Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, kojim je zatraženo da se u članu 1. ovog predloga zakona stav 2. briše.
Razlog za podnošenje ovog amandmana je pre svega činjenica da je ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima predloženo da društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica da stiče investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda kojim upravlja, i to najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda.
Srpska radikalna stranka je mišljenja da bi u tom slučaju društvo za upravljanje preuzelo određena prava i nadležnosti koje mu ne pripadaju, shodno odredbi člana 5. Zakona o investicionim fondovima.
Ovaj amandman je odbijen od strane predlagača zakona, koji kaže da je namera Predloga zakona da omogući da društvo za upravljanje i sa njim povezana lica mogu investirati svoja sredstva u investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda, a da ovakva mogućnost daje dodatni podsticaj osnivačima investicionih fondova da sopstveni kapital plasiraju na način koji pospešuje poslovanje fonda.
Dalje, u tom obrazloženju stoji da se, osim toga, na taj način daje jasan signal kako postojećim, tako i budućim članovima fonda da su osnivači društva za upravljanje spremni da svojim kapitalom snose rizik poslovanja fonda i na taj način povećaju kredibilitet ove finansijske institucije.
Takođe se napominje da zakonska rešenja u većem broju zemalja propisuju obavezu društava za upravljanje da ulažu svoja sredstva u fondove kojim upravljaju.
Iskoristiću ovu priliku samo da podsetim da su investicioni fondovi u Srbiji jedan relativno nov tip učesnika na finansijskom tržištu i da je početak rada, odnosno njihovo osnivanje omogućeno zakonom ...
(Predsednik: Već koristite vreme vaše poslaničke grupe.)
...koristiću malo, dakle, omogućeno zakonom koji je usvojen u decembru 2006. godine.
Međutim, naravno da na finansijskom tržištu ništa nije idealno, tako da su svakako mogući određeni problemi u funkcionisanju investicionih fondova i to je bio naš pokušaj, kao Poslaničke grupe SRS, da se kroz amandmane ispravi ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima.
Tu se, pre svega, mislilo na profesionalni menadžment. Dakle, mnogi investitori imaju dilemu da su tzv. profesionalci bolji od njih prilikom odabira akcija, jer u slučaju da fond bude na gubitku, menadžer će i u tom slučaju biti isplaćen. Takođe, troškovi, odnosno usluge se naplaćuju kroz proviziju za upravljanje fondom, koju naplaćuje investiciona kompanija, dok postoji ulazna i izlazna provizija za sam fond.
Na kraju, kad je reč o porezima, onaj ko odlučuje o novcu investitora nema uvid u poreske obaveze investitora, a prilikom prodaje određene hartije od vrednosti od strane menadžera fonda nameće se pitanje poreza na kapitalnu dobit, koji utiče na profitabilnost prodaje.
Danas je očigledno da je u Srbiji trenutak za osnivanje fondova bio krajnje nepovoljan.
Od ukupnog broja otvorenih investicionih fondova, najveći deo su oni tzv. agresivni fondovi, koji u kontekstu ove svetske finansijske krize iskazuju samo svoju negativnu stranu, jer su uglavnom u gubicima, prosečno oko 40%, dok je imovina fondova više nego prepolovljena zbog povlačenja od strane članova fonda.
Ima tu nekih podataka da su dva fonda u gubicima od 55%, četiri fonda u gubicima od 45%, a dva od ovih pomenutih 14 otvorenih fondova se opredeljuju za balansiranu strategiju. Manje se ulaže u akcije, kao visokorizične, a više u obveznice, kao dužničke hartije od vrednosti.
Očigledno je da ovu industriju investicionih fondova u Srbiji u velikoj meri tresu talasi svetske ekonomske krize i najizraženiji su upravo kod ovih visokorizičnih fondova rasta vrednosti imovine, na čije vrednosti investicione jedinice se najviše oseća veliki pad berzanskih indeksa u Srbiji. Hvala.