OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 17.06.2009.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

7. dan rada

17.06.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:30

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o investicionim fondovima (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (pojedinosti) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
    Izvolite, gospođo Tabaković.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jorgovanka Tabaković

    Napred Srbijo
    Član 9, odnosno član 32. osnovnog zakona definiše ulaganje imovine investicionog fonda u skladu sa ograničenjima predviđenim ovim zakonom i prospektom investicionih ulaganja.
    Mislim da način usklađivanja i održavanja tih propisanih pravila koja je ranije definisao član 32. i onako kako se sada to menja članom 9, a prvenstveno da ta prekoračenja koja se definišu zakonom mogu biti prekoračena u prvih šest meseci od osnivanja investicionih fondova, zaista ne treba da budu definisana na način kako ste predložili, jer ono što mislite da će biti izuzetak koji treba da pokrijete zakonskom odredbom postaće, po iskustvu našem i vašem, zajedničkom, u stvari pravilo ponašanja.
    Znači, prvih šest meseci investicioni fondovi neće imati onih 200.000 evra osnovnog kapitala da funkcionišu. Mislim da odlaganje rokova za usklađivanje utvrđenih prekoračenja, tri plus tri meseca, zaista nije dovoljno dobro definisano, kao zakon, a tiče se nečeg što je trenutna situacija i trenutna kriza.
    Jesu to okolnosti na koje oni iz investicionog fonda ne mogu da utiču, ali ne možemo za nešto što je privremeno, što očekujemo da se završi, poput krize, da donosimo zakonska rešenja koja će u stvari značiti liberalizaciju u inače vrlo osetljivoj oblasti, kao što su investicioni fondovi.
    Znači, ograničenje koje smatrate izuzetkom će postati pravilo ponašanja, a nećete da shvatite da u stvari, čak i po sopstvenom priznanju, investicioni fondovi kažu da imaju problem osipanja imovine, ne samo zbog krize, nego i zbog needukovane investicione javnosti.
    Svi se slažemo da je to istina, a zaboravljamo ključni argument zašto se osipa imovina investicionih fondova – zato što isuviše vodimo računa o finansijskom sektoru i ne radimo na jačanju realnog sektora, koji je osnov i za kvalitetnu investicionu jedinicu u koju bi ulagači mogli ulagati, i što ne radimo na tome da imamo građane u Srbiji koji će zaraditi da prežive i da imaju višak sredstava koji će moći da ulože ili u banku, ili u dobrovoljni penzioni fond ili u investicione fondove. To je osnovni problem, kojem se generalno ne posvećuje dovoljno pažnje u ekonomskoj politici Vlade i u izmeni zakonske regulative u ovom trenutku.
    Još jedan dokaz da sam u pravu što se tiče toga na šta računaju investicioni fondovi, da ne računaju na višak sredstava koji će imati građani od svojih plata, kao ostatak koji može da se ulaže u bilo koju vrstu odložene potrošnje, jeste sledeći: novac bi na domaćem terenu, priznaju znalci iz ove oblasti, mogli da ostave i da imaju samo balansirani fondovi, koji će značajan deo svojih sredstava ulagati u sigurne hartije od vrednosti, a to su obveznice stare devizne štednje.
    Poštovana Vlado i dragi građani, ovde ne postoje kvalitetne akcije u koje mogu da ulažu građani, jer nemaju para, ali ni investicioni fondovi, jer nam pada vrednost akcija zbog toga što nismo vodili računa da svojim merama, koje smo mogli na vreme da preduzmemo, jačamo tu realnu osnovu našeg života.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
    Reč ima Jorgovanka Tabaković. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jorgovanka Tabaković

    Napred Srbijo
    Malo sam iznenađena što ovaj zakon nije izazvao dovoljno interesovanja među kolegama poslanicima. Jeste vrlo važan zakon i bio je jedan od boljih zakona s obzirom na, kako da kažem, ozbiljnost definisanja ograničenja u poslovanju investicionih fondova.
    Član 16, onako kako je definisan sada izmenama zakona, kojim se zaduživanje investicionih fondova kod banaka može produžiti sa 90 dana na 360, da mogu ne samo po ugovoru prema kreditu raditi na svojoj likvidnosti, već da mogu imati repo ugovore ne samo sa bankama, nego i sa drugim investicionim fondovima, da ukupno zaduživanje može da se poveća do 20% (a u prethodnom rešenju je bilo 10%), govori o rešenosti Vlade da učini sve, pa gotovo i nemoguće, da zadrži investicione fondove i kapital ulagača u ove fondove.
    Mislim da je minimum objektivnosti u onom što se zove osnova, kao realna proizvodnja i onom što je nadgradnja, a to jeste finansijski sektor, u ovom trenutku i u ovom zakonu morao da pokaže da smo svesni da je naduvavanje balona vrednosti akcija, finansijskih tržišta, nije dobar put u razvoju finansijskog tržišta.
    Odlično znate, kao i ja, da su se ulagači u ove investicione fondove povukli posle one prve plime gde su mogli da ostvare značajne zarade, koje su išle i do 30% za pojedine uloge, i da posledice ukupno lošeg stanja, stanja straha i neizvesnosti, neće moći da budu povraćene kao dobra klima i razvoj investicionih fondova, ma kakve mere Vlada preduzimala u ovom trenutku.
    Zato, sa druge strane, može da se stvori ne osećaj zapostavljenosti kao nerealan osećaj, nego sasvim racionalan i dokaziv osećaj zapostavljenosti realnog sektora, u koji ova vlada ne ulaže dovoljno labavljenjem regulative tamo gde je to moguće, a to je npr. plaćanje poreza po realizaciji, ne po fakturisanoj nego po naplaćenoj realizaciji. Ali, zato razvoju finansijskih tržišta popuštamo sva ograničenja, a znamo da to neće imati nikakvih efekata.
    Mislim da ovo nije dobra poruka za učesnike u ekonomskom životu, za učesnike na finansijskom tržištu. Pokazali ste im da kada oni na svojim okruglim stolovima i medijskim promocijama zatraže izmenu regulative vi to vrlo brzo uradite, na način koji je nedopustiv u odnosu na Skupštinu, jer ste na dan kada ste poslali ovaj zakon u proceduru istovremeno pustili u javnost uredbu kojom ste najveći deo ovog zakona već stavili u pravni promet da im olakšate poslovanje, a da nijednom rečju u obrazloženju zakona to niste naveli. Doveli ste nas ne u osećaj povređenosti, nego u nedopustiv osećaj podređenosti, jer iako se ova materija tiče poslovanja investicionih fondova, ona mora da se tiče i ove grane vlasti koja o tome odlučuje.
    Mislim da ove mere neće doneti efekta, ali kompromituju namere Vlade u odnosu na ostale učesnike u ekonomskom životu.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
    Da li želite reč? Izvolite.
    ...

    Radojko Obradović

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospođo ministarka, u obrazloženju ovog zakona piše da se ove izmene pre svega predlažu zbog svetske ekonomske krize. Kako svetske ekonomske krize, ako je nije bilo, ili ako vaš koalicioni partner ili vaš kolega ministar kaže da je najgore prošlo i da je kriza iza nas? Zašto menjamo zakon ako te krize nema?
    Kada pogledamo podatke... Hajde prvo da se zadržimo na temi da li je kriza prošla i da li kriza još uvek traje. Imam intervju gospodina potpredsednika, tako da ako mislite da nije izjavio – jeste. Ako pogledate podatke, naravno da je mart bio ohrabrujući, april je nastavio po svome, ali kada pogledamo poslednje podatke koje ste objavili, u periodu od januara do maja ove godine prihodi su bili 231.000.000.000 dinara, a izdaci su 275.000.000.000, uz deficit 44.000.000.000.
    Nije zgoreg da se podsetimo da smo pre malo više od mesec dana usvojili rebalans budžeta po kome su predviđeni prihodi 650.000.000.000, rashodi 220.000.000.000, a prijavljeni deficit je 70.000.000.000. Kažem prijavljeni, jer Direkcija za puteve, odnosno Preduzeće za puteve nikada neće vratiti dug pa je to, u stvari, deficit države, onih dvadeset milijardi.
    Ako pažljivo pogledamo projekciju i ono što nas očekuje narednih meseci, ako situacija ne bi bila gora nego što je sada, onda bi, ako se nastavi ovakva dinamika, ukupni prihodi bili 550.000.000.000, fali još stotinak milijardi. Ono što posebno zabrinjava je struktura prihoda. Na primer, PDV – u maju je naplaćeno 21.800.000.000 milijardi, odnosno 18,3% realno manje nego u istom periodu prethodne godine. U periodu januar - maj naplaćeno je 125.000.000.000, odnosno realno 17,2% manje nego prethodne godine. Kada pogledamo strukturu poreskih prihoda, svi prihodi su u maju značajno manji nego u aprilu, iako smo doneli set zakona koji bi trebalo da to koriguju. Porez na dohodak je značajno manji. Akcize su, što je interesantno, značajno povećane onim izmenama zakona, a u maju su značajno manje nego u aprilu.
    Sve u svemu, poprilično zabrinjavajući podaci. U svakom slučaju, teško da možemo da kažemo, na bazi podataka iz maja, da je kriza dotakla dno i da je kriza nešto što je prošlost. Pre bi se moglo reći da smo na dnu pa se batrgamo, pa je nekog meseca malo bolje, a nekog malo gore.
    Očekujem da vidimo šta će biti rezultati sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom. Juče je bilo dosta priče ovde o tom sporazumu, ali mene pre svega interesuju neki drugi aspekti a ne oni o kojima je juče bilo reči. Naime, Srbija se obavezala na nešto što se zove strukturna uslovljenost, pa je pre sastanka odbora direktora MMF-a preuzeta obaveza da se dovrši prilog uz memorandum koji će detaljno predstaviti mere u slučaju nepredviđenih okolnosti, kao i uloga Narodne banke, Vlade i Agencije za osiguranje depozita.
    Da li bismo mi kao Narodna skupština mogli da vidimo šta su to predviđene mere ili je to neka posebna tajna, koja ne treba da bude poznata nama, iz ovog sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom?
    Druga stvar, posebno je interesantno, rok još nije istekao, ali do kraja juna Agencija za osiguranje depozita treba da usvoji detaljne akcione planove za preostale banke u državnom vlasništvu. Bilo bi posebno interesantno da u Skupštini dobijemo podatke o tome šta su to akcioni planovi.
    Ova analiza je za nas vrlo interesantna, analiza koju treba da napravi Ministarstvo finansija, koje treba da napravi posebnu radnu grupu koja treba da ispita razloge za oštar rast PDV povraćaja i kredita u 2008. godini. Sa aspekta analize i ukupne ekonomske politike, ovo je za nas posebno važna stvar.
    Ovog puta vas neću pitati kako je rešeno pitanje sopstvenih prihoda, onih 40% sopstvenih prihoda koji treba da se vrate u budžet. Ali, moram da vas upozorim na izuzetno visok deficit: u prvih pet meseci 44.000.000.000. Ne znam da li je tačan podatak da je samo u aprilu i maju povećan dug po pitanju državnih zapisa sa četiri i po na četrdeset milijardi dinara. Negde sam pronašao taj podatak. Kažem, vi imate tačan podatak i bilo bi dobro da ovo nije tačno. Pošto klimate glavom, pretpostavljam da nije tačno.
    Moram da vas upozorim da ovako visok deficit nije održiv na kratak period. Pitanje je kada će banke prestati da budu zainteresovane za državne zapise. Na duži rok takođe nije održiv zato što je teško vraćati takve kredite.
    Ovde smo otvorili pitanje zaduživanja Narodne banke kod MMF-a. Jeste javni dug, nije javni dug, kako god, po Zakonu o Narodnoj banci, ako Narodna banka ne bude mogla da ga vrati, vraćaće ga država. I Narodna banka je valjda deo države, tri milijarde evra je 10% BDP.
    Kada se uzmu u obzir svi oni krediti o kojima se pregovara, za infrastrukturu, za budžetsku podršku i sve ostalo, onda dolazimo u situaciju da će već 2010, početkom 2011. godine ukupan dug, javni i privatni, biti 80% BDP. Sve su to stvari za brigu. Dobro je slati optimističke poruke, ali poruka da je kriza gotova na osnovu ovih podataka je sve drugo samo ne istina.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi da da završnu reč?
    (Jorgovanka Tabaković, s mesta: Da li ovlašćeni predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa imaju pravo na reč?)
    Objedinjen je pretres. To ću pitati na kraju. Ako neko želi sada, može, ali pošto je objedinjen pretres, to ću pitati na kraju treće tačke iz ovog seta.
    Imate i sada pravo, ako hoćete.
    Ima li neko želju da koristi vreme poslaničke grupe, odnosno ovlašćenog predstavnika? Izvolite, gospođo Tabaković.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jorgovanka Tabaković

    Napred Srbijo
    Dakle, iz vremena ovlašćenog predstavnika. Želim samo sa dve rečenice da zaključim ovaj deo o Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o investicionim fondovima.
    Isticanje značaja finansijske oblasti jeste na neki način dato svima nama do znanja izmenama i dopunama ovog zakona i načinom kako je to urađeno. Ne bih se zbog toga javila da u okviru ovog vremena kažem jednu važnu stvar, već upravo iz razloga ukupnog značaja kontrole nad novcem i značaja koji se pridaje finansijskom tržištu.
    Stav da kontrola nad novcem mora biti nezavisna i van uticaja i domena politike znači, u stvari, da je novac van društvene kontrole. Ne treba to da ponovim. To je sadržano u odgovoru na pitanje naših kolega poslanika zašto nismo ovde ratifikovali kredit MMF-a. Iz nezavisnosti Narodne banke, iz nezavisnosti njenog načina upravljanja novcem koji je izvučen iz domena politike i Narodne skupštine, društvo, politika, pa i poslanici su ostali bez prava i obaveze da ratifikuju jedan tako važan dokument.
    Kada se vlast odrekne, a mi jesmo neko ko podržava ili ne podržava vlast, kada se Vlada (rekli ste, na sajtu NBS se može naći taj ugovor), kad se vlast kao Vlada odrekne kontrole nad monetarnom, tada monetarna politika preuzima vlast nad onim što se zove Vlada i parlament, doduše posredno. Ceh te politike i ceh takve nezavisnosti je na svima nama kao građanima koji će kamatu na kredit i uslove iz kredita ili aranžmana, kako ga nazivate, sa MMF-om morati da podnesu.
    Znači, troškovi takvih odnosa padaju na teret građana, kroz prihvatanje da se prodaju neka bitna preduzeća koja gazduju ogromnim resursima, da se dovrši privatizacija, iako su svetski trendovi u suprotnom smeru. Amerika podržavljuje, a mi dobijamo naloge da izvršimo privatizaciju ostatka onoga nad čime kao država imamo kontrolu. Ne da promenimo menadžment, ne da regulišemo viškove zaposlenih, nego da privatizujemo po svaku cenu. Dokle nas je to dovelo, znamo.
    Koliko smo zaduženi i iz kojih ćemo prihoda plaćati kamate na te dugove, makar oni bili uloženi i u infrastrukturne projekte, što je jedino opravdano, ostaje da cenimo svi mi zajedno, ali nemojte nas držati u uverenju da ne znamo kako je nezavisnost Narodne banke, odnosno kontrole nad novcem, nad monetarnom politikom, ostavilo i vlast i Vladu i ovaj parlament bez kontrole nad onim što se zove zaduživanje. Vlada je to učinila verovatno dobrovoljno, ali mi u ovom domu, tvrdim u ime onih građana koje predstavljamo ja i moja poslanička grupa i SNS, sigurno nismo svojevoljno prepustili to odlučivanje, sa ozbiljnim posledicama, ni Vladi, a najmanje Narodnoj banci. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Gospođo Dragutinović, izvolite.
    ...

    Diana Dragutinović

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na, ovog puta veoma mirnoj, diskusiji. Činjenica jeste da ne postoji saglasnost oko promena ovog zakona i to je normalno, ali definitivno ono u čemu saglasnost postoji jeste da je finansijsko tržište u zemlji Srbiji nerazvijeno; niti je povezano sa međunarodnim finansijskim tržištem, niti su naše kompanije i privreda povezani, odnosno zavise od našeg finansijskog tržišta.
    Kada govorimo o nerazvijenosti finansijskog tržišta, pre svega mislim na malu tržišnu kapitalizaciju, na mali broj akcija, obveznica, kvalitetnih hartija od vrednosti i na veoma nelikvidno finansijsko tržište.
    Takođe, kada govorim o nerazvijenosti finansijskog tržišta mislim na relativno mali broj fondova, u ovom trenutku mislim da je aktivno 15 fondova, 13 otvorenih, dva zatvorena, vrednost imovine je gotovo minorna.
    Vrednost imovine svih fondova u ovom trenutku, to je podatak krajem marta 2009. godine, jedva prelazi milijardu dinara. Ne samo što je tržište malo, ono je i veoma volatilno. U ovom periodu, koji je manji od godinu dana, promet je pao za više od 50%, kao i cene akcija.
    Sigurno je da ni za jednu promenu ne možete biti sigurni kakav će efekat izazvati, ali sve ove promene, posebno promene čl. 6, 29. i 30, imaju nameru da daju podsticaj razvoju finansijskog tržišta, da se smanji volatilnost finansijskog tržišta i da se omogući funkcionisanje fondova u uslovima krize. Dakle, sve promene imaju za cilj da povećaju a ne da smanje ili zatvore postojeće investicione fondove, posebno u sadašnjim uslovima kada nam je neophodno više institucija kako bismo mobilisali štednju.
    Ovo je finansijska kriza. Znam da postoje znakovi pored puta na svetskom tržištu, gde se finansijska kriza ublažava. Tih znakova još uvek nema kada je tržište Srbije u pitanju. Činjenica jeste da su prihodi države u 2009. godini nominalno niži nego što su bili u 2008. godini, činjenica jeste da su rashodi nominalno veći nego što su bili, ali deficit nije sam po sebi loš. Ako iza deficita stoje investicije, to je u redu. Ako iza deficita stoji želja države da... ne može da neutrališe, ali recimo, da ublaži preveliki pad kreditne aktivnosti banaka i privatne tražnje u sadašnjim uslovima, to je lek. Deficit je i u dugom roku održiv, ukoliko se koristi za investicije i za stabilizaciju.
    Kada su fiskalni prihodi u pitanju, mislim da nije u redu porediti samo aprilske i majske podatke. April i maj su imali bitno različit broj radnih dana. Jedan radni dan znači više od tri milijarde javnih prihoda. Takođe, prihodi od akciza u aprilu, pošto je to bio neradni dan, prebačeni su u maj, tako da samo na osnovu aprila i maja, poređenjem, ne možemo govoriti koliko su zaista pali javni prihodi u maju mesecu.
    Ono što je neosporno jeste da, kako god da pogledate, kako god da svedete na broj radnih dana, prihodi države jesu manji u nominalnom smislu za 4 - 5%. To je i očekivano, imajući u vidu pad društvenog proizvoda koji se desio i još veći pad tražnje, a znamo da su fiskalni instrumenti uglavnom vezani za tražnju i za dohotke. Za sada toliko. Hvala.