Zahvaljujem, gospodine Halimi.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je, reagujući na stavove Evropske komisije o uvođenju vizne liberalizacije građanima Srbije, premijer Cvetković uvredio više od polovine građana Srbije, svrstavajući nas u dve kategorije građana i rekao – evo, sada vidite da DS i koalicija okupljena oko nje ispunjava svoja obećanja.

Tražim izjašnjenje od predsednika Vlade, da li je cela Srbija ispunila uslove da bude stavljena na belu šengen listu, da li su svi građani Srbije zbog toga trpeli i u ekonomskom, i u finansijskom, i u političkom i u svakom drugom smislu, ili je to samo DS i većina okupljena oko nje? Da li će ta mera da se primenjuje isključivo na one koji podržavaju DS, a ostali će možda morati drugačije da čekaju? Da li je predsednik Vlade predsednik Vlade Srbije ili predsednik Vlade DS i stranaka okupljenih oko nje?

Smatram to uvredom i ponižavanjem svih građana Srbije, pa čak i onih koji pripadaju toj DS i strankama okupljenim oko nje u nekakvu većinu, zato što je počelo izdvajanje svojstveno kampanjama DS od pre nekoliko godina, kada smo postojali mi nekulturni, mi nedostojni, i oni koji su kulturni i koji su dostojni.

Mislim da bi trebalo, gospođo Đukić-Dejanović, ali ko bi to sada vama dokazao, vi imate preča posla, da uputite pismo predsedniku Vlade, da ga obavestite da je Narodna skupština u velikoj meri zaslužna za tu meru, zato što je donela zakone i stvorila ambijent i uslove koji su procenjeni kao uslovi koji omogućavaju da građani Srbije putuju bez viza kroz zemlje članice EU i neke koje nisu, i da bi to bio pravi odgovor Narodne skupštine na jednu nepromišljenu, provokativnu, drsku i uvredljivu izjavu predsednika Vlade.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, institucija postavljanja poslaničkih pitanja ima efekte jedino ako se na ta pitanja dobijaju odgovori.

Vlada ili pojedini ministri nedavanjem adekvatnih odgovora pokazuju da ne poštuju parlament, da ignorišu parlament, da uopšte nemaju nikakav osećaj odgovornosti prema izabranim narodnim poslanicima i njihovim pitanjima. Zato često dolazite u priliku da ponavljate ta pitanja, ako ne zbog neodgovornih ministara, onda zbog građana koji to slušaju.

Po treći put ću postaviti pitanje – kada će građanima Srbije na ime besplatnih akcija biti isplaćeno po hiljadu evra, jer to je gromoglasno najavljivano uoči prethodnih izbora, a onaj ko je to učinio očito ne poštuje građane Srbije, za koje, po njemu, važi poruka ona stara – ne lipši magarče do zelene trave?

Ponavljam i pitanje ovog puta ministru poljoprivrede u odnosu na ono što sam juče pominjao oko rasprave o budžetu – kada će početi jedna nova era poštovanja seljaka, zemljoradnika, poljoprivrednih proizvođača, ljudi koji su u Srbiji danas očito građani drugog reda?

Podsetiću još jednom da je Srbija svoje mesto među evropskim državama i narodima još u drugoj polovini 19. veka imala zahvaljujući etnosu svojih seljaka.

To je bila prva seljačka demokratija u Evropi. Srbija je tačno pre 100 godina imala pozitivan spoljnotrgovinski bilans sa SAD, zahvaljujući izvozu agrarnih proizvoda.

Danas od svega toga nema ništa. Seljaci moraju da obezbede pare za seme, za đubrivo, da obrade svoje zemljište, pa onda da gledaju u nebo da li će biti kiše, suše, mraza i ako na kraju nešto proizvedu, to treba da prodaju. To je njihovo suočavanje sa državom, sa neodgovornom vlašću, i onda sledi prosipanje mleka i malina, i sečenje višanja, i nema otkupnih cena ni za šta, ni za pšenicu i onda se ignorišu njihov znoj, njihovi žuljevi, njihova nada i njihova budućnost.

Takvom politikom čini mi se da će se sela pretvoriti u rezervate, a zemljoradnici u Indijance. Postavio sam ministru ekonomije više pitanja u vezi sa kriminalnim privatizacijama, poput privatizacije "Prve iskre" u Bariču, gde imate na delu očigledan kriminal.

Nekada gigant, koji je zapošljavao preko sedam hiljada ljudi, danas je zarastao u trnje i korov. Nijedna obaveza iz ugovora nije ispoštovana. Jedan od pogona "Prve iskre" kupio je kriminalac koji je osuđen na sedam godina zatvora. A onda se vraćam na drvnu industriju "Bora Marković", koju je otkupio drugi kriminalac, koji se sada nalazi u pritvoru, jer je uhapšen kao deo neke mafije. To su privatizacije u Srbiji.

Gospođa Aleksandra Janković.

Imam dva pitanja. Oba su vezana praktično za proces degradacije Skupštine.

Prvo pitanje upućeno je vama, gospođo predsednice, i tiče se upravo ove vizne diskriminacije koja se sada događa, jer ono što je činjenica da Narodna skupština Srbije nije upoznata, niti su transparentni ovi procesi pregovora sadašnje vlasti oko belog šengena, što praktično upućuje na zaključak da je namera vlasti od samog početka bila da se od javnosti sakrije koji su to pravi stavovi EU i da se uvede podela Srba, tako da u stvari u Srbiji, iako su Srbima Ustavom garantovana prava, postajemo građani drugog reda, a šengen beli Srbe deli. To je nešto što se pojavilo kao kružna poruka. Možete naći na „Fejsbuku“, na Internetu, čak su se pojavili i grafiti.

Znači, pitanje za vas je – kako je moguće da mi u Skupštini Srbije nismo razgovarali o tome kakvi su to poslednji pregovori o belom šengenu i kako smo mogli da dozvolimo ovakvu vrstu diskriminacije i praktično saučešća u procesu priznavanja tzv. nezavisne države Kosovo?

Šta će se dogoditi ako se ista stvar ponovi sa Vojvodinom? Ako kažu – može šengen beli, ali sada mora i Vojvodina da se podeli, pa da Srbi u Vojvodini nemaju pravo da traže taj beli šengen? Uostalom, to pitanje u javnosti je već postavljao zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije, gospodin Markićević, odgovora nije bilo.

Drugo pitanje, uoči ove vaše hitne rasprave, koja ima karakter medijske sablje, nije upućeno vama, upućeno je premijeru, potpredsedniku Vlade, gospodinu Božidaru Đeliću, naravno, mom omiljenom ministarstvu, ministru kulture i pomoćnicima ministra kulture.

O čemu se radi? Interesuje me, zašto iz Vlade nije prosleđen nedavno potpisan ugovor o zajmu vezan za kreditiranje malih i srednjih medija, jer je bilo u najavi da će taj ugovor koji je potpisan morati da bude ratifikovan i da se prosledi Skupštini, pa da se po hitnom postupku Skupština o njemu izjasni, što u stvari znači da bi, ako bi ovaj zakon uhvatio letnji red vožnje, sredstva mogla da počnu da se povlače u septembru, oktobru, a ukoliko ratifikacija ostane za jesen – tek krajem godine?

O čemu se radi? Treba informisati građane Srbije. Naime, pre skoro mesec dana saznali smo da je Evropska investiciona banka spremna da odobri Srbiji za savladavanje ekonomske finansijske krize štampanim medijima deset, a elektronskim između 20 i 30 miliona evra.

Potpredsednik srpske Vlade, Božidar Đelić, čovek prilične euforije, posle razgovora sa predstavnicima Evropske investicione banke u Luksemburgu, Napomenuo je da je to neutralna mera koja ne favorizuje bilo koji list ili elektronski medij, nego na isti način tretira sve i ostvaruje se u dijalogu s poslovnim bankama.

Pitanje koje bi mogli da postavimo je kada bi, ko i pod kojim uslovima mogao da računa na navedena sredstva? Detalja o najavljenom novcu nije imalo Ministarstvo kulture.

Naime, u Ministarstvu kulture je pomoćnica ministra kulture za medije, Nataša Vučković-Lesendrić, rekla da je Ministarstvo uputilo Vladi predlog paketa mera za interventnu pomoć medijima, u kojima je predloženo smanjenje naknada koje emiteri plaćaju Republičkoj radiodifuznoj agenciji, Agenciji za telekomunikacije, carinske olakšice za repromaterijal za štampane medije, kao i neka dodatna sredstva iz postojeće budžetske rezerve.

Reč je o merama, kako tvrdi pomoćnica ministra, čiji će se prvi efekti osetiti u narednih mesec dana. Znači, sada bi već trebalo da se osećaju. Ono što se oseća je da vi zapravo ulazite u medijski linč, radite medijsku sablju, koja nažalost može biti uvod u jednu ozbiljnu akciju „Sablja“ drugi put, već viđeno.

Kaže pomoćnica ministra – nećemo stati na tome. To je izvesno. Kaže da će, sem ove interventne pomoći, Ministarstvo pripremiti i drugi paket mera koji zahteva više vremena, a pored ostalog predviđa izmene Zakona o oglašavanju. Zanimljivo.

Naravno, što se tiče smanjenja PDV-a, za koje se zalaže medijska industrija, napominje se da je Ministarstvo i to predložilo Vladi, ali analizom postojećeg stanja došlo se do saznanja da za tako nešto nema prostora.

Znači, u kakvoj je vezi ovo što je trebalo da bude dostavljeno Skupštini sa medijskim…

Da bi se bilo koja tačka našla na dnevnom redu u periodu vanrednog zasedanja, uključujući i raspravu vezanu za liberalizaciju viznog režima, potrebno je da je ili 84 poslanika ili Vlada sa unapred utvrđenim dnevnim redu dostavi predlog Skupštini.
To bih naravno stavila na dnevni red. To se nije dogodilo, te nismo bili u mogućnosti da dnevni red sa tom tačkom imamo u radu i razmatranju.
Pre nego što nastavimo rad, želela bih još samo jednom da vas podsetimo da ćemo, u skladu sa članom 85. stav 5, raditi i nakon 18.00 časova po tački dnevnog reda koja tada bude na dnevnom redu.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. Borislav Pelević i Radoslav Mojsilović.
Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz određenog dnevnog reda.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Nebojše Bradića, ministra kulture, i Snežane Malović, ministra pravde, prisustvuju i Nadica Momirov, državni sekretar u Ministarstvu kulture, Predrag Blagojević, sekretar Ministarstva kulture, Tatjana Bojić-Jurić, šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu kulture i Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnik ministra kulture.
Uz saziv Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Jedanaestog vanrednog zasedanja, sa unapred određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Jedanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju,
2. Predlog zakona o kulturi,
3. Predlog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom,
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
6. Predlog zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala,
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku,
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika,
9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma,
10. Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,
11. Predlog zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima,
12. Predlog zakona o uređenju prostora i izgradnji,
13. Predlog zakona o državnom premeru i katastru,
14. Predlog zakona o socijalnom stanovanju,
15. Predlog zakona o Fondu za zaštitu životne sredine,
16. Predlog zakona o javnom zdravlju,
17. Predlog zakona o transfuziološkoj delatnosti,
18. Predlog zakona o transplantaciji organa,
19. Predlog zakona o transplantaciji ćelija i tkiva,
20. Predlog zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja,
21. Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina,
22. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije ("Apeks zajam za mala i srednja preduzeća"),
23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (dodatno finansiranje projekata zdravstva) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj,
24. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Alpha Bank Srbija a.d. Vojvođanske banke a.d. Novi Sad i Piraeus Bank a.d. Beograd.
Narodni poslanik Dejan Radenković, na osnovu člana 90. stav 3, člana 142. stav 2. i člana 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi sledeći zajednički načelni pretres.
Prvo, zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i
- Predlogu zakona o kulturi.
Drugo, zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,
- Predlogu zakona o izvršenju kazne zakona o izvršenju krivičnog dela organizovanog kriminala,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pranju novca i finansiranju terorizma.
Treće, zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i
- Predlogu zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima.
Četvrto, zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o uređenju prostora i izgradnji,
- Predlogu zakona o državnom premeru i katastru,
- Predlogu zakona o socijalnom osiguranju, i
- Predlogu zakona o Fondu za zaštitu životne sredine.
Peto, zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o javnom zdravlju,
- Predlogu zakona o transfuziološkoj delatnosti,
- Predlogu zakona o transplantaciji organa,
- Predlogu zakona o transplantaciji ćelija i tkiva, i
- Predlogu zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.
Šesto, zajednički jedinstveni i načelni pretres o:
- Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije ("Apeks zajam za mala i srednja preduzeća"),
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (dodatno finansiranje projekta zdravstva) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i
- Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Alpha Bank Srbija a.d, Vojvođanske banke a.d. Novi Sad i Piraeus Bank a.d. Beograd.
Da li narodni poslanik Dejan Radenković želi reč? (Ne.)
Najpre da utvrdimo kvorum za glasanje.
Pošto imamo kvorum, molim da se izjasnimo o ovom predlogu.
Od 128 poslanika, 125 se izjasnilo za.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 1. i 2. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANjU I PREDLOG ZAKONA O KULTURI
Gospodin Dragan Todorović ima reč.

 Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 101. za repliku, pošto sam u prethodnom izlaganju u nekoliko navrata pomenut. Mislim da na najbolji mogući način i građani Srbije, a i poslanici Skupštine Republike Srbije, mogu da vide dokle je stigla Srbija na čelu sa Borisom Tadićem i Demokratskom strankom.
Ovo je vreme partijske pravde. Ovo je vreme partijskog tumačenja Ustava, zakona i poslovnika. Ovo je ono ideološko vreme, kada su nekad jahali popove, čupali brkove, osuđivali ljude bez suda i vi se ponovo vraćate u to vreme. Vaše jedino merilo je vaša politička korisnost i ništa više.
Ovde je sramota ukazati na lopovluk. Ovde je sramota ukazati na kršenje Poslovnika, a nije sramota krasti, nije sramota kršiti Poslovnik, to je poželjno, ako na takav način DS može da postigne neki svoj cilj. Vama je to jedino važno.
To najbolje pokazuje ovaj trenutak. Vi ste izglasali ono što ste hteli i ovoga momenta polako poslanici vladajuće većine kreću da obavljaju neke druge poslove, jer vas Skupština apsolutno ne interesuje. Vas interesuje samo vaš politički cilj.
Prema tome, ništa drugo vam ne dolazi u obzir. Pred njime ste spremni da kršite sve, apsolutno sve. Vi to radite zadnjih skoro godinu dana.

Zahvaljujem. Prošlo je dva minuta.

Imam pravo tri minuta na repliku, bar toliko naučite. Replika ne može trajati duže od tri minuta.