Slažem se s prethodnikom da se dosta već raspravljalo danas i da smo svi pomalo umorni. Mislim da je bolje da smo radili do 18 časova i da smo sutra nastavili raspravu o ovom zakonu, ali dobro, šta je, tu je. Ponoviću ono što sam rekao i na početku ove rasprave – da je zaključak Poslaničke grupe DSS-a da je ovo loš pokušaj donošenja jednog dobrog i potrebnog zakona koji bi, da je zaista afirmisan princip regionalizacije i ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije, bio na dobro Srbiji i građanima Srbije.
Ovakav predlog, pre svega, urušava princip decentralizacije i faktički, ali zakon se može okarakterisati kao centralistički. Pre svega, u sferi finansiranja programa, jer svi putevi, kao što kaže ona poslovica, vode u Rim, a ovde svi finansijski putevi vode u Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Kada svi putevi vode na jedno mesto i kada to zavisi od političke volje, onda tu nema realne decentralizacije, već, upravo, političke kontrole trošenja sredstava.
Ovaj zakon je, pre svega, plod političke trgovine unutar vladajuće koalicije, gde ovde prisutni predlagač dobija mogućnost da formiranjem silnih agencija, oblasnih asocijacija, umreži veliki broj ljudi i na taj način pokuša da obnovi svoju stranačku infrastrukturu. To je katastrofalna činjenica, ali je to manje zlo od onoga što u toj političkoj nagodbi i trgovini pokušava da dobije DS i predsednik Republike Boris Tadić.
On želi da na ovaj način izbegne odgovornost DS-a povodom izglasavanja statuta Vojvodine. Želi da na ovaj način izbegne da taj predlog statuta dođe u Narodnu skupštinu na usvajanje. To je razlog zašto je ovaj zakon ovako loš. Zato što njegova namera nije ni bila da se stara o regionalnom ravnomernom razvoju, već da prikrije ovu činjenicu i neslogu i problem, koji je, pre svega, problem DS-a, jer ga je ona i napravila, pa je ovo dobra podloga da se građanima priča o evropskim vrednostima i evropskim dometima kada je u pitanju regionalizacija.
Vrlo je interesantno kada u raspravi poslanici vladajuće koalicije, naravno, predstavnici proevropskih stranaka, ili koje, bar, tvrde da to jesu, ovaj problem svode na to da ako nismo za ovaj zakon, onda smo protiv evropskih vrednosti.
DSS jeste za regionalizaciju Srbije, ali se ona mora uraditi u skladu s Ustavom, mora se Ustav poštovati, što ovaj zakon ne čini. Moramo dobiti jasan odgovor od onih koji se zalažu za ovaj zakon i koji su unapred najavili, a mislim da se kod mnogih poslanika radi o lakovernosti i idealizmu i da, zapravo, ne znaju šta im rukovodstva spremaju, da jasno kažu najodgovorniji ljudi, predstavnici najjačih stranaka u ovoj koaliciji, da ova statistička podela na regione neće biti pokušaj da oni prerastu u administrativne granice i da ova podela Srbije, koja se na mala vrata uvodi kroz ovaj zakon, zapravo, neće biti temelj da se Srbija administrativno podeli na ovih sedam regiona.
Naš predlog je, kada dođe vreme za amandmane, da se lokalne samouprave, ako je zaista stalo poslanicima do ove decentralizacije, same organizuju, pokrenu inicijative i formiraju regione po jedino logičnim principima, a to su ekonomski, privredni, istorijski, kulturni, saobraćajni, infrastrukturni, da tu inicijativu saopšte Vladi i da Vlada, na bazi tih informacija, donese odluku.
Da li je to bolje rešenje i da li je to istinsko vraćanje prava lokalnim samoupravama da se organizuju, samim tim i građanima, ili je demokratsko rešenje da se …
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. ... jednim administrativnim činom, odnosno jednim predlogom zakona, odjednom pojavi nekakvih sedam regiona, kao što sam rekao, politički spornih, sa stanovišta tumačenja Ustava, takođe, spornih. Četrdeset i četiri su amandmana, objasnićemo vam svaki i dokazaćemo vam da DSS ima neuporedivo bolji program za regionalizaciju Srbije, jer je naš motiv – interes građana i pravo građana na regionalizaciju i decentralizaciju vlasti.
