Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, molim i poslanike iz vladajuće većine, oni izgleda uopšte ne računaju da će ikad u životu imati, ne daj bože, neku saobraćajnu nesreću, pa će morati da naplaćuju svoja osiguranja. Malo mi je čudno.
U članu 24. stav 3. kaže: „Ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete“, i tako dalje, „u roku od 90 dana...“. Dakle, potrebno je da prođe tri meseca da se osiguravajući zavod, uslovno rečeno, pravi lud, a praviće se sigurno lud svaki put 90 dana, ako je to dozvoljeno zakonom. Onda sledi šta sledi, možemo da tužimo osiguravajuće društvo i o tome obavestimo NBS. Zašto 90 dana?
Pre 15 godina bio sam u Nemačkoj kod jednog prijatelja koji je imao jednu manju saobraćajnu nesreću, za koju nije bio kriv. Njemu je osiguravajuće društvo dovezlo kola, pošto su njegova na popravci tri dana, da ih koristi ta tri dana. To je stanje stvari u Nemačkoj pre 15 godina. Kod nas, onaj ko je, ni kriv ni dužan, pretrpeo štetu treba da čeka 90 dana, tri meseca, da se osiguravajuće društvo smilostivi da odgovori da li ima ili nema osnova za naknadu štete.
Šta vi nama predlažete? Kakav to zakon predlažete? Hoćete li ikad sesti u kola? Ja ne razumem ni vladajuću većinu koja će 'ladno u danu za glasanje sve ovo da odbaci, kao da se ne radi o najširem interesu građana. Vi štitite nesposobna polupropala i totalno propala osiguravajuća društva. U kakvoj Evropi, ni u Africi ne bi mogli da rade sa takvim manirima!
Mi smo, Demokratska stranka Srbije i u njeno ime gospođa Radović i ja, podneli amandman gde broj 90 menjamo brojem 30, mada ja intimno mislim da ne treba ni 30, ali hajde, možda je nešto komplikovano, pa hajde 30.
Ovim tempom vi možete da naplatite osiguranje za dve godine. Oni vas odbace, vi ih tužite, pa dobijete na sudu, pa onda se žali, pa onda opet sud rešava, pa za tri godine, bože zdravlja, možda naplatite neku štetu. Ja vas molim, aman, 'ladno ste odbacili ove amandmane. Kako vas nije sramota? Hvala.