Izvinite, narodni poslaniče. Molim narodne poslanike koji ne isključuju mobilne telefone da to učine odmah zato što je neverovatno nepristojno i nedolično da se u sali Narodne skupštine ostavljaju uključeni mobilni telefoni i da se telefonira tokom sednice. To nije stvar koja je jasno i detaljno definisana bilo kojom odredbom Poslovnika, ali se valjda podrazumeva da se ne može držati uključen mobilni telefon u sali Narodne skupštine i ometati kolega koji govori. Ko god da ga drži, molim vas da se odmah isključe mobilni telefoni i da se ugled Narodne skupštine ne unižava puštanjem zvuka telefona ili telefoniranjem.
Ovo je radno mesto i na njemu se ne telefonira, kao što je zabranjena upotreba mobilnih telefona na svim javnim skupovima, a kamoli u zvaničnim institucijama. Hvala vam.
Izvinite, gospodine Mijaljeviću, ovo vreme vam neće biti uračunato.

Hvala, gospođo predsedavajuća, mada nas iz SRS ne mogu omesti i dekoncentrisati ni mobilni telefoni, ni vaše upadanje i pomoć nama. Nastavljam dalje.
Gospođo ministre, zaključujem da vi kao ozbiljna osoba, osoba sa doktorskom titulom, ne biste sebi mogli da dozvolite da stanete iza ovakvog predloga zakona koji je došao u skupštinsku proceduru. S druge strane, vidimo vas ovde u Skupštini i vi, kao, pokušavate da odbranite ovo.
Ovaj predlog zakona ima 25 članova. Podneto je 108 amandmana. Od 108 amandmana, devet je podnela Vlada. Dakle, 108 amandmana, dobili ste još četiri nova zakona. Sa devet vaših amandmana vi ste popravili ili preuredili više od 1/3 ovog predloga zakona. Onda se postavlja pitanje da li su ovi predlozi zakona koji dolaze u skupštinsku proceduru plod nekog dogovora ili razmirica u Vladi. Zaista nas dovodite u konfuznu situaciju da prosto ne možemo da verujemo šta nam dajete ovde u Skupštini.
Drugo, podneo sam amandman da se briše ovaj član koji utvrđuje da treba da se formira još jedna komisija koja treba da pomogne Vladi i ministarstvima da malo bolje i ozbiljnije rukovode radom u određenim resorima. Naš stav je da se apsolutno mora smanjiti administracija. Moje obrazloženje glasi ovako: „Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa, kao što je komisija za kontrolu državne pomoći, necelishodan, trošadžijski potez Vlade“.
Dobili smo odgovor zašto se moj amandman ne prihvata, sa sledećim obrazloženjem: „Amandman se ne prihvata, jer je tačka 4) bitna odredba člana 10. stav 1. Predloga zakona. Iz obrazloženja amandmana se ne vide razlozi koji upućuju na neophodnost prihvatanja predloženog amandmana.“ Postavljam pitanje, ko je pisao ova obrazloženja? Šta on ne vidi? Da li je on slep kod očiju ili mu je zakržljao centar za logiku? Mislim, zaista neverovatno! Dao sam obrazloženje, tražim, može da se da odgovor - ne prihvatamo. Nemojte sada da dolazite u ovakav sukob u obrazloženjima da je to, kažem, prosto neverovatno.
Malo se dogovorite u toj vladi, pa kada hoćete da progurate nešto što je apsolutno nelogično, nešto što mora da zadovolji interese vaših političkih partija u zapošljavanju vaših kadrova i u enormnom širenju, povećavanju ove administracije, koja je zaista više nego veliki kamen o vratu ovog jadnog naroda, napravite takva obrazloženja koja će makar imati smisla, da budu neka ozbiljnija laž.
Drugo, ako neko ne vidi u kakvoj se situaciji nalazi naša privreda i šta se dešava po zemlji Srbiji, da se radnici samosakate, da se bacaju na prugu ne bi li ih zgazio voz zato što žele da oslobode svoje porodice jednih gladnih usta više, ili zbog onog psihološkog momenta da nisu vredni jer ne mogu da prehrane svoju porodicu, pa smatraju da ne treba više ni da žive...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Dajte malo, dozovite se pameti i počnite da radite nešto. Otvorite neku novu fabriku. Koju ste fabriku otvorili od 2000. godine do danas? Kako mislite da nas izvučete iz krize? Sa novim porezima, sa novim agencijama? Ne možete vi da zaposlite celu Srbiju u agencijama. Mora neko da izađe na njivu, mora neko da uđe u fabrike. Ali, vi morate da obezbedite te uslove, a ne da nam ovde pričate neke stvari koje zaista nemaju veze sa zdravim razumom. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela Vlada.
Reč želi narodni poslanik Dejan Mirović? (Ne.)
Na naslov iznad člana 11. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, očigledno je da je ovaj zakon donet radi ispunjavanja zahteva Evropske unije. U tom kontekstu je amandman podnet na član 11. Naravno, taj član je u vezi sa članom 1. koji reguliše ponovo, kao i prethodni zakon, zaštitu konkurencije. Kao što je poznato, taj zakon smo razmatrali pre ovoga.
U tom smislu, povodom primedbe ministra Milosavljevića u vezi sa trgovinskim monopolistima, „Volmartom“ i trgovinskim lancima u svetu, on verovatno zna da je pre nekoliko godina BDP Sjedinjenih Američkih Država bio oko deset hiljada milijardi dolara. Prihod „Volmarta“ je bio 347.000.000.000 dolara, to je oko 3,5% od BDP SAD.
S druge strane, prihod kompanije „Delta“ je oko tri milijarde evra. Bruto društveni proizvod Republike Srbije za 2007. godinu, godinu dana pre krize, bio je oko trideset milijardi evra. Dakle, prihod kompanije „Delta“ iznosi oko 10% BDP Republike Srbije, i to je skoro neverovatan podatak!
Taj podatak u suštini pokazuje koliko je država slaba, koliko su monopolisti jaki, koliko su zakon o državnoj pomoći i zakon o zaštiti konkurencije neadekvatni u ovom trenutku. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Goran Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o kontroli državne pomoći, o kome danas raspravljamo, prividno je veoma jednostavan. Na samom početku zakona, u članu 2. definišu se svega tri termina koja se tiču ovog zakona. Termini bi bili: državna pomoć, davalac državne pomoći i primalac, odnosno korisnik državne pomoći.
Naša poslanička grupa podnela je veliki broj amandmana na sve tri spomenute karike u lancu. Svi oni se uglavnom odnose na istu stvar, ukazuju na besmislenost postojanja komisije za kontrolu državne pomoći kao još jedne nove u nizu agencija koje iz dana u dan prosto preplavljuju državu Srbiju. Skoro da i ne pamtimo da je u ovoj skupštini usvojen neki nov zakon, a da istovremeno nije nastala neka nova agencija koja će se finansirati iz budžeta Republike Srbije.
U tom svetlu je i amandman koji sam predložio. On se odnosi na brisanje postojećeg člana 11, koji se odnosi na kontrolu državne pomoći i propisuje obavezu davaoca pomoći da pre dodele konkretne pomoći prijavi komisiji za kontrolu državne pomoći o kakvoj se zapravo pomoći radi, da bi ova donela svojevrsnu ekspertizu da li nekome treba ili ne treba dati pomoć.
Sve ovo, po mišljenju predlagača, ne radi se radi zabrane dodeljivanja državne pomoći, nego radi uvođenja novih pravila koja se moraju poštovati u ovoj oblasti, a da ne bi došlo do nekakvih poremećaja u slobodnoj konkurenciji na tržištu. Po mišljenju predlagača, ako ne dođe do tih poremećaja, doći će do podsticanja privrednog razvoja i sve će to omogućiti da naši građani primaju…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… državnu pomoć. Samo ukratko, reći ću da pravim srpskim domaćinima nije potrebno davati pomoć, nego im treba omogućiti da rade u fabrikama i vratiti im radna mesta koja ste im uzeli. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 11. predlažem da se stav 3. briše. Naime, ovo je još jedan od zakona koje nam nameće EU. Korist od ovog zakona građani Srbije sigurno neće imati, imaćemo samo štetu, odnosno još jedan organ koji će plaćati poreski obveznici, još jedan teret za sve nas, još jedan namet koji ničemu neće služiti.
Ekonomska kriza je sve veća. Na jednoj strani se uvode, navodno, mere štednje, a ovde imamo potpuno suprotan primer, gde se formiranjem nove komisije prave dodatni i nepotrebni troškovi. Zašto se formira dodatni organ? Zašto se stvaraju dodatni troškovi? Zato što tako nalaže EU, bez obzira na to da li nama to odgovara ili ne. Tako je naređeno, tako kaže Evropa, a naša vlada prihvata.
Komisija će imati pet članova, od kojih nadležna ministarstva predlažu četiri člana i petog predlaže Komisija za zaštitu konkurencije. Ovakvo rešenje je izuzetno loše jer ne obezbeđuje dovoljnu nezavisnost komisije od izvršne vlasti. Da budem precizniji, vlast će sama sebe kontrolisati. Šta ćemo time dobiti? Dobićemo ono što imamo i danas - malverzaciju, korupciju, krađu itd.
Uvođenjem komisije se neće ništa značajno promeniti. Opet će se sredstva dodeljivati firmama i preduzećima čiji su direktori politički podobni. Dobijaće koliko traže, koliko im treba. Ono što je najgore i opštepoznato, sredstva će otići u privatne džepove, neće komisija to da spreči. Neće član Komisije koga je predložilo ministarstvo da priča i da sprečava zloupotrebe drugih ministarstva tj. Vlade. Neće vrana vrani oči da vadi.
Formiranje ove komisije je potpuno nepotrebno, suvišno, samo će predstavljati dodatni trošak za sve nas. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Podneo sam amandman da se član 11. stav 5. briše. Kažete da podnosilac prijave može da povuče prijavu pre donošenja odluke komisije, kao i da podnosilac prijave odgovara za istinitost i tačnost podataka navedenih u prijavi, a da Komisija ne snosi odgovornost za donetu odluku ukoliko podaci nisu istiniti, ispravni, odnosno tačni. Jasno je da podnosilac prijave mora da da tačne podatke. Na to ga obavezuju čak i mnogi drugi pozitivni propisi. Mora da da tačne i ispravne podatke pod pretnjom materijalne i krivične odgovornosti, tako da vaše obrazloženje o neprihvatanju amandmana zaista ne liči ni našta.
Čuli smo frapantne podatke o tome koliko u ovoj državi po pojedinim ministarstvima ima raznih agencija, odbora, evo sada i komisija.
Vi ste, kao, zagovornici smanjenja državne administracije, ali to je samo deklarativno. To je samo mrtvo slovo na papiru. Kako se sve ovo finansira? Odakle novac za finansiranje svega ovoga? Novac dolazi sa grbače poreskih obveznika i iz zaduženja, dakle, iz nepovoljnih kredita.
Gospođo ministre, da li znate da se jedna država ne ceni po tome koliko može da se zaduži, već koliko može da vrati? Jasno je da kod nas o tome niko ne misli i jasno je da vi verovatno nećete vraćati ove kredite i zbog toga o ovome apsolutno i ne razmišljate.
Izgleda da će ovaj zakon najviše poslužiti za besplatnu podelu paketa uoči izbora, a da će to nekim odredbama ovog zakona biti vešto skriveno.
Ako ne verujete, pogledajte, na primer, član 21. ovog zakona, pa će vam sve biti jasno. Hvala.