U članu 49. SRS traži od predlagača da se oštećeni zaštiti tako što će osiguravajuće društvo nakon tri meseca, na osnovu izveštaja koji je sačinilo društvo, odnosno njen ovlašćeni predstavnik, da isplati štetu onome ko je oštećen.
Zbog čega to tražimo? Zbog toga što je neprihvatljivo da posle tri meseca, kako ste predložili u stavu 2. člana 49, osiguravajuće društvo kaže – sporna je visina štete, nastupile su te i takve okolnosti i ne možemo da izađemo u susret odštetnom zahtevu.
Gospođo Dragutinović, vi ste, odnosno prethodna vlada, u kojoj je aktuelni premijer bio ministar finansija, doneli Zakon o osiguravajućim društvima. Napravljen je potpuni monopol u Srbiji kada su u pitanju osiguravajuća društva. Zbrisali ste iz registra metodom likvidacije, kroz metod delovanja guvernera Jelašića, neke ljude, odnosno društva koja su bili izuzetno efikasna u isplati odštete i koja su odlično radila na područjima gde su bila registrovana.
Takav je primer osiguravajućeg društva „Prizma“ iz Topole, koje je likvidirano u trenutku kada je na računu posedovalo 139.000.000 dinara, odlukom guvernera Radovana Jelašića. U prošlom skupštinskom mandatu sam, kao i poslanici SRS i još neki poslanici NS, govorila o tom nezapamćenom skandalu i da je u tom trenutku (to je bila direktna politička odluka) gospodin koji je vlasnik preduzeća proglašen za likvidacionog upravnika.
Prema tome, ako ste već doneli zakon po kome ste ostavili osiguravajuća društva koja su po volji strankama koje su na vlasti – a to je tako očigledno, zna se da oni apsolutno imaju direktne političke veze i Vlada direktni ima politički uticaj na neke vodeće od njih, da ne pominjem njihova imena – onda u Predlogu zakona zaštitite one koji su oštećeni i prihvatite amandman SRS da je tri meseca sasvim dovoljno vremena da se udovolji zahtevu oštećenog. Hvala.

Na član 49. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Vesna Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam u ime SRS amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju na član 49. stav 3. koji glasi: „Narodna banka Srbije će obavestiti nadzorni organ države članice Evropske unije ako odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik postupaju suprotno obavezi iz stava 1. ovog člana.“ U podnetom amandmanu predložila sam da se reči „države članice Evropske unije“ zamene rečima „druge države“.
Kada bi neko neupućen u stanje u Srbiji i u Evropi pročitao ovaj predlog zakona, konkretno član 49. stav 3, sigurno bi zaključio da je Srbija članica EU, jer zašto bi Narodna banka Srbije obaveštavala nadzorni organ države članice EU, odnosno zašto bi obaveštavala samo nadzorni organ države članice EU, ako i sama nije član te međunarodne organizacije? Po kom to kriterijumu?
Po kom tom državnom ili nacionalnom interesu Srbija ima obavezu da polaže račune nadležnom organu u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj ili Velikoj Britaniji?
Još bolje pitanje, ako mora nekom da ih polaže, zašto bi ih polagala Nemačkoj, a ne bi ih polagala Rusiji? Zašto bi ih polagala Holandiji, a ne Belorusiji? Da nam možda nisu Nemačka i Holandija veći prijatelji od Rusije i Belorusije? Hvala.

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ovom predlogu zakona u Srbiji će postojati jedan informacioni centar gde će vozači i ostali učesnici u saobraćaju moći da dobiju informacije koje ih zanimaju, ali samo pod uslovom ako te informacije postoje u registru koji postoji u centru i u registrima zemalja članica EU.
Ukoliko ovo rešenje ostane na snazi, praktično će biti diskriminisane sve zemlje i njihovi građani koji nisu članovi Evropske unije. Na primer, ukoliko na putevima u Srbiji udes doživi državljanin Poljske ili Luksemburga, on će u centru Beograda dobiti sve tražene informacije, ali ako, ne daj Bože, udes doživi neko iz Crne Gore ili Republike Srpske, on će biti uskraćen za tu mogućnost. Po meni, tu ne postoji nikakvo logično objašnjenje.
U Srbiji imamo oko 500.000 izbeglica iz Hrvatske, BiH, imamo oko tri miliona građana koji su poreklom iz ove dve republike i iz Crne Gore. Često se putuje i u jednom i u drugom pravcu. Imamo desetine hiljada državljana Srbije koji imaju državljanstvo Hrvatske, Crne Gore i BiH, i obrnuto. Imamo 60.000 građana Srbije koji imaju automobile sa crnogorskim tablicama i sa tablicama iz Republike Srpske. Sa sigurnošću se može tvrditi da će oni biti najčešći korisnici ovih usluga koje pruža centar za informacije, ali oni te informacije neće moći da dobiju.
Ovo zakonsko rešenje postaje još nelogičnije ako imamo u vidu sledeće tri činjenice: Srbija ima najintenzivniji saobraćaj upravo sa BiH; drugo, Srbija ima specijalne veze sa Republikom Srpskom; treće, Srbija specijalne veze nudi BiH i muslimansko-hrvatskoj federaciji u Sarajevu.
Iz ovih razloga predlažem da Vlada prihvati ovaj amandman, jer to bi obezbedilo da informativni centar u Beogradu usluge, informacije kojima raspolaže pruža svim građanima svih evropskih zemalja, bez obzira na to da li su te zemlje članice Evropske unije. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 50. i u nekim drugim članovima na više mesta se spominju „druge države članice EU“.
Ako ove reči protumačite u kontekstu člana 50, onda čovek može da stekne neki pogrešan utisak – da je Republika Srbija članica EU, a da pored nje postoje i neke druge države koje su takođe članice.
Naravno, vi znate, gospođo Dragutinović, da Republika Srbija nije članica EU i pitanje je da li će ikada i biti. To što vi iz dana u dan sejete lažna obećanja građanima Srbije da samo što nismo ušli u EU, to verovatno radite da biste promovisali sopstvenu političku stranku, ali i vi sami znate da to nije tačno i da sama EU jasno pokazuje ne samo da ne želi Republiku Srbiju u svom sastavu, već i da u samoj EU postoje snažni otpori prema tome da se EU dalje širi, imajući u vidu da je, recimo, Republika Irska odbila da ratifikuje Lisabonski ugovor.
Ono što je takođe zanimljivo, gospođo Dragutinović, ne znam da li ste vi ili neko iz Vlade Republike Srbije reagovali na činjenicu da je na zvaničnom sajtu ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu, dakle, Velike Britanije, objavljena karta Republike Srbije bez Kosova i Metohije.
Navedeno je da je sedište ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu i onda je objavljena karta Srbije bez Kosova i Metohije. Dakle, zvaničan stav Velike Britanije je da Kosovo i Metohija nije u sastavu Srbije. Sad samo možemo da očekujemo da za nekoliko meseci ili nekoliko godina, kada usvojite statut Vojvodine, na ovoj karti osvane Republika Srbija bez Vojvodine.
Pitam vas, do kada će trajati ovo komadanje Republike Srbije i do kada ćete vi ćutati o činjenici da se vaši navodni prijatelji iz EU uporno trude da Srbiju podele i da Srbija nestane sa političke, a ne samo geografske karte Evrope?
Inače, gospođo Dragutinović, ja sam do ovog sajta došao tako što sam na sajtu RTS-a 16. juna 2009. godine pročitao vest o tome da je u ambasadi Velike Britanije u Beogradu održan prijem povodom rođendana engleske kraljice. Tom prilikom gospodin Stiven Vordsvort, britanski ambasador, rekao je da je „ova zabava priređena za naše prijatelje iz Srbije. Ljudi koje smo pozvali da nam se danas pridruže u slavlju su tokom prethodnih 365 dana bili naši najvažniji partneri. Podjednako kao oni, i mi želimo da vidimo napredak, procvat i lepšu budućnost Srbije.“
Vidite, oni vide lepšu budućnost Srbije, procvat i napredak bez Kosova i Metohije, i ne stide se toga. Dakle, svako... To možete da učinite i vi kada bude počela pauza u zasedanju Narodne skupštine, dakle, idite na sajt, zvanični sajt ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu i videćete kartu Srbije bez Kosova i Metohije. A, ovako izgleda ta uvećana karta, da ne bi bilo nikakve dileme.
Zanimljivo je da čujete ko su bili gosti na ovom prijemu povodom rođendana engleske kraljice, koja noćima ne može da spava od brige za dobrobit Srbije i srpskog naroda. Dakle, prijemu su prisustvovali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministarka pravde Snežana Malović, ministar odbrane Dragan Šutanovac, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žoze Ljoveras i lider SNS Tomislav Nikolić.
Dakle, ne znam šta još treba da se desi, gospođo Dragutinović, koji to deo Srbije treba da bude odvojen, koliko još Srba treba da bude proterano sa svojih ognjišta, koliko srpske imovine još treba da bude uništeno, pa da vi shvatite ono što su građani Srbije odavno shvatili – Evropska unija i NATO pakt nas ne žele. Nije stvar da li vi želite, vi verovatno želite, i vaša vlada, ali oni nas ne žele. Možda će nas poželeti u jednom trenutku, kada bude potpuno nevažno da li ćemo biti ili nećemo biti član EU. Ako nam otmu Kosovo i Metohiju, na šta vi pristajete, doduše prećutno, ali ko zna, možda ćete ga i formalno priznati uskoro; ako ćutite na činjenicu da iz Vojvodine stižu vrlo jasni signali da oni koji danas vode Vojvodinu ne samo da ne žele nikakvu AP, već vrlo jasno vam stavljaju do znanja da se neće smiriti dok Vojvodina ne postane nezavisna država i vi uporno ćutite...
Pitam vas, zašto uporno iz zakona u zakon spominjete standarde Evropske unije, Evropsku uniju? Čak je i jezički kontekst potpuno besmislen, kažete „druge države članice EU“. Koje druge? Mi nismo članica EU. Da ste napisali „države članice EU“, ja bih to u jezičkom smislu razumeo. Ovako ni jezički ovo što ste napisali nije tačno, a politički je skandalozno da celokupna Vlada Srbije ćuti na činjenicu, i čak odlazite na prijem kod čoveka koji predstavlja državu na čijem se zvaničnom sajtu nalazi mapa Srbije bez Kosova i Metohije.
Baš bih voleo da vidim da li bi neko došao na prijem kod srpskog ambasadora u Londonu da se, recimo, na zvaničnom sajtu srpske ambasade u Londonu pojavi mapa Velike Britanije bez severne Irske. Taj ambasador bi u roku od 24 sata bio proglašen personom non grata i prvim avionom vraćen za Beograd. Vi još idete na prijem kod čoveka koji otvoreno kaže – ljudi, za nas i za moju državu Kosovo i Metohija nije sastavi deo Srbije. O čemu se ovde radi?
Još nam kažete kako je zakon proevropski. Mogli smo da čujemo ovde od pojedinih poslanika vladajuće koalicije da je epohalno dostignuće ovog zakona što će premije osiguranja da budu priznate i u zemljama članicama EU. Mi smo do sada imali taj slučaj i bez ovog zakona. Ono što se nije desilo i pitam vas kada će se desiti, kada će premije osiguranja srpskih osiguravajućih društava biti priznavane u državama koje to sad ne čine, kao što su Rusija, Belorusija i Turska? Zašto ne probate da izađete na rusko tržište sa našim premijama osiguranja, nego se hvalite nekim dostignućima koja već sada postoje, čak i ako ne izglasate ovaj zakon?

Preostalo vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je sedam minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Podneo sam amandman na član 50. stav 8. da se izbrišu reči „članica Evropske unije“ i dao sam obrazloženje da SRS smatra da ovaj zakon mora imati potpuno isti odnos prema svim drugim državama i njihovim građanima, bile one članice EU ili ne.
Dobio sam odgovor koji glasi – amandman se ne prihvata jer će se ova odredba primenjivati od dana kada Srbija uđe u EU. I juče sam izražavao čuđenje u vezi sa zakonom koji je juče bio na dnevnom redu, pa ministarki nije bilo prijatno, ali zaista ne mogu da je poštedim svog čuđenja u odnosu na ovaj zakon i na ovaj odgovor, jer ne mogu da verujem da neko predlaže određenu odredbu u zakonu za nešto što će se možda desiti za par godina, a možda se neće desiti nikada.
Ako se zaista desi da mi jednoga dana uđemo, ne daj bože, u tu EU, mi možemo doneti tu uredbu, dopuniti zakon 2017, 2020, 2025. godine, kada nam se i sugeriše da ćemo možda ući u EU. Ali, ja ovde vidim nešto drugo. Vidim određeni psihički stav, vidim određeni elitizam, vidim vašu želju da se što pre, na bilo koji način, dodvorite toj EU i da uđete u nju, makar vi mislili da ste ušli u nju, iako vas više od pola Evrope ne prihvata i više od pola građana Republike Srbije ne želi da uđe u EU.
Zaista ne mogu da shvatim taj vaš podanički, vazalni i udvorički stav koji pokušavate da u svakom momentu, u svakom zakonu, u svakoj uredbi proglasite na način na koji će se možda desiti u neko dogledno vreme, a možda se ne desi, ali nama je lepo da mi zamišljamo da jesmo članovi EU. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vlada Milojković.