Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, moram da kažem da sam veoma razočaran, jer je DSS podneo svega osam amandmana na neke ključne članove s ciljem da popravi zakon, o svima njima ćemo pričati, a nijedan amandman nije prihvaćen.
Još sam u načelnoj raspravi kazao da, nažalost, ovaj zakon pokazuje da mi nismo spremni da primenimo nijednu evropsku vrednost u ovoj oblasti i da želimo da zadržimo status kvo, tj. svojevrsnu hajdučiju koja vlada u oblasti osiguranja u saobraćaju, koja traje decenijama kod nas, a mi zapravo ne želimo da promenimo ništa. To se ogleda u dve stvari: s jedne strane, neke stvari uopšte ne želimo da promenimo. To je slučaj sa ovim članom 11. koji ću da obrazložim. S druge strane, i kada nešto hoćemo da promenimo, onda te promene odlažemo za dve-tri godine, pa čak i na neodređeno vreme, tj. do ulaska u EU. Neprihvatanjem nijednog od ovih naših amandmana niste me uverili da je to drugačije.
O čemu se radi u članu 11? Pročitaću ga, jer je vrlo kratak, kaže: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na prevozna sredstva Vojske Srbije.“ Drugim rečima, Vojska Srbije ima prevozna sredstva koja nisu osigurana i nastalu štetu u saobraćaju, nema, ne vidim kako će i ko da naplati.
Predložili smo, naravno, nešto drugo. Predložili smo da ovaj član glasi: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na pokretna oružja i specijalne transportere Vojske Srbije.“
Dakle, ne odnose se na ona motorna vozila koje realno ne učestvuju u saobraćaju, regularnom saobraćaju, ali ne vidimo nijedan razlog zašto se ne bi odnosile na putničke automobile, autobuse, kamione Vojske Srbije.
Znam na stotine slučajeva mojih poznanika koji nikako nisu mogli da naplate štetu, ako su se sudarili, ne daj bože, sa nekim vojnim putničkim automobilom. Ko će da im plati? Bog da im plati? Ili treba da tuže državu, pa da se onda sude ne znam koliko godina, da bi možda, i to verovatno ne, to naplatili.
Voleo bih da mi neko odgovori zašto Vojska Srbije ne treba svoje automobile, autobuse, koji su regularna sredstva, svakodnevno se kreću po ulicama, po našim putevima i tako dalje... Ne govorim o nekim specijalnim vojnim transportima, govorim o normalnom sudelovanju tih vozila u saobraćaju, zašto se to ne naplaćuje?
Nema Vojska para da plaća osiguranje? Ko onda to plaća? Građani? Da li vi definišete osiguranje u saobraćaju ili definišete pljačku građana, odnosno taksu koju građani obavezno, kada registruju kola, moraju da plate? Onda to tako i nazovite, ne treba vam osiguranje. Kažete, nema osiguranja, plaćate taksu. Ko hoće da vozi neka vozi na svoj rizik.
Ovo je jedan od brojnih primera kako ništa ne želite da menjate. Puna su vam usta Evrope, a znate koliko je ovo daleko od Evrope? Ovo je mnogo daleko od Evrope. Znate u kojim državama je vojska nedodirljiva?
U onim državama u kojima vlada vojna hunta. Da li u Srbiji vlada vojna hunta, pa Vojska ne treba da osigurava vozila?
Moram priznati, potpuno sam zapanjen što ovaj amandman DSS-a niste prihvatili. Hvala.