Poštovani narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Odnosi se na član 112. stav 1, koji treba da se briše.
Taj stav glasi ovako: „Izvori sredstava garantnog fonda pri Udruženju za pokriće obaveza iz člana 111. stav 3. ovog zakona su: dodatni doprinosi društava za osiguranje i drugi izvori saglasno propisima koji su bili na snazi do dana na stupanja na snagu ovog zakona.“
Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond nepotrebno.
Vlada nije prihvatila amandman. Vlada ima svoje obrazloženje i ona ga zasniva na sledećem: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je osnivanje garantnog fonda u skladu sa članom 1. Drugog upusta Evropske unije. Cilj njegovog osnivanja je efikasnija ekonomska zaštita putnika i trećih oštećenih lica u slučajevima kada je šteta pričinjena upotrebom neosiguranog, odnosno nepoznatog prevoznog sredstva, kao i za štetu prouzrokovanu upotrebom prevoznog sredstva za čiju naknadu je odgovorno društvo za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak. Osnivanje garantnog fonda je predviđeno po isteku dve godine od dana stupanja na snagu Predloga zakona.“
Ostajem pri tome da je osnivanje garantnog fonda, koji broji pet članova, koje Vlada imenuje i razrešava, bespotrebno i da ide na štetu budžeta i građana Srbije.

Na član 112. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom tražim da se briše stav 2. člana 112. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Pomenuti stav glasi: „Dodatni doprinos iz stava 1. ovog člana uplaćuju društva za osiguranje izdvajanjem iz premije obaveznog osiguranja i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu zaključila ugovor o osiguranju od odgovornosti na način, u rokovima i obimu koje utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija.“
Prilikom obrazlaganja amandmana na član 84. ukazao sam na necelishodnost formiranja garantnog fonda. U sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa bi praktično značilo dupliranje institucija koje postoje u vezi s osiguranjem u saobraćaju. Ovakav trošadžijski potez Vlade je nedopustiv. Samo povećavate državnu administraciju. Podsećam, kada ste 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, u Vladi Srbije je bilo zaposleno osam hiljada službenika. Sada ih ima više od 28.000. Nakon usvajanja i početka primene ovih zakona taj broj će biti veći od 29.000, a obećali ste da ćete nakon što dođete na vlast smanjiti državnu administraciju, da će država biti jeftinija i efikasnija.
Umesto što u državnoj administraciji zapošljavate nove službenike, predlažem da napokon krenete sa obećanjem koje ste dali u raspravi o rebalansu budžeta – obećali ste da ćete broj zaposlenih u državnoj administraciji smanjiti za jednu trećinu. Hvala.

Na član 112. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Gordana Paunović-Milosavljević i Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, da niste doktor ekonomskih nauka, da ne radite to što radite, veoma lepo biste pakovali oblande. Potrudiću se, na osnovu svog skromnog znanja, da vam objasnim kako to izgleda.
U članu 112. stav 3. ste predvideli sredstva za rad fonda i pored ostalog kažete – i druga sredstva. Zar nije logično da druga sredstva budu ona sporedna, ona koja manje koštaju građane Srbije? Vidite šta je predviđeno pod drugim sredstvima: obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, pod jedan; pod dva, sredstva ostvarena privatizacijom društava za osiguranje. Čijih društava? Državnih. Pod tri, druga sredstva koja utvrdi ministar nadležan za poslove finansija.
Došao sam kod člana 112. i do definicije zbog čega imamo ovakav zakon, zbog čega ga branite.
U tom stavu stoji još – i donacije domaćih i stranih lica. Ovo „donacije domaćih i stranih pravnih lica“ može da bude – i druga sredstva, ali ovo što smo pobrojali su sredstva koja se direktno prikupljaju od građana Srbije i to za nas iz SRS ne može da bude prihvatljivo.
I još: „Visinu sredstava iz budžeta Republike Srbije utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija.“
Sve lepše od lepšeg. Pretpostavljam da ste se opredelili za ovaj zakon iz prostog razloga što nevladine organizacije koje postoje u Srbiji, a finansiraju ih oni koji žele da unište Republiku Srbiju, odnosno državu Srbiju, traže od vas da put ka Evropskoj uniji (odnosno mapa puta, o kojoj pričamo da li je dobra ili nije dobra) bude ubrzaniji. Kažete – majke mi, kroz zakon koji je sada na dnevnom redu mi ćemo vama obećati da se zalažemo za to. A kako obećavate, to će moje kolege kada budu komentarisali amandmane koje su podneli na čl. 116. i 117. ovog zakona objašnjavajući kada će pojedine odredbe...

Na član 112. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Da li neko želi reč? (Da.)

Amandman se odnosi na član 112. kojim se definišu izvori sredstava za izmirivanje obaveza od strane garantnog fonda, koji su za SNS sporni u smislu da se deo sredstava ostvarenih privatizacijom društava za osiguranje u stvari koristi za izmirivanje obaveza iz člana 111. stav 3, a to su obaveze koje su proistekle iz ugovora o obaveznom osiguranju zaključenih sa društvima za osiguranje kojima je oduzeta dozvola za obavljanje poslova osiguranja do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sredstvima koja smo već ostvarili privatizacijom osiguravajućih društava (ili onim koja ćemo ostvariti) mi ćemo izmirivati obaveze društava koje smo ugasili.
Čijom krivicom su ta društva ugašena, da li je njihovo gašenje ostvareno po zakonu, to je tema koju ponovo ovim amandmanom aktuelizujem zato što smo prilikom usvajanja Zakona o osiguranju u oktobru 2007. godine podnosili amandman kojim smo hteli da Narodna banka i njeni zaposleni kadrovi koji se bave kontrolom ove vrste delatnosti moraju lično da odgovaraju ako su nemarom ili krajnjom nepažnjom, čak nenamerno, naneli štetu ovim osiguravajućim društvima zatvarajući ih. Sami znate da su postupci o zakonitosti gašenja tih društava vrlo problematični, neki još uvek aktuelni.
Sad vi tražite da mi vama odobrimo da sredstva gašenja jednog važnog finansijskog faktora, a to su osiguravajuća društva, odnosno od privatizacije, usmerimo za ono što je neko nepažnjom ili greškom uradio, a branite se da ste tu uveli red. Da li je red uveden ili tržište raščišćeno, nije predmet osećaja ili utiska, nego konkretnih rezultata na našem finansijskom tržištu.
U trenutku kada američka država ulaže državna sredstva, budžetska, da osiguravajuću kompaniju AIG podigne na noge, vi se, poštovana gospodo, obavezujete prilikom usvajanja Zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, gde su nam obećali onih 34 i 900.000 evra, odnosno pedeset miliona dolara, pomoći za ovu namenu, da ćete svesti učešće domaćeg osiguravajućeg sektora sa 34 na 30%.
Iz tih sredstava, znači iz privatizacije domaćeg sektora za osiguranje, koji ćete smanjivati dok su svetski trendovi potpuno drugačiji, mi ćemo deo tih sredstava u smislu ovog zakona usmeravati za obaveze gde je, opet greškom i nedomaćinskim poslovanjem NBS, napravljena šteta nekome; nisu isplaćivane te štete, a mi da presipamo iz jedne štete u drugu.
To što ste tada napravili grešku pa, za razliku od mnogih drugih savremenih rešenja, prepustili Narodnoj banci da radi i kontrolu i nadzor nad osiguravajućim društvima, da im izdaje i oduzima licence, ne možemo da plaćamo sto puta, i nije u redu da plaćamo, dva puta najmanje, po ovom i ovakvom rešenju. Zaista ne vidim razlog da nam ovako, mogu da kažem pomalo i drsko, navedete kako da grešku države pokrivamo novom štetom za nas građane.
U obrazloženju amandmana smo vam rekli da nećemo privatizacijom preostalih državnih, društvenih, zovite ih kako hoćete, osiguravajućih društava da pokrivamo ove štete, jer ova društva za osiguranje je trebalo prodati dok nismo, ako ih je uopšte trebalo prodati, a tvrdim da nije... Trebalo ih je sačuvati u većinskom vlasništvu države, jer i ona jesu jedan od onih činilaca za razvoj finansijskog tržišta, gde bismo imali konkurenciju između banaka, osiguravajućih društava, investicionih fondova, dobrovoljnih penzionih fondova.
Ne, vi hoćete sve da prepustite strancima, i to na način da ovo preostalo osiguravajuće društvo ostvari što nižu cenu zato što je izloženo konkurenciji stranih društava za osiguranje u trenutku kada nismo bili ni dovoljno sposobni, ni jaki da se upustimo u tu konkurenciju.
Sve vreme vam tvrdimo da nije spas u privatizaciji. Fridman je priznao na kraju života da nije cilj samo privatizovati, nego uvoditi i regulativu, menjati menadžment, odnosno da menadžment mora biti u funkciji efikasnog poslovanja. Ne može se sve rešavati privatizacijom po svaku cenu.
Ne mogu državni službenici, kontrolori Narodne banke, koji su zatvarali, pod vrlo problematičnim okolnostima, mnoga osiguravajuća društva, biti zaštićeni na ovaj način što ćemo obezbediti sredstva da se obaveze za takva osiguranja izmire sada iz privatizacije.
Mislim da ovo zaista nije dobro rešenje i da ovaj izvor – deo sredstava ostvarenih privatizacijom – ne sme da bude izvor sredstava za izmirivanje obaveza od strane garantnog fonda pri Udruženju. Ostala sredstva mogu i treba da budu izvori, ali ovaj deo mora da bude izbrisan, jer nije korektno pričati o razvoju, a ono što se iz privatizacije naplati usmeravati za naknadu nekih ranije počinjenih grešaka, motivisanih sigurno neobjektivnim razlozima, sigurno ima i subjektivnih.

Zahvaljujem. Na član 112. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.

Izvolite, gospođo Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom predlažem da se u članu 112. briše stav 4. Član 112. se odnosi na izvore sredstava za izmirivanje obaveza od strane garantnog fonda pri Udruženju.
Stav 4. ovog predloga kaže da visinu sredstava iz budžeta Republike Srbije utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija. Pitam, od koga će to ministar da uzme pare i da da ovom fondu, koliko će novaca uzeti, kako će se izračunati visina tih sredstava, gde su u budžetu Srbije obezbeđena ta sredstva, da li će posle osnivanja ovolikog broja novih birokratskih usta uslediti i novi rebalans budžeta? Verovatno da hoće, dok se ne udome svi članovi DS i G 17 plus.
Zaista nemate mere, nemate solidarnosti sa ostalim građanima Srbije. Osim namere da slepo sledite sva uputstva iz EU, pa i ona najapsurdnija i najštetnija po građane, vas se ne dotiču nikakve kritike i upozorenja. Ovakav stepen kritike ne može se prevazići dobro upakovanim floskulama, tako da ovo nisu potezi socijalno odgovorne Vlade. Predlažem da se svi amandmani koje je podnela Srpska radikalna stranka, koji se tiču osnivanja ovog garantnog fonda, prihvate, odnosno da se ne osnuje ovaj fond. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 112. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 112. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 113. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine Preliću, izvolite.