji ekonomski razvoj.
Ovde se dovodi u pitanje namera predlagača, njegova dobra ili loša namera da ovim zakonom nešto zloupotrebi. Time se ne bih posebno bavila, zato što to smatram čisto političkom kategorijom u svim našim polemikama, ne argumentacije, već političkog obračuna s političkim neistomišljenicima.
Za nas je ovo zakon koji je u Skupštinu poslala Vlada Republike Srbije i nikada nismo razgovarali o tome ko je u formalnom smislu, koje ministarstvo je predlagač zakona.
Ovaj zakon je usvojila Vlada Republike Srbije i na njega gledamo kao na zakon Vlade Republike Srbije.
Dakle, ovaj zakon nije o regionalizaciji Srbije, ovaj zakon jeste zakon o ravnomernom ekonomskom razvoju.
Ono što bismo mogli da postavimo kao izvesna pitanja vezana za ovaj zakon jeste činjenica da ovim zakonom postoji razlika u poziciji onoga što su statistički regioni.
Dok Vojvodina i Beograd daju mišljenje, drugi regioni nemaju institucionalni okvir da učestvuju u tome na koji način će se planirati i na koji način će se trošiti sredstva u njihovim regionima. Smatramo da je to pitanje koje je neophodno još u toku ove rasprave razrešiti, naći način da se amandmanom i to definiše, jer je jedan od razloga bio taj da je Srbija zemlja koja ima jedan deo svoje teritorije koji je definisan Ustavom, koji je definisan kao autonomija, i politička i teritorijalna autonomija, i ima veće nadležnosti i prava kada su njeni građani u pitanju nego građani iz drugih delova Srbije.
Po našem dubokom uverenju, najvažnije pitanje, koje je potrebno ovim zakonom precizirati, jeste na koji način će se omogućiti i drugim statističkim regionima da utiču preko neke institucionalne forme, na koji način će se oni organizovati, kakva će ta predstavnička tela biti, koja će, takođe, imati prilike da utiču na to na koji način će se praviti planovi razvoja tog regiona, kao i na koji način će se trošiti sredstva, što je jedno od ključnih pitanja.
Ukoliko se to pitanje ne definiše, mi ovim zakonom nećemo izjednačiti položaj svih građana u Srbiji i opet će građani u Vojvodini i građani u Beogradu biti povlašćeni u odnosu na građane drugih statističkih regiona.
Zaista, možda jeste pitanje preciziranja, odnosno definisanja člana 1. Ako ovo nije zakon o regionima, onda mislimo da bi i član 1. trebalo drugačije da izgleda.
Imajući u vidu nužnost da se Srbija ravnomernije regionalno razvija, imajući u vidu potrebu da Srbija prihvati sve one vrednosti koje važe u zemljama EU, kojima težimo, prihvatajući činjenicu da je pitanje pristupa fondova koji su namenjeni za ravnomeran regionalni razvoj jako važno za Srbiju, mi ćemo ovaj zakon podržati, ali mislimo da neka od ovih pitanja do dana usvajanja zakona moramo definisati, kako bismo, pre svega, otklonili dilemu šta ovaj zakon jeste i, drugo, kako bismo otklonili tu neravnopravnu poziciju građana Srbije koji žive izvan Vojvodine i izvan Beograda.

Zahvaljujem.

Prelazimo na raspravu po redosledu prijava za reč narodnih poslanika. Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, kao predstavnik Bošnjačke liste za evropski Sandžak, mogu da kažem da je za nas ovaj zakon prihvatljiv i da ćemo glasati za njega, zato što je to programsko opredeljenje naše koalicije već 20 godina, jer 20 godina govorimo o tome da je regionalizam rešenje za Srbiju, pravo rešenje u političkom, ekonomskom, socijalnom, zdravstvenom smislu, u svim onim delovima gde država, po principima organizacije EU, treba da izađe iz neke vrste centralizacije, odnosno na onakav način kako to EU radi.
Podsetio bih na preporuku Evropske komisije, upućenu državama 10, pre Bugarske i Rumunije, ušli su Mađarska, Slovačka, Češka i ovih 10 zemalja. Evropska komisija je, negde godinu i po dana pre njihovog ulaska, napisala jednu preporuku i uputila je ovim zemljama. Glasila je da su to, kako oni kažu, "gud ekspirijens" – dobra iskustva evropskih zemalja članica, koje više decenija imaju to iskustvo. Suštinska preporuka jeste da je decentralizovana i regionalizovana država recept za stabilnost i koheziju jedne države.
Imate mnogo primera. Danas je najstabilnija država, oličenje stabilnosti, Švajcarska, koja ima 26 kantona. Imate Austriju, imate Italiju, imate sve druge zemlje koje imaju, negde se to zovu regioni, negde se zovu provincije, negde se zovu kantoni, možete da ih zovete kako hoćete, ali to znači decentralizovana država, odnosno država koja je prenela na regione, opštine mnoga ovlašćenja, gde građani mogu da učestvuju i da se osećaju kao politički činioci i da utiču na svoj socijalno-ekonomski razvoj.
Danas se u UN-u, u Komisiji o ljudskim pravima, govori o elementarnom ljudskom pravu na socijalno-ekonomski razvoj. Znači, čovek pojedinac ima elementarno ljudsko pravo na to. U poslednjem našem ustavu smo predvideli da će država da se brine o regionalnom razvoju.
(Dragan Todorović, s mesta: Dajte nam to pravo.)
Počeli smo, samo malo…
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, molim vas nemojte ometati govornika.)
(Dragan Todorović, s mesta: Slažem se sa prethodnikom.)
(Predsednik: Ne morate slaganje izražavati na taj način, ometate i govornika i remetite atmosferu. Nastavite.)
Prema tome, to dobro iskustvo u EU i ovo što smo danas ovde čuli, to je razlog zašto ćemo da glasamo za ovaj zakon, a to je da što pre dođemo do pretpristupnih fondova i svih onih fondova koji su namenjeni regionalnom razvoju, a rekao bih i onim projektima za prekogranične regije.
Zbog toga što nemamo definisane regione, mi danas ne dobijamo stotine miliona evra koji su predviđeni za projekte prekograničnih regija, a projekti prekograničnih regija imaju svoj ekonomski, mogu da kažem, i politički karakter, ono što je nama bitno s državama bivše Jugoslavije – da uspostavimo prekogranične regije, da to EU finansira i da tako na neki način utičemo na ukupan razvoj.
Žao mi je što gospodin Jovanović nije tu. On, a i par poslanika iz opozicije koji su danas ovde, raspravljajući o zakonu o regionalnom razvoju, pomenuli su da je gospodin Ugljanin trebalo da bude predlagač ovog zakona.
Želim da podsetim da je gospodin Ugljanin ministar bez portfelja, da ministarstvo predlaže zakon i da ljudi treba da znaju Zakon o Vladi i o ministarstvima. Kao drugo, hteo sam da kažem gospodinu Jovanoviću, bio je posle 2000. godine potpredsednik Vlade i tada sam ga, kao opozicionar, pitao da nam sačini izveštaj o par milijardi dolara koje smo dobili od EU, koliko je otišlo u nedovoljno razvijena područja. Zapravo, vrlo malo, ili nimalo.
Ono što je bitno sada da uradimo, što smo propustili tada, to je da, kada dođemo do ovih pretpristupnih fondova i ovih statističkih regioni, ovakvih kakvi jesu, imamo kontrolu tih sredstava, da ta sredstva budu upućena najnerazvijenijim regionima, jer je to suština ove priče. I, nije slučajno što je gospodin Jovanović otišao, kao i kolege iz njegove opcije koji su govorili o Priboju, o brizi, o svemu onome što je on mogao da uradi za Priboj, za Novi Pazar, Sjenicu, za Tutin, za Trgovište. Kao potpredsednik Vlade, imao je apsolutnu većinu, dve trećine je imao u ovom parlamentu da menja Ustav, da donese zakon o regionalnom razvoju, da vrati imovinu opštinama. Ništa od toga nije uradio. U nedelju je dobio potvrdu od građana iz Zemuna, Voždovca, Kosjerića, tako će da prođe svuda u Srbiji. Na poslednjim izborima, dobio je par odbornika u čitavom regionu Sandžaka.
Prema tome, što se tiče koštanja Kancelarije za održivi razvoj, koja ima ovlašćenja u tom smislu, Kancelarija i gospodin Ugljanin, jer se on zabrinuo da gospodin Ugljanin mnogo košta Vladu, da vas obavestim, u 2008. godini, Kancelarija za održivi razvoj je potrošila 18 miliona dinara i ja sam, kao narodni poslanik, govorio da je u budžetu Republike Srbije, za održivi razvoj i Kancelariju, trebalo mnogo više sredstava predvideti. To sam tražio i sada, u rebalansu budžeta. Sada Kancelarija ima 154 miliona, 40 i nešto opština se odazvalo na jedan konkurs koji su raspisali ljudi iz ove kancelarije, dobiće sredstva za projektnu dokumentaciju za određene projekte.
Naše mišljenje je da Vlada RS, što se tiče održivog razvoja, naročito 40 najnerazvijenijih opština, treba da formira poseban fond za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Očekujem da, kada budemo to predložili, dobijemo podršku i pozicije i opozicije, da to bude jedan dobar fond, jak fond, da taj fond bude jedan od fondova koji će aplicirati prema EU i da se na tom pitanju složimo. Postavljeno je pitanje – šta gospodin Ugljanin radi? Sa 18 milion u prošloj godini, znate šta je mogao da uradi; u prva četiri meseca, od januara do aprila, potrošio je sedam miliona dinara. Šta je uradio pre neki dan? Dva meseca, direktor Direktorata za vazduhoplovstvo nije uspeo da reši pitanje 200.000 turista koji hoće da letuju u Turskoj, a ministar Ugljanin je rešio to pitanje i od juče lete naše turisti u Tursku.
Ministar je pre neki dan bio u Turskoj, naš ministar Dinkić, želim da pohvalim to što je, zajedno sa gospodinom Ugljaninom, uradio jedan kredit kod Eksim banke…
(Predsednik: Vreme vam je isteklo, pa ćete morati da završite misao. Imate osam minuta i 24 sekunde. Završite misao.)
Želim da kažem da je ovaj kreditni aranžman koji je ugovorio gospodin Dinkić, u saradnji sa gospodinom Ugljaninom, važna stvar za Sandžak i za rekonstrukciju puteva i da vas podsetim da neće biti stranih investicija ni u Sandžak, ni u najnerazvijenija područja, jer nema infrastrukture. Zašto nema infrastrukture? Upravo zbog toga što nemamo konsenzus na nivou države.