Radi se o članu koji predviđa da je društvo za osiguranje dužno da 1,2% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti izdvoji kao deo preventive i da kvartalno uplaćuje itd.; dakle, za praćenje, kontrolu i regulisanje saobraćaja, video nadzor nad putevima.
Odmah da kažem, u načelu je ova odredba dobra. Ako je stanje praćenja i kontrole saobraćaja i video nadzora na našim putevima, smem slobodno da kažem, na nuli, potrebna su realno dosta velika sredstva. Sasvim je sigurno da, i pored sve potrebe, država kao država ne može sama to da finansira, bar ne u početku. Dakle, odredba je u načelu dobra. Međutim, po našem mišljenju, po mišljenju Demokratske stranke Srbije, iznos od 1,2% je premali.
U prvih mah sam hteo da predložim značajnije povećanje, ali, hajde, bio sam u tom smislu skroman, sa zahtevom da se ovih 1,2% pretvori u 2,4%. Ako postoji firma koja ima svoj poslovni interes, ne govorim o humanitarnom i ostalim aspektima cene koštanja saobraćajnih nesreća, koja ima svoj autentičan poslovni interes da smanji broj saobraćajnih nesreća, da poveća kontrolu i video nadzor, koji je, ponavljam, kod nas na nuli, to su osiguravajuća društva.
Neću pominjati funkcije raspodela i sve ostalo, što bi gospođa ministar razumela, ali me verovatno veći deo poslanika ne bi razumeo, ali navešću najjednostavniji slučaj. Ako hipotetički zamislite da se ne desi nijedna saobraćajna nezgoda, u tom slučaju dobit osiguravajućih društava je 100%. Sve su uzeli, sve je njihovo. Naravno, to nije moguće, ali jasno je da ako za 10% smanjite broj udesa u saobraćaju, malih i velikih, izvesno je da se značajnije povećava dobit osiguravajućih društava. Prema tome, zahtev da se 1,2% pretvori u 2,4% meni i poslanicima Demokratske stranke Srbije se čini krajnje razumnim.
Pošto o sledećih 140 amandmana nećemo govoriti, jer nisu naši amandmani, a to je nekoliko sati rada, dajem priliku gospođi ministru da razmisli još jednom o ovih pet amandmana koji su do sada prošli i da ih naknadno prihvati. Hvala.

Na član 46. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Zoran Krasić i Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Ovim amandmanom sam samo hteo da vas malo orijentišem u vremenu i prostoru, da reči „Evropska unija“ u ovom zakonu apsolutno ništa ne znače. I pre Evropske unije smo imali sporazume sa državama gde je bilo regulisano pitanje predstavnika osiguravajućih društava i informacionog centra da bi se što efikasnije savladale ovakve štete. Međutim, ovo što je gospodin Šami pričao je stvarno interesantno i ja podržavam sve te amandmane koji imaju za cilj da taj sistem komunikacija i praćenja zaživi, iz prostog razloga što, po istraživanjima, u 60% svih udesa uzrok je nepoštovanje propisa o ograničenju brzine kretanja.
Ako se napravi taj video nadzor i s obzirom na to da je pre mesec dana donet zakon sa drastičnim kažnjavanjem, osiguravajuća društva, policija mogu da računaju da nećemo imati 1.000 poginulih svake godine, već bi to moralo da bude mnogo manje. Kamo sreće da ne bude nijednog udesa.
Opet ostaje problem – velike premije, mnogo prikupljenih sredstava, sanirane štete sa 50%, a šta je sa onih 50%? Gde je ono? Sve je pod kontrolom Narodne banke. Gde plasiraju sredstva osiguravajuća društva? Ako plasiraju sredstva, opet bi morala preko banaka, i finansijski sistem je zaokružen. Njima ne treba čak ni berza. Sve se drži pod kontrolom, apsolutnom kontrolom, svaki dinar. Kretanje novca je pod video nadzorom „velikog brata“, koji sve to budno prati, ne dozvoljava da se sredstva ovde plasiraju za normalne stvari, nego se izvlači dobit od građana Republike Srbije i nosi u inostranstvo.

Gospodin Ljubomir Kragović želi reč po ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 47. stav 1. podneo sam amandman koji glasi: U članu 47. stav 1. reči „članicama Evropske unije“ brišu se.
Naime, o čemu se radi? Ovde se radi o ovlašćenim predstavnicima za odlučivanje, što se definiše kroz dva člana – 46. i 47. Da bih pojasnio, pročitaću član 47: „Društvo za osiguranje koje obavlja poslove osiguranja od autoodgovornosti na teritoriji Republike Srbije dužno je da u svim drugim državama članicama EU imenuje ovlašćene predstavnike. Društvo za osiguranje preko informacionog centra iz člana 50. ovog zakona obaveštava informacione centre drugih država članica EU o imenu i prebivalištu, odnosno sedištu ovlašćenog predstavnika iz stava 1. ovog člana.“
Ovaj amandman je tehnički amandman, koji definiše da je potrebno ovlašćene predstavnike imati u celoj Evropi, a ne samo u Evropskoj uniji. Ako imamo podatak da Evropska unija čini 40% teritorije Evrope, ostalih 60% bilo bi nepokriveno, tako da po ovom zakonu osiguravajuća društva ne bi morala da imaju svoje ovlašćene predstavnike na 60% teritorije Evrope. Nedopustivo je da se ovakvim zakonskim projektom njima to omogućava.
Smatram da je amandman tehničke prirode i da je moguće da se prihvati. Predlažem Vladi da prihvati ovaj amandman kako bi se osiguravajuća društva obavezala da imaju ovlašćene predstavnike ne samo u državama članicama EU, nego i u svim ostalim državama koje nisu članice EU, a nalaze se na teritoriji Evrope, jer je najveća verovatnoća da će najveći broj naših građana upravo putovati po Evropi. Zahvaljujem se.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju da se u članu 47. stav 2. reči „članica Evropske unije“ brišu. Naravno, SRS smata da ovaj zakon mora imati potpuno isti odnos prema svim drugim državama i njihovim građanima, bilo da su članica EU ili ne. Ali, ako ispred sebe imam mišljenje Vlade povodom člana 47, gde se kaže da će se ovaj zakon primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (kada su u pitanju neke baba Vange koje sede u Vladi, oni kažu da ćemo negde 2017. godine ući u EU, baš bih voleo da vidim), ne vidim razlog zašto je ovaj zakon morao po hitnom postupku da se nađe na dnevnom redu.
Vama, gospođo ministarka, želim samo da prenesem pozdrave paora i seljaka i da vam poručim da je na 70% površina zasejanih stočnim ječmom završena žetva, da je cena stočnog ječma osam dinara po kilogramu. Jedna jedina firma, koju neću sad da imenujem, otkupljuje, i to samo određene količine na severu Bačke ili na severu Srbije. Pitam se, koliku će cenu dobiti onaj proizvođač kada bude transportovao iz Srema, iz okoline Pančeva, iz okoline Vršca?
Je l' vi znate, pošto sedite u Vladi, gospođo ministarka, da će cena pšenice, jer su počeli otkosi, biti najviše do deset dinara? Sa tih deset dinara poljoprivredni proizvođač, paor i seljak je u ogromnom minusu.
Kao Poslanička grupa SRS dobili smo dopis od Zadružnog saveza Vojvodine, koji nam veruje i traži od nas da iznesemo ovo u javnost. Kalkulativna cena, po Zadružnom savezu Vojvodine, po jednom hektaru zasejane površine, da bi proizvođač bio na pozitivnoj nuli, jeste 17,65 dinara.
Sa cenom od deset dinara po kilogramu pšenice zemljoradnik, paor, seljak je u minusu 12.000 dinara, na osnovu kalkulacije koju je napravio Zadružni savez Vojvodine. Nije je napravio Milorad Krstin. Jer, po onoj ceni koju sam ja iznosio još u načelnoj raspravi, kada smo imali onih objedinjenih 15 tačaka dnevnog reda o poljoprivredi, niko nije verovao da će doći do ovako niske cene poljoprivrednih proizvoda. Sada se pokazalo kao istinito razmišljanje Poslaničke grupe SRS da će paor, seljak pasti toliko nisko zahvaljujući vama iz Vlade. Hvala.

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Poštovani građani, uvažene kolege, u ime SNS sam podneo amandman da se u članu 49. stav 1. reči „tri meseca“ zamene rečima „30 dana“.
Da bi bilo jasnije, pročitaću taj deo člana koji glasi: „Odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik dužni su da u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva oštećenom licu dostave: 1) obrazloženu ponudu za naknadu štete, ako su osnov i visina štete nesporni i 2) obrazloženi odgovor, ako su osnov i visina štete sporni.“
Mnoge moje kolege su danas govorile, to je prof. Šami takođe obrazložio, o predugačkim rokovima koji su dati da osiguravajuća društva izvrše svoju obavezu prema građanima, jer imamo situaciju da građanin u roku od tri dana mora da podnese prijavu, a osiguranje u roku od 90 dana da građanima isplati štetu, u ovom slučaju da daju obrazloženu ponudu građanima za nastalu štetu.
Kada znamo ekonomsku situaciju, gde građani vrlo često u ovoj situaciji ostaju bez svog vozila u roku od 90 dana, pa imamo osiguranja koja će produžiti te rokove jer imaju zakonske mogućnosti, da mnogi građani neće moći svoja vozila da poprave dok im osiguravajuće društvo ne isplati štetu, jasno je da su građani u ovom slučaju u nepovoljnom položaju, da ovde štitimo osiguravajuća društva, a ne građane. Dajemo im odloženo plaćanje na 90 dana; oni taj novac koji su dužni da isplate građanima mogu da investiraju nekoliko puta. Kada znamo da su premije preko šesnaest milijardi, da su isplaćene štete upola manje, jasno je u kojoj meri osiguranja idu na štetu naših građana.
Imamo i obrazloženje Vlade zbog čega ne prihvata amandman, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na čl. 24, 38, 68. Recimo, odbijanje amandmana na član 45. gde se kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženi rok u skladu sa razvijenošću tržišta osiguranja, odnosno rokom u kome društva za osiguranje moraju da izvrše sve potrebne radnje kako bi se na pravi način odgovorilo oštećenom po pitanju njegovog zahteva.“
Takođe imamo obrazloženje koje se mnogo pominje kod ovog zakona – amandman se ne prihvata iz razloga što se navedena odredba primenjuje od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Jasno je da u Evropskoj uniji ovakvi rokovi ne mogu da prođu, da sigurno tamo njihovi građani ne čekaju 90 dana da se neke štete isplate. Vidimo da imaju i neke povoljnosti, da čak građani dok čekaju na opravku svog vozila dobijaju vozila na korišćenje da ne bi njihove obaveze trpele štetu zbog nekog osiguranja kojem je potrebno da pogleda dokumentaciju predatu od strane oštećenog, da izađe sa svojim mišljenjem i ponudom osiguraniku i da u dodatnom periodu isplati štete koje su građani pretrpeli. U ovom slučaju i nisu krivi za to što se desilo, da bi čekali osiguravajuća društva, koja sa ovakvim prihodima ne dozvoljavaju građanima za kratko vreme da ostvare svoja prava. Hvala.

Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite, gospođo Jovanović.