Vreme na raspolaganju, kao ovlašćenom predstavniku, jeste još pet minuta.
Reč je tražila ministarka Verica Kalanović. Izvolite.

Dame i gospodo, struka i mesto sa kog vam se obraćam mi nalažu da na ove primedbe na zakon u načelu odgovorim činjenicama.
Godine 2007, u avgustu, formirana je grupa za izradu zakona o regionalnom razvoju, na čije čelo sam došla ja, kao državni sekretar, tada, u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, što mi je dalo za pravo da se samo činjenicama rukovodim kad je reč o Predlogu zakona o regionalnom razvoju.
Mogu da vam kažem da, pre nego što uzmemo ovaj zakon u ruke, treba da budemo svesni tri činjenice. Jedna je da je Srbija zemlja s najvećim regionalnim razlikama u Evropi, druga je da je Srbija jedna od dve zemlje, druga je Bosna, u Evropi koja nema donet zakon o regionalnom razvoju, i treća – da danas moderne, stabilne i teritorijalno i ekonomski razvijene zemlje u Evropi imaju definisane regione.
Sve ostalo predstavlja insinuacije, pretpostavke, teze, fraze, nazovite kako hoćete, i nema veze ni sa ciljem, ni sa činjenicama koje su iznete u ovom zakonu.
Želim da vam kažem da regionalni razvoj jeste breme koje ova država nosi desetine godina unazad i jeste jedan dugotrajan proces u kome moraju da učestvuju, ne jedna stranka, ne jedan čovek, ne jedna radna grupa, ne mnogo partnera, ne ovaj trenutak, to je nešto na čemu moramo dugo, dugo svi da radimo kako bismo postigli rezultate.
Tim ciljem sam se rukovodila kad sam došla na mesto državnog sekretara za regionalni razvoj. Pošla sam od činjenice da je bila usvojena Strategija regionalnog razvoja Srbije za pet godina, od 2007. do 2012. godine.
Tu strategiju je donela Vlada čiji je premijer bio Vojislav Koštunica, tehnička, u kojoj nije učestvovao G17 plus. Ta strategija je dobar, ozbiljan dokument, koji je podnela institucija koja se zove Zavod za razvoj Republike Srbije.
Kao jedan od najozbiljnijih partnera u izradi zakona, učestvovao je i gospodin Jakopin, direktor Zavoda za razvoj.
Kako se u tom trenutku DSS izjasnio o Strategiji? Gospodin Lončar, na pres-konferenciji 11. januara 2007. godine, rekao je da su ciljevi Strategije održivi razvoj, podizanje regionalne konkurentnosti, smanjenje siromaštva, zaustavljanje pada nataliteta, nastavak decentralizacije, ekonomska integracija srpskih zajednica na KiM-u, izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture. Ovaj dokument, koji je on nazvao epohalnim, podrazumeva i usvajanje novog zakona o regionalnom razvoju i nove regionalne politike i formiranje centralne i regionalnih finansijskih institucija za pomoć u sprovođenju mera za uravnotežen razvoj. To je rekao Lončar.
Ako pogledate Strategiju i zakon o regionalnom razvoju, videćete potpunu kompatibilnost. Ako okrenete Strategiju, videćete da su NUTS 2 i NUTS 3 metodologija na prvih nekoliko strana nacrtale karte Srbije.
To nije radio ni gospodin Dinkić, ni Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. To su radile institucije, na osnovu poznatih, statističkih kriterijuma, koje su usaglasili s Eurostatom, ali i na osnovu onih koje je pominjao gospodin Ilić, istorijskih, geografskih, kulturoloških, infrastrukturnih, privrednih i budućih razvojnih, komparativnih kriterijuma. Naravno, bilo je mnogo kriterijuma po kojima su institucije, koje u svojoj nadležnosti imaju za zadatak da to rade, radile.
Ova karta koja je iscrtana i koja se danas pojavljuje u novinama, nije ništa drugo nego predlog Republičkog zavoda za razvoj, Republičkog zavoda za statistiku, koji mora da usvoji Vlada. To nije karta koju crta jedno ministarstvo, to je karta koju crta struka.
Druga stvar o kojoj pričate, jeste da građani nisu predviđeni da učestvuju u institucijama.
Naprotiv, ako pročitate detaljno zakon, videćete da i u regionalnim razvojnim agencijama, i u oblasnim asocijacijama, upravo građani imaju najveću ulogu u odlučivanju i cilj ovog zakona jeste spuštanje nadležnosti na odlučivanje građanima, na odlučivanje onima čije se potrebe rešavaju ovim zakonom.
Kad govorite o NIP-u, želim da vam kažem da ste potpuno zloupotrebili ono što je izneo gospodin Dinkić. Dve milijarde dinara jesu predviđene iz NIP-a za 40 najugroženijih opština, kao državni program razvoju infrastrukture. Da vas podsetim, u 40 nerazvijenih opština, predsednici opština su iz svih partija. Najviše je para dobila opština Prijepolje, znam, jer ja vodim taj program, opština Prijepolje čiji je predsednik iz SNS-a. U 40 najnerazvijenijih opština, jedan jedini je iz G17 plus, i to je predsednik opštine Trgovište.
Mogu da vam kažem da nema politizacije ni u regionalnom razvoju, ni u projektima NIP-a, ni u merama i podrškama koje se moraju dati da bi se ublažile regionalne razlike u Srbiji. Mi danas govorimo o regionalnim razlikama kao o nečemu što je nasleđe gospodina Dinkića. Nije, to je nasleđe koje je staro nekoliko desetina godina i, ozbiljnim merama, podsticajima i instrumentima države, mora se uticati na smanjenje razlika. Jedna od njih jeste NIP, ali ima i mnogo onih koje će biti definisane programom godišnjeg finansiranja.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, pravo na repliku.

Dakle, sve što je izrekao gospodin Lončar, nije sporno. Ne vidim da je ono što sam ja ovde rekao u suprotnosti s onim što je on tada rekao. Dakle, DSS se zalaže za ravnomerni regionalni razvoj. Mi kažemo da je ovaj zakon dobar za Republiku Srbiju, ali da je rešenje koje ste predložili katastrofalno loše. Vi možete da kažete da je ovde struka odredila kako će izgledati tih sedam regiona, ali dajte neke podatke. Koja struka? Hajde, recite ovde neposredno, kad završim, iznesite svoje stručno mišljenje, na osnovu kojih stručnih kriterijuma su ovi regioni podeljeni na ovaj način? Recite mi stručno objašnjenje zašto se Region Vojvodine zove Vojvodina, a centralna Srbija se zove Centralna Srbija a ne Šumadija? Dajte mi neposredno posle završetka moje replike odgovor, ako se već pozivate na struku.
Amandmanima na ovaj zakon smo pokušali i, nadam se, uspeli, opet skrećem pažnju narodnim poslanicima da obrate pažnju na sve ove amandmane koje smo podneli, da zakon približimo lokalnoj samoupravi i građanima, da vas ograničimo u onom delu da imate uticaj i na regionalne savete, i na regionalne agencije, i na novac, i da samim tim obesmislite princip ravnomernog regionalnog organizovanja, odnosno princip decentralizacije.
Ovo je centralistički zakon i to je suština naše kritike. Vi ste ovim predlogom zakona obesmislili princip decentralizacije. Ovo nas ne vodi u Savet evropskih regija, ovo nas vodi u dalju centralizaciju, da vi, koji ste odlučivali o sredstvima u NIP-u, odlučujete i o fondovima koji će se puniti za ravnomerni regionalni razvoj. U tome je suština.
Još jednom bih vas zamolio, kad se već pozivate na činjenice kojima, navodno, vladate i na struku, na koju ste se u svom izlaganju oslonili, da mi sada, na bazi te vaše stručnosti i stručnih podataka koje imate, date konkretan odgovor. Ubeđen sam da to nećete moći.

Reč je tražila ministarka Verica Kalanović.

Želim da dam odgovor.
Ako pogledamo statističko-funkcionalnu regionalizaciju kakvu predviđa Republički zavod za statistiku, po kriterijumima Eurostata, ali koristeći i druge, dolazimo do odgovora struke. Znači, Republički zavod za statistiku je zvanično iscrtao karte na osnovu kriterijuma statistike, koristeći i druge, a ne samo brojeve od 800 hiljada do tri miliona. Da li je logično da administrativni regioni KiM i Vojvodina menjaju ime zato što su istovremeno i statistički regioni? Da li je logično da grad Beograd zovemo NUTS 3? Potpuno je normalno da su to imena koja su ustaljena i nema potrebe da budu menjana.
Što se tiče centralne, zapadne, južne i istočne Srbije, kao što ste videli, statistički regioni zahvataju teritoriju koja nije vezana samo za tradicionalne nazive, nije vezana ni za Mačvu, ni za Šumadiju, ni za Pčinj, ni za Timočku krajinu. To su teritorije koje obuhvataju veći prostor i tradicionalno se zovu istočnom, zapadnom, centralnom i južnom Srbijom.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik Poslaničke grupe Napred Srbijo.

SNS je u poslednjih nekoliko meseci bila domaćin ambasadorima mnogih država koje su akreditovane u Beogradu. Ono što smo zapazili kod zapadnih diplomata bilo je da pitaju o Kosovu i Metohiji, Haškom tribunalu, regionalizaciji Srbije, i mi smo onda shvatili da se priprema nešto veoma ozbiljno, što nije u skladu s Ustavom Republike Srbije i što treba sakriti nekakvim zakonom. Sada nas terate da se ovde podelimo kao ličnosti, da prihvatimo da ovo nije regionalizacija, ubeđeni u to da vi, u stvari, pokušavate da prevarite fondove za regionalni razvoj pri EU, koje ubeđujete da je ovo regionalizacija, a nas, građane Srbije, da to nije regionalizacija, nego statistička funkcionalna teritorijalna celina. Umešao se i predsednik Srbije koji je rekao da time, u stvari, samo želimo da bolje podelimo bogatstvo.
Ako smo tako bogati, šta će nam onda ravnomerni regionalni razvoj? Što onda govorimo o teritorijama koje su potpuno nerazvijene, ispražnjene od stanovništva?
Mislim da je ovde, grubim prevođenjem reči ''regionalni razvoj'', došlo do stvaranja regiona. Da vas podsetim, SFRJ je bila država regiona. Nazivali su ih republikama, a bili su regioni. Danas su to države. Srbija i Crna Gora bila je država iz dva regiona, danas su to samostalne države. Ovde vršite jasnu razliku među građanima Srbije, ponižavate neke građane Srbije, time što Vojvodinu proglašavate statističkim regionom.
Izvinite, molim vas, po Ustavu Republike Srbije, Vojvodina je autonomna pokrajina. Po Ustavu Republike Srbije, da vam ne čitam član 176, koji pominje isključivo pokrajine i jedinice lokalne samouprave, član 183, koji kaže da autonomna pokrajina, u skladu sa zakonom, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti prostornog planiranja i razvoja, i to je njena ustavna nadležnost, član 184, koji kaže da budžet Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Srbije, s tim što tri četvrtine, čini mi se, mora da se uloži za finansiranje kapitalnih rashoda. U to ne smete da dirnete. Nemojte da mi pričate uopšte o tome da u to sme da se dirne, to su ustavne kategorije.
Kako sada Vojvodina nema neravnomerni regionalni razvoj? Hoćete li da kažete da je Banat jednako bogat kao Bačka, da tu ne postoje regioni kojima treba dodatno pomoći, da ne ode stanovništvo iz njih i da se dodatno razviju?
Da li vi uopšte znate koliko se siromašno živi u Vojvodini, u Banatu, posebno? Banat je najsiromašniji deo Vojvodine. Vi ga svrstavate u razvijeni deo Srbije, zato što u okviru regiona, region dobija novac kao razvijen ili kao nerazvijen. Da ste podelili drugačije te svoje statističke celine, da je Banat svrstan u nerazvijene, dobio bi više novca, da može malo bolje i ravnomernije da se razvije.
Kažete da je ovo zbog toga što su opustela mnoga sela i gradovi u Srbiji. Sada mi recite, kakve ste ovo programe pravili? Hoćete li vratiti stanovništvo? Ko je izvršio analizu koliko se stanovnika vraća ovom podelom i u Trgovište, i u Bosilegrad, i u sve gradove koje ste pominjali, za koje cela Srbija i mala deca znaju da više nisu zanimljivi za stanovanje? Koliko sada tamo ulažemo novca, prema broju stanovnika danas, prema broju stanovnika od pre 30 godina, ili prema očekivanom broju stanovnika?
Koji je očekivani broj stanovnika da bi ostala celovita teritorija Republike Srbije? Kako teku migracije? Vrlo dobro znate, nekada su ljudi iz sela silazili u prvi grad, a danas preskaču, danas stižu u Beograd ili u Vojvodinu.
Srbija se preseljava u Beograd ili u Vojvodinu, u ova dva regiona u koje ne smete da dirnete. Uzalud pričate o istoku i zapadu i jugu i o centralnoj Srbiji, to sam slušao dok su Albanci govorili o tome da su oni nešto posebno, pa je bila Srbija bez AP Kosovo i Metohija. Tako je nazivana ta centralna Srbija. Sada vi ponovo vratiste u nas bojazan da nam pripremate nešto tako.
Zašto Evropa odlučuje šta su regioni u Srbiji? Zašto je gospodin ministar u prvoj rečenici rekao da je ovo bitan korak ka decentralizaciji? Kojoj decentralizaciji? Teritorijalnoj?
Za mene je decentralizacija spuštanje vlasti sa republičke na lokalnu samoupravu, a ne na pet transmisija do lokalne samouprave, i sve to u okviru firme G17 plus. Da se odmah razumemo, zaposlićete, verovatno, mnogo svojih ljudi u svim ovim izmišljotinama. Ali, ti ljudi, treba da znaju – kako su dobili posao, tako će i da ga izgube. Svojim vezivanjem za stranku G17 plus, izmišljanjem birokratije i administracije, vezuju svoj životni interes za vašu stranku i niko nema nikakvih moralnih obzira prema njima onog časa kada vi odete sa vlasti, a otići ćete brzo, pošto sam čuo da nećete oprostiti DS-u ako ikada sa nama bude sarađivao.
Zanosio sam se i predložio našim organima u Zemunu da ponude koaliciju DSS-u, NS-u i SRS-u, naravno, ima ih koji vrše eutanaziju, neki se zatvaraju u samoizolaciju, nema veze, ali kada bih znao da će Srbija da bude spasena time da vi izađete iz Vlade, sada bih predložio DS-u da napravimo koaliciju u Zemunu, zato što, gospodine Dinkiću, na tribinama, kada pomenete sirotinju, čak KiM, Haški tribunal, narod negoduje, a kada pomenute Mlađana Dinkića, prolomi se i nebo i zemlja.
Protiv vas je cela Srbija. Koliko ste osvojili odborničkih mesta u Zemunu i na Voždovcu? Kada ćete to da se oprobate, vi, spasioče Srbije, vi koji raspolažete svim našim novcem iz budžeta, kada ćete negde da se oprobate u tom Beogradu, na republičkom nivou, samo da izađete na izbore? Dokle da nam stižete kao virus svinjskog gripa? Samo se pojavi posle formiranja Vlade G17 plus na vlasti.
Niko vas nije očekivao, niko za vas nije glasao, a vi nam sada predlažete i nekakvu regionalizaciju, koja za nas neće biti regionalizacija, a za EU će biti regionalizacija, pošto oni idu u ravnomerni razvoj regiona, a ne u ravnomerni regionalni razvoj. Vi sada nama naturate regione, smeta vam Ustav. Šta sve meni smeta u životu, ali, molim vas, pristupite promenama Ustava. Nemojte da nam brukate Ustav. Ustav nam je dobar, doneli su ga građani Srbije. Ko ima bolji, neka predloži građanima Srbije da proglase taj bolji ustav. Ako G17 plus ima 50% biračkog tela za promenu Ustava, predložite, molim vas, promene Ustava, nemojte ovde da nam izmišljate raznorazne priče i da nas dodatno delite.
Kako ću ja, kao građanin koji je vezan i za Kragujevac i za Beograd, za Kragujevac više, i korenom i poreklom, da prihvatim to da se moj region zove Centralna Srbija? Istorijski se to nikad nije tako zvalo, nikada. Da imam tamo neki region istočni, zapadni, šta smo to mi? Strane na stadionu, istok, zapad, sever, jug? Negde je karta skuplja, negde je jeftinija. Tako nas delite vi koji ništa o Srbiji ne znate. Vojvodina ne sme da se džarne, zato što Nenad Čanak neće da utvrdi kvorum. Juče umalo nisam završio na intenzivnoj nezi – potpisan Nenad Čanak kao predsednik Nacionalnog saveta za ravnomerni regionalni razvoj.
Šta kod njega ima nacionalno? Šta kod njega ima srpsko, šta kod njega ima državno? On koji psuje majku Srbiju, on je predsednik Srpskog saveta za ravnomerni regionalni razvoj, on za koga postoji samo Vojvodina! Ovde dolazi u turizam, da vam da kvorum i da vam da glas. On koji nas ne ceni kao pišljiv bob. Kad ste ga to izabrali?
Sada hoćete da vam verujem da ste u stanju da odredite tačne granice tih svojih statističkih regiona. Kažete – ne znamo kako su već objavljene te karte, ali nauka stoji iza toga. Šta smo mi ovde? Nemamo pravo da vam vidimo tu nauku? Mi nemamo pravo da vidimo granice tih regiona, a imaju pravo da vide novinari. Prvo, pritisak u javnosti, pa tek onda dajte to poslanicima. Što to nije sastavni deo zakona?
Vlada će da odredi u kom će regionu da bude Valjevo, u kom će da bude Zaječar, u kom će da bude Vranje, Vlada će da odredi, sve će Vlada da odredi. Šta će nam onda zakon? U zakonu je moglo samo da se napiše – Vlada je dužna da brine o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, i gotovo, eto zakona. Koliko ste agencija novih izmislili, koliko novih saveta? Koliki je mandat članova saveta? Pet godina. Hoćete li vi da budete pet godina na vlasti, gospodine Dinkiću? Šta mislite, kada pobedimo sad, do jeseni, da ćete vi da ostanete na čelu tog saveta, da ćete da tužite nekom sudu da vam nismo ispunili mandat od pet godina? Što se igrate time?
Poslanicima je mandat četiri godine, a Dinkiću pet godina. Zar ne shvatate da više nema oblasti u kojoj možete da budete ministar? Sve ste upropastili, gospodine Dinkiću. Ovde postoji jedna velika izborna lista DS-a i večiti Dinkić. Kada ćete vi demokrate sami da idete na izbore? Kada ćete svoju snagu da procenite u odnosu na SNS? Šta skupljate ove male političke stranke da vam donesu još poneki glas?
Hajde da vidimo ko će da vodi Srbiju – Dinkić ili većina na izborima. Uvedete ga u Parlament, on odmah promeni zakon o Vladi, još pola budžeta prepiše sebi i svojim ministarstvima. Misli da to hoće narod da trpi. Krenuo od Narodne banke, završava s ravnomernim regionalnim razvojem. Koja će to razvojna banka da pomogne iz Srbije, gospodine Dinkiću? Koju to banku ostaviste, bar jednu da imamo od upisa, od zapisa? Koje osiguravajuće društvo, šta to ostade iza vas srpsko?
Kažete da imamo najbolji bankarski sistem, kažete – imamo zaradu na "puntu", dilersku zaradu. Najbolja je zarada na carini – samo platiš jednog carinika, on popuni formulare, naplati carinu 20%, to je više nego 700 evra, mnogo više. Vaše jedno radno mesto u "Zastavi" košta milion evra. Nađite mi industrijalca koji će da uloži milion evra u jedno radno mesto. Koliko je to milijardi za nekoliko hiljada radnika? Koliko smo dali tom "Fiatu" za jednog zaposlenog?
Sve ovo lepo izgleda, puna su vam usta hvale. Vi ćete da ravnomerno razvijate Srbiju, brinete o sirotinji. Kako brinete o sirotinji? Kad smo pokrenuli afere o vašim direktorima javnih preduzeća, vi ste pritisli ''žute'', objavili ponešto o njima, i ućuta se sve. Više niko ne sme da objavi kolike su plate vaših funkcionera, kako vi, kao sirotan, radite za 70 hiljada dinara mesečno, a imate direktora koji ima 18 hiljada evra mesečno iz vaše stanke. Pa, ko je tu predsednik stranke?
Kakav ste vi filantrop, uopšte nisam verovao da postoje tako dobri ljudi. Sve vam je dala Srbija, gospodine Dinkiću, zato što ste određenog dana, u određeno vreme, imali mašinsku pušku u ruci. Nije vam bila potrebna pamet da upadnete u Narodnu banku s mašinskom puškom. Prestrašili socijaliste, slikaju se s vama, grle vas i ljube. Ova je primopredaja bila sasvim korektna i fer; tako u Carinu, tako u Narodnu banku, tako u sve institucije.
Danas kritikujete neke svoje bivše koalicione partnere, ali kad sam čuo da niste čuli kako se prave projekti i putevi, onda sam shvatio da vas, u stvari, treba dati na neki test. Birajte koji god hoćete test, samo ga položite. Može i test fizičke izdržljivosti, ali bar neki test položite, gospodine Dinkiću, da znamo da ste nešto znali i da nešto možete da uradite. Vi niste znali kako se grade putevi. Imali ste preča posla, pa ste to sad naučili, shvatili – Bože, pa tu treba i projekti, tu treba i eksproprijacija, treba i mašine.
Ovaj zakon ne sme da bude usvojen. Ovo je nova podela Srbije i vi hoćete da nas pocepate. I vi učestvujete u tome, socijalist. Čuo sam da hvalite ovaj zakon. Neka vam je na čast. Vojislav Koštunica je odustao od regionalizacije kada je shvatio čemu to vodi. Sada su se pojavili novi regionalisti.
Kolika Srbija treba da bude da bismo bili mali? Vojvodina već ima i Vojvođane, i vojvođanski jezik, i vojvođanske kadrove, vojvođanski budžet. Ovde vas ucenjuju mesecima. Ne možete nijedan zakon da donesete bez onih koji uopšte ne brinu o Srbiji. Kako možete da jednu autonomnu pokrajinu izjednačite sa regionom? Da ima tri, četiri regiona u toj pokrajini, shvatio bih, ali vi ustavnu kategoriju pokrajine izjednačavate sa svojom statističkom funkcionalnom celinom. Kako je nađoste da je statistički funkcionalna?
Ovo je plod kompromisa. Beograd ne sme niko da pipne. Terazije i Besni Fok – na istom stepenu razvijenosti. Ne znate vi ni gde je Besni Fok. Kada ste vi išli u kampanju?
Ko brine o državi, ne može da bude za ovaj zakon. Može onaj ko brine o stranci, o svojoj političkoj karijeri u toj stanci, ali onaj ko brine o državi, ne može o ovom zakonu da se izjasni pozitivno. Ovo je nešto slično onome kada je Badenter proglasio da su republičke granice međudržavne. Jednog dana će granica ovih statističkih regiona biti granica novih regiona, a onda će regioni samostalno da ulaze u EU.
Delite nas na bogati sever i siromašni jug. Kažete – nema takve podele. Bilo je toga u Italiji, jedva je opstala Italija, ali su oni imali više razuma i više ljudi patriotski opredeljenih. Njima je Italija u srcu. Šta je vama u srcu? Gde su sada vaši kadrovi iz G17 koji su završili političku karijeru? U evropskim institucijama. Jel se neko od njih prihvatio posla u nekoj našoj firmi? Ne, nije niko, baš vas briga.
Zbog toga – pamet u glavu. Nemojte previše da nas izazivate. Ja sam za jednu mirnu, demokratsku, apsolutno razvijenu Srbiju, ali u njoj nema mesta za politiku DOS-a. Menjajte tu svoju politiku. Nema mesta za revoluciju, nema mesta za krizne štabove, nema mesta za ono što mi je rekla gospođa Gordana Čomić u jednoj TV emisiji – kada imaš 126, radi šta hoćeš. Šta, onaj ko nema 126 ne treba da živi? Nemojte da se čudite što gubite izbore.
Držite vi Dinkića uz sebe, delimično ću da budem srećan, pobeđivaćemo vas svuda, ali zbog Srbije ne bih voleo da to predugo traje. Ako nije dovoljan test Zemun i Voždovac, raspišite izbore gde god hoćete. Raspišite na Terazijama neku vrstu izbora. Vidite li šta narod hoće? Reagujete li na to što građani Srbije hoće, ili vam je stalo samo da brojite svoja zvanja i svoja znanja? Jasno je da građani Srbije žele promenu, a vi se ne trudite da im date promenu. Možda bi verovali i vama kada biste se menjali, ali vi ste isti kao pre devet godina.
Pre 15 dana vas upozorim šta se dešava na administrativnoj granici sa KiM-om. Pravite se da se ništa ne dešava. Juče tek reaguje ministar za KiM, pa kaže – daćemo žestok demanti; imamo demante već devet godina, a KiM se kao makazama opkraja kao teritorija koja više neće biti u sastavu Srbije.
Pa ste to naumili za Vojvodinu, pa ne daj Bože, za nekakav deo regiona na zapadu. Mi ćemo biti protiv. Ulagali smo amandman na ovako besmislen zakon, ne znamo šta da obrišemo amandmanima. Osnovnu ideju treba uništiti, ideju o tome da postoji neka transmisija između Vlade i lokalne samouprave, ideju da postoje saveti i da postoje agencije, pa Nacionalna, pa Regionalna agencija, pa će i oblasti tu da se umešaju, ideju da zaposlite još 1.000, 2.000 činovnika, pa im treba dati platu, treba ih obezbediti.
Ako biste se vi, sa svojim ministarstvom, preselili, recimo, u Trgovište, i da shvatim. Baš vas briga, vi živite u Beogradu, za Beograd će uvek da ima, za druge neće.
Mi ćemo se u danu za glasanje…
(Predsednik: Vreme.)
… izvinjavam se, mi ćemo se u danu za glasanje pojaviti ovde, ako budete imali kvorum, i glasaćemo protiv.

Potpredsednik Vlade, gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Nisam bio tu da odgovorim na uvodno izlaganje predsednika Poslaničkog kluba LDP-a, evo, sada i Napredne stranke, koja ima jedan deo koji je stručan, a jedan deo je moralne prirode.
Što se tiče stručnog dela dilema, primedaba, dobronamernog ili nedobronamernog razumevanja, želeo bih još jednom da ponovim da Srbija nema u ovom trenutku punu administrativnu regionalizaciju, iz prostog razloga što naš ustav podrazumeva, odnosno definiše samo dva administrativna regiona, od kojih jedan ima punu funkcionalnu nadležnost, kao što je AP Vojvodina, a drugi je KiM, koji jeste u Ustavu definisan kao autonomija, ali znate i sami da, suštinski, ne donose svoj budžet i nemaju pravu nadležnost koju bi trebalo da ima jedna autonomija, u skladu sa našim ustavom.
Zbog toga, nije bilo jednostavno naći rešenja, kako nazvati ostale statističke regione, i mi smo namerno upotrebili imena koja su statistička, upravo zato što nismo želeli da prejudiciramo buduću teritorijalnu organizaciju Srbije. O teritorijalnoj organizaciji se raspravlja kada se raspravlja o ustavnim promenama. Neki ovde smatraju da su ustavne promene u tom delu nužne, ja spadam u njih, drugi smatraju da nisu, i o tome će se voditi široka javna rasprava, ubeđen sam, u narednim godinama.
Sasvim je sigurno da je teško održivo da samo jedan deo Srbije ima takva prava kakva danas ima Vojvodina. Vojvodina ta prava ima kao nasleđena i ona moraju ostati, međutim, drugi moraju da dobiju ta prava.
Neodrživa je situacija da jug Srbije, jugoistok, jugozapad Srbije nema nadležnosti, nema sopstvena sredstva, a da ih ima samo Vojvodina. Nisu Vojvođani za to krivi, naravno, oni to imaju nasleđeno, ali je neodrživo na dugi rok da ista, ili slična prava, jer mogući su i modeli asimetrične decentralizacije i regionalizacije, ne dobiju i ostali. Dakle, da se izjednače u pravima, jer građani u ma kom delu Srbije imaju pravo da koriste iste mogućnosti kao, recimo, sugrađani u drugom delu zemlje.
U tom smislu, siguran sam da će biti ozbiljne javne stručne debate, na kraju, političke debate o administrativnoj regionalizaciji.
Međutim, postavilo se pitanje, da li čekati da se ta debata završi, pa tek onda ići s Predlogom zakona o regionalnom razvoju, ili ići ispred te debate i ponuditi nešto što postoji i u svim drugim zemljama u EU, ponuditi zakon o regionalnom razvoju koji definiše statističke regione?
U zemljama EU postoje i statistički i administrativni regioni i uvek se može voditi debata o tome šta je bolje prvo da se napravi – administrativni ili statistički. Teorijski posmatrano, verovatno bi bilo bolje da smo prvo uradili administrativnu regionalizaciju, onda ne bismo imali tih dilema zašto Vojvodinu zovemo statističkim regionom. To nije zato da bismo nipodaštavali Vojvodinu, već, prosto, moramo da imamo jedan nomenklatorni okvir za saradnju sa EU, za povlačenje pretpristupnih fondova.
Imao sam ovu prezentaciju u Izvršnom veću Vojvodine, u Novom Sadu, oni su to podržali jednoglasno. Dakle, njima ne smeta, jer oni znaju šta ovo znači, kakva je korist od evropskih integracija, koju i sama Vojvodina, kao pokrajina, može da ima, ukoliko se ovaj zakon usvoji.
Što se tiče drugih, mislim da će ovo, u svakom slučaju, naterati ljude da razmišljaju o tome da li želimo da se Srbija teritorijalno uredi i organizuje po ugledu na druge evropske zemlje, i po ugledu na koju zemlju, jer su različiti primeri.
Sasvim sigurno, Srbiji ne odgovara sistem administrativne regionalizacije kakvu ima Nemačka. Nemačka je velika država, federalna država, i sigurno je da zemlja sa osam miliona stanovnika, poput Srbije, ne može da ide ka tom pravcu. Ako pogledate druge države, svaka je na svoj način uredila oblast administrativne regionalizacije, koja znači i prenošenje prava i odgovornosti na regione. Regioni ne isključuju opštinu, ali su, tačno je, jedan međukorak do centralnog nivoa vlasti. U nekim zemljama, koje su veće, ima čak četiri ta međukoraka, i to, verovatno, nije dobro. Italija, na primer, u Italiji imate i centralnu državu i lokalnu samoupravu i posebne autonomne oblasti i regione, i to je, zaista, sistem koji, što se mene tiče, komplikovan. Ali, u većini zemalja postoje makar tri nivoa, jedan je nivo opštine, drugi je nivo regiona i, naravno, centralne vlasti.
Administrativna regionalizacija značiće da se i prikupljanje određenih poreskih prihoda prepusti regionima, kao što je sada jedan deo poreskih prihoda prihod AP Vojvodine, bez obzira na to da li ćemo imati pokrajine, ili ćemo imati jednu pokrajinu, a ostale oblasti. Kako god da se to zove, suština regionalizacije jeste da se ovim ljudima koji žive u lokalu omogući da prikupljaju sredstva i da odgovaraju za razvoj sopstvenog kraja u kome žive i to je onda motiv za te građane da biraju svoje lokalne i regionalne vlasti, kako bi brže razvijali sopstveni region.
Još jedna nadležnost se, po pravilu, u administrativnoj decentralizaciji, prenosi regionima, to je nadležnost u donošenju određenih propisa. Propisi iz oblasti ekologije, iz oblasti koje su vezane za kulturu lokalnog karaktera, donose se u regionima, a ne u centralnim skupštinama. Centralne skupštine donose odluke vezane za mir, za bezbednost, za centralni budžet, za oblasti koje su od značaja za celu državu, dok regioni određuju neka za njih bitna pitanja, a relativno nebitna za centralni nivo, jer pitanja ekologije nisu ista, na primer, u južnoj Srbiji i na severu Vojvodine. Različiti su problemi i svaka uređuje svoje probleme sopstvenim propisima.
Naravno da će Srbija jednoga dana doći do toga. Zašto? Ne zato što ja želim, nego zato što je to neminovno. Nije normalno da samo jedan deo Srbije, a to je u ovom trenutku Vojvodina, ima, da tako kažem, takvu privilegiju da njeni građani mogu da donose takve propise, da imaju sopstveni budžet i da suštinski koriste pare iz republičkog i pokrajinskog budžeta. Nije fer da na jugu Srbije, u zapadnoj Srbije, jugoistočnoj Srbiji nemaju slične mogućnosti.
Ne moraju te mogućnosti biti iste, ali mora da se da jednako pravo svima, ako želimo da nemamo tenzije u Srbiji, ako želimo da nam ne istupa gradonačelnik Niša s pitanjem – zašto u gradu Nišu ostaje samo 5% od privatizacije, a u Vojvodini 50%? Te će stvari, verujte mi, izazivati tenzije u budućnosti ako se na odgovarajući način, nakon jedne velike javne debate, to ne reši. Mi možemo da žmurimo pred tim, ali to se mora rešiti. Pri tom, sve zemlje EU imaju regione; to ne znači da se te zemlje cepaju.
Zemlje mogu da se pocepaju ako su unitarne, ako politička elita nije dorasla određenom istorijskom trenutku, i obrnuto, mogu biti krajnje decentralizovane i regionalizovane i da ne dođe do razjedinjavanja zemlje, ukoliko su političke elite dorasle nekom trenutku. Sve zavisi od nas političara, da budemo tu otvoreni. Ima onih koji imaju te osobine da žele nešto da grade, a ima i onih koji žele da razgrađuju. To se ne utvrdi u vremenu u kome živimo, nažalost, za naše građane, to se utvrdi tek u nekom istorijskom periodu.
Ponavljam još jednom, imena statističkih regiona su namerno data statistički i Centralni region ne obuhvata samo Šumadiju i Pomoravlje. Obuhvata šira područja. Zato nismo znali kako da ga nazovemo i, naravno, ako sutra većina građana na referendumu bude bila za neki od modela administrativne regionalizacije, onda bi usledila i promena ovog zakona, pa bi se imena promenila.
Ovde nisu bitna imena, bitna je suština. Bitno je da se napravi mehanizam koji će pomoći ravnomernijem regionalnom razvoju i koji će pomoći direktnoj saradnji statističkih regiona Srbije sa statističkim regionima EU, odnosno povlačenju pretpristupnih fondova.
Da li će ovo rešiti sve probleme Trgovišta, Bosilegrada, Bojnika i ostalih? Pa, važi isto kao i za sve druge zakone. Zakoni daju mogućnost, a oni koji sprovode zakon određuju da li će tu mogućnost u većoj ili manjoj meri iskoristiti. To je apsolutna istina za sve zakone koji se donesu, u ma kojoj zemlji.
Ovde nisam čuo nijednu irelevantnu primedbu s aspekta zakona, ovde se primedbe odnose na sumnju da li je ova ili ona garnitura sposobna da zakon primeni.
Moram da kažem da sam vrlo zadovoljan što nema suštinskih primedaba na sam zakon. Predlog da se zakon povuče radi povlačenja samog, radi kritike, nije ozbiljan predlog, to je politički predlog.
Ovaj zakon je pisan u stručnim krugovima i zbog toga sam uveren da će ga vlade, naravno, uz amandmane, kako vreme bude išlo, koristiti i da će pomoći građanima.
Sada da pređem na moralni deo onoga što je Tomislav Nikolić malopre govorio. Ne znam da li to radite svesno ili nesvesno, ali ne može se u jednom trenutku biti za evropsku ideju a protiv evropskih vrednosti, a onda kada je to pogodno za vaše birače – protiv evropske ideje i protiv evropskih vrednosti.
Ne može se biti u EU kada pokušavate da se približite nekim ambasadorima, pa idete po prijemima, već morate, ako ste zaista za EU, kao što ste počeli da pričate u poslednje vreme, morate da primenite evropske vrednosti. Jedna od evropskih vrednosti jeste regionalizacija i zakon o regionalnom razvoju.
Nemam ništa protiv kada, recimo, ova poslanička grupa kaže – mi smo protiv Evrope. To je pošteno. Nije pošteno ako se kaže – mi jesmo za Evropu, ali nam se ne sviđa, nećemo baš te vrednosti, a idete i na te prijeme i sve ostalo. To nije pošteno.
Šta još nije pošteno? Gospodine Nikoliću, nije pošteno da vi i vaše kolege mene prozivate za novac, a da ste vi stranka koja iza sebe ima sopstveni list, dok stranka na čijem sam čelu nikada nije imala nikakve veze ni sa jednim listom, a kamoli u vlasništvu. Kako možete da budete tako nemoralni, jer ono što, recimo, vaš list "Pravda" radi jeste nešto što prelazi granice svakog normalnog, profesionalnog, neću reći, dobrog ukusa.
Reći ćete, mi nemam veze s listom "Pravda".
(Tomislav Nikolić, s mesta: Neću.)
Ali, pitaću vas, ako nemate veze s listom "Pravda", zašto ovog glavnog urednika Aleksandar Vučić vodi svugde sa sobom, pa čak i kada ide da ispija vina u Goriškim brdima, u Sloveniji, da degustira? Znam da čovek voli vino, to je u redu. Znam da je patriota, i to je u redu. Zašto ga onda tajno vodi sa sobom po Goriškim brdima da piju zajedno vino i da se dive dobrim vinima Slovenije?
Što se mene tiče, volim i srpska vina, i dobra vina, ma odakle da su, ali vi se pretvarate da ste patriota i da vam je sve što je evropsko strano, kao što ste sada rekli. Pa, ne može i jedno i drugo, ili je jedno, ili je drugo. Znam da ponekad u politici ta dvostruka igra daje kratak efekat. Vi ste stariji od mene, imate više iskustva, ali mogu vam reći, kao neiskusan čovek, da se nikada ne može napraviti dugoročan uspeh na nemoralu, a ono što vi radite jeste težak oblik nemorala. Prozivate one koji ništa nemaju – da imaju, a vi imate toliko novca da čak i svoju dnevnu novinu imate, da ne govorim o imovini.
S druge strane, moram da vam kažem da zaista postoje neke granice koje ne vredi prelaziti da biste bili u politici, a vi ste ih odavno prešli. Ne govorim samo o ovim lažima koje ste izricali dok ste bili u Jedinstvenoj stranci, u vezi s upadima u Narodnu banku, zbog kojih je Vučić osuđen da plati kaznu od milion dinara nakon suđenja, već to i sada ponavljate.
Ono što ste juče uradili preko vašeg lista je dno dna, što bi rekao naš narod. Prizivate grob za mene. prizivate moje smaknuće.
Gospodine Nikoliću, ne mogu da verujem da ste spremni dotle da idete, jer vi možete mene da ne cenite, da smatrate da sam loš, da ne znam ništa, da sam pokvaren, onakav, ovakav, i da mi to lično kažete, ali da koristite sredstvo javnog informisanja da pozivate na smaknuće bilo koje osobe, to je ispod svake časti. Mogu samo da vam kažem, jer vi sebe zovete narodnim čovekom, da narodna poslovica kaže – ko drugome jamu kopa, sam u nju upadne. Ne želim vam to, ali prestanite da prelazite te granice koje ste odavno prešli.
Možete me prozvati za bilo šta. Prozivate – zar neko veruje ovom Dinkiću kada je on najnepošteniji čovek u zemlji? Pa, kako ne bi verovali ti vaši čitači, kada platite da napišu da je Dinkić kriv što je ovako toplo u Beogradu, da sam kriv za sve i svašta! Naravno, to je za vas politika i mogu da razumem granice politike, ali ugrožavanje života moje porodice, mojih saradnika, mislim da je to preterano. Ne treba vam to, šta će vam to?
Delovali ste mi kao čovek koji ima makar takav integritet. Ići toliko daleko je nešto što je, prosto... ne znam šta da kažem. Neka vam služi za čast.