Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Zaprepašćen sam zbog toga što mi Vlada nije prihvatila amandman, jer šta znači „kvalifikovano učešće“? Ako neko ima akcije u toj količini da može više da se pita i da odlučuje, onda valjda treba reči „kvalifikovano učešće“ zameniti rečju „akcije“, jer osnov za takvo pojačano odlučivanje jeste taj svojinski deo.
No, nije to bitno sada. Bitno je da je pukao koncept Mlađana Dinkića o investicionim fondovima. Već deset godina stalno potenciram da se otvori ova tema, međutim, 2006. godine ste krenuli i odmah ste pogrešili. Uopšte nije jasno koje ste vi koncepte prihvatili. Sada vidimo da je poželjno da društvo za upravljanje ima investicione jedinice i akcije u investicionom fondu, a kada je bio donet zakon rečeno je da to ne bi trebalo da bude. Sada je to evropski standard, sada to može. Kod vas se standardi menjaju kako se menja i meteorološka prognoza.
Međutim, džabe mi sve ovo radimo ako platni promet ne vratimo u SDK. Da vam objasnim to vrlo prosto. I društvo za osiguranje, i investicioni fondovi i svi oni koji bi mogli malo da trguju svojim kapitalom moraju to da rade preko banaka, a banke uzimaju, ni krive ni dužne, zato što je platni promet u njihovim rukama, sav kajmak. Višak sredstava koji imaš daš bankama na čuvanje, a banka to plasira, uzima kamatu, a tebi isplaćuje neku simboličnu kamatu.
Ako želimo normalno društvo, onda se oslobodimo tih trgovaca ljudskim dušama. To su banke, one su prošle godine 400.000.000 iznele iz ove zemlje. Četiristo miliona evra! Ova zemlja je najzaduženija, građani najsiromašniji, a banke izvlače dobit iz Srbije, banke se šire. U istoj zgradi imate šest ekspozitura različitih banaka. Jedino bankarski poslovi cvetaju. Nešto apsolutno nenormalno se dešava.
Dajte da vratimo platni promet u SDK, da ga napravimo ponovo, da kajmak ne nose mafijaši u inostranstvo.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč, bez obzira na to što je Vlada prihvatila amandman? Nije postao sastavni deo teksta, znači, moram da pitam. (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Obradoviću.

Zahvaljujem, gospođo predsednice, gospođo ministarka, ovo je izuzetno važan zakon, a u toku ove rasprave u načelu i u pojedinostima imali smo objedinjene tri tačke. Mislim da će jedino ministarka moći da nam kaže šta je to zajedničko, osim što ih ona predstavlja u ime Vlade, za zakon o investicionim fondovima, zakon o državnoj pomoći i zakon o osiguranju u saobraćaju. Pažljivo sam pročitao, ali osim što se tiču različitih aspekata finansija, nema drugih zajedničkih elemenata. Ovo je jedan izuzetno važan zakon, koji bi trebalo da reguliše jednu vrlo važnu oblast. Ono što je za nas najvažnije pitanje to je da li se ovim zakonom otklanjaju ključni problemi koji postoje u toj oblasti? Da li je baš ovih nekoliko, desetak amandmana ili 15, koliko izmena zakona ima, da li je to ključni problem koji u ovom trenutku imamo sa investicionim fondovima, ali i sa celim tržištem hartija od vrednosti?
Naš amandman je upravo hteo da istekne obavezu države da stvori mogućnosti, ali i obavezu države da učini da svi učesnici u bilo kom poslu u državi osećaju svoj deo odgovornosti.
Naravno da svako ko ulaže određena sredstva mora da snosi svoj deo odgovornosti, bilo da ih ulaže u proizvodnju, bilo da ulaže u štednju, banku, ili da ih ulaže kroz investicione fondove. Država ne može i ne sme da preuzima odgovornost za one učesnike na tržištu. Po našem mišljenju, država to ne sme da radi, ali isto tako, po našem mišljenju, mišljenju DSS-a, u ovom trenutku ključni problem nisu ove predložene izmene. Ključna stvar na tržištu hartija od vrednosti je centralni registar za hartije od vrednosti.
Da vas podsetim, to je onaj registar za koji nismo mogli da utvrdimo koliku platu ima direktorka. A kada je rekla koliku platu ima ispostavilo se da nije prijavila neke bonuse, koje nije računala kao platu. Očigledno žena, gospođa to prilično bukvalno shvata; ako kažete platu, ona kaže kolika je plata, ne uzima u obzir ono što se formalno tako nazove.
Drugi ključni problem na tržištu hartija od vrednosti je Komisija za hartije od vrednosti. Da bismo rešili problem ove oblasti, moramo da se fokusiramo na te dve institucije. Da ne pričamo o tome koliko problema postoji u radu sa Komisijom, koja odlično radi sve dnevne stvari, a na svakom ozbiljnom i krupnom problemu pokaže da nije dorasla svom zadatku. Da ne pričamo o tome da li joj je istekao mandat, nije istekao mandat i o svim onim stvarima koje bi novi zakon morao da otkloni. Hvala.

Gospodin Miloš Radulović želi reč. Izvolite.

Javljam se po Poslovniku, član 27. Dužnost predsednika Skupštine je da se stara o redu u Skupštini. Ja sam u vazdušnoj liniji praktično dva-tri metra udaljen od gospodina Obradovića, i zamolio bih vas da kolege iz vladajuće većine zamolite da se utišaju i umire. Bolje je da oni koje ne interesuje ova materija i ovaj zakon izađu u hol da pričaju. Hvala.

Zahvaljujem. Kolege, molim vas da sugestiju gospodina poslanika uvažimo, da omogućimo da se čuje svaki govornik.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je i ovaj amandman odbijen. Pročitaću samo zadnju rečenicu obrazloženja zbog čega je amandman odbijen, da ne bih gubio vreme, pošto je obrazloženje jako dugo: „Do ovog rešenja zakonodavac je došao i iz razloga daljeg usklađivanja sa direktivama EU iz ove oblasti.“
Mislim da je apsolutno jasno, vi sve radite po direktivama i to tako mora. Fondovi, ne samo ovi investicioni, inače nam služe za predizborne kampanje, da prevarite naše građane, a da od tih obećanja ne ispunite ništa.
Jedan od tih fondova je i Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine. Poslednja podela sredstava Fonda za kapitalne investicije Vojvodine toliko je selektivno urađena da je to prosto zapanjujuće. Jedna odluka - 1.222.635.339 dinara, opština Odžaci je dobila 5.821.000; druga odluka - 2.267.820.000 dinara, opština Odžaci je dobila 34.000.000. Bruka i sramota!
Vi u predizbornoj kampanji, tamo gde su demokrate na vlasti u Vojvodini, samo što bašte ne asfaltirate, a jednoj opštini koja je aplicirala Fondu, preko dve milijarde pokriveno je projektima, čuli ste koliko je sredstava odobreno.
Od ova trideset četiri miliona, osamnaest miliona je odobreno za izgradnju puta Gračac – Kruščić, koji treba da bude regionalni put. Pa, sa tim ne mogu ni da se počnu radovi, to je samo da se zamažu oči građanima. Ali, to uopšte nije problem, već je u nečem drugom problem. Opština Odžaci trenutno je jedina slobodna teritorija u Vojvodini, jer tamo niste uspeli da srušite SRS sa vlasti. Zahvaljujem se.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč?
Na član 8. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Da li želi reč? (Da.) Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima član 8. se odnosi na 30. član Zakona, gde je predlagač predvideo da se u stavu 1. dodaju tačke 2a) i 2b).
Poslanička grupa SRS je uložila amandman na tačku 2b), gde se kaže da se do 20% imovine investicionog fonda može ulagati u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova kojima ne upravlja isto društvo za upravljanje. Srpska radikalna stranka smatra da taj iznos od 20% treba da se zameni iznosom od 33%, jer bi u tom slučaju odgovarao cilju i svrsi Zakona o investicionim fondovima.
Ono što je evidentno, to je da je reč, praktično, o jednoj novoj oblasti i da bismo morali pri tom da imamo u vidu iskustva i drugih zemalja, primera radi Hrvatske, gde je jasno pokazano da je potrebno i značajno vreme, i dobra propaganda i, naravno, edukacija da bi uopšte došlo do aktiviranja investicionih fondova na pravi način, odnosno da bi se aktivirala i štednja stanovništva, što je jedna od osnovnih pretpostavki, i da bi time postali uvažavani činioci na domaćem tržištu.
Ono što je najveći problem u celoj ovoj priči, odnosno problem sa kojim će se suočiti budući menadžeri investicionih fondova, jeste izbor hartija u koje treba ulagati. Uz podatak da je tržišna kapitalizacija Beogradske berze viša od deset milijardi dinara ipak je primetan nedostatak najvećih domaćih kompanija tzv. „blu čipova“. Odnosno, javna preduzeća i veliki sistemi, kao što su NIS, „Telekom“ i slični, predstavljaju praktično neko tržište kapitala, jer su to, uostalom, i kompanije za koje su institucionalni investitori, investicioni penzioni fondovi, osiguravajuće kompanije i najviše zainteresovani.
Jasno je da ti profesionalni investitori dobijaju materijal u koji mogu da ulažu i na taj način plasiraju akumuliranu domaću štednju u razvoj domaćih kompanija, a država bi trebalo da ima na raspolaganju tržišni mehanizam za određivanje cene pri eventualnoj prodaji svog kapitala u tim kompanijama.
Pri tom, kompanija na berzi ne utiče na opredeljenje države kada će i u kojoj meri i kojim strateškim partnerom podeliti svoje suvlasništvo. Takođe, i same kompanije će korišćenjem pozicije na tržištu kapitala biti u mogućnosti da emitovanjem novih hartija od vrednosti prikupe jeftinija investiciona sredstva za dalji razvoj.
U slučaju da se, pak, ovakva preduzeća ne pojave na berzi, jasno je da će domaći investitori ostati bez dovoljno kvalitetnih hartija u koje mogu da ulažu, pa će, shodno prirodnoj težnji kapitala da stvara prinos, kao i po prirodi svoje delatnosti, tražiti prinosne mogućnosti u drugim zemljama.
Na takav način kao država možemo doći u paradoksalnu situaciju da, kao zemlja kojoj su potrebna sredstva za razvoj, postanemo izvoznici kapitala i na takav način finansiramo tuđi razvoj, a istovremeno bi naša privreda zavisila od skupih kredita.
Takođe, prilikom eventualne prodaje državnog kapitala u ovim kompanijama bez njihovog izlaska na berzu uvek će neko moći da postavlja pitanje da li je postignuta cena mogla biti i viša. Uostalom, mislim da smo svedoci da se i posle duže vremena od prodaje paketa akcija nekih kompanija u javnosti i dalje vode polemike o visini prodajne cene, načinu prodaje i slično.
Uz sve ovo što je predviđeno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, kao i samim zakonom, mislim da neće biti na valjan način regulisane mnoge nejasnoće koje postoje u ovoj oblasti. Hvala.