Što  se tiče gubitka prava iz osiguranja, mislim da su sve odredbe koje su navedene veoma realne i proizašle iz života, ali želeo sam da tačku 7), zbog onoga što se dešava u praksi, bliže odredimo ovim zakonom. Naime, često se dešava da vozači napuste lice mesta saobraćajne nezgode sa vozilom kojim su izazvali udes. To je najčešće slučaj ako upravljaju pod dejstvom alkohola, opojnih droga ili nemaju položen vozački ispit, ili su očigledno krivi za saobraćajnu nezgodu pa žele da izbegnu odgovornost. Međutim, često se dešava da vozač ostavi havarisano vozilo na licu mesta saobraćajne nezgode i na drugi način napusti lice mesta saobraćajne nezgode, tako da mislim da je ova odredba umesna, da bismo mogli bliže da odredimo pojam napuštanja lica mesta saobraćajne nezgode. Hvala.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li želite reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona ima toliko praznina, šupljina i besmislenosti da je teško govoriti za dva minuta o kakvom se kvalitetu ovog zakona radi.
Pre svega, u članu 29. stav 5. predlaže se da gubi pravo onaj ko je osigurao vozilo ako štetu prouzrokuje namerno. Mogu da vam kažem da u svojoj skoro tridesetogodišnjoj praksi advokature nisam imao nijedan slučaj, a imao sam na hiljade i hiljade slučajeva, gde se radilo o namerno izazvanoj šteti. Međutim, Zakon o parničnom postupku i Krivični zakon Republike Srbije regulišu ove odredbe i naknada štete vrši se u parničnom postupku, u krivičnom, ukoliko se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno.
U vezi s onim što je govorio prethodnik, koji je stavljao primedbe koje se odnose na član 24, ovo je besmisleno, da vi date 90 dana nekome da vam odgovori na vaš zahtev ako ste imali saobraćajnu nezgodu i ako je neko prouzrokovao svojom krivicom štetu na vašem vozilu, a vaše vozilo vama donosi pre svega korist jer njime obavljate određenu delatnost. Za 90 dana vi ste ovim isključili vlasnika kamiona ili vlasnika autobusa koji prevozi putnike, koji ne može da podnese tužbu ili ne može da postavi takav zahtev i ne može ga ostvariti, a naknadu štete za tih 90 dana niko neće da mu plati. Ko će da mu plati? Treba da se vodi postupak 33 godine. Kao što je rekao gospodin Šami, ovo je zaista sasvim neprimereno, nedozvoljeno.
U kojoj državi u Evropi i van Evrope vojna vozila koja pričine nekome štetu nisu odgovorna i ne odnose se kao lica, kao subjekti koji treba da naknade štetu nekome iz saobraćajne nezgode?
Podsetiću vas da je jedan građanin iz sela Nikojevići kod Užica izgubio sina koji je služio vojsku u gardi; deset dana pre završetka vojnog roka poginuo je u Lipovačkoj šumi u vojnom vozilu.
Tridesest tri godine je taj građanin vodio parnicu i jedva je prošle godine dobio neku crkavicu zbog štete koja je nastala, kao moralna, nematerijalna šteta.
Ovo je zaista neprimereno. Vojna vozila moraju biti uključena i izjednačena sa svim motornim vozilima u saobraćaju, jer je neprimereno da se izbegava naknada štete građanima po ovom osnovu.
Samo bih, ako dozvolite, gospođo predsedniče, pošto se radi o osiguranjima... Šta će biti ovo što se najavljuje, a to je vaša profesija, 200.000 radnika treba da ostane od 1. jula bez radne knjižice i bez socijalnog osiguranja zbog toga što im neki ne plaćaju doprinose za socijalno osiguranje? Šta to znači za 200.000 građana? To je vrlo opasna stvar, ozbiljna stvar, sa kojom država mora da se suoči i da preduzme odgovarajuće mere da do ovoga ne bi došlo. Jer, ako 200.000 ljudi dođe u situaciju da ne može da ostvari lekarsku pomoć, vi sto puta bolje od mene znate koje su posledice. Zbog toga upozoravam i prisutnog ministra, a i vas molim da apelujete na Vladu da ne dozvoli da 200.000 radnika ostane bez socijalnog osiguranja. Hvala.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Da li želite reč? (Da.) Izvolite, gospodine Čikiriz.

U ranijem Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju postojala je odredba u pogledu teritorijalne važnosti polise obaveznog osiguranja u saobraćaju da ona važi na teritoriji države članice na kojoj je izdata, odnosno, što se nas tiče, na teritoriji Republike Srbije.
U procesu približavanja EU, u okviru potpisanih multilateralnih sporazuma sa državama članicama EU, naši građani treba da znaju da će u budućnosti njihova polisa osiguranja važiti na teritoriji svih zemalja članica EU, a zakonodavac je to pojasnio – na teritoriji država članica Sistema međunarodne karte osiguranja ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, bez plaćanja dodatne premije, kao što se ranije radilo u smislu graničnog osiguranja ili zelene karte osiguranja.
Međutim, pored multilateralnih, ili sporazuma sa više učesnika, naša zemlja je potpisnik i bilateralnih sporazuma; ranije smo imali bilateralne sporazume sa Republikom Srpskom, Crnom Gorom itd., tako da se moj amandman odnosi na to da se posle reči „Multilateralnog sporazuma“ dodaju i reči „i drugog sporazuma“, što podrazumeva pre svega bilateralne sporazume koji postoje u praksi. Mislim da bi se ovim rešenjem samo poboljšalo predloženo, inače veoma dobro, rešenje. Hvala.

Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li želite reč, gospodine Živanoviću? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 34. stav 3. koji glasi: „Za štetu koju prouzrokuje vozač neosiguranog motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji Republike Srbije, na teritoriji država članica EU ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik multilateralnog sporazuma ili države u kojoj registarska tablica zamenjuje važeću međunarodnu ispravu o osiguranju od autoodgovornosti odgovara Garantni fond, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima.“
Dame i gospodo, kao što vidite, osiguravajući organ pokušava da drugim institucijama, kao što je garantni fond, osigura naplatu štete kod osiguranika, odnosno kod vozača ili kod vozila. Pitam ministra da li je potrebno da se u ovom članu... da li ulaskom, da li je moranje u Evropskoj uniji da se formira ta nova institucija, garantni fond, koja će biti sigurnost za isplatu štete? Ne znam na koji su način do sada osiguravajuća društva isplaćivala tu štetu.
Prema tome, smatram da država formiranjem jedne ovakve institucije u stvari stvara još jedan veliki trošak u budžetu, koji je takođe jedno telo koje nije u sastavu osiguravajućeg društva. Hvala.

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li želite reč, gospodine Krasiću? (Da.)

Radi uvoda, radi građana, da znaju: prošle godine je 1.919.000 vozila u Republici Srbiji obavezno osigurano. Pričam o osiguranju od autoodgovornosti. Premije su oko 17.000.000.000, oko 16.500.000.000 dinara. Štete koje su isplaćene su oko 7.500.000.000 dinara. Vi koji se bavite matematikom, od ovog većeg oduzmite ovaj niži iznos pa kažite gde su te pare.
Ovaj član govori o regresnim zahtevima koje mogu da upute zavodi za penzijsko i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje kada je usled neke štete, a ovde se radi pre svega o nematerijalnoj šteti, došlo do pružanja zdravstvenih usluga, ili je neko ostvario pravo na invalidsku penziju, ili, kada je u pitanju smrtni slučaj, porodice na porodičnu penziju. Postoji obaveza osiguravajućeg društva da tim zavodima naknadi deo štete, po osnovu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti.
Šta su se ovi genijalci iz Vlade setili? Oni su se setili da to može da zavisi od dobre volje penzijsko-invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja.
I gospodin Kasalović i ja amandmanom tražimo da obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje traži i ispostavi svoj regresni zahtev prema osiguravajućem društvu. Zašto? Videli ste koja je razlika u ovim parama – premija i šteta. Gde se dedoše tolike pare?
Drugo, ako su ovi naši obavezni zavodi za osiguranje, penzijsko, invalidsko i zdravstveno, u dubiozama, s kojim pravom onda neko tamo može da odlučuje da li će da tuži ili neće da tuži neko osiguravajuće društvo?
Samo da vas podsetim, kada je donet Zakon o krivičnom postupku ubačena je odredba da javni tužilac mora da izjavi žalbu protiv prvostepene presude koja je oslobađajuća. Nema tu – da li hoće, da razmišlja da li hoće ili neće, nego mora da izjavi. Samo tražim da se isti princip primeni i ovde kada treba da se zaštite državne pare.

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Da li želite reč, gospodine Čikiriz? (Da.)