Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih ulazio u to ko je pisao Predlog zakona, ali činjenica je da je Predlog zakona u brojnim odredbama nedorečen a pojedine odredbe su kontradiktorne jedna drugoj.
Pre svega, gospodine ministre, nemoguće je da udruženje građana može da osnuje pravno lice. To je protivrečno samoj suštini zakona. Vi ste čak ovde u polemici sa gospodinom Velimirom Ilićem upotrebili jednu neverovatnu sintagmu – maloletno fizičko i pravno lice. Pravno lice ne može da bude maloletno. Vi ste dobar pravnik, to vam je verovatno bila omaška u žaru političke borbe.
Ono što zaista ne valja u Predlogu zakona, između ostalog, jeste i to što ste u član 25. stavili nešto što ne treba da stoji u zakonu. Mi od 2002. godine, ako se ne varam, od raznih DOS-ovskih ministara slušamo o tzv. deregulaciji, da u Srbiji bude manje propisa nego što ih je sada; evo, i danas, ovih dana na RTS vi najavljujete nekakvu seču propisa, a onda u članu 25. napišete nešto što apsolutno nije zakonska materija. Šta se tiče zakonodavca kako će udruženje da nadoknadi štetu koju mu pričine članovi udruženja? To je materija statuta. Dakle, to treba da bude apsolutno autonomno pravo udruženja, da svojim statutom predvidi način na koji će se regulisati nadoknada štete.
Osim toga, vi ste rekli da su, naravno citirali ste odgovarajuću ustavnu normu, zabranjena tajna i paravojna udruženja – to je tačno, to tako i treba da bude – a onda u članu 4. napišete da je upis u registar udruženja dobrovoljan. Vi na taj način legalizujete tajna udruženja. Zabranjena su tajna udruženja, a udruženje može samo da proceni da li će da bude registrovano ili ne. Udruženje koje nije registrovano je tajno i to je po Ustavu zabranjeno.
Kod tih tajnih udruženja postavlja se jedno pitanje – imajući u vidu da je Ustavom i ovim predlogom zakona zabranjeno osnivanje tajnih udruženja, šta će biti sa ministrima za koje je javna tajna da su masoni? Mogu da vam poimenično, ako insistirate, navedem ljude, članove Vlade Srbije, za koje je javna tajna da su članovi određenih masonskih loža. U masonskim ložama vlada stroga hijerarhija i za onog ko je član masonske lože ne postoje ni Ustav, ni zakoni, već, pre svega, pravila masonerije. Istorija je pokazala da masoni nisu lojalni svojim državama, svom pravnom poretku, već pre svega svojoj masonskoj organizaciji.
Dakle, šta će biti sa ministrima koji su članovi masonskih loža, u svetlosti ustavne norme i zakonske norme da su tajna udruženja zabranjena? Zahvaljujem.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi je 40 minuta.
Za reč se javio narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, ja bih da koristim vreme poslaničke grupe. Sada ću reći sve što SVM ima da kaže u raspravi u pojedinostima i više se nećemo javljati.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi se nismo javljali kada je bila načelna rasprava, jer smo u novembru rekli sve o ovom predlogu zakona. U decembru je, nažalost, ovaj predlog bio povučen, ali nema potrebe da ponavljamo sve ono što smo rekli. Tada smo rekli da je u osnovi ovaj zakon dobar, da je krajnje vreme da Srbija dobije jedan moderan zakon kojim se reguliše rad udruženja građana. Vlade Srbije od 2000. godine su imale obavezu da donesu ovaj zakon, ali taj zakon, nažalost, sve do sada nije donet. Nadam se da će biti donet za koji dan. Jednostavno, udruženja građana ne mogu raditi u okvirima koji su definisani 1982. godine, kada je u Republici Srbiji, odnosno tada u SFRJ, važio u potpunosti drugi politički i društveni sistem. Zbog svega toga mi podržavamo donošenje ovog zakona.
Ovaj predlog zakona je stvarno isti onaj koji je bio u proceduri u novembru prošle godine. Napravljena je jedna bitna razlika, koja se odnosi na nadležan organ koji vodi registar udruženja građana. Naravno, tu ima i kontraargumenata da li bi to trebalo da bude Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili Agencija za privredne registre. Vidim da ste vi odlučili da to bude Agencija za privredne registre. Mi to možemo da prihvatimo, a videćemo kako će to u praksi funkcionisati.
Što se tiče naših amandmana, i u novembru sam rekao da je SVM organizovao još pre godinu dana javnu raspravu unutar mađarske nacionalne zajednice. Mi imamo više stotina udruženja građana čiji su osnivači vojvođanski Mađari i želeli smo da čujemo njihovo mišljenje i njihove predloge. Te predloge smo formulisali u formi amandmana. I tada smo imali i sada imamo sedam amandmana.
Vi, nažalost, ako pogledamo ovu knjižicu, mišljenje Vlade, formalno niste prihvatili nijedan naš amandman, ali to nije prava istina. Prava istina jeste da ste vi određena rešenja koja smo mi predlagali u novembru prošle godine ugradili u međuvremenu u ovaj tekst. Niste to učinili na način kako smo mi predlagali, nego na neki drugi način, ali, u osnovi, određena rešenja koja smo mi predlagali pre nekoliko meseci sada su deo Predloga zakona koji je stigao u proceduru Narodne skupštine.
O tim amandmanima koji su odbijeni ne bih želeo da govorim, bitniji su sada delovi Predloga zakona, samo bih želeo da se zadržim kod jednog amandmana.
Taj amandman smo podneli na član 36. Predloga zakona o udruženjima. Ovde ste delimično prihvatili naše primedbe. Radi se o tome da, po nama, udruženja ne bi trebalo da plaćaju porez na nasleđe i poklon. Vi ste izmenili ovaj član u odnosu na verziju Predloga zakona iz novembra prošle godine i napisali ste da fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima mogu biti oslobođena odgovarajućih poreskih obaveza, u skladu sa zakonom kojim se uvodi odgovarajući javni prihod.
Ovo je korak napred u odnosu na rešenja iz prethodnih verzija Predloga zakona o udruženjima. Možemo smatrati da ste vi delimično prihvatili naš način razmišljanja, i to je svakako za pohvalu, ali mi i dalje smatramo da bi to trebalo regulisati na način da su udruženja obavezno oslobođena od plaćanja poreza na nasleđe i poklon. Ne smatramo dobrim rešenje da je tu ostavljena mogućnost da budu oslobođena plaćanja tih dažbina.
Video sam u vašem obrazloženju da ste napisali da je ovo materija drugih zakona i da vi pravnotehnički niste mogli da napišete da su ova udruženja obavezno oslobođena plaćanja poreza na nasleđe i poklon, jer je to materija poreskih i nekih drugih zakona. To, gospodine ministre, jednostavno nije tačno. Mi i dalje smatramo da bi trebalo da prihvatimo ovaj naš amandman.
Zašto kažem da nije tačno? Nije tačno zbog toga, a to smo napisali i u obrazloženju našeg amandmana, što, recimo, važeći Zakon o zadužbinama, fondovima i fondacijama u članu 16. ima isto ovo rešenje koje smo mi predvideli za udruženje građana. Nije poreskim zakonima propisano to oslobođenje od plaćanja poreza za zadužbine, fondove i fondacije, nego je to propisano Zakonom o zadužbinama, fondovima i fondacijama. Jednostavno, ne vidimo logičku razliku između rešenja iz zakona o udruženjima i iz ovog drugog zakona; zašto se nešto može propisati Zakonom o zadužbinama, a ne može se isto to propisati za udruženja zakonom o udruženjima?
Sada biste možda mogli reći da je Zakon o zadužbinama donet, čini mi se, 1989. godine, da je tada to moglo, a da sada ne može, ali ni to ne bi bilo tačno, gospodine ministre, zbog toga što je isto ovo rešenje predviđeno i u Nacrtu zakona o zadužbinama, fondovima i fondacijama. Stvarno je korak napred što ste vi, prihvativši naš način razmišljanja, ostavili tu mogućnost oslobađanja od poreza za udruženja, ali i dalje smatramo da bi to trebalo propisati kao obavezu i da se to tako na nedvosmislen način reguliše. Što se tiče ostalih amandmana, vrlo je bitno što će udruženjima građana čiji su osnivači pripadnici nacionalnih manjina biti omogućeno da imena tih udruženja budu upisana u registar i na jezicima tih nacionalnih manjina. Tu ste prihvatili i amandman LDP, i to je svakako dobro.
Naravno, mi bismo i dalje mogli da imamo taj spor oko nadležnosti Vojvodine. Ne bih želeo detaljnije da ulazim u tu problematiku. Vi ste vrlo vešto prepustili mogućnost ministarki Malović iz Demokratske stranke da se bavi problemom izrade zakona o prenosu nadležnosti na AP Vojvodinu i vi niste nadležni, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nemate nikakve veze sa donošenjem zakona o nadležnostima AP Vojvodine, pa ne bih želeo time da vas opterećujem. Ali, pošto sam izneo ovaj definitivan stav Saveza vojvođanskih Mađara da ćemo glasati za zakon o udruženjima, ipak bih želeo da vam postavim jedno pitanje u vezi s upravnim okruzima u Republici Srbiji.
Naravno, znam da to nije tema, ali se nadam da ćete mi dozvoliti da vam postavim to pitanje. Kada sam vas već poštedeo Vojvodine, onda barem o upravnim okruzima malo da popričamo. Danas je bilo reči o nekim temama koje apsolutno nikakve veze nemaju sa Predlogom zakona o udruženjima. Ovo pitanje, verujte, ima veze i sa udruženjima i sa nekim drugim životnim pitanjima u Republici Srbiji.
Više puta smo i u Narodnoj skupštini imali polemike u vezi sa granicama upravnih okruga. Vi vrlo dobro znate da taj problem postoji, pre svega, na severu AP Vojvodine i u Sandžaku. Taj problem je nastao pre skoro 20 godina zbog toga što je tada važio Zakon o izboru narodnih poslanika koji je predviđao većinski način izbora narodnih poslanika.
Jednostavno je trebalo taj korpus manjinskih naroda podeliti na više delova da bi pripadnici nacionalnih manjina koji su organizovani u stranke imali što manje šanse da pošalju narodnog poslanika u Narodnu skupštinu.
Nažalost, to rešenje je opstalo i nakon 2000. godine i nastali su problemi. Vi vrlo dobro znate da se opštine Ada, Kanjiža i Senta nalaze u Bačkoj, geografski, ali su te tri opštine, nažalost, pravno u Severnobanatskom okrugu. Sedište Severnobanatskog okruga je Kikinda. Nadam se, gospodine ministre, da se vi slažete sa mnom da jedan meštanin, građanin Kanjiže, Sente ili Ade, da ne govorim o selima koja su desetak kilometara udaljena od Subotice, ima bilo šta zajedničko sa Kikindom u tom smislu...
To nije nacionalno pitanje. Ovo o čemu govorim nije u interesu samo vojvođanskih Mađara koji imaju prebivalište na teritoriji tih potiskih opština, nego je u interesu svih građana koji žive u Kanjiži, Adi i Senti, bez obzira na nacionalnu pripadnost, jer se radi o elementarnoj, zdravoj logici. Jednostavno, kada Tisa nije promenila svoj tok, onda to ne treba učiniti ni pravnim propisima. Kada je jedna opština u Bačkoj, onda treba da pripada nekom bačkom okrugu, a ne nekom banatskom okrugu.
Nismo uspeli proteklih godina da se izborimo za promenu granica tih upravnih okruga, ni kada smo bili u opoziciji, ni sada kada smo deo vladajuće većine. Nije nam jasno zašto se to stanje ne može promeniti kada za to nije potrebno doneti ni zakon u Narodnoj skupštini. To se rešava jednom uredbom Vlade Republike Srbije o upravnim okruzima.
Da problem bude još veći, ovi upravni okruzi i ove granice upravnih okruga, koje su apsolutno protiv svake ljudske logike, sada se prenose i na neke druge sfere života. Spomenuću samo Predlog zakona o regionalnom razvoju. Kada smo imali to u Narodnoj skupštini, 9. juna, gospodina Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade, pitao sam kako on gleda na ovo pitanje, a reći ću vam zašto. Evo, citiraću vam jednu rečenicu iz obrazloženja Predloga zakona o regionalnom razvoju. Naravno, znam da obrazloženje zakona nije izvor prava, ali iz ovog obrazloženja zakona možemo videti kako Vlada Republike Srbije razmišlja.
Na strani 5. obrazloženja Predloga zakona o regionalnom razvoju stoji sledeće, citiram: „Predviđeno je da jedna ili više oblasti čine region. Oblasti će poštovati postojeću podelu na upravne okruge i neće deliti okruge.“
To znači da se ovi okruzi i ove granice upravnih okruga, koje su donete izvan svake normalne ljudske logike pre skoro 20 godina, sada prenose i na ove statističke regione. Mi ćemo i u delatnosti koja se odnosi na neke razvojne projekte morati da polazimo od ovih, apsolutno antilogičkih i antinormalnih, stvari.
Zbog toga bi Vlada Republike Srbije trebalo da se pozabavi ovim pitanjem, da sednemo, da se dogovorimo. Vi pitajte, imamo tu poslanike iz Ade, iz Kanjiže, pitajte ih da li oni odobravaju ovo stanje da oni pripadaju Severnobanatskom okrugu kada su samo 25 ili 30 kilometara udaljeni od Subotice i kada su vezani, u svakom pogledu, za Suboticu, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Sada ću vam reći zašto sam spomenuo ovaj zakon o regionalnom razvoju i gospodina Dinkića. Gospodin Dinkić je u odgovoru na ovo moje pitanje prošle nedelje rekao da je to u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kao potpredsednik Vlade, on verovatno zna u čijoj je nadležnosti ovo pitanje i zbog toga sam iskoristio ovu mogućnost što ste vi danas u Narodnoj skupštini. Mi smo o ovom pitanju već puno puta razgovarali i u Skupštini i izvan Skupštine. Molim vas, gospodine ministre, da ovo rešimo.
Pre nekoliko nedelja smo imali u skupštinskoj proceduri na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. I kod privrednih komora je ovo nelogično ustrojstvo upravnih okruga postojalo od 2000. godine.
Naš amandman je prihvaćen, pa su privredna društva sa teritorije opština Ada, Kanjiža i Senta prebačene u Bačku, tamo gde im je mesto, pa pripadaju regionalnoj privrednoj komori u Subotici. To je rešeno za privredna društva.
Molim vas, gospodine ministre, da to rešimo i za ljude, to je još bitnije.
Ukoliko to rešimo, onda ćemo sigurno učiniti dobro za stanovnike ovih potiskih opština, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, niste autor, nego ste potpisnik zakona, dame i gospodo poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 25. ovog zakona smatrajući da je potrebno da pored ova dva stava, koja se odnose na odgovornost za štetu članova organa udruženja koju oni nanose udruženju, treba predvideti još jednu mogućnost, odnosno učinjenu štetu državnim organima, jedinicama lokalne samouprave.
Zato smo smatrali da je potrebno da se ovde doda stav 3, koji treba da glasi: „Postupak za naknadu štete koju neki član udruženja nanese državnim organima ili jedinici i ustanovama lokalne samouprave obavljajući aktivnosti za potrebe udruženja pokreće opštinski javni tužilac odmah po učinjenoj šteti.“ Postojeći stav 3. postaje stav 4.
Zbog čega smo predložili da se ovaj stav unese? Jasno je da je predlagač zakona video da je potrebno da se predvidi mogućnost odgovornosti za štetu članova organa udruženja i članova udruženja. Vrlo je važno da se kaže da postoje takve aktivnosti koje mogu da doprinesu da se napravi šteta ne samo udruženju, nego da članovi udruženja naprave štetu i samoj državi i državnim institucijama, jedinicama lokalne samouprave i ustanovama lokalne samouprave. Potrebno je i tu mogućnost predvideti ovim zakonom.
Svi smo imali priliku da u jesen 2004. godine budemo upoznati sa jednim skandalom koji je tada izbio, kada je napravljena velika šteta državi, tako što su neke nevladine organizacije objavile vrlo kompromitujući materijal o tome kako se u ustanovama koje služe za zbrinjavanje i smeštaj dece…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… koristiću vreme grupe, sa raznim oblicima invaliditeta i visokim invaliditetom ta deca tamo smeštaju, muče, vezuju i sve ostalo.
Prosto moram da podsetim, ako vam nije blisko da se setite toga, kako je tada, a to je oktobar 2004. godine, država Srbija prilično velikim i krupnim koracima išla ka EU – to je onaj trenutak kada smo mi, volim ministra da podsetim, pošto očigledno ima problem da se seti tog perioda, kada je Vojislav Koštunica vodio svoju prvu vladu, u kojoj vi niste bili, bili ste opozicija – i kakvu je štetu tada socijalnom sistemu Srbije i državi Srbiji nanela ta afera. Tada se organi koji je trebalo da se pobrinu da se akteri ove afere kazne na bilo koji način jednostavno nisu oglasili i nikakvog efekta svega toga nije bilo, sem te štete koja je naneta državi.
Naš amandman je zapravo naglasio to: „odmah po učinjenoj šteti“, upravo iz tih razloga, jer imamo utisak da se javno tužilaštvo prema takvim aferama i štetama koje se čine državi od strane organizacija i udruženja građana odnosi sa prilično visokim stepenom tolerancije, tj. jednog dana će možda pokrenuti nekakav postupak, a možda i neće pokrenuti. Zato mislim da je vrlo važno da se o tome povede računa, upravo iz razloga što smo ovih dana i svih ovih godina od 1995. godine naovamo u situaciji da vidimo da se povremeno državi i državnim organima, a ja dolazim recimo iz Valjeva, pa i na lokalu, čini neprekidno šteta nekim informacijama, koje su poluistinite, delimično istinite ili potpuno neistinite, od strane nekih organizacija. Hvala.

Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić i Nataša Mićić.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, predsedništvo, na početku hvala, gospodine ministre, za prihvaćen drugi amandman, od dva koja imamo. Nekoliko je razloga zašto mislim da bi Ministarstvo trebalo da prihvati ovaj amandman i ne vidim nijedan zašto ga nije prihvatilo. Dobro je što sad imamo priliku da popričamo. Mi smo o ovom amandmanu govorili u raspravi u načelu, ali tada niste bili u sali i nismo stigli da popričamo o tome zašto ovaj amandman nije prihvaćen. Na početku želim da kažem da smo mi ovaj amandman preuzeli od grupe nevladinih organizacija. „Građanske inicijative“, Udruženje FEM su se složili sa amandmanom, kao i sa ovim koji ste prihvatili; složile su se, manje ili više, sve nevladine organizacije sa kojima smo razgovarali.
Članom 26. ovog predloga zakona predviđeno je da registar udruženja vodi Agencija za privredne registre. Našim amandmanom tražimo da taj registar ostane u vašem ministarstvu. Po našem mišljenju, ovo rešenje koje se nalazi u Predlogu zakona, da registar udruženja vodi Agencija za privredne registre, jeste protivustavno, bez obzira na odgovor koji ste dali. Pokušaću to da obrazložim i, odmah da kažem, koristiću vreme poslaničke grupe.
U članu 55. Ustava, kojim je zajamčena sloboda udruživanja, stavom 1. su definisana udruženja prema svom cilju: politička, sindikalna i druga udruženja, u šta spada grupa građana. Stavom 2. definisano je da registar tih udruženja vodi državni organ. U stavu 1. su definisana politička, sindikalna i druga udruženja, a bliže organizovanje je definisano posebnim zakonom. Kao što znamo, u oba slučaja, kada su u pitanju Zakon o političkim strankama i Zakon o sindikalnom organizovanju, registar tih udruženja vode nadležna ministarstva. Iz tog razloga nam nije jasno zašto registar udruženja građana isto ne vodi ministarstvo.
S druge strane, rekli ste da Agencija za privredne registre vodi... Citiraću član 4. Zakona o Agenciji za privredne registre u kome se kaže da Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa uprave. To je direktno suprotno odredbi člana 55. Ustava Srbije u kome se kaže da registar vodi državni organ, odnosno organ državne uprave.
Po našem mišljenju i po mišljenju ovih nevladinih organizacija sa kojima smo se konsultovali, reč je o direktnoj protivustavnoj odredbi.
Ako ni to nije dovoljan razlog, pokušaću da dam jedan mnogo važniji, a to je politički razlog. Država je preuzela obavezu pred Savetom Evrope i pred svojim građanima da će štititi ljudska prava i slobodu udruživanja. Država sprovođenje te slobode ne može da poveri nekome nad kim nema kontrolu. To je suština. Zato se ta uredba nalazi u Ustavu. Država mora biti garant, tj. ministarstvo, da će postojati sloboda udruživanja i ne može tu svoju odgovornost prebacivati na nekog drugog.
Takođe, u članu 18. Ustava stoji da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju i da zakon ni u kakvom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Dozvolite da vam dam dva primera kako ova odredba direktno utiče na suštinu zajemčenog prava. Prvo, ne postoji osposobljenost Agencije za privredne registre da obavlja ovaj posao. U vođenju tog registra moraju se štititi ili poštovati međunarodni pravni standardi zaštite slobode udruživanja, koji su definisani Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Agencija za privredne registre, pošto se ova pravila ne primenjuju na privredna društva, prosto nije stručno osposobljena i ne zna, niti je njihovo delovanje imalo ikakve veze sa ove dve konvencije, što nama govori da će sada u Agenciji za privredne registre doći do zapošljavanja novih ljudi, koji su stručnjaci iz ovih oblasti. S obzirom na to da ih u ovom trenutku nema, njihovo nepostojanje direktno utiče na suštinu zajemčenog prava, odnosno indirektno osporava ta zajemčena prava.
Drugi primer je mnogo drastičniji. Naveo sam ga i u načelnoj raspravi. To su takse. To je suštinska razlika sa stanovišta udruženja građana. U ovom trenutku vaše ministarstvo kao naknadu za vođenje u registru ima samo tzv. administrativnu taksu, koja se kreće oko 1.500 dinara. Po ovom zakonu, ukoliko Agencija za privredne registre bude vodila taj registar, svako udruženje građana koje u ovom trenutku postoji, prema našoj proceni, biće dužno da u kratkom roku, pošto je dužno po zakonu da prilagodi svoje postojanje ovom zakonu, potroši najmanje između 30.000 i 40.000 dinara. To možda ovako ne izgleda mnogo, ali, verujte, za neki cilj koji nije presudan je jako mnogo.
Taj novac, ili traženje tog novca od udruženja građana, jeste drugi princip na kome se krše zajemčene slobode udruživanja. Možda će neka od njih odustati od svoje delatnosti, jer nemaju 30.000-40.000 dinara ili 400-500 evra. Zašto je to tako? Zato što vaše ministarstvo ne naplaćuje mnoge stvari koje Agencija za privredne registre naplaćuje, kao što su, na primer: taksa za registrovanje (od 2.500 do 10.200 dinara), promena podataka (9.600 dinara), registracija ostalih podataka (5.100 dinara), izdavanje izvoda (1.600 dinara), i na sve to još i administrativna taksa od 1.700 dinara.
Pošto ovaj zakon predviđa da se udruženja građana prilagode ovom zakonu u nekom vremenskom roku, sva udruženja građana će morati da izdvoje ova sredstva, a videćemo na kraju tog procesa koliko njih je bilo u stanju da izdvoji ova sredstva koja, ponavljam, nisu mala.
Na kraju, ako gledamo uporedno pravo, ako gledamo zemlje članice Saveta Evrope, mi nismo uspeli da nađemo nijednu zemlju članicu Saveta Evrope u kojoj se na sličan način vodi registar. Taj registar, koliko smo mi uspeli da istražimo, vodi uglavnom sud, nadležno ministarstvo ili neki organ državne uprave, negde je to čak i na lokalnom nivou. Ovaj primer nije preuzet iz neke uporedne prakse.
Što se tiče vašeg obrazloženja za odbijanje amandmana, izdvojio bih nekoliko stvari ili teza koje ste naveli. Prvo, stvarno ne verujem da ste ovo vi pisali, neverovatna je teza – imajući u vidu da zakon omogućava udruženju da može neposredno, radi ostvarivanja statutarnih ciljeva, obavljati privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit, logično je da registar vodi Agencija za privredne registre.
Jeste da zakon predviđa, ali to je sporedna aktivnost svakog udruženja. Ukoliko se neko osniva da bi ostvarivao dobit, to je privredno društvo i zato i postoji Agencija za privredne registre. I ovaj deo takođe ne razumem – kako registar privrednih subjekata vodi Agencija za privredne registre, kao povereni posao, to je dokaz da poverimo i ovaj posao. Nije to povereni posao Agencije. To je suština njenog postojanja, da vodi registar privrednih subjekata. Povereni posao, možda to jeste neka pravnička formulacija, ali to je suština postojanja te agencije.
Da sada ne bismo dalje dužili, voleo bih da čujem vaš odgovor, imamo još vremena.
Upravo sada, na jednom skupštinskom odboru, što se tiče ovih ušteda koje takođe pominjete, administrativnih strategija, regulatorne reforme itd., možda niste čuli, ali dozvolite da vam skrenem pažnju na jedno od najstarijih udruženja građana u Republici Srbiji. To je tzv. SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, porodičnog nasilja. Oni su sve do ove godine uspevali kako-tako... Reč je o gomili volontera koji pružaju pomoć svake vrste javljajući se na telefon, ali i primajući stranke. Njihov rad nije bio ugrožen, čak se i devedesetih godina negde nalazila mogućnost da im se pomogne. Oni su imali plaćene prostorije, telefon, a one same su, pošto je uglavnom reč o ženama, volonteri, odnosno volonterke. Sada, prvi put u istoriji, iako su njihovi troškovi predviđeni budžetom, oni ne dobijaju pare i njihova aktivnost je ozbiljno ugrožena.
Dozvolite da iskoristim ovu priliku i da zamolim za vaš uticaj da se ta stvar reši, pošto je reč... Nije važno što su jedno od najstarijih udruženja građana, ali svakako je jedno od najkorisnijih udruženja koja postoje. Molim vas da mi odgovorite na prethodno pitanje, samo sam iskoristio priliku.

Reč ima ministar Milan Marković.

Da krenem od kraja – videćemo o čemu se radi i da li postoji mogućnost da se pomogne.
Što se tiče ovog rešenja u vezi s Agencijom za privredne registre, to je, u principu, najveća promena u zakonu za sve ove godine. To je bio predlog Saveta za regulatornu reformu, na čijem čelu se nalazi potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić. Prvobitno sam imao negativan stav prema ovom predlogu, ali sam kasnije dosta razmišljao generalno o celoj toj ideji i moram priznati da mi se ideja svidela.
Ne mislim da je neustavno i nezakonito, jer se radi o poveravanju javnih ovlašćenja, što je regulisano Ustavom u članu 137. gde se, između ostalog, baš izričito navodi da mogu da se povere javna ovlašćenja i nabrajaju se subjekti, uključujući čak i pojedince, ali, recimo, i regulatorna tela i tome slično. Ne mislim da je problem sa poveravanjem javnih ovlašćenja i da imamo problem sa ustavnošću. Da imamo, prosto ne bismo ovo ni predložili.
Reći ću vam šta je moje mišljenje o ovome, zašto sam se na kraju priklonio ovom rešenju. Agencija za privredne registre ima svoj primarni zadatak, vođenje registra privrednih subjekata, međutim, u zakonu o Agenciji za privredne registre predviđeno je da može obavljati i druge poslove, u skladu sa zakonom, što nam je otvorilo mogućnost da jednu takvu agenciju osnažimo i učinimo specijalizovanom za vođenje raznih vrsta registara.
Šta se time dobija? Mislim da se time, u perspektivi, može dobiti jedna agencija koja će uslužno voditi registre raznim državnim organima, i razne vrste registara. Recimo, mislim da je sada u Nacrtu zakona o sportu predviđeno da registar sportskih organizacija takođe vodi Agencija za privredne registre.
Činjenica je da postoji raznorodnost između privrednih društava i udruženja građana, ali određeni poslovi su istovetni, samo to uslužno vođenje registra je dosta bliska materija. Oni imaju tehničku opremljenost. Mi bismo kao ministarstvo sada, pošto uzimamo 13.000 udruženja iz MUP-a, morali da povećamo naš kapacitet, i kadrovski i u tehničkom smislu, da kupujemo neke računare ili softvere koje već ima Agencija za privredne registre.
Kažem, iako sam prvobitno bio protiv, kasnije mi se ovo učinilo kao dobra ideja, koja može doprineti efikasnosti i ekonomičnosti i koja zaista može ići ka tome da osnaži tu agenciju koja, po mom uverenju, ima kapacitet da vodi više od onoga što sada radi.
Kako smo došli do tog uverenja? Mi smo skoro dva meseca razgovarali sa Agencijom. Bukvalno smo im predočili sve probleme iz naše dosadašnje prakse sa kojima se mogu suočiti u vođenju ovog posla. Ni oni nisu znali kako izgleda mnogo toga, prvobitno su mislili da je to daleko jednostavniji i lakši posao, ali kroz te razgovore smo došli do zaključka da su oni sposobni, spremni da preuzmu taj posao, a da mi, donoseći podzakonske akte i vršeći nadzor nad tim radom (govorim o vođenju registra), možemo uspostaviti valjanu kontrolu. Ne može doći do situacije da se Agencija u nekom konkretnom slučaju ponaša drugačije nego što bi se ponašalo Ministarstvo da isti taj postupak vodi.
Što se tiče toga da je to povereni posao državne uprave, to jeste povereni posao državne uprave. Ukoliko bi došlo do bilo kakvog problema, shodno Zakonu o državnoj upravi mi možemo preuzeti taj povereni posao državne uprave. U krajnjem slučaju, mi smo drugostepeni organ i odlučujemo o svim žalbama koje bi se pojavile u tom postupku.
Zaista mislim da ovo može biti početak stvaranja jedne agencije koja će uslužno voditi registre za mnoge državne organe i da to može biti efikasno i jeftino. Prosto ne vidim nijednu negativnu stvar u celoj toj priči. Ponavljam, za samo Ministarstvo ovaj posao bi zahtevao dodatna sredstva, tu nema nikakve dileme: novac, zapošljavanje i dodatne resurse.
Spomenuli ste obavljanje privredne aktivnosti. Ne znam da li je baš tako doslovce napisano, ali suština je ta – to je samo jedan mali plusić u korist ovog rešenja – da će matični broj dobijati ubuduće u Agenciji za privredne registre kada žele da se bave privrednom aktivnošću. Kažem, to je jedan mali plus u prilog tome da vođenje registra bude u toj agenciji.
U svakom slučaju, verujte, mnogo smo razmišljali o ovome. Ja sam najpre imao negativan stav. Mene su ubedili da su sposobni da vode taj posao. Ne bih im nikada prepustio da vode posao da kod mene postoji sumnja da će oni voditi lošije taj posao, nego što bismo ga vodili mi i Ministarstvo. Nadam se da me vreme i praksa neće demantovati.
Druga važna stvar koju ste takođe pomenuli jeste pitanje taksi. Kada je ovaj zakon bio, bio je istovremeno i Zakon o taksama i tada smo u Zakonu o taksama usvojili u parlamentu da se na preregistraciju neće plaćati taksa, tako da smo pitanje takse rešili. Bilo bi nenormalno da tražim od udruženja da plate taksu i ne pada nam na pamet da to radimo.
Što se tiče naknade, što ste odlično primetili da sada postoji i to, kao eventualno opterećenje, odluku o tome donosi Vlada. Odmah mogu da vam kažem da će stav Ministarstva biti da se naknada za preregistraciju ne plaća, jer će, u krajnjem slučaju, ta agencija od ostalih izvora finansiranja moći da sprovede taj postupak, a kasnije će, normalno, za svoj rad uzimati nadoknadu, kao što smo i mi uzimali u vidu takse.
Znam da je novo rešenje... Istina je sve što ste rekli u vašem obrazloženju, vezano za uporednu praksu. Moje mišljenje je da ovo ipak može biti jedno sjajno rešenje, a imamo instrument za ne daj bože; ukoliko nešto krene kako ne treba, imamo instrument da to preuzmemo nazad u Ministarstvo i da mi ubuduće vodimo taj posao, jer, kažem, u pitanju je povereni posao državne uprave nad kojim Ministarstvo ima nadzor u vršenju.
Što se tiče vašeg prvog amandmana, mogu ja vama da se zahvalim, jer je amandman zaista dobar. Iako je zakon toliko dugo u javnoj raspravi i toliko puta se ovde pojavljivao, i dalje može nešto da se popravi, što samo govori o tome kako pisanje zakona i nije tako jednostavan posao. Hvala.