Zahvaljujem.

Nema povrede Poslovnika, ali će predsednik Odbora, kao i ovlašćeni predstavnik Odbora imati reč i daće obrazloženje u vreme kada bude došlo to na red.

Gospodin Tomislav Nikolić ima reč, izvolite.

Imam pravo na pitanje po Poslovniku. U Srbiji su 7. juna održani dopunski izbori u tri lokalne samouprave, u opštinama Kosjerić, Voždovac i Zemun.

Atmosfera na biračkim mestima je bila demokratska, sve je urađeno u skladu sa zakonom. Prebrojani su svi glasački listići, upisani zapisnici, a onda je DS krenuo u juriš da vrati sebi izgubljene pozicije na teritoriji opštine Voždovac.

Pitam ministra za ljudska i manjinska prava, da li je spreman da se obrati Savetu Evrope, da mu pomogne u borbi protiv uzurpacije koju vrši DS? Da li je spreman da pronađe, negde, Felipea Gonzalesa, koji je jedne godine, kada je SPS to isto uradio, došao ovde i utvrdio da su rezultati validni i da su iskazali volju birača, pa je poništena želja SPS-a, tada, da falsifikuje izbore na mnogim biračkim mestima? Da li je možda spreman da sazove neki novi 5. oktobar, na kome bi građani Srbije spasavali svoju izbornu volju, prikazanu na izborima koji su održani u demokratskom duhu?

Istovremeno, pitam ministra za informisanje, da li je moguće da mediji do juče popodne ne znaju ko je pobedio na Voždovcu, odnosno da ne smeju od DS-a da objave da to više nije sila koja će da vlada Srbijom, da Srbiji više ne treba sila koja će njome da vlada, da je Srbiji potrebna demokratija i demokratske promene?

Pozivam vas, gospođo Đukić-Dejanović, da kao predstavnik našeg najvišeg zakonodavnog tela, kao predsednik Skupštine, u kojoj se širi duh tolerancije i demokratije, utičete na svoje koalicione partnere da ne čine greške koje ste vi činili, zato što su vaše greške skupo koštale Srbiju, pravile veliku materijalnu štetu i odnosile ljudske živote.

Zbog toga, tražim da se hitno izjasne ministar za ljudska i manjinska prava i ministar za lokalnu samoupravu, da utvrde da li je moguće da se ponište rezultati izbora na biračkim mestima na kojima nema nijedne primedbe unete u zapisnik i, da na taj način, konačno, ustanovimo da je jedna era prošla, da je prošla i druga era, potpomognuta prvom erom, i da bi trebalo da konačno demokratija i vladavina prava vladaju Srbijom. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, vaše pitanje će biti prosleđeno resornim ministrima.

Gospođa Aleksandra Janković ima reč.

Imam pitanje u vezi s ekološkom dramom u Vojvodini. Dobili smo materijal od Ekološkog pokreta grada Novog Sada. To je, praktično, jedina nevladina ekološka organizacija koja po treći put zaredom dobija pokroviteljstvo UN-a za međunarodnu naučnu eko-konferenciju o zaštiti životne sredine.

O čemu se radi? Ekološka drama koja se odvija u Inđiji je nešto što nije nepoznato Ministarstvu za životnu sredinu. Naime, u ovoj perspektivnoj sremskoj opštini je izgrađena fabrika za preradu opasnog hemijskog otpada bugarske kompanije "Monbat" PLC.

Sve dozvole i saglasnosti za gradnju su tražene za parcelu izvan sanitarne zone vodozahvatnog područja pijaće vode, a gradnja je započeta na sasvim drugoj parceli, unutar sanitarne zone, neposredno uz vodostanicu, na zakonom zabranjenom mestu.

Na alarmantno upozorenje građana Inđije, predvođenih ekološkim pokretom, da će nezakonito izgrađena fabrika ugroziti regionalno vodozahvatno područje pijaće vode, prevara je otkrivena, ali fabrika je već stavljena pod krov.

Vodoprivredna inspekcija je donela rešenje kojim se zabranjuje bilo kakva gradnja i radovi na povezivanju kolektora tehničkih otpadnih voda sa glavnim kolektorom komunalne kanalizacije. Razlog je više nego opravdan, jer, ukoliko se spoje i tehnološke otpadne vode bugarske fabrike krenu komunalnom kanalizacijom, godišnje će se u Dunav, od Batajnice, izlivati 400 hiljada kilograma olova.

Tako piše u studiji procene na životnu sredinu, koju su bugarski investitori podneli Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na usvajanje. Navedena studija je, po Zakonu o gradnji, preduslov za početak gradnje bilo kakvog industrijskog objekta.

U slučaju o kom pišemo, fabrika je već izgrađena, a studija još nije usvojena. Kako je to moguće? Moguće je; kada je lokalna samouprava korumpirana, gradnja može da počne i da se završi bez ijednog važećeg dokumenta ili saglasnosti.

U ovom slučaju, u Inđiji ne postoji nijedan zakon koji nije prekršen prilikom gradnje navedene fabrike. Da bi legalizovali bezakonje, bugarski investitori su smislili prizemno naivan plan, koji prosto vređa zdrav razum svakog čoveka koji ume da čita na ovim prostorima. Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj podneli su zahtev za ispravku broja parcele, a prevaru su nazvali štamparskom greškom.

Na sreću građana Inđije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja bilo je na visini svoje uloge i 9. septembra 2008. godine donosi izvršno rešenje o poništavanju svih dozvola i saglasnosti i o zabrani izgradnje fabrike za preradu opasnog hemijskog otpada na regionalnom vodozahvatnom području u opštini Inđija.

Nije dovoljno da samo jedan državni organ bude na visini zadatka; opisani slučaj ukazuje na to na najbolji mogući način. Kada je prevara u gradnji bugarske fabrike otkrivena, logično je bilo da opštinski javni tužilac reaguje po službenoj dužnosti, da podnese krivične prijave protiv svih aktera u prevari, od opštinskog, do pokrajinskog nivoa, koji su aktivno ili pasivno omogućili nezakonitu izgradnju ove fabrike.

Opštinski javni tužilac ne pokreće postupak, čak ni na osnovu podnete krivične prijave od strane građana Inđije, protiv niza imenovanih lica iz lokalne samouprave koji su omogućili bespravnu gradnju fabrike za preradu opasnog hemijskog otpada.

Krivični postupak nije pokrenuo ni Republički javni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala, iako je opisani slučaj školski primer sprege aktera iz sfere kriminala, politike, izvršne vlasti.

Pošto je bugarski predsednik već dva puta vršio pritisak na predsednika Republike Srbije, prvi put, tokom posete Beogradu zbog fudbalske utakmice državnih reprezentacija, a drugi put, tokom susreta u Sofiji, na sastanku povodom utvrđivanja trase gasovoda ''Južni potok'', sva odgovornost i posledice, od početka rada ove opasne fabrike, leže na predsedniku Republike Srbije.

Kada su se ekolozi obratili predsedniku Republike Srbije, sa zahtevom da zauzda svog partijskog kolegu koji se otrgao od bilo kakve kontrole, on im je odgovorio da se ne meša u rad državnih organa, a koliko smo ga mi skoro čuli, on je rekao da će i tako započeti borbu protiv organizovanog kriminala.

Stoga ne bi bilo loše da Ministarstvo životne sredine podnese ovo isto pitanje predsedniku DS-a i osobi u ulozi predsednika Srbije, Borisu Tadiću.

Reč ima narodni poslanik Petković Miroslav.

Kao predstavnik Poslaničke grupe, je li tako, u tom svojstvu?

Izvolite.

Naravno, dostavljeno vam je sve.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, prvo pitanje je upućeno vama – kada će poslanici DSS-a dobiti odgovore na pitanja koja smo vam postavili na osnovu člana 235. Poslovnika Narodne skupštine?

Podsećam vas da se radi o više od 20 pitanja, na neke odgovore čekamo još od 5. marta 2009. godine. Potpuno je jasno da ste na ovaj način grubo prekršili Poslovnik Narodne skupštine, tako da vas pozivam da to ubuduće ne činite, iako sam siguran da ni na sledeće pitanje neću dobiti odgovor u rokovima koje predviđa Poslovnik.

Kao nepopravljivi optimista, imam pitanje za predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića.

Naime, Zakonom o budžetskom sistemu utvrđena je obaveza Vlade da dva puta godišnje Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavlja izveštaj budžetske inspekcije i revizije Ministarstva finansija Republike Srbije o izvršenoj inspekciji i reviziji, sa nalazima, merama i preporukama.

Do sada, Narodnoj skupštini nije od strane Vlade podnošen izveštaj budžetske inspekcije i revizije, što upućuje na zaključak da je Vlada, nesprovođenjem zakonom propisane obaveze, prekršila navedene odredbe Zakona. Inače, te odredbe Zakona Vlada je sama predložila. Istovremeno, Narodna skupština, kao zakonodavno telo i telo čija je osnovna zakonska funkcija da izvrši kontrolu izvršne vlasti, onemogućena je da ovu funkciju i sprovede.

Kako Narodna skupština nije razmatrala i usvajala završne račune budžeta Republike Srbije i kako Državna revizorska institucija nije dostavila Narodnoj skupštini nikakav izveštaj iz svog delokruga, proizilazi da su javni rashodi, koji u konsolidovanom obimu čine 50% BDP-a, izvan odgovarajuće kontrole i izvršne i zakonodavne vlasti.

Postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Cvetkoviću – kada će Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini Republike Srbije dostaviti predmetne izveštaje koje je potrebno da sačini revizija Ministarstva finansija i budžetska inspekcija?

Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Nenad Čanak.

Zahvaljujem.

Samo bih u par reči da skrenem pažnju da imate problem s Poslovnikom, a to su član 86. stav 6. i član 122. stav 1.

Član 86. stav 6. kaže da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu, ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu. Vi to ne poštujete i to je jako štetno za normalno funkcionisanje Skupštine, iz jednostavnog razloga što možemo doći u poziciju da u sali budu ljudi koji za to nisu ovlašćeni. To je jedna stvar.

Druga stvar je pitanje za vas, gospođo predsedavajuća. Gospođo predsednice Skupštine, kada ćete staviti na dnevni red zakon o nadležnostima AP Vojvodine i potvrdu Statuta AP Vojvodine?

Najpre, odgovor na pitanje. Zakon o nadležnostima još uvek nije u skupštinskoj proceduri, odnosno nije stigao u Skupštinu, a biće na dnevnom redu istog dana i jedno i drugo, i Statut Vojvodine i taj zakon.

Dakle, očekujemo da nam Vlada dostavi zakon. U tom smislu smo imali određene dogovore i mislim da će to biti vrlo skoro, da će biti u periodu vanrednog zasedanja.

Vaša konstatacija je potpuno tačna u vezi s prvim delom vašeg komentara. Pozivam poslanike da se, poštujući član 86. stav 6, registruju u elektronskoj formi čim uđu u salu.

Na Administrativnom odboru i na sastanku šefova poslaničkih grupa nismo se dogovorili još uvek kada ćemo da primenjujemo nešto što je naša obaveza. S vama se potpuno slažem, ali godinama je u ovom parlamentu to tako i nisam još uvek odlučila da nešto što ima običajni status promenim, a na taj način kršim Poslovnik. Vi ste u pravu.

Ako želite da se izjasnite o tome kao Skupština, da kršim Poslovnik, nemam ništa protiv, zaista kršim Poslovnik.

Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.