Najpre bih želeo da podsetim na načelnu raspravu koju smo imali, a setićemo se da je to bilo isto kasno, duboko u noć, da smo imali tri spojene tačke dnevnog reda i da nam je najpre gospođa Diana Dragutinović obrazlagala ta tri zakona, a potom i gospodin Božidar Đelić. Na ovaj zakon potpredsednik Vlade i gospođa ministar su ukupno potrošili najviše pet minuta; samo na ovaj zakon, ona druga dva zakona su mnogo detaljnije i podrobnije obrazlagana. Pri tome, oboje su se služili, bez ikakve loše namere, čitanjem određenih podataka. Hoću da kažem da je, za moj pojam, u Vladi ovaj zakon dosta neozbiljno shvaćen i predstavljen poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ono što je zanimljivo jeste da u ovom članu 117. postoji čak 37 odredaba koje odlažu primenu ovog zakona. To je prosto neverovatno! Cifra je zaista velika. Znači: do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, po isteku tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, od 1. januara 2010. godine i od dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Čujem da je već neko izrekao tu narodnu izreku, ponoviću je, želeo sam da je istaknem nezavisno od gospodina Batića koji je to rekao – ovaj zakon može da se zove „Ne lipši magarče do zelene trave“. Kada? Da li svaki učesnik u saobraćaju treba da nosi primerak ovog zakona, da vodi tumača sa sobom da bi znao u kakvoj je situaciji pri oštećenju? Da li stranci treba da imaju prevod ovog zakona, da se uklope u norme? Šta će oni znati i kako će na terenu to izgledati?
(Predsednik: Gospodine Tomiću, imate još pet minuta.)
Imam, potrošiću. Kada kažete u stavu 2. „od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji“, pa se vratimo na član 27, štete za koje odštetni zahtevi iznose manje od 1000 evra (to su, znači, one male štete), mi treba da čekamo zato što, kako ste naveli u obrazloženju, i za ostale stvari je isti princip, iako nije moj amandman, ali vrlo je zanimljivo, kažete: „Amandman se ne prihvata iz razloga što su Predlogom zakona, u skladu sa direktivama EU, predviđene najniže sume osiguranja na koje može biti ugovoreno osiguranje.“ Znači, predviđene su. Mi ne možemo da ih koristimo do pristupanja EU.
Vrlo zanimljivo, ali smo umeli SSP sami da prihvatimo, bez obzira na direktive i savete iz EU, pa je tako naša država obznanila javno podatak da je, samo na osnovu carinskih gubitaka, država Srbija u prvom tromesečju imala gubitak od sedamnaest miliona evra. Da li moram da ga množim sa četiri pa da računam koliko je to na godišnjem nivou, da li će se to povećavati? Kako negde jednostrano nešto hoćemo da primenimo, a ovde na malim štetama, manjim od hiljadu evra, prihvatamo direktivu, savet ili šta već od strane EU?
Čitav zakon, ponavljam, jeste jedna vrsta papazjanije. Ne može prosečan čovek da uđe u trag koje odredbe kada važe. Ponavljam, ima ih 37. Vi odbijate ovaj amandman. Dobro, ali samo da ste ga učinili razumljivijim, jednostavnijim i jasnijim, a to niste. Niste ga adekvatno ni odbranili. Ne kažem da je to vaša krivica, ovo nije vaš zakon, znamo svi. Ovaj zakon je nerazuman, nerazumljiv i sve slično što ide uz to. Iz tog razloga Poslanička grupa DSS ne može podržati ovakav zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem. Na član 117. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Milica Radović.

Da li želite reč, gospodine Šami? Izvolite.

Predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, gospodin Tomić je već objasnio o čemu se u stvari radi. Amandman koji smo podneli gospođa Radović i ja odnosi se na tačku 1, gde je navedeno čak 20 članova ovog zakona koji će početi da se primenjuju 60 dana od dana ulaska u EU. Kada će to biti, nema svrhe da sada licitiramo, to skoro biti neće.
Razumem, pažljivo sam analizirao sve te članove. Gde god je postojala ikakva sumnja da se članovi možda ne mogu primeniti ako nismo u EU, to sam razumeo. Dao sam predlog da se tri člana ipak primenjuju odmah. Dao sam predlog da se primeni odmah član 6, da se primeni odmah član 27. i da se primeni odmah član 42. stav 1.
Pročitaću vam o čemu se radi. U članu 6. se kaže, između ostalog, neću vam čitati ceo član, recimo 1. stav, pa će vam biti jasno o čemu se radi: „Društvo za osiguranje dužno je da dostavi NBS uslove obaveznog osiguranja, tarifu i premijski sistem sa tehničkim osnovama premije tog osiguranja, najkasnije 90 dana pre početka primene, i to isključivo radi provere njihove usaglašenosti sa propisima, aktuarskim načelima i pravilima struke osiguranja.“
Šta to smeta da se to odmah primeni? Zašto ne može odmah? Već sam dao odgovor – zato što hoćemo i dalje hajdučiju. Kakve to veze ima sa našom željom da idemo u EU i da usaglašavamo naše zakone, čak ne sa pravilima igre EU, nego pravilima igre koja važe u svim civilizovanim zemljama? Važe i u Švajcarskoj, koja nije članica EU, važe i u Norveškoj, važe i u Rusiji.
Kod nas ne mogu da važe, jer, bože moj, treba da nastavimo da negujemo praksu da osiguravajuća društva nemaju nikakve obaveze prema osiguranicima, a oni opet moraju obavezno da se osiguravaju.
Član 27. kaže – štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti i za koje su uz zahtev dostavljeni i dokazi smatraju se malim štetama. Društvo za osiguranje je dužno da naknadu štete iz stava 1. ovog člana isplati u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Naravno, to ćemo tek jednog dana. Dotle, nema malih šteta, nema roka od osam dana, nego ima roka kako se kome svidi.
Član 42: „Društvo za osiguranje dužno je ...“. Da li primećujete da se sve što brišete odnosi na to da je društvo za osiguranje dužno? To ne može. Društvo za osiguranje nije dužno ništa. I dalje se čudim vladajućoj većini što će ovo da podrži. To niti je u interesu građana Srbije, a valjda ni vas samih. Dakle: „Društvo za osiguranje dužno je da obračun premije za svaku tarifnu grupu premijskog sistema obaveznog osiguranja vrši na osnovu odgovarajućih podataka za tu tarifnu grupu“. To ne može.
Ništa niste prihvatili od amandmana. Moram da korigujem svog kolegu Tomića – ne da ćemo biti protiv ovog zakona, nego ćemo sa zadovoljstvom glasati protiv.
Ima, međutim, jedna nezgodna konstatacija, gospođo ministre. Na rang-listi najgorih zakona koje je ovaj saziv Skupštine usvojio ili će da usvoji ubedljivo na prvom mestu je budžet, a na drugom mestu je ovaj zakon. Oba puta ste vi imali tu nesreću da, ni krivi ni dužni, to branite. Za ovaj zakon niste krivi vi, kriva je Vlada Srbije koja dopušta da se ovako skandalozan zakon nađe u parlamentu.
Zakon je, u stvari, pogrešno nazvan. To nije zakon o osiguranju u saobraćaju, to je zakon o zaštiti lika i dela osiguravajućih društava. Mogao je, po mojoj preporuci, da ima samo dva člana: prvi član da bude – osiguravajuća društva nisu obavezna ni na koji način prema onima koji su osigurani kod njih, i drugo – ako ipak ima neke obaveze, primenjuje se član jedan. Sve ovo drugo je suvišno, verujte.
Ovo što sam rekao nemojte shvatiti lično na vaš račun, vrlo precizno sam adresirao ovo na Vladu Srbije. Nisam ni znao koliko sam u pravu kada sam u raspravi u načelu rekao da u ovoj vladi ne sede ni evroskeptici, ni evrofanatici, nego evrofoliranti. Vi stvarno jeste evrofoliranti.
Na kraju, gospođo predsednice, nezavisno od ovog zakona i od ovog amandmana, ne znam da li su vam preneli, ja sam prošli put kada je RTS pustio odložen prenos u jedan noću, pa verovatno do četiri-pet ujutru, to je inače vreme kad se mnogo gleda televizija, skrenuo pažnju i zamolio da vi kao predsednik ovog parlamenta, koji je dužan da čuva čast ovog parlamenta...
Lično mislim da je puštanje odloženog prenosa u jedan noću otvoreno teranje sprdnje od strane RTS-a prema ovom parlamentu i nipodaštavanje ovog parlamenta, te vas molim... Razumem ja da može da ide odložen prenos, ali ne može da ide odložen prenos u jedan noću. Čak sam rekao – tada su najozbiljnija konkurencija ovoj skupštini porno filmovi, pa volj' vam Skupštinu, volj' vam porno filmove. To je poruka RTS-a ovoj skupštini.
Znam da vi ne određujete to vreme, ali mislim da ste zaduženi da branite čast ovog parlamenta i ponovo vas molim da upozorite RTS da, ako već ima potrebe da pušta odložen prenos, to bude u neko pristojno vreme, odmah po završetku nekog sportskog događaja ili one emisije zbog koje je direktan prenos prekinut. Zahvaljujem.

U vezi sa prenosom, učinila sam urgenciju, međutim, dužina našeg rada određuje, u stvari, vreme, odnosno slobodan termin. Nažalost, ovaj saziv parlamenta ne može rešiti sve što nije rešeno ranije. Mi nemamo nikakve obavezne relacije jedni prema drugima. To se mora precizirati. To će biti onda kada budemo imali skupštinski kanal.

Na član 118. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi reč? (Da.) Izvolite, gospođo ministre, samo se prijavite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, u najvećem delu kritika ovog zakona pretvorila se u diskusiju o Evropskoj  uniji, o našem mestu u njoj, o perspektivama, o tome da li jesmo ili nismo evropejci, kakve su nam šanse da uđemo i koji je krajnji rok. Bez obzira na to da li voleli ili ne Evropsku uniju, svako ima pravo na svoje viđenje, ono što je jedino neosporno jeste da je ona razvijenija, uređenija i da pravni okviri koje ona ima omogućavaju razvoj različitih industrija, da ona nameće pravila ponašanja, da to nisu loša pravila. Ta pravila ponašanja shvatam kao opšte dobro.
Sve ono što bih danas rekla nakon ove diskusije jeste – da li je ovaj zakon ovakav kakav je, sa odloženim ili neodložnim dejstvom, dobar ili ne, bolji od prethodnog? Htela bih da vas podsetim na sadašnji, važeći zakon. To je Zakon o osiguranju imovine i lica, koji ima samo 20 članova i mnoge stvari ostavlja neregulisane. Može da nam se svidi, može da nam se ne svidi, ali definitivno ovo jeste bolji zakon.
Možda jeste, gospodine Šami, na vašoj crnoj listi. Silno me zanima zašto i budžet? Volela bih čuti razloge. To jeste samo skup brojeva.
Da li vi to hoćete da kažete da znate tačno da projektujete kakva će biti ekonomska situacija? Smatram da ste vi takođe ozbiljan čovek i da to ne mislite ozbiljno.
Završila bih, s obzirom na veliko interesovanje, bez obzira na kritike o dužini mog izlaganja, činjenicom da ova oblast zaslužuje da bude regulisana posebnim zakonom i da jeste pravljena po ugledu na neke druge zakone, upravo zato što mislim da neke druge zemlje imaju više iskustva i viši nivo humanog kapitala, znanja u ovoj oblasti. Nismo uradili ništa što je bitno drugačije od onog kako zemlje u EU regulišu ovaj zakon.
Postoji mnogo kritika o tome zašto odložena primena. Ono što sam naučila od vas, dragi poslanici, jeste da što god uradim nije dobro – ili se u neku promenu uđe brzo, nismo još spremni, ili kad ostavimo vreme da se prilagodimo novom okviru, kad ostavimo industriji da malo odahne bez konkurencije, onda to radimo suviše polagano. Izgleda, nikad na vreme; suviše brzo, suviše polako.
U svakom slučaju, sigurna sam da će ovaj zakon ostaviti dovoljno vremena i za razvoj ove industrije i za veću stabilnost, veću odgovornost društava za osiguranje. Jer, nije tačno da je ovde hajdučija, to znaju oni koji su izgubili licencu, zašto su je izgubili. Ono što je sigurno najvažnije jeste da je ovaj zakon zaista u interesu osiguranika, ali i oštećenih lica. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana ministarka.
Zaključujem pretres Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem na aktivnom radu u raspravi. Zahvaljujem ministru i njenim saradnicima. Nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.