Zahvaljujem. Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Da li želite reč, gospodine Arsiću? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 97. stav 1. tačka 2), mogu da kažem da je ovo najobičniji reket predlagača zakona, koji usvajanjem ovog zakona treba da postane legalan.
O čemu se radi? U članu 97. pomenuta tačka 2) – kazniće se ako kao vlasnik prevoznog sredstva vozaču prevoznog sredstva ne omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru. Sada, pazite, tačka 1) je da je ta ista kazna za vlasnika motornog vozila, odnosno prevoznog sredstva ako nema polisu, odnosno ako nije zaključio ugovor o osiguranju, a pustio je vozilo u promet, znači, nije registrovano.
Vi ste potpuno izjednačili one koji apsolutno nelegalno učestvuju u saobraćaju i vozila koja su sasvim legalno i zakonski registrovana kažnjavate zato što nema polise. Obrazloženje jeste, između ostalog, da bi se što pre prijavila šteta.
Sada mogu da kažem da taj ko je to napisao nema pojma ni šta su osiguravajuća društva, ni kako ide postupak naplate štete. Ne možete da naplatite štetu od drugog osiguravajućeg društva, ukoliko nemate zapisnik MUP-a, saobraćajne policije. Sastavni deo zapisnika saobraćajne policije jeste i broj polise i koje osiguravajuće društvo zastupa kog učesnika u saobraćaju.
Pošto ne živimo u vreme Ned Ludove industrijske revolucije, nego u 21. veku, gospodo iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprava saobraćajne policije može da vam dostavi u roku od tri minuta, tako da je ova odredba potpuno suluda. Ne znam kako da je drugačije nazovem, nego apsolutno državni reket da bi se obezbedila, izgleda, plata ili naknade za rad upravnog odbora garantnog fonda...
(Predsednik: Vreme.)
Imam još minut od poslaničke grupe.
(Predsednik: Upravo taj minut.)
Ne vidim šta je drugo u pitanju, nego isključivo da se budžet napuni, da se nešto pronađe, jer nema štetnih posledica. Vozilo je registrovano, vozilo ne bi moglo da bude registrovano da nema zaključen ugovor o obaveznom autoosiguranju i samim tim ovakva kazna ne može da se stavi u isti rang kao kada je u pitanju vozilo koje učestvuje u saobraćaju, a nema uopšte ni registraciju, ni zaključenu polisu osiguranja.

Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Da li želite reč? Izvolite, gospodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i u članu 97. stav 2, kaznene odredbe, u stvari, to su novčane kazne, vaš predlog „od 20.000 do 200.000 dinara“ zamenio sam rečima od „10.000 do 100.000 dinara“, jer smatram da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize ovaj amandmanski iznos primereniji.
Evo, pročitao bih i vaše obrazloženje ovog zakona, posebno u odnosu na odredbe od člana 97. do 101, gde kaže: „Predlogom zakona uvodi se postupak odgovornosti za nepridržavanje propisanih obaveza, kako za privredna društva i građane korisnike usluga obaveznog osiguranja u saobraćaju, tako i za društva za osiguranje.
U tom smislu propisuje se za pravna lica i odgovorna lica u njima odgovornost za privredne prestupe, u granicama Zakona o privrednim prestupima. Za preduzetnike i fizička lica propisani su odgovarajući prekršaji.“
Gospođo ministre, zamolio bih vas, ovde piše da će se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniti i odgovorno lice u privrednom društvu ili u drugom pravnom licu novčanom kaznom koju ste vi propisali, a ja tražim da ona bude manja.
Međutim, u članu 97. u tački 2) kaže – ako, kao vlasnik prevoznog sredstva, vozaču prevoznog sredstva ne omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a kao vlasnik motornog vozila i evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Dobronamerno vas pitam – kakav je to dokument, konkretno, evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi? Bilo bi mi drago da objasnite meni, jer sam siguran da i većini poslanika (kojih je malo u ovoj sali) ovde nešto nije jasno.
Hvala.

Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 98. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.

Da li želite reč, gospođo Marić? (Da.)

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podnela sam amandman na član 98. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kojim sam predvidela da se u članu 98. stav 2. reči „od 100.000 do 200.000 dinara“ zamenjuju rečima „od 50.000 do 100.000 dinara“.
Vlada nije prihvatila amandman, uz obrazloženje da se kaznenom odredbom i njenom visinom želi sprečiti privredni prestup od strane odgovornog lica u udruženju.
Cilj ovog našeg amandmana je da ukažemo javnosti na teške posledice ekonomske krize po život građana Srbije. Reč je ekonomskoj krizi koju je režim sam izazvao.
Republička vlada smatra da će povećanjem novčanih kazni u svim zakonima gde su one predviđene popuniti rupe u budžetu koje je sama napravila, podređujući opšti interes interesu tajkuna poput Miroslava Miškovića, Milana Beka, Dragana Đilasa itd. Iz kojih izvora se finansiraju ti ljudi?
Odakle im enormni kapital kojim raspolažu?
Dragan Đilas je podigao objekat usred Beograda, kuću „Velikog brata“, pod izgovorom da gradi objekat za smeštaj dece. On 2.000 kvadratnih metara tog prostora plaća svega 416,6 evra mesečno. Miškoviću i Beku je prodato zemljište Luke Beograd, 220 hektara, za pedeset miliona evra, iako je njegova tržišna vrednost dve i po milijarde evra.
Neki subjekti iznad svoje partije troše deset puta više novca od najvećih stranaka koje se finansiraju iz budžeta. Odakle im taj novac? Tajkuni ih finansiraju. Upravno oni koji po trostruko nižim cenama kupuju državnu imovinu.
Dame i gospodo, ukoliko neko želi da napuni budžet Republike Srbije, neka počne da radi onako kako radi premijer Ruske Federacije Vladimir Putin. Pred Putinom drhte oligarsi i tajkuni. U Srbiji je obrnuto. Sve dok tako bude, građani će živeti u sve većem siromaštvu, jer će ih tajkuni, uz pomoć režima....

Vreme. Zahvaljujem.

Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, predložio sam da se iznos kazne od 100.000 do 500.000 dinara smanji na iznos od 150.000 do 200.000 dinara, zato što mi u SRS smatramo da su predviđeni iznosi kazni preterani. S jedne strane, narodu se uzima novac nemilice, a na drugoj strani, tim novcem se finansira otvaranje novih radnih mesta u državnoj administraciji.
Juče sam izneo podatak da su vladajuće stranke od 5. oktobra 2000. godine do danas svakog radnog dana zaposlile po deset ljudi, svojih partijskih aktivista, u administraciji Vlade Srbije. U međuvremenu, Poslaničkom klubu SRS se javljaju građani koji pitaju da li je to moguće. Nažalost, moguće je. Podatak jeste neverovatan, ali istinit. Evo matematike: 2000. godine u Vladi je bilo zaposleno 8.000 ljudi, 2008. godine 28.0000. Ako osam godina pomnožite sa 365 dana, dobijate 2.920 dana. Pošto niste zapošljavali, pretpostavljam, vikendom i praznicima, odbijamo znači, 920 dana otpada na vikende i praznike. Ostane čisto 2000 dana. Znači, imamo 54 vikenda, puta dva, to je 104, plus deset praznika, 115, pomnoženo sa četiri godine, sa osam godina, to je 920 dana, da ne bude zabune, ostaje čisto 2000 dana, koliko se DOS-ovske stranke nalaze na vlasti u Srbiji. Jednostavno, ako broj ljudi koji su se zaposlili od 5. oktobra do danas, to je 20.000 ljudi, podelite sa 2000 dana, dobijete broj deset. Znači, svakog radnog dana ste zapošljavali po deset ljudi u državnoj administraciji.
Nadam se da ništa više nije sporno. Nisam bio u najboljim odnosima sa matematikom, ali sam savladao sabiranje, množenje, oduzimanje i deljenje. Hvala.

Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, polazeći od pretpostavke da će one vaše bajke i bajalice koje već devet godina pričate građanima Srbije konačno da se ostvare, da će privreda ubrzano da oživi, da će naše fabrike da krenu da proizvode, da ćete nas uvesti u EU i da će naši transportni kapaciteti biti maksimalno zaposleni, da će naši prevoznici krstariti uzduž i popreko Srbijom (računajući i ovaj nedovršeni Koridor 10), da će naša roba da preplavi Evropu, u tom slučaju može se desiti da neko pošalje kamion, ali u tolikoj gužvi kamion ne može da se vrati do dana kada je registrovan, pa može da zakasni jedan dan, dva dana i, naravno, po članu 100. vi biste tog čoveka, odnosno organi bi tog čoveka kaznili kaznom od 10.000 do 300.000 dinara.
Predložio sam da ta kazna bude od 5.000 do 100.000, jer smatram da je to daleko primerenije. Jer, čovek koji vodi jedno transportno preduzeće je toliko zauzet, treba da ispuni rokove, da preveze svu tu robu koju smo proizveli, da popuni evropske rafove našom robom i smatrao sam da bi ovo bilo mnogo primerenije.
Odgovor zašto se moj amandman ne prihvata: „Kaznenom odredbom i njenom visinom želi se sprečiti prestup od strane preduzetnika - vlasnika prevoznog sredstva.“ Sada me baš zanima kojim ste to kantarom merili da ne može pet, a može deset, i ne može sto, ona druga, a može 300. Koji su to kriterijumi koje ste vi odredili, osim ako to nije uvezeno iz Evrope, a da mi u Srbiji ne znamo?
Smatram da je mnogo primerenija kazna od 5.000 do 100.000, jer je i taj raspon izuzetno veliki, možete da uklopite – ovog ćemo kazniti sa sto, onog koji je nama bliži sa 5.000. Ništa zakon ne bi izgubio, jer on u stvari ništa i nema; ne bi ništa izgubio sa ovom odredbom.