U raspravi u načelu istakao sam da je ova odredba otklonila mnoge nesporazume koji su postojali u dosadašnjoj praksi zbog toga što nije postojala usklađenost između Zakona o obaveznom zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju sa Zakonom o obaveznom osiguranju.
Pravo na regres zavoda za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje ovom odredbom zakona se nedvosmisleno potvrđuje. Međutim, smisao mog amandmana je da se pravo na isticanje regresnih zahteva može ostvariti samo za dospele i isplaćene zahteve oštećenih lica, što podrazumeva dospelost zahteva za naknadu štete ili podnošenje zahteva za regres posle dospelosti ili posle plaćanja.
Ovom odredbom ostavljamo prostor da zavodi za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje potražuje tzv. buduće štete, za koje se često ne zna ni da li će nastati i, ako nastanu, u kom će iznosu nastati, tako da je ovo u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, u smislu dospelosti potraživanja.
Mislim da bi ova odredba smanjila broj zahteva zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja prema osiguravajućim društvima za one štete koje nisu nastale, a koje u budućnosti mogu nastati. Tu pre svega mislim na kapitalizovanu rentu. Hvala.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Da li neko želi reč? (Da.)

U ime Poslaničke grupe Napred Srbijo, SNS, podneo sam amandman na član 36. kojim tražim da se stav 3. briše. „U slučaju kada je motorno vozilo poslato sa teritorije države članice EU na teritoriju Republike Srbije, smatra se da se rizik nalazi u Republici Srbiji za vreme od 30 dana od neposrednog prijema vozila od strane kupca, i kada vozilo nije registrovano u Republici Srbiji.“
U ovom stavu 3. ima dosta toga, mogu slobodno da kažem, mističnog, tajanstvenog, jedna velika rupa u Predlogu zakona. Da li je to urađeno namerno ili ne, moje je da sumnjam, a brisanjem stava 3. eliminiše se mogućnost zloupotreba, kako domaćih, tako i stranih fizičkih lica. Jedna od mogućih zloupotreba je da vozila, eventualno oštećena u inostranstvu, potražuju odštetu od domaćih osiguravajućih kuća, a isto su naplatili u svojoj zemlji ili zemlji u kojoj je šteta nastala. Ko će to da utvrdi i na koji način? Postoji neko objašnjenje da to može na carini, uz pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova, ali imali smo mi afera i na carini, bilo je zloupotreba, postoji i tzv. carinska mafija.
Primera radi, može da krene iz Švedske i redom u svakoj zemlji može da naplati. Diskutabilan, nejasan stav 3, u delu koji se odnosi na vlasnika vozila. Nameće se pitanje ko je vlasnik vozila, stranac ili stanovnik zemlje koji je u tranzitu, ili domaći građanin? Dotera šleper, na šleperu deset oštećenih vozila i naplati odštetu. Ovo nije rupa već rupetina, krater u Predlogu zakona.
Zbog toga smatram da je najracionalnije brisanje stava 3. u članu 36, odnosno prihvatanje mog amandmana, ali nisam optimista, jer vi često realnost menjate za iluziju. Verovatno vam je takva ideologija. Ne bih tu ništa više da vam kažem.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Radiša Ilić i Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Radiša Ilić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, koji glasi: U članu 38. u stavu 1. reči „države članice Evropske unije“ zamenjuju se rečima „druge države“.
Član 38. se odnosi na granično osiguranje, odnosno osiguranje koje mora da poseduje vozač motornog vozila koje se nalazi na teritoriji druge države. Predlagač zakona je predvideo u stavu 1. zaključivanje ugovora o osiguranju od odgovornosti koje važi na teritoriji država članica EU. Zakonom regulišete situaciju koja važi samo za države članice EU.
Što se tiče tih 27 zemalja članica, stvar je definitivno jasna. Šta će raditi vozači kada je u pitanju Rusija, kada su u pitanju ostale zemlje koje nisu članice EU, države širom sveta, u Aziji, Africi itd.? Ne može se zakonska odredba usmeriti samo prema EU, kao da ostali deo sveta, maltene, ne postoji. Cilj amandmana je da ovaj zakon mora imati potpuno isti odnos prema svim državama i njihovima građanima, bez obzira na to da li su te države članice EU ili ne.
Vlada je u obrazloženju navela razloge zbog kojih nije prihvatila ovaj amandman. Znači, ni ovaj zakon ne može bez direktive EU. Mi se ponašamo kao da smo u Evropskoj uniji, kao da nas ta Evropska unija prihvata. Kako nas prihvata vidimo po šengen vizama, po odnosu prema Kosovu i Metohiji, Euleksu, vidimo po potvrđivanju SSP-a i Trgovinskog sporazuma od strane EU, koja uporno ignoriše ono što se Srbija navodno trudi da uradi. Zahvaljujem.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Zankov, izvolite.

Hvala. Smisao našeg amandmana na član 38. Predloga zakona kojim se reč „nesistematičnim“ zamenjuje rečju „sistematičnim“, a tiče se nadzora koji obavlja organ nadležan za unutrašnje poslove, jeste upravo u smanjenju mogućnosti da na teritoriji Republike Srbije u saobraćaju učestvuju vozila koja nisu osigurana, pa čak i vozila koja nisu registrovana. Ovo je, naravno, u skladu sa proklamovanim, mislim na amandman, ciljevima iz skoro usvojenog Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Problem je ovde u nečemu drugom. Verujem da bi i za vas ovaj amandman bio prihvatljiv, jer je u skladu sa podizanjem kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja i većom zaštitom oštećenih lica u saobraćaju, da niste počeli da sve veći broj zakona usvajate sa odložnim, da tako kažem, dejstvom, kao Zakon o privrednim komorama od 2013. godine. Postavlja se pitanje šta mi, u stvari, radimo i kada ćemo početi da usvajamo zakone čije će efekte (naravno, pozitivne efekte) građani osetiti odmah, jer za njihov interes prvenstveno treba ovde da se borimo?
Pogledajte, recimo, član 117, koji se bavi upravo odloženom primenom pojedinih odredaba zakona. Kaže – odredbe čl. 6, 27, 33, 34, 36, 37, 38, da ne čitam, stupaju na snagu od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Odredbe člana 22, stavovi ti i ti, i člana 43 – tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Treća tačka: član 42. stav 2 – jedna godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Četvrta tačka, da ne čitam članove – 1. januar 2010. godine. Peta tačka – od dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
U članu 119. kaže se da zakon stupa na snagu devedesetog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Mislim da će ovde biti problema u praksi, što se tiče primene ovoga zakona. Smatram da nije dovoljno samo reći da je ovo (i zbog toga ga usvajati) u duhu dobre evropske prakse, i da se sve završi na tome, a da do trenutka kada praktično sve ovo počne da se primenjuje mi taj zakon menjamo još ko zna koliko puta i da vi uvek tvrdite da ste u tim izmenama zakona, ili u nekom novom zakonu, u pravu. Zbog toga mislim da je dobro da se prihvati ovaj naš amandman. Hvala.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala. Da samo niste takvi evrofanatici kakvi jeste, verovatno bi ovaj amandman, koji sam u ime Poslaničke grupe SRS podneo na član 38. stav 2, bio prihvaćen. Amandman se odnosi na brisanje reči „članice EU ili treće države“, jer mi u SRS smatramo da ovaj zakon, kao i svaki drugi, mora imati apsolutno isti odnos prema svim drugim državama i njihovim građanima, bilo da je reč o članicama EU ili ne, pogotovo imajući u vidu činjenicu koja je izneta u obrazloženju neprihvatanja amandmana, a to je da će navedene odredbe da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije EU, da li će to biti 2021, 2022, 2025. ili 2027. godine, da sada ne licitiramo. Očigledno je da se takav podanički odnos prema svemu što ima predznak EU ogleda i u ovom predloženom zakonu.
Pošto je prisutna i ministarka Dragutinović, očigledno je da nije dovoljno ni ovih 267.000.000 evra manjka u budžetu, posle jednostrane primene Trgovinskog sporazuma, kao ni činjenica da se ekonomska situacija u našoj zemlji prilično pogoršala od tada, pa će i ona optimistična prognoza rasta BDP-a na oko 3,5% očigledno biti znatno smanjena, što se verovatno i potvrđuje, s obzirom na procenu najveće bonitetne firme na svetu „Dan i Bredstrit“, koja u svom izveštaju navodi da će to iznositi oko 2,5% i da je deficit veći od predviđenih 1,5% BDP-a.
Znači, zašto je došlo od odstupanja od onog ekonomski opravdanog stava iz oktobra 2008. godine, a pogotovo kada se ima u vidu činjenica da svetski finansijski centri moći, kao što su Brazil, Kina, Indija i Ruska Federacija, imaju apsolutno drugačiji odnos, negoli oni koji su proizveli krizu i koji rade upravo suprotno od onoga što se predviđa zakonima koje predlažu Srbiji, a mi čak ni u zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju ne možemo bez EU. Hvala.

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Kišmarton.